<article>„Naravno, ćirilica treba da bude zaštićena, ako je ugrožena. A je li ugrožena? To je sada prilično kompleksno pitanje. U državi Srbiji jedno pismo ima prednost - a to je ćirilica. To je svima jasno. Ja sa tim nemam nikakav problem. Ali, mislim da se zabranom ne štiti ćirilica, jer nijedna zabrana neće biti afirmativna. Da li znate poslednju knjigu koju ste pročitali, da li je ona bila štampana na ćirilici ili latinici? Niko se ne seća. Mi podjednako dobro vladamo i ćirilicom i latinicom. Ja kao profesor srpskog jezika i književnosti pišem ćirilicom. Udžbenici su štampani na ćirilici. Prvo pismo koje deca uče je ćirilica. I tako treba da bude. Da li je dosta? Ja mislim da jeste. Ćirilica je pismo koje nas vezuje za naš nacionalni identitet i mi moramo da je zaštitimo u tom smislu. I ona jeste zakonom zaštićena."<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dzn6B2Pa_PhI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Na predstavljenu odluku ministra kulture Nikole Selakovića, mišljenja su podeljena. Nekolicina profesora je protiv ove odluke. Oni smatraju da će učenici ostati uskraćeni za brojne naslove knjiga, koji nisu u procesu bili objavljeni do sada?"Ostaće uskraćeni. Negde mi moramo da razdvojimo šta je interes, a koji je interes privatnih izdavača. Nisu dužni privatni izdavači da se vode nekim višim interesima. Privatni izdavači, da se ne lažemo, nisu nikakve dobrotvorne organizacije. Privatni izdavači razmišljaju komercijalno. Njihov prvi interes je da zarade. Njihova je stvar, procene. Ja sam razgovarao sa svojim kolegom koji je i pisac. Privatni izdavači pitaju pisce, srpske pisce, na kom pismu žele da budu objavljene njihove knjige. Pisci imaju tu mogućnost da izaberu to. Ako pišete savremeni roman i želite možda da i izvan Srbije taj roman bude čitan - želite da možda neki čitalac vaš u Zagrebu ili u Sarajevu čita taj vaš roman. Vi ograničavate sebe, a svi razmišljaju na komercijalan način."Kako navodi Kreativni centar, Latinična izdanja domaćih autora su jako često tražena u dijaspori, jer deci iz dijaspore olakšava učenje srpskog jezika. Na taj način, kultura nas povezuje. "Sada će ovde neki ljudi s druge strane reći, pa neka naša deca nauče, koja su u dijaspori nauče ćirilicu. Slažem se, sjajno bi bilo da naša deca u dijaspori znaju ćirilicu. A šta je država Srbija uradila za našu decu u dijaspori? Koliko mi lektora imamo uopšte na stranim univerzitetima? Koliko to država Srbija finansira? Nego mi mislimo da sve nešto može da se desi iz čiste ljubavi prema, ne znam nečemu, ali ljubav je neosporna prema jeziku, prema književnosti našoj. Jedno je ta ljubav, a drugo je šta ste vi učinili." kaće Dašić.Osnovci i srednjoškolci imaju obaveznu literaturu za čitanje u vidu lektire. Postavlja se pitanje da li je važnija vrednosti knjiga, za koje bi deca bila uskraćena ili su ipak važnija pisma na kojima su napisana?"Imamo mi taj problem da imamo neka dela školske lektire, koje nemamo na ćirilici. Naši maturanti u srednjim školama, u gimnazijama, pišu maturske radove. Vama treba jedan širi korpus literature i to iz naučnih disciplina, biologije, hemije, fizike. Ne možete vi da uslovite nekog izdavača, koji se opredelio za neku užu, stručnu oblast i čije knjige se štampaju u 200.000-300.000 primeraka. On, naravno, računa i na neko šire tržište. I ne možete vi sada njega limitirati, šta to znači, nećemo imati knjigu u školskoj biblioteci zato što je ona štampana na latinici. Obrazovne ustanove kao ustanove koje treba da razviju patriotizam, rodoljublje i sve te osobine. Ali to je samo kad mi donosimo takve mere, pa ćemo knjige samo štampane na ćirilici da kupujemo za školske biblioteke. Pa ne radi se to tako. Uložite vi u obrazovne institucije, u škole, a s druge strane vi uložite samo ono što je marketinški upotrebljivo. A marketinški upotrebljivo je nacionalni stadion. Neće učenici da steknu ljubav, patriotizam prema svojoj zemlji na stadionu. Ono gde će to da steknu, to su obrazovne institucije. Tako se brani rodoljublje, nacionalni identitet, i sve ono što je važno."Savremene generacije učenika formatirane su na sadržaje društvenih mreža, što značajno utiče na njihov raspon pažnje i čitalačke navike. Nastavnici se suočavaju sa izazovima moderne tehnologije i popularnih digitalnih formata, boreći se da održe interesovanje učenika u učionici."Što se tiče čitalačkih navika, ove nove generacije, one su formatirane na drugačiji način. Ti sadržaji na društvenim mrežama traju mereno sekundama. Tako da vi imate tu sada taj ozbiljan problem gde je dostupno mnogo stvari, ali su česte i zloupotrebe, pogotovo tih savremenih tehnologija u našim školskim uslovima. Mi se borimo sa tako moćnim neprijateljima u učionici, meni su protivnici popularni influenseri, chat GPT, videoformati... Ozbiljna konkurencija, ja moram njima da budem interesantnijim od tih stvari što je, prilično težak posao i ozbiljan zadatak." rekao je u emisiji 3D na Insajder televiziji Milorad Dašić profesor književnosti. Izvor: Insajder </article>

„Naravno, ćirilica treba da bude zaštićena, ako je ugrožena. A je li ugrožena? To je sada prilično kompleksno pitanje. U državi Srbiji jedno pismo ima prednost - a to je ćirilica. To je svima jasno. Ja sa tim nemam nikakav problem. Ali, mislim da se zabranom ne štiti ćirilica, jer nijedna zabrana neće biti afirmativna. Da li znate poslednju knjigu koju ste pročitali, da li je ona bila štampana na ćirilici ili latinici? Niko se ne seća. Mi podjednako dobro vladamo i ćirilicom i latinicom. Ja kao profesor srpskog jezika i književnosti pišem ćirilicom. Udžbenici su štampani na ćirilici. Prvo pismo koje deca uče je ćirilica. I tako treba da bude. Da li je dosta? Ja mislim da jeste. Ćirilica je pismo koje nas vezuje za naš nacionalni identitet i mi moramo da je zaštitimo u tom smislu. I ona jeste zakonom zaštićena."
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dzn6B2Pa_PhI&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Na predstavljenu odluku ministra kulture Nikole Selakovića, mišljenja su podeljena. Nekolicina profesora je protiv ove odluke. Oni smatraju da će učenici ostati uskraćeni za brojne naslove knjiga, koji nisu u procesu bili objavljeni do sada?
"Ostaće uskraćeni. Negde mi moramo da razdvojimo šta je interes, a koji je interes privatnih izdavača. Nisu dužni privatni izdavači da se vode nekim višim interesima. Privatni izdavači, da se ne lažemo, nisu nikakve dobrotvorne organizacije. Privatni izdavači razmišljaju komercijalno. Njihov prvi interes je da zarade. Njihova je stvar, procene. Ja sam razgovarao sa svojim kolegom koji je i pisac. Privatni izdavači pitaju pisce, srpske pisce, na kom pismu žele da budu objavljene njihove knjige. Pisci imaju tu mogućnost da izaberu to. Ako pišete savremeni roman i želite možda da i izvan Srbije taj roman bude čitan - želite da možda neki čitalac vaš u Zagrebu ili u Sarajevu čita taj vaš roman. Vi ograničavate sebe, a svi razmišljaju na komercijalan način."
Kako navodi Kreativni centar, Latinična izdanja domaćih autora su jako često tražena u dijaspori, jer deci iz dijaspore olakšava učenje srpskog jezika. Na taj način, kultura nas povezuje.&nbsp;
"Sada će ovde neki ljudi s druge strane reći, pa neka naša deca nauče, koja su u dijaspori nauče ćirilicu. Slažem se, sjajno bi bilo da naša deca u dijaspori znaju ćirilicu. A šta je država Srbija uradila za našu decu u dijaspori? Koliko mi lektora imamo uopšte na stranim univerzitetima? Koliko to država Srbija finansira? Nego mi mislimo da sve nešto može da se desi iz čiste ljubavi prema, ne znam nečemu, ali ljubav je neosporna prema jeziku, prema književnosti našoj. Jedno je ta ljubav, a drugo je šta ste vi učinili." kaće Dašić.
Osnovci i srednjoškolci imaju obaveznu literaturu za čitanje u vidu lektire. Postavlja se pitanje da li je važnija vrednosti knjiga, za koje bi deca bila uskraćena ili su ipak važnija pisma na kojima su napisana?
"Imamo mi taj problem da imamo neka dela školske lektire, koje nemamo na ćirilici. Naši maturanti u srednjim školama, u gimnazijama, pišu maturske radove. Vama treba jedan širi korpus literature i to iz naučnih disciplina, biologije, hemije, fizike. Ne možete vi da uslovite nekog izdavača, koji se opredelio za neku užu, stručnu oblast i čije knjige se štampaju u 200.000-300.000 primeraka. On, naravno, računa i na neko šire tržište. I ne možete vi sada njega limitirati, šta to znači, nećemo imati knjigu u školskoj biblioteci zato što je ona štampana na latinici. Obrazovne ustanove kao ustanove koje treba da razviju patriotizam, rodoljublje i sve te osobine. Ali to je samo kad mi donosimo takve mere, pa ćemo knjige samo štampane na ćirilici da kupujemo za školske biblioteke. Pa ne radi se to tako. Uložite vi u obrazovne institucije, u škole, a s druge strane vi uložite samo ono što je marketinški upotrebljivo. A marketinški upotrebljivo je nacionalni stadion. Neće učenici da steknu ljubav, patriotizam prema svojoj zemlji na stadionu. Ono gde će to da steknu, to su obrazovne institucije. Tako se brani rodoljublje, nacionalni identitet, i sve ono što je važno."
Savremene generacije učenika formatirane su na sadržaje društvenih mreža, što značajno utiče na njihov raspon pažnje i čitalačke navike. Nastavnici se suočavaju sa izazovima moderne tehnologije i popularnih digitalnih formata, boreći se da održe interesovanje učenika u učionici.
"Što se tiče čitalačkih navika, ove nove generacije, one su formatirane na drugačiji način. Ti sadržaji na društvenim mrežama traju mereno sekundama. Tako da vi imate tu sada taj ozbiljan problem gde je dostupno mnogo stvari, ali su česte i zloupotrebe, pogotovo tih savremenih tehnologija u našim školskim uslovima. Mi se borimo sa tako moćnim neprijateljima u učionici, meni su protivnici popularni influenseri, chat GPT, videoformati... Ozbiljna konkurencija, ja moram njima da budem interesantnijim od tih stvari što je, prilično težak posao i ozbiljan zadatak." rekao je u emisiji 3D na Insajder televiziji Milorad Dašić profesor književnosti.
&nbsp;Izvor: Insajder&nbsp;

Teme

Milorad Dašić profesor književnosti, foto: Insajder 

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ćirilica

Više od vesti

Milorad Dašić: Ćirilicu na pogrešan način brane oni koji ne deluju načitano (VIDEO)

Milorad Dašić: Ćirilicu na pogrešan način brane oni koji ne deluju načitano (VIDEO)

Tagovi: