Prema planu bi se taj kompleks sa prvobitno planiranih 140 hektara mogao proširiti na čak 813 hektara. Javna sednica komisije za usvajanje planova se više meseci odlaže, a sa njom i odgovor te komisije na primedbe stručne javnosti.&nbsp;
Sve to u zapećak baca ne manje važne teme,<a href="https://www.insajder.net/teme/ekspanzija-ekspo-kompleksa-uz-vodoizvoriste-da-li-su-mere-zastite-dovoljne"> kakva je zaštita vodoizvorišta u čijem području se planira izgradnja</a> nekih od objekata Ekspo kompleksa.
Upravo po tim poslednjim, još neusvojenim izmenama <a href="https://www.insajder.net/teme/nacionalni-stadion-za-ekspo-kasni-i-gradi-se-mimo-propisa-zavrsetak-2026-pod-znakom-pitanja">Plana područja posebne namene za Nacionalni stadion i Ekspo,</a> u užoj zoni sanitarne zaštite, između dva reni bunara, na samoj obali Reke Save i tik uz nasip koji Novi Beograd štiti od poplava planira se izgradnja pristaništa. A, pre usvajanja izmena plana, Agencija za upravljanje lukama je baš na tom mestu dala dozvolu Preduzeću za vodni transport „Ivan Milutinović PIM“ da vrši pretovar šljunka i peska <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-povlaci-predlog-zakona-za-ekspo-sledi-javna-rasprava-u-junu">za potrebe izgradnje Ekspo kompleksa</a>, o čemu je Insajder već pisao.&nbsp;
Smatrajući da bi pretovar i transport tona građevinskog materijala u zoni zaštite izvorišta, upotreba teške mehanizacije i kamiona koji za te potrebe špartaju preko Savskog nasipa – koji Novi Beograd štiti od poplava, mogli ozbiljno da ih ugroze, aktivista udruženja „Za naš kej“, Branislav Tomić je od Agencije početkom marta tražio da poništi dozvolu za pretovar, ali odgovor na taj zahtev do danas nije dobio. Hidrogeolog Vladislav Marinković za Insajder tvrdi da bi pretovar i transport, kao i izgradnja pristaništa mogli da ugroze vodoizvorište na više načina.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOhHx-l30f7s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Jedan od njih je i dovoženje šljunka i peska sa nepoznatih lokacija, koji bi u slučaju jačih padavina, ili plavljenja reke mogao da kontaminira izvorište, kaže za Insajder hidrogeolog Marinković.&nbsp;
Sa druge strane, preduzeće „Ivan Milutinović PIM“ u dopisu Insajderu saopštava da su šljunak i pesak poznatog porekla, kao i da nisu kontaminirani – zbog čega i ne mogu da ugroze vodu kojom se deo Beograda snabdeva.
U dopsiu Insajderu PIM tvrdi i da su za pretovar materijala dobili sve neophodne saglasnosti, kao i da u potpunosti vode računa o zaštiti izvorišta iz kog se vodom snabdeva Novi Beograd i nekoliko drugih opština. Uslove za izdavanje dozvole PIM-u je dalo preduzeće Srbijavode. Uz te uslove, propisane su i mere zaštite, obaveznog prečišćavanja i bezbednog odlaganja otpada.&nbsp;
Nije poznato međutim da li je te uslove, vezane za sanitarnu zaštitu izvorišta izdalo i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija, koje je prema Odluci o prečišćavanju i distribuciji vode upravljač objektima, uređajima i opremom na izvorištu vode, u zoni sanitarne zaštite. Prema toj odluci se iznad i pored objekata gradskog vodovoda, kakvi su reni bunari između kojih se nalazi pretovarno mesto, „ne mogu graditi drugi objekti, instalacije i uređaji, osim u specifičnim slučajevima i pod posebnim uslovima sa kojima se saglasi to komunalno preduzeće“.&nbsp;
U zvaničnom dopisu „Vodovoda“ Branislavu Tomiću iz februara ove godine piše da to preduzeće ne raspolaže informacijama vezanim za privremeno pretovarno mesto na obali Save i u užoj zoni sanitarne zaštite, kao i da za njega nije izdalo uslove. Na pitanje Insajdera da li su te uslove u međuvremenu izdali ne odgovaraju. Jednogodišnja dozvola za pretovarno mesto izdata je inače još početkom avgusta prošle godine.
Reni bunari 46 i 47, između kojih se nalazi pretovarno mesto, međusobno su udaljeni svega 330 metara i spadaju u I zonu sanitarne zaštite, gde je strogo zabranjeno bilo kakvo ugrožavanje tog sanitarnog područja. Prostor na kom je šljunkara, po elaboratu Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz 2013. nalazi se u II, odnosno užoj zoni sanitarne zaštite.&nbsp;
Drenovi reni bunara ukopani su ispod Reke Save, ali određenu količinu vode privlače i iz zaleđa, upozorava hidrogeolog Marinković i dodaje da pretovarna stanica na tom mestu nikako nije smela da se dozvoli.
Dozvola je međutim izdata i to, kako u PIM-u trvde, uz sve neophodne saglasnosti. Koliko bi zahvaljujući njoj pretovar šljunka i peska, uz pomoć dizalica, teške mehanizacije i kamiona koji svakodnevno preko Savskog nasipa prevoze tone građevinskog materijala mogli da ugroze i sam nasip, ali i vodoizvorište moguće je ustanoviti tek naknadno. To će pokazati i kvalitet sirove vode sa tog područja, koja se zatim prerađuje u vodu za piće, kojom se snabdeva deo Beograda.
Novinarka Radoslavka Žigić Despotović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kako se pretovaruje građevinski materijal za izgradnju Ekspa u užoj zoni sanitarne zaštite? (VIDEO)

Ispred gradilišta <a href="https://www.insajder.net/teme/nacionalni-stadion-na-vodoizvoristu-buseni-sipovi-bez-studije-uticaja-na-zivotnu-sredinu">nacionalnog stadiona</a> kamioni špartaju, ali kranovi na samom gradilištu stoje. U nedavnoj objavi na društvenim mrežama predsednik Srbije međutim, prilikom obilaska gradilišta u Surčinu, izjavljuje da ti radovi napreduju neverovatnom brzinom.&nbsp;
"Radovi napreduju neverovatnom brzinom i mnogo sam srećan. I dalje kasnimo, ali mora da bude gotovo sve, jer ovde je predviđeno veliko otvaranje. To će biti najlepši <a href="https://www.insajder.net/teme/nacionalni-stadion-za-ekspo-kasni-i-gradi-se-mimo-propisa-zavrsetak-2026-pod-znakom-pitanja">stadion</a> ili jedan od najlepših u celoj Evropi, na ponos Srbiji", rekao je u subotu Vučić u objavi na Instagram nalogu „buducnostsrbijeav“.
Sa druge strane, dokumentacija u centralnom registru građevinskih radova (CEOP) pokazuje da intenzivnih radova na toj lokaciji trenutno ne bi smelo da bude. O kakvim je radovima govorio predsednik Srbije – pitanje je Insajdera na koje ne odgovara Ministarstvo finansija, kao investitor izgradnje. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D7AMbfuGk_uQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Poslednja dozvola - za pripremne radove koji su u najvećoj meri završeni, izdata je 21. avgusta prošle godine, a oni odobreni 2. septembra. U okviru te faze, za više metara je uzdignut teren, izgrađene su temeljne jame i u njih pobodeni šipovi, a na njima izgrađeni i noseći stubovi, iako stubovi nisu bili predviđeni građevinskom dozvolom za tu fazu izgradnje.&nbsp;
Svi kasniji radovi po zakonu bi morali da budu odobreni tek građevinskom dozvolom za II fazu izgradnje koja zvanično još nije izdata. Ministarka građevinarstva u nedavnoj izjavi za Insajder objašnjava<a href="https://www.insajder.net/teme/nacionalni-stadion-za-ekspo-kasni-i-gradi-se-mimo-propisa-zavrsetak-2026-pod-znakom-pitanja"> zašto se na tu dozvolu čeka.</a>
„Kompleksan je i projekat i projektna dokumentacija. Ona se trenutno nalazi na stručnoj kontroli od strane Državne revizione komisije. Kako se radi o zahtevnom objektu, nismo hteli da vreme i brzina budu presudni faktori, već kvalitet priložene tehničke dokumentacije. Koliko imam poslednje informacije od strane izvestilaca, jer pristižu izveštaji po pojedinačnim sveskama, za sada je sve u redu“, izjavila je pre 10 ministarka Aleksandra Sofroniević za Insajder.
Ministarstvo građevinarstva danas međutim ne odgovara na pitanje Insajdera da li je Reviziona komisija u međuvremenu dala pozitivno mišljenje na Idejni projekat za nacionalni stadion. Čak i da je tako, građevinska dozvola za izgradnju ne bi mogla da bude izdata odmah. Sledi tehnička kontrola projekta, a tek na osnovu te kontrole se predaje zahtev za njeno odobrenje.
Na licu mesta smo se uverili da i<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-obisao-gradiliste-nacionalnog-stadiona-radovi-napreduju-neverovatnom-brzinom">ntenzivnih radova na izgradnji stadiona trenutno ipak nema</a>. Takva slika u potpunosti odgovara situaciji u kojoj nema ni građevinske dozvole za predstojeću fazu izgradnje.&nbsp;
novinarka Radoslavka Žigić

Intenzivni radovi na izgradnji Nacionalnog stadiona u Surčinu čekaju građevinsku dozvolu (VIDEO)

Uprkos skraćenim i ubrzanim građevinskim procedurama, koje je omogućio <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/izmene-zakona-o-posebnim-postupcima-za-ekspo-povucene-sa-dnevnog-reda-odbora">Zakon o posebnim postupcima</a> radi realizacije Međunarodne specijalizovane Izložbe Expo 2027, po kom se gradi i Nacionalni stadion u Surčinu, radova na njegovoj izgradnji, posle te prve faze, trenutno praktično nema. A i tokom te prve faze je, prema istraživanju Insajdera, bilo kršenja procedura.
<a href="https://www.insajder.net/teme/izmene-leks-specijalisa-za-ekspo-zakonske-odredbe-za-zaobilazenje-zakona-video">Leks specijalis, pisan za potrebe izgradnje Ekspa</a> omogućava izdavanje građevinskih dozvola za više faza izgradnje. Tako se građevinska dozvola za prvu fazu izgradnje stadiona odnosila na pripremne, zemljane radove i radove na temeljima. Ta građevinska dozvola podrazumevala je i postavljanje šipova i njihovih temeljnih uzemljivača.
Prema istraživanju Insajdera i ta prva faza izgradnje sprovedena je mimo zakonskih procedura. Radovi na izgradnji svečano su počeli 1. maja prošle godine , kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/mali-kamen-temeljac-za-izgradnju-nacionalnog-stadiona-1-maja">kamen temeljac</a>. Postavljanjem lopte sa svojim i potpisima legendarnih igrača, predsednik Srbije simbolično je označio početak radova na prvoj fazi.
Ni ta prva faza izgradnje, pa ni pripremni radovi, po zakonu međutim nisu smeli da počnu pre 2. septembra 2024, kada je Ministarstvo građevinarstva izdalo potvrdu prijave radova, po građevinskoj dozvoli odobrenoj samo desetak dana pre toga. Svi, pa i radovi na pripremi i bušenju terena za postavljanje šipova do početka septembra prošle godine zakonski gledano odvijali su se na nelegalnom gradilištu.
"Procedure i pravila planiranja i izgradnje bi u načelu trebalo da oslikavaju najadekvatniji okvir zaštite javnog interesa, javnog dobra i bezbednosti prostora, ujedno i bezbednosti ljudi, ali i životne sredine. Sam naš zakonski okvir i procedure unutar Zakona o planiranju i izgradnji su od donošenja ovog zakona toliko puta menjane, i u tolikoj meri, da su nam zapravo potrebni sasvim novi zakoni, a ne izmene jednog istog. Sve te promene, svih 17 puta, svaki put su sve više i više činile zakon i procedure koje on propisuje fleksibilnijim u korist privatnih investicija i njihove brze i "neometane" realizacije. Dakle, čak i kad se ne zaobilaze procedure, one su krajnje neadekvatne i već dugo su na snazi, osmišljenje i dizajnirane da olabave i oslabe regulativu. Preskakanje procedura, jednako kao i donošenje "olabavljenih" procedura, jeste opasno jer predstavlja negiranje, odnosno ukidanje mehanizama kontrole, koji bi trebalo da nagledaju planiranje i izgradnju prostora i čija je uloga sprečavanje proizvoljnih intervencija u prostoru koje idu na štetu javnog interesa i bezbednosti prostora“ ocenjuje za Insajder Božena Stojić iz NVO Ministarstvo prostora.
Da se državi sa završetkom radova žuri, pokazuje i podatak proverljiv golim okom. Iako je građevinska dozvola za prvu fazu izdata samo za pripremu terena, postavljanje temelja za šipove i izgradnju šipova, na njima su nikli i noseći stubovi <a href="https://www.insajder.net/teme/nacionalni-stadion-izgradnja-pocela-studiju-izvodljivosti-niko-nije-video-a-cena-iz-godine-u-godinu-raste">stadiona</a>. Na osnovu čega su ti stubovi izgrađeni mimo građevinske dozvole pitanje je Insajdera na koje nam Ministarstvo finansija, kao investitor, nije odgovorilo od 22. aprila.
"Zaobilaženje procedura - ako su one na prvom mestu postavljene dovoljno strogo da mogu da garantuju bezbednost - sa sobom zaista nosi rizik po bezbednost ljudi koji prostor koriste i u kojem borave i tu nema apsolutno nikakve dileme. Nažalost, to smo kao društvo &nbsp;iskusili i znamo zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Zbog toga i treba da budemo, ako do sada već nismo bili, izrazito osetljivi na svaku izgradnju i upotrebu objekata bez dozvola. Nedopustivo je graditi objekte bez dozvola pod parolom "ma, neće se valjda sruštiti", zarad što brže izgradnje i postavljenih rokova, i ostvarivanja profita“, kaže Božena Stojić za Insajder.
Prema istraživanju Insajdera, državna reviziona komisija Ministarstva građevinarstva još nije ni odlučivala o građevinskoj dozvoli za drugu fazu izgradnje stadiona, zbog čega radovi posle govoto okončane prve faze praktično stoje. Prethodno reviziona komisija treba da se izjasni o Idejnom projektu i o Studiji uticaja na životnu sredinu.
I rad same Revizione komisije bio je usporen jer su je, u znak protesta zbog višemesečnog pritvora određenog kolegama inženjerima u postupku koji se vodi zbog pada nadstrešnice na zgradi železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine, napustili profesori beogradskog Građevinskog fakulteta. Njih su u revizionoj komisiji kasnije zamenili profesori Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada. Druga faza izgradnje stadiona, pre izveštaja Revizione komisije, bez obzira na hitnost, zvanično nikako ne bi smela da počne.
"Poslednjim predloženim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama Leks specialisa za EXPO - koji se primenjuje i na izgradnju stadiona - a koje su zastale u skupštinskoj proceduri, predlaže se još veće smanjenje, odnosno ukidanje odgovornosti nadležnih javnih institucija u procesima izgradnje stadiona i objakata u funkciji EXPO manifestacije. Sva odgovornost prenosi se sa države i institucija na odgovorne projektante i izvođače radova. To znači da država omogućava i kreira fleksibilne procedure za rizične izgradnje, ali za to ne želi da snosi nikakvu odgovornost. Svakako da odgovornost treba da bude i na svim odgovornim licima i stručnjacima u celokupnom procesu planiranja i izgradnje, ali prenošenje celokupne odgovornosti na njih svakako bi trebalo da ih navede da razmisle dva puta o sopstvenim potezima“ podseća sagovornica Insajdera.&nbsp;
Kakva dinamika radova bi doprinela da stadion u potpunosti bude izgrađen i pušten u rad do kraja 2026. pitanje je od milion dolara, s obzirom na to da je u pitanju izuzetno zahtevan i obiman projekat izgradnje.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/srbija-planira-da-uzme-kredit-od-42-milijarde-dinara-od-postanske-stedionice-za-nacionalni-stadion">Surčinski stadion</a>, predviđen za 52 hiljade posetilaca, uz prateću infrastrukturu, gradi se na 32 ha zemlje. Kružnog je oblika, sa ukupno devet nivoa, a inovativna kružna fasada sadrži četiri prstena, pričvršćena kosim zategama. Čitava fasada će, po projektu, biti obložena zelenilom, što stadion čini jedinstvenim u svetu.
Kompletnu projektnu dokumentaciju za izgradnju stadiona uradio je španski studio Fenvik Iribarem, specijalizovan za izgradnju sporstke infrastrukture. Taj studio projektovao je i tri od osam stadiona u Kataru, građenih za potrebe svetskog fudbalskog prvenststva 2022. Studio Fenvik Iribarem u Srbiji je poznat po projektovanju beogradskog Savskog trga.
Iako projektnu dokumentaciju <a href="https://www.insajder.net/teme/nacionalni-stadion-izgradnja-pocela-studiju-izvodljivosti-niko-nije-video-a-cena-iz-godine-u-godinu-raste">za nacionalni stadion</a> potpisuje Fenvik Iribarem, firma Mašinoprojekt kopring iz Beograda je taj projekat uskladila sa domaćim zakonima i građevinskom regulativom, zbog čega se zvanično smatra odgovornim projektantom. Formalni investitor projekta izgradnje je Ministarstvo finansija, a glavni izvođač radova kineska kompanija Power Construction Corporation of China (Power China).
Novinarka Radoslavka Žigić&nbsp;

Nacionalni stadion za Ekspo kasni i gradi se mimo propisa – završetak 2026. pod znakom pitanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će se u naredna tri, četiri dana dva puta sastati sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.&nbsp;
"Sastaću se dva puta različitim povodom u naredna četiri dana. Nemojte me držati za reč, pobrkao sam datume i različite vremenske zone", rekao je Vučić tokom obilaska radova na novoj dečjoj klinici - Tiršova 2, na pitanje novinara kada će se sastati sa prvim čovekom SAD, i dodao da će "sve biti u naredna tri, četiri dana".&nbsp;
On je najavio i da očekuje da u avgustu ili septembru Beograd poseti italijanska premijerka Đorđa Meloni, za koju je rekao da je, uz predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lejen, jedna od najmoćnijih žena na svetu.&nbsp;
Na pitanje novinara da li je posle Amerike i Rusije spreman za "majanje po Niš", predsednik je dodao da ne voli da koristi tu glagolsku imenicu posle onoga kada su je koristili blokaderi.&nbsp;
"Spreman sam za ozbiljan razgovor sa Nišlijama, za ozbiljne dogovore o budućnosti Srbije, a posle toga idem u Kragujevac, Novi Sad i sva druga mesta", rekao je Vučić.
<h2>Tiršova 2 će biti gotova do Ekspa&nbsp;</h2>
Vučić je rekao, posle obilaska radova, da će grubi građevinski radovi biti gotovi već u julu, a da će sve biti gotovo do <a href="https://www.insajder.net/teme/poseban-zakon-uvodi-posebna-pravila-javnih-nabavki-za-ekspo-video">Ekspa</a>, kako bi se naša zemlja i u tom segmentu predstavila svetu na najbolji mogući način.&nbsp;
Dodao je da je zadovoljan radovima koji su u toku na Dečjoj klici "Tiršova 2" i zahvalio Evropskoj uniji na novačnom doprinosu za izgradnju te bolnice.
Vučić je u obilasku radova naveo da će Tiršova 2 biti velika stvar za zdravstvo i lekare, kao i decu koja će se tu lečiti. &nbsp;
On je naveo da je izgradnja te bolnice najbolja prilika da se pokaže kako se Srbija brine o svojoj deci i budućnosti. &nbsp;
"Nije Ekspo samo gradilište, kada sam išao juče video sam i prugu kako se gradi od aerodroma i ka drugim delovima grada. Dakle, i ovo je 'Ekspo', mi smo sve vezali za Ekspo, zato što hoćemo da Srbiju predstavimo u naboljem svetlu. Plan je da bude gotova bolnica Tiršova 2 u decembru 2026. godine, ali najkasnije do marta 2027. i svakako pre maja kada počinje Ekspo", rekao je Vučić.&nbsp;
Kako je naveo, žurba je velika i da se izgradi <a href="https://www.insajder.net/teme/nacionalni-stadion-izgradnja-pocela-studiju-izvodljivosti-niko-nije-video-a-cena-iz-godine-u-godinu-raste">Nacionalni stadion</a>, pošto tu postoji kašnjenje od četiri meseca.&nbsp;
"Dva meseca možemo da nadoknadimo tokom leta kroz rad u tri smene i sad gledamo gde da nadoknadimo još dva meseca da bismo sve stigli, jer smo predvideli da veliko otvaranje bude na najvećem i najlepšem stadionu", rekao je Vučić.&nbsp;
Napomenuo je da ima problema, ali da se stvari rešavaju i guraju napred.
<h2>Sa Martom Kos razgovori o dobrim stvarima &nbsp;</h2>
Vučić se osvrnuo na razgovor sa evropskom komesarkom sa proširenje <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kos-nezavisno-pravosude-slobodni-mediji-i-izborni-okvir-kljucni-za-srbiju-macut-porucio-eu-integracije-prioritet">Martom Kos</a>, rekavši da su razgovarali o dobrim stvarima, problemima, šta je potrebno da se uradi u budućnosti, o strateškom putu Srbije i o geopolitčkoj sceni. &nbsp;
Obavestio je Kos o svom odlasku u Sjedinjene Američke Države i Rusiju, naglasivši da u Evropi ne gledaju sa simpatijama na njegov odlazak u Moskvu. &nbsp;
Istakao je da je Kos zadovoljna razgovorima koje je prethodno obavila sa premijerom Đurom Macutom i predsednicom Skupštine Anom Brnabić.
Govoreći o <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bez-pritvora-za-studenta-ftn-izrecena-zabrana-prilaska-dekanu-dif-a">napadu na dekana novosadskog Fakulteta za sport i vaspitanje Patrika Drida</a>, Vučić je kazao da ga je sramota što sudovi puštaju sve nasilnike, a već dva meseca drže u pritvoru neke koji nisu uradili ni pola od onoga što su "oni" uradili. &nbsp;
Kazao je da čak i kada tužilac traži pritvor, sudovi to odbijaju, zato što su politički aktivni i "zato što su ih žuti postavljali 2009. godine". &nbsp;
"Kad vidite scene od juče, da neko leži u kolima hitne pomoći, na bilo kom ratištu u svetu neprijateljskog vojnika bi požurili da lečite, a oni ne daju svom dekanu da ode i da vozilo ode do Kliničkog centra", rekao je Vučić. &nbsp;
Vučić je taj čin osudio, pitajući šta je u glavi tih ljudi da mogu tako nešto da urade. &nbsp;
Na pitanje novinara da se sve češće kao rešenje krize pominje novi 5. oktobar Vučić je rekao da "takvi nečiji snovi nemaju veze sa realnošću". 
 
"Nervoza među njima je velika. Dobili su i oni istraživanja i vide da padaju i koliko loše stoje. To izaziva nervozu i vodi ka sve radikalnijim potezima. Zato i lažu i izmišljaju", istakao je Vučić. 
 
Dodao je da sada "prete protestom zakazanim za 1. maj i još lažu i izmišljaju kako su svi sindikati sa njima". 
 
"Sad im je plan da se ide na izbore, iako znaju da ne mogu da ih dobiju. Ali plan je da kažu kako su izbori neregularni i da pobacaju kutije pre nego što se zatvore birališta i da izazovu opet nerede i krize koje će se tegliti dve, tri, pet godina", rekao je Vučić.
Izvor: Agencije

Prenosimo

Vučić: “Tiršova 2” biće gotova pre Ekspa, u naredna tri, četiri dana dva puta ću se sastati sa Trampom

Pre nedelju dana Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o budžetu sa 2025. godinu. Šta to znači sa stanovišta da faktički svake godine imamo rebalanse budžeta i da li su rebalansi znak da imamo loše budžetsko planiranje?&nbsp;
"Rebalans ne mora nužno da bude posledica lošeg budžetskog planiranja. Recimo, kada imate neki neplaniran događaj u toku godine, na primer imate bolju naplatu poreza jer je bolje radila poreska administracija u prvoj polovini godine i nakupili ste više poreskih prihoda nego što ste planirali, ili kada je u pitanju inflacija koja je aktuelna u poslednje dve -tri godine, kada su se “naduvali” svi prihodi, odjednom imate više para nominalno u budžetu. Da biste mogli to da potrošite, morate da uradite rebalans. Međutim, bitno je da &nbsp;pogledamo stavke unutar tog rebalansa i šta je tačno promenjeno. Ako se za veoma visoki iznos povećala neka stavka, da li je to, kao što Fiskalni savet sada skreće pažnju, povećanje potrošnje za EXPO i za nacionalni stadion, i ako odjednom taj izdatak skoči, onda možemo da kažemo da to jeste posledica lošeg planiranja." - kaže profesor Jelena Žarković.
<h2>Deficit budžeta</h2>
Kada govorimo o deficitu budžeta, koliko on procenata po zakonu može da iznosi i da li, čestim rebalansima, dolazi do kršenja tog zakona? 
 
"Kada smo prvi put usvojili fiskalna pravila prema kojima javni dug ne bi trebalo da prelazi 45% BDP, podsetiću da je, čak i u godini kada je prvi put uvedeno to pravilo za javni dug, još za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, to pravilo prekršeno. U međuvremenu su doneta nova fiskalna pravila ali je tekuća Vlada odlučila da ih suspenduje sve do 2029. i to pre svega zbog sprovođenja EXPO 2027 i svih investicija koje su povezane sa tim događajem. Kroz nedavno revidiranje Fiskalne strategije videli smo da Vlada namerava da poveća deficit na 3% BDP u narednih nekoliko godina što je dvostruko više od zakonski propisanog limita. Iako Fiskalna pravila nisu obavezujuća ona bi trebalo da služe kao orjentir u vođenju fiskalne politike."
Profesorka Žarković kaže da se deficit može praviti zato što imamo veće investicije i veća kapitalna ulaganja. Ta ulaganja mogu da ojačaju &nbsp;kapacitet da se stvara veći bruto društveni proizvod, tako da javne investicije same po sebi mogu da budu dobre. Na pitanje kako stojimo sa visinom investicija, ako se napravi poređenje sa regionom ili EU u celini, profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković odgovara:
"Nama kao državi su međunarodne institucije, počev od Svetske banke, &nbsp;skretale pažnju da su javne investicije u Srbiji jedno vreme bile veoma niske i da su bile daleko ispod proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. To je tokom poslednjih godina, promenjeno, pa smo došli u trenutnu situaciju da su čak ne samo veće od onih u Centralnoj i Istočnoj Evropi, već da su, kada se pogleda procenat izdvajanja u odnosu na bruto domaće proizvode, trenutno, mislim, najviše u Evropi. Ali to je samo broj. Mislim da ipak treba da gledamo kvalitet i u šta se tačno ulaže. Tu se slažem i sa primedbama kolega iz Fiskalnog saveta što se tiče određenih javnih investicija koje su vrlo važne i koje su najviše usklađene sa javnim interesom, a to su investicije u zdravstvo, obrazovanje, zaštitu životne sredine, u javni saobraćaj, javni prevoz, a tu je najvažniji metro. Dakle, kada država obrazlaže koliko troši na ove stavke, taj deo nije u potpunosti i nije detaljno obrazložen. Ne zna se šta su tačno prioriteti, i mislim da bi pre svega na tome trebalo da se radi u smislu transparentnosti – znači, da se detaljno vidi šta država planira kada su investicije tog tipa u pitanju. Što se tiče EXPO i nacionalnog stadiona, niko od ekonomista ne spori da su to stvari koje mogu da uvećaju bruto domaći proizod i da pokrenu ekonomsku aktivnost, no, ako poredite to sa, recimo, ulaganjem u metro, jasno je šta je od većeg javnog interesa." naglašava Žarković.
<h2>Metro kao prioritet</h2>
Kada već pričamo o metrou i projektima od javnog interesa, kakva je situacija sa investicijom u ovaj značajan projekat?&nbsp;
"U Beogradu živi, po poslednjem popisu, više od milion i šesto hiljada ljudi. Imamo i nova doseljavanja, a građani se konstantno žale na javni prevoz, tako da bi, po meni, metro trebalo da bude prioritet kada govorimo o projektima koji imaju značajan javni interes. U poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta, koji se detaljnije bavi svim tim stavkama, kaže se da se upravo taj deo drugačije obrazlaže nego ranije. Ranije je to bilo evidentirano kao celina pod nazivom “Izgradnja Beogradskog metroa”. Sada se ulaganje u Beogradski metro iskazuje samo za prve dve faze izgradnje linije jedan, tako da bi pitanje javnosti, po meni, trebalo da bude šta su tačno planovi države i koja je to godina kada možemo da očekujemo finalizaciju Beogradskog metroa. Mislim da je to nešto što najviše zanima Beograđane, i ne samo njih. Ovde se sliva svakodnevno, zbog posla, veliki deo građana iz ostalih delova Srbije. Kada imate dobar javni prevoz, to je takođe vrlo važno, ne samo za ekonomsku aktivnost, već i za zagađenje sa kojim Beograd takođe ima veliki problem."
Ko je najpovoljniji a ko najnepovoljniji poverilac srpske države, što se tiče visine kamata, kada su u pitanju krediti za infrastrukturne projekte?
"Mislim da se u našoj javnosti uvrežilo mišljenje da su kineski krediti najjeftiniji. Oni nisu najjeftiniji, ali njihova prednost je, ako to tako možemo nazvati, u tome što su lakši za administriranje. Dakle, uslovi, pravila za trošenje novca, za izveštavanje o potrošenjim sredstvima i svi ostali aspekti koji su vezani za realizaciju projekta, sve je više relaksirano, ne samo u odnosu na kredite koje daje Evropska unija, nego smo imali i jedan ruski kredit koji je isto bio vezan za infrastrukturu i gde su i Rusi insistirali da projektna dokumentacija bude vrlo uredna i da sve bude završeno do kraja. Da ne pričam o kreditima koji se uzimaju za infrastrukturu od, na primer, Evropske investicione banke. Njihove kamatne stope su niže čak i od ovih kineskih i od ruskih, ali zahtevi koji prate uzimanje ovakvih kredita su vrlo strogi i komplikovaniji. Imate vrlo precizna pravila koja se odnose i na projektnu dokumentaciju, raspisivanje tendera, transparentnost. Povezala bih to i sa tragedijom u Novom Sadu. Dakle, vi možete da kažete da je, za vas koji uzimate kredit, kineski lakši, sve je brže, a evropski je komplikovaniji, traje duže, a pravila su strožija. Međutim, ona su važna ne samo zato što smanjuju prostor za korupciju, već i jer deluju tako da mogu da spreče sve potencijalne probleme koji nastaju pre realizaciji projekta."
Kada govorimo o problemima pri realizaciji tih projekata, da se vratimo na Železničku stanicu u Novom Sadu?
"Videli smo šta se desilo u Novom Sadu. Nesumnjiva tragedija. Ali, sada bih govorila o ekonomskom aspektu te investicije i opet o onome što se zove javni interes. Mislim da će se mnogi građani Srbije, ne samo Beograda i Novog Sada, već svi koji su koristili taj voz i tu stanicu, složiti da je to sigurno jedan od najboljih projekata. Rekla bih, sigurno, ako nije najbolja javna investicija, onda jedna u prve tri, jer je doprinela povezivanju dva najveća grada u Srbiji i donela veliku ekonomsku korist i što se tiče zaposlenih koji su putovali, turista, stranaca… Mi smo sada, nažalost, zbog očigledno &nbsp;loše realizacije tog projekta, nečije greške, nemara, došli u situaciju da je, u suštini, bačena senka na jedan, ako ne najbolji, onda jedan od prva tri najvažnija javna projekta, koji su morali da ispune i taj kriterijum usklađenosti sa javnim interesom. Uskoro bi trebalo da bude otvorena i stanica u Subotici. Sada, sa ovim događajima u &nbsp;Novom Sadu, i na to je bačena senka. Ljudi imaju manje poverenje. Pojavili su se i neki napisi u medijima, da možda postoje i prijave vezane za samu prugu, na koje Železnica nije na vreme reagovala. Da li je to istina ili ne, to treba sama Železnica da kaže i da odgovori na te optužbe. Ali, mislim i da za sve javne investicije koje se budu sprovodile u budućnosti, nakon ovog događaja, sada morate da izdvojite dodatne resurse, tako da će nas ova tragedija dodatno koštati i u tom smislu. Čuli smo i da se određeni objekti proveravaju, da bi uverili građane da mogu bezbedno da ih koriste, a verovatno je da se radi o putevima, železnicama ili javnim objektima koji su povezani sa tim novim investicijama. Tako da mislim da će, posebno nakon ovog događaja, morati da se obrati pažnja na to."
<h2>Zaduživanje kod poslovnih banaka</h2>
Pojedini ekonomisti i analitičari tvrde da su kineski krediti gotovo bezuslovni. Koja je razlika između uslova koje zahtevaju neke druge međunarodne kreditne institucije u odnosu na kineske državne banke?&nbsp;
"Ako poredimo &nbsp;trenutne kamatne stope, koje daje Evropska investiciona banka, one su niže i od ruskog kredita koji smo uzeli, i od kineskih, na koje je kamata 3%. Evropska je 1%. Međutim, problem sa kojim se suočavaju i Srbija i zemlje u regionu je da ni blizu ne dobijamo sredstava od EU za ulaganje u infrastrukturne projekte kao što su ih, svojevremeno, prilikom pristupanja Uniji, dobijale zemlje centralne i istočne Evrope, i to je veliki problem. Zato smo bili primorani da se okrenemo drugim finansijerima - kineskim, ruskim, Turcima i Azerbejdžancima, a ne sredstvima Evropske unije, bez obzira što su i povoljnija i što imate strože kriterijume, koji su, naravno, dobri da se slede kada uzimate kredit i posle sprovodite konkretan projekat. Ta sredstva su, nažalost, bila manje dostupna, manje raspoloživa, i u manjem obimu i to je isto jedan od razloga zašto mi danas pričamo o tome i poredimo različite investitore."
Šta investicioni rejting koji je Srbija dobila znači sa stanovišta samog zaduživanja? Da li se može smatrati da smo „sigurna zemlja“ za investiranje ako ga imamo?&nbsp;
"Sticanje tog višeg investicionog rejtinga znači da ćemo sada imati pristup i jeftinijim izvorima zaduživanja i to jeste poziv kvalitetnim investitorima da dođu i ulažu u Srbiju. To je, ustvari, upravo garancija kreditorima da ste u stanju da vratite vaše dugove. Mislim da će, svakako, sa dobijanjem investicionog rejtinga porasti moguća lepeza izvora finansiranja."&nbsp;
Država se, krajem jula, za neke insfrastrukturne projekte zadužila i kod poslovnih banaka, što nije česta praksa. Da li je za njih bilo nemoguće dobiti pozajmicu iz drugih izvora ili je nešto drugo u pitanju, s obzirom da su ovi krediti skuplji u odnosu na uzimanje kredita na osnovu bilatelarnih sporazuma sa drugim državama ili emitovanje obveznica na finansijskom tržištu?
"Iskreno, ne znam zašto se to radi. Verovatno je opet u pitanju &nbsp;procedura dolaska do tih kredita i sredstava, bez obzira što su oni skuplji. Procedura je brža, manje je administrativnih komplikacija, a za same banke, država kao dužnik je dobra. Ona je siguran dužnik, tako da banke nemaju rizik u smislu vraćanja tih sredstava."
A kako te procedure izgledaju sa stanovišta međunarodnih finansijskih institucuja?&nbsp;
"Za projekte kao što su nove investicije za saobraćaj, zdravstvo, energetiku, obrazovanje, zaštitu životne sredine, Međunarodni monetarni fond je tražio do Vlade da o njima mnogo detaljnije izvesti, ali i da daje detaljnije podatke koliko je do sada u njih uložila i koliko namerava još da izvoji u narednih nekoliko godina. Vlada je poslušala taj savet i poslednja fiskalna strategija sadrži jedan poseban odeljak, jednu tabelu gde su izlistani svi ti projekti. Opet ću se vratiti na pitanje metroa. Mi sada baš tamo vidimo samo prve dve faze izgradnje linije 1. Ne znamo šta je sa ostalima. Dakle, da li to znači da mi nećemo ni dobiti metro, da će to sve biti odloženo nakon EXPO? Mislim da bi takve vrste pitanja trebalo da budu usmerene ka Vladi, jer niko ne spori da i nacionalni stadion i EXPO mogu da donesu ekonomsku korist, ali ono što, nesumljivo, ima već javni interes, jeste jedno ovakvo ulaganje u javni prevoz, s obzirom na to da je on u Beogradu vrlo problematičan," rekla je za Insajder profesorica Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković.
Novinar Rajko Martinović

Profesorka Žarković: Potrebnije je govoriti o kvalitetu nego o kvantitetu investicija u Srbiji

Savet je, u dokumentu koji je 24. oktobra uputio Vladi Srbije i Ministarstvu sporta, zatražio i da se ispita opravdanost osnivanja društva "FSS Stadioni" u vlasništvu Fudbalskog saveza Srbije za potrebe održavanja novoizgrađenih stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici, kao i da podaci o radu tog društva budu javno dostupni.&nbsp;
Pored toga, javnosti mora blagovremeno biti dostupan podatak kakvi su dalji planovi u vezi sa održavanjem stadiona, imajući u vidu da je u medijima izneta informacija da će taj posao biti poveren strancima, navedeno je u saopštenju.&nbsp;
Izveštajem je zatraženo i da Studija izvodljivosti koja se odnosi na izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji opštine Surčin bude dostupna javnosti, nezavisno od toga što je urađena posle početka gradnje stadiona.&nbsp;
Savet u izveštaju konstatuje da Srbija izdvaja značajna sredstva za razvoj sporta i sportske infrastrukture, a prema podacima Ministarstva sporta, u protekle četiri godine izdvojeno je oko 190 miliona evra granskim savezima, Olimpijskom i Paraolimpijskom komitetu.
Značajno više sredstava, od onih koja se izdvajaju kroz redovne programe, odnosno blizu četiri milijarde dinara ili oko 34 miliona evra, preneto je kroz takozvani kovid program, u 2020. i 2021. godini, najviše košarkaškom, odbojkaškom, rukometnom, vaterpolo i drugim savezima.&nbsp;
Pored saveza, dodatna sredstva su dobila i sportska preduzeća, među kojima su najveće iznose dobili SP Atletika 2022 doo, EURO VOLLEY 2021 doo, Preduzeće za organizaciju muškog kvalifikacionog koša, Preduzeće za organizaciju kvalifikacionog turnira u košarci, Preduzeće za prvenstvo sveta u rvanju, navedeno je u izveštaju.&nbsp;
Prema podacima Ministarstva sporta, za ove dve godine kroz redovan i kovid program ukupno je potrošeno oko 9,7 milijardi dinara ili oko 83 miliona evra.&nbsp;
Imajući u vidu da u periodu izolacije, zbog bolesti izazvane korona virusom nije bilo većih okupljanja, fizičkih aktivnosti i takmičenja, nije jasno u koje svrhe u ovolikom iznosu su ova sredstva potrošena, naveo je Savet.&nbsp;
Ministarstvo nije dostavilo ni jednu analizu svrsishodnosti trošenja navedenih sredstava, odnosno koliko ona doprinose sportskim rezultatima, pojedinačnim i ekipnim, uslovima i kvalitetu života i rada sportista, invalida, dece i mladih, ili u velikoj meri koriste zadovoljenju potreba zaposlenih u sportskim savezima i drugim sportskim institucijama.&nbsp;
Pored toga što nema prave kontrole trošenja sredstava za razne sportske aktivnosti, izgradnja sportske infrastrukture je takođe veoma upitna, a Savet dodaje da poseban odjek u javnosti ima izgradnja četiri fudbalska stadiona - u Leskovcu, Zaječaru, Loznici i Surčinu.&nbsp;
Odluke gde će se graditi stadioni, u kom obliku i veličini, sa kojim pratećim sadržajima očito nisu jedine koje su donete u veoma uskom krugu politički uticajnih ličnosti, već i odluka da se svi postupci učine manje transparentnim, a samim tim podložnim korupciji i zloupotrebama javnih sredstava, tvrdi Savet.&nbsp;
Ako izostaje prava kontrola trošenja sredstava u Ministarstvu zaduženom za sport i sportsku infrastrukturu, kako će se tek kontrolisati izgradnja sportske infrastrukture u Ministarstvu finansija, upozorio je Savet u izveštaju.&nbsp;
Izvor: FoNet

nacionalni stadion

Kako se pretovaruje građevinski materijal za izgradnju Ekspa u užoj zoni sanitarne zaštite? (VIDEO)

Intenzivni radovi na izgradnji Nacionalnog stadiona u Surčinu čekaju građevinsku dozvolu (VIDEO)

Nacionalni stadion za Ekspo kasni i gradi se mimo propisa – završetak 2026. pod znakom pitanja

Vučić: “Tiršova 2” biće gotova pre Ekspa, u naredna tri, četiri dana dva puta ću se sastati sa Trampom

Profesorka Žarković: Potrebnije je govoriti o kvalitetu nego o kvantitetu investicija u Srbiji

Savet za borbu protiv korupcije: Procenjena vrednost stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici uvećana za 20 miliona evra nakon izgradnje