<article>Najaktuelniji je izveštaj Amnesty Internationala, o tome da naše službe koriste softvere za prisluškivanje novinara i aktivista. State Department je izrazio zabrinutost, ali ništa više od toga, a ministar Dačić je rekao da su te optužbe neosnovane i da predstavljaju napad na bezbednosnu praksu u Srbiji."Poražavajuće je da smo mi sada suočeni sa izveštajima međunarodnih organizacija, međunarodnih tela, da nam neko sa strane ukazuje na ono što je ukazivano još pre desetak i više godina. Naime, tadašnji zaštitnik građana Saša Janković je obavio niz kontrolnih postupaka u odnosu na bezbednosne službe, a kada je reč o prisluškivanju, nažalost, to je promaklo ispod radara javnosti.To je bilo toliko značajno za institucije vlasti da je čak i nadležni odbor Skupštine Republike Srbije, zasedao na tu temu, da je čak konstatovano na tom odboru da postoje brojne nepravilnosti. Interesantno da je to saopštenje odbora bilo na sajtu i onda je sklonjeno sa sajta. Znači, nezavisni državni organ je konstatovao, pre deset godina, ono sa čim se mi danas suočavamo. Činjenica je da prisluškivanje postoji u svim zemljama sveta, to je deo nekog bezbednosnog korpusa. Tu se postavlja pitanje da li oni koji imaju prava to da rade, ta svoja prava ostvaruju u skladu sa zakonom. Neophodno je da postoje instrumenti kontrole. Svako pravo je obaveza, dužnost organa. I zaštitnik građana je obavljao tu dužnost, konstatovao nedostatke. Drugi problem, odnosno institucija koje bi mogle da kontrolišu, to je nadležni odbor Skupštine Republike Srbije. Nažalost, mi nemamo tu uspostavljenu kontrolu. Zadovoljavamo se sa saopštenjima ili iz samih bezbednosnih službi, ili od strane političara, koji su uspostavili vlast nad bezbednosnim službama i potčinili praktično svoju celu državu toj vlasti i imamo situaciju da smo sada suočeni sa nekakvim packama od strane međunarodnih tela, organizacija, to što sigurno nije dobro za nas, za našu državu, da mi sami ne rešavamo, nego očekujemo da  nam neko drugi govori, da nije u redu i onda se kreće u napad po oprobanom modelu, koji je zaista prozaičan. Možda grešim. Nisam u toj sferi jako informisan, ali upravo novac i dolazi za mnoge od tih stvari iz inostranstva. Znači, kad je inostranstvo, kad daje novac, onda je jako dobro, a kada se postavi pitanje kako se koristio taj novac, onda to isto inostranstvo nije dobro." - kaže Miloš Janković.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dv1Au0qRtpy4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Ne mislite da će se nešto dogoditi povodom ove objavljivanje izveštaja Amnesty International, nego će to u masi ovih stvari koje nam prolaze isto tako proći?"Problem je što smo mi kao društvo u ćorsokaku i zabetonirani smo sa masom tih stvari. Mi sada nemamo mogućnosti da otvorimo svako pitanje. O bilo čemu da bismo diskutovali, treba vremena, a da ne govorimo ukoliko je potrebno ustanoviti nečiju odgovornost i tokove, tu daleko, daleko više treba ostaviti prostora. Nemoguće je danas suočiti se sa svim stvarima i ono što bi bio zadatak našeg društva, a to je da uspemo nekako da razlikujemo ono što je manje bitno, od onoga što je zaista nekakva krucijalna stvar. Mnogi ljudi pričaju o suverenosti, a ja se bojim da je suverenost, bez obzira što je propisana u Ustavu, da se izgubila. I bojim se da ono što je u suprotnosti sa jednom od početnih odredbi našeg Ustava, da vlast ne treba da bude potčinjena određenoj političkoj partiji. Postavljam pitanje da li smo mi uspeli da odemo i dalje od toga, pa vlast nije potčinjena određenoj partiji, nego određenom pojedincu i njegovoj volji, koji našim parama gradi i bukvalno izgovara nešto što je meni neprihvatljivo - ja sam izgradio. Ustav naš ne govori o bilo kakvim ni pravima, ni dužnostima, niti ovlašćenjima da predsednik Republike čini ono što čini. I podkrepljuje sve to svojom izjavom, koja je opet promakla ispod radara, a to je da ljudi jesu svesni da niko sada neće ništa da potpiše. Bio sam u strukturama i vlasti i potpisivao sam. A zašto? Zato što sam bio uveren da ono što potpisujem, da je to u skladu sa zakonom i da je to ispravno." - kaže Janković za Insajder u emisiji 3D.Da li to otvara pitanje da su ranije postojali ljudi koji su bili spremni da potpisuju... Ako je tačno ovo što se pojavilo u medijima, ovaj iskaz Jelene Tanasković, bivše direktorke Infrastrukture železnica, ispada da je ona pristala da radi pod uslovom - da ne radi svoj posao..."Bojim se da na većinu mesta vi možete dobiti nešto što bi rekli uhlebljenje, ne po osnovu toga šta se od vas očekuje, da ćete vi raditi posao onako kako vam je naloženo, aktima koji određuju šta treba da se čini na tom poslu, nego da ćete vi vršiti određenu funkciju koja ne mora uopšte da se poklapa sa onim što je, da li u aktuelnoj sistematizaciji ili pojedinačnim rešenjima, određeno. I vi uopšte nemate tu dilemu da pristajete da radite, razmišljanje "Ja pristajem na jako dobre uslove, životne, koje će mi obezbediti plata koju dobijam, pristajem na privilegije." Jer je očigledno, da vam kažem, ljudi koji imaju, na primer, neka primanja koja su dosta loša, raspolažu sa nekakvom imovinom, sredstvima koje su u potpornom disbalansu sa onim što imaju, i tu možemo samo zaključiti da su privilegije."Da li su blokade koje trenutno imamo u Srbiji legitimno sredstvo borbe i nenasilnog otpora - imamo i gaženje ljudi na tim blokadama, imamo nekad kao utisak da se malo smirilo, ali se ne smiri..?"Osnovno je to pitanje koje nameću oni koji su protivnici tih blokada i zaustavljanja saobraćaja. Oni kažu da to nije u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Ja bih samo postavio jedno pitanje. Da li je nezakonito da ukoliko prelazite sa kofom vode preko neke ulice, mimo pešačkog prelaza, prelazite na drugu stranu da biste gasili požar? Da li je to nezakonito? Pravo građana je da protestuje. Pravo građana je da iskažu svoj stav. Ovo što se desilo je jedan krik nezadovoljstva mladih. Čak i ako nisu u pravu, uradili su nešto što ja mislim da je potrebno jednom društvu, a to je nepristajanje." - kaže advokat Miloš Janković.Juče su kragujevačke sudije Osnovnog suda, Jelena Janković i Nenad Baković, podržali zahteve studenata i izrazili nadu da će ova njihova javna podrška ohrabriti i druge njihove kolege da postupe isto. Očekujete li kad je pravosuđe u pitanju više ovakvih istupa?"Najveći problem našeg društva je nešto što je, ajde da nazovem, inteligencija. Najkrivlji su ljudi koji imaju znanja, ljudi koji su došli do diploma na državnim fakultetima, pošto pocenjujemo sada često privatne, a među njima ima dobrih. To su ljudi koji su situirani, koji su načitani, pametni, ali koji nisu shvatili svoju dužnost da treba da daju doprinos zajednici. Više je kriv jedan profesor univerziteta, nego jedna čistačica. I dokle god ne bude inteligencija u Srbiji uspela da spozna svoju ulogu i da je prihvati, bez obzira na finansijske interese, blagodeti koje mogu da imaju ukoliko se povinuju određenom režimu, u ovoj zemlji neće biti dobro i tako da mi je jako drago da su ove studenske proteste, u kojima studenti imaju hrabrosti da kažu ne, da su ih podržali i njihovi profesori. To je možda put da u našoj zemlji dođe do nekog boljeg stanja, no što je danas, koje nije dobro." - rekao je u emsiji 3D na Insajder televiziji, advokat Miloš Janković.Izvor: Insajder</article>

Najaktuelniji je izveštaj Amnesty Internationala, o tome da naše službe koriste softvere za prisluškivanje novinara i aktivista. State Department je izrazio zabrinutost, ali ništa više od toga, a ministar Dačić je rekao da su te optužbe neosnovane i da predstavljaju napad na bezbednosnu praksu u Srbiji.
"Poražavajuće je da smo mi sada suočeni sa izveštajima međunarodnih organizacija, međunarodnih tela, da nam neko sa strane ukazuje na ono što je ukazivano još pre desetak i više godina. Naime, tadašnji zaštitnik građana Saša Janković je obavio niz kontrolnih postupaka u odnosu na bezbednosne službe, a kada je reč o prisluškivanju, nažalost, to je promaklo ispod radara javnosti.To je bilo toliko značajno za institucije vlasti da je čak i nadležni odbor Skupštine Republike Srbije, zasedao na tu temu, da je čak konstatovano na tom odboru da postoje brojne nepravilnosti. Interesantno da je to saopštenje odbora bilo na sajtu i onda je sklonjeno sa sajta. Znači, nezavisni državni organ je konstatovao, pre deset godina, ono sa čim se mi danas suočavamo. Činjenica je da prisluškivanje postoji u svim zemljama sveta, to je deo nekog bezbednosnog korpusa. Tu se postavlja pitanje da li oni koji imaju prava to da rade, ta svoja prava ostvaruju u skladu sa zakonom. Neophodno je da postoje instrumenti kontrole. Svako pravo je obaveza, dužnost organa. I zaštitnik građana je obavljao tu dužnost, konstatovao nedostatke. Drugi problem, odnosno institucija koje bi mogle da kontrolišu, to je nadležni odbor Skupštine Republike Srbije. Nažalost, mi nemamo tu uspostavljenu kontrolu. Zadovoljavamo se sa saopštenjima ili iz samih bezbednosnih službi, ili od strane političara, koji su uspostavili vlast nad bezbednosnim službama i potčinili praktično svoju celu državu toj vlasti i imamo situaciju da smo sada suočeni sa nekakvim packama od strane međunarodnih tela, organizacija, to što sigurno nije dobro za nas, za našu državu, da mi sami ne rešavamo, nego očekujemo da &nbsp;nam neko drugi govori, da nije u redu i onda se kreće u napad po oprobanom modelu, koji je zaista prozaičan. Možda grešim. Nisam u toj sferi jako informisan, ali upravo novac i dolazi za mnoge od tih stvari iz inostranstva. Znači, kad je inostranstvo, kad daje novac, onda je jako dobro, a kada se postavi pitanje kako se koristio taj novac, onda to isto inostranstvo nije dobro." - kaže Miloš Janković.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dv1Au0qRtpy4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Ne mislite da će se nešto dogoditi povodom ove objavljivanje izveštaja Amnesty International, nego će to u masi ovih stvari koje nam prolaze isto tako proći?
"Problem je što smo mi kao društvo u ćorsokaku i zabetonirani smo sa masom tih stvari. Mi sada nemamo mogućnosti da otvorimo svako pitanje. O bilo čemu da bismo diskutovali, treba vremena, a da ne govorimo ukoliko je potrebno ustanoviti nečiju odgovornost i tokove, tu daleko, daleko više treba ostaviti prostora. Nemoguće je danas suočiti se sa svim stvarima i ono što bi bio zadatak našeg društva, a to je da uspemo nekako da razlikujemo ono što je manje bitno, od onoga što je zaista nekakva krucijalna stvar. Mnogi ljudi pričaju o suverenosti, a ja se bojim da je suverenost, bez obzira što je propisana u Ustavu, da se izgubila. I bojim se da ono što je u suprotnosti sa jednom od početnih odredbi našeg Ustava, da vlast ne treba da bude potčinjena određenoj političkoj partiji. Postavljam pitanje da li smo mi uspeli da odemo i dalje od toga, pa vlast nije potčinjena određenoj partiji, nego određenom pojedincu i njegovoj volji, koji našim parama gradi i bukvalno izgovara nešto što je meni neprihvatljivo - ja sam izgradio. Ustav naš ne govori o bilo kakvim ni pravima, ni dužnostima, niti ovlašćenjima da predsednik Republike čini ono što čini. I podkrepljuje sve to svojom izjavom, koja je opet promakla ispod radara, a to je da ljudi jesu svesni da niko sada neće ništa da potpiše. Bio sam u strukturama i vlasti i potpisivao sam. A zašto? Zato što sam bio uveren da ono što potpisujem, da je to u skladu sa zakonom i da je to ispravno." - kaže Janković za Insajder u emisiji 3D.
Da li to otvara pitanje da su ranije postojali ljudi koji su bili spremni da potpisuju... Ako je tačno ovo što se pojavilo u medijima, ovaj iskaz Jelene Tanasković, bivše direktorke Infrastrukture železnica, ispada da je ona pristala da radi pod uslovom - da ne radi svoj posao...
"Bojim se da na većinu mesta vi možete dobiti nešto što bi rekli uhlebljenje, ne po osnovu toga šta se od vas očekuje, da ćete vi raditi posao onako kako vam je naloženo, aktima koji određuju šta treba da se čini na tom poslu, nego da ćete vi vršiti određenu funkciju koja ne mora uopšte da se poklapa sa onim što je, da li u aktuelnoj sistematizaciji ili pojedinačnim rešenjima, određeno. I vi uopšte nemate tu dilemu da pristajete da radite, razmišljanje "Ja pristajem na jako dobre uslove, životne, koje će mi obezbediti plata koju dobijam, pristajem na privilegije." Jer je očigledno, da vam kažem, ljudi koji imaju, na primer, neka primanja koja su dosta loša, raspolažu sa nekakvom imovinom, sredstvima koje su u potpornom disbalansu sa onim što imaju, i tu možemo samo zaključiti da su privilegije."
Da li su blokade koje trenutno imamo u Srbiji legitimno sredstvo borbe i nenasilnog otpora - imamo i gaženje ljudi na tim blokadama, imamo nekad kao utisak da se malo smirilo, ali se ne smiri..?
"Osnovno je to pitanje koje nameću oni koji su protivnici tih blokada i zaustavljanja saobraćaja. Oni kažu da to nije u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Ja bih samo postavio jedno pitanje. Da li je nezakonito da ukoliko prelazite sa kofom vode preko neke ulice, mimo pešačkog prelaza, prelazite na drugu stranu da biste gasili požar? Da li je to nezakonito? Pravo građana je da protestuje. Pravo građana je da iskažu svoj stav. Ovo što se desilo je jedan krik nezadovoljstva mladih. Čak i ako nisu u pravu, uradili su nešto što ja mislim da je potrebno jednom društvu, a to je nepristajanje." - kaže advokat Miloš Janković.
Juče su kragujevačke sudije Osnovnog suda, Jelena Janković i Nenad Baković, podržali zahteve studenata i izrazili nadu da će ova njihova javna podrška ohrabriti i druge njihove kolege da postupe isto. Očekujete li kad je pravosuđe u pitanju više ovakvih istupa?
"Najveći problem našeg društva je nešto što je, ajde da nazovem, inteligencija. Najkrivlji su ljudi koji imaju znanja, ljudi koji su došli do diploma na državnim fakultetima, pošto pocenjujemo sada često privatne, a među njima ima dobrih. To su ljudi koji su situirani, koji su načitani, pametni, ali koji nisu shvatili svoju dužnost da treba da daju doprinos zajednici. Više je kriv jedan profesor univerziteta, nego jedna čistačica. I dokle god ne bude inteligencija u Srbiji uspela da spozna svoju ulogu i da je prihvati, bez obzira na finansijske interese, blagodeti koje mogu da imaju ukoliko se povinuju određenom režimu, u ovoj zemlji neće biti dobro i tako da mi je jako drago da su ove studenske proteste, u kojima studenti imaju hrabrosti da kažu ne, da su ih podržali i njihovi profesori. To je možda put da u našoj zemlji dođe do nekog boljeg stanja, no što je danas, koje nije dobro." - rekao je u emsiji 3D na Insajder televiziji, advokat Miloš Janković.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Miloš Janković o studentskim protestima: "Uradili su nešto što je potrebno jednom društvu - a to je nepristajanje" (VIDEO)

Miloš Janković o studentskim protestima: "Uradili su nešto što je potrebno jednom društvu - a to je nepristajanje" (VIDEO)

Tagovi: