Lozničanki izgubljen prtljag u autobusu iz Budve, sud presudio u korist prevoznika, a prevoznik tvrdi da ne vozi za Crnu Goru

Kada je po završenoj radnoj sezoni 2019. godine, Lozničanka Mirjana Nestorović krenula iz Budve nazad za Srbiju, sa sobom je ponela kofer i ručni prtljag. Po povratku u Loznicu, ostala je samo sa koferom, a ručni prtljag - kesa sa obućom i ručni neseser su nestali.

“Radila sam sezonu u Crnoj Gori 2019. Godine. Otputovala sam dole 'Banbusom'. Vozači su me na ulazu pitali za ime i prezime, niko na autobuskoj stanici ne pita za ime i prezime. Rekli su mi - vi ne možete ući u autobus, mi kupimo putnike sa potvrđenim povratkom u Loznici. Jeste potvrdili povratak u Loznici? Ja kažem ne, nisam, kupila sam kartu Budvi, valjda oni treba da vas obaveste da su prodali kartu za vas. Vi ne možete ući u autobus, vi čekajte drugi. Ja sam rekla - nema šanse, da prenoćim na autobuskoj ne mogu, bez mene krenuti nećete”, priča Mirjana. 

Kada su je konačno pustili da uđe u autobus, vozači su joj rekli da sedne u šarage, ali da će sa tog mesta morati da ustane na poslednjoj stanici na kojoj kupe putnike - u Sutomoru. Kofer je ubacila među prtljag, i za to platila kartu. 

“Oni su došli i rekli mi da ustanem, da sedim na stepenicama, pošto je bio autobus na sprat. Ja sam ustala i znači ja sam čitavu noć presedela na stepenicama. Prva pauza koja je bila posle Podgorice, ja sam ih pitala, pošto je jako tesno bilo gore, nisam mogla da držim stvari gore, ljudi ne mogu da da prođu, da mi ubace tu kesu sa čizmama, sandalama i taj moj ručni neseser u prtljag dole. Ubacili su, pitala sam da platim, rekli su ne treba, platili ste kofer”. 

Kada je stigla u Loznicu, iz prtljaga joj je izvađen samo kofer, ali kesu koju je naknadno dodala, nije bilo. Na pitanje gde su joj stvari, vozači autobusa rekli su da ne znaju, i da se obrati direktoru. 

Mirjana je za Budvu otišla prevoznikom “Banbus”, a kartu za Loznicu kupila je u Budvi deset dana pre povratka. Na šalteru Banbusa kupila je kartu na kojoj je pisalo “Montenegro airlines”, a prtljažna karta koju je platila nosila je oznaku firme “Banbus”. 

I to će se ispostaviti, kao važni podaci nakon što Mirjana odluči da naplatu štete ostvari sudskim putem.

Prvo što je uradila, Mirjana i njen suprug poslala je mejl direktoru Autobuske stanice u Loznici, kao što su vozači i sugerisali, a potom i direktoru “Banbusa” u Obrenovcu. Tom prilikom Mirjana je tražila nadoknadu od 300 evra za izgubljene stvari.

“On je rekao - oni meni to moraju da nadoknade, čujemo se za par dana. Par dana je prošlo, nije mi se javljao, kad god sam pozvala direktor nije tu, nije tu. Ja sam jedan dan rekla drugo ime i prezime, prebacili su me odmah kod direktora, ja sam pitala šta se dešava, a on mi je rekao jednostavno - nećete dobiti ništa”. 

Mirjana Nestorović tada odlučuje da pravdu potraži na sudu. 

“Banbus” tvrdi da za Crnu Goru ne vozi 

Nakon što je Mirjana Nestorović sudskim putem zatražila odštetu, Osnovni sud u Loznici doneo je prvostepenu odluku po kojoj se preduzeće “Banbus” d.o.o Obrenovac obavezuje da Mirjani isplati 165 evra nadoknade, koliko su koštale i izgubljene čizme, kao i sudske troškove. 

Mirjana je kao dokaz priložila sliku čizama, sandala, kao i računa, ali i fotografije karata za autobus i prtljag. 

Ipak, nakon što je autobuski prevoznik podneo žalbu, Viši sud u Šapcu poništio je tu odluku, a u obrazloženju Višeg suda navodi se da putnik voznom, a ne prtljažnom kartom dokazuje sa kojim je prevozom zaključio ugovor. 

Na karti koju je kupila Mirjana piše da je prevoz “Montenegro putnik”. Naknadno će saznati da je “Banbus” d.o.o. Obrenovac potpisao Ugovor o privremenom korišćenju vozila, autobusa, sa preduzećem “Montenegro putnik”, prema kojem zakupac, odnosno “Banbus” koristi zakupljen autobus za prevoz putnika na linijskom međunarodnom prevozu. 

Na osnovu toga, “Banbus” tvrdi da ne vrši prevoz do Crne Gore. 

“Oni tvrde da ja nisam došla sa njime, da oni nemaju prevoz dole, da su oni izdali Crnogorcima. Kažem vam, moj advokat je dobio istup, taj autobus nikad nije odjavljen sa beogradskih tablica.  Taj registarski broj, taj broj motora, broj šasije, moja advokatica je dobila podatke da taj autobus nikad nije odjavljen sa beogradskih tablica, niti prijavljen na crnogorske tablice”, kaže Mirjana. 

Na osnovu odluke Višeg suda u Šapcu je i Osnovni sud u Loznici doneo presudu po kojoj je Mirjana Nestorović dužna da “Banbusu” isplati sudske troškove u iznosu od 130.000 dinara. 

U odluci Suda se navodi i da se smatra da je Mirjana Nestorović kupovinom karte zasnovala odnos sa preduzećem “Montenegro putnik” d.o.o. Budva, a ne sa tuženim “Banbusom”. 

Mirjana kaže da je dobila mogućnost da sudske troškove isplati na rate, a zbog toga je podigla i kredit. Već je počela sa otplatom, ali ističe da želi da se zna za nepravdu koju je doživela. 

“Ja znači, nisam ni kriva, ni ništa, oni su meni izgubili prtljag, a ja sad treba njima da platim. E, to me boli. I stres koji ja doživljavam, i suđenja, i ročišta, i sve to je strašno. To je strašno”, priča Mirjana. 

Pitanja  o ovom slučaju smo uputili i Banbusu, međutim uprkos obećanjima da će pitanja biti prosleđena direktoru, do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovor. 

Novinarke Maja Repić i Mina Stojković