Koliko Srbija zaostaje u procesu evrointegracija? (VIDEO)

Vlast, očekivano, ublažava ocene EU, ali priznaje da je ispunjenost obaveza u drugoj polovini prošle godine bila svega 26 odsto. 

Opozicija, s druge strane stava je da je proces evrointegracija posle 11 godina od otvaranja pregovora „krajnje poražavajući“ i da Srbija neće postati deo Unije sve dok je na vlasti, kako su rekli, „korumpirani režim“ Srpske napredne stranke.

Poslanici vlasti i opozicije raspravljali su o evropskom putu Srbije, zaostatku napredovanja kroz otvaranje klastera, reformskoj agendi i planu rasta kroz koji je za Srbiju opredeljeno 1,58 milijardi evra. 

Novi ministar evrointegracija Nemanja Starović rekao je Srbija usvojila reformsku agendu, kao i strategiju za borbu protiv korupcije i akcione planove, ali i da je ispunjenost pretpristupnih obaveza u trećem i četvrtom tromesečju prošle godine iznosila svega 26 odsto. 

"Ispunjenost MPE ukupno za treće i četvrto tromesečje 2024. godine, posmatrajući propise koje su planirani za usvajanje u ova dva tromesečja, možemo reći da je stepen ispunjenosti 26 procenata. Naveo bih i to da su institucije sa najvećim procentom ispunjenosti planiranih obaveza u trećem i četvrtom tromesečju 2024. godine, Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge, dakle sa ispunjenih pet od pet obaveza, zatim Ministarstvo rudarstva i energetike četiri od devet. Niže stepene ispunjenosti, odnosno najviše neispunjenih obaveza ima Ministarstvo unutrašnjih poslova tri od 17, te Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede jednu od 10“, rekao je Starović.

Starović je izjavio i da će Srbija dobiti prva sredstva u okviru predfinansiranja iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan i da nema nikakvog zaostatka u odnosu na Severnu Makedoniju i Crnu Goru koje su nešto ranije dobile ta sredstva.

Odgovarajući na primedbe opozicije, rekao da je Evropska komisija davala četiri godine zaredom pozitivne ocene za otvaranje Klastera tri, ali da su preovladale političke percepcija nekih država koje su u pregovaračkom procesu.

"Važno je osvestiti da je pozicija Srbije veoma specifična jer jedino mi imamo problem izazova sa teritorijalnim integritetom južne pokrajine“, rekao je Starović.

On je naglasio da se Albanija i Crna Gora, za koje se smatra da prednjače u pristupnom procesu, ne susreću sa tom vrstom izazova i da se od njih ne očekuje da normalizuju odnose sa delovima svojih teritorija nad kojima nemaju efektivnu kontrolu. 

"Ukoliko bi Klaster 3 bio otvoren do kraja juna, plan je da Srbija uradi sve što je u njenoj moći da se klasteri dva i pet otvore do kraja godine“, rekao je Starović. 

Poslanica grupe Srbija centar Tijana Perić Diligenski kazala je da je saldo pregovora koji se vode 11 godina „krajnje poražavajući“ i podsetila da je su za to vreme otvorena 22 od 35 poglavlja, a da su svega 2 zatvorena, a da je Srbiju u međuvremenu pretekla i Albanija.

Navela je da danas na evrointegracije najviše utiče društvena i institucionalna kriza prouzrokovana padom nadstrešnice u Novom Sadu, a da je najlošija situacija u pogledu poglavlja 23. i 24. koji se tiču vladavina prava.

"Što se tiče stanja u pristupnim pregovorima, gospodo, već 11 godina mi vodimo pristupne pregovore, sve to liči na onu narodnu poslovicu, lipši magarče do zelene trave, ukoliko bismo napravili jedan saldo, on je krajnje poražavajući.  Što se tiče pregovaračkih poglavlja 23 i 24, tu je tek stanje poražavajuće. Fakat je da je prošle godine usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i prateći akcioni plan. Ja sam često na ovom odboru rekla da se ta strategija čekala kao Godo sedam punih godina, ali dobro, na kraju došao neki papir koji je krajnje neupotrebljiv.”

Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma stava je da Srbija neće postati članica EU sve dok je na vlasti, kako je rekao „korumpirani režim Srpske napredne stranke“, posebno apostrofirajući usvajanje lex specialisa za izgradnju Ekspa kojim se, kako je rekao, direktno krše procedure javnih nabavki koje su zahtevane u poglavlju 5 pretpristupnih pregovora. 

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ana Jakovljević je rekla da je pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici nekako razotkrio da je Srbija ogrezla u korupciji na koju je EU upozoravala.

Postoji čitav set koji se odnosi na vladavinu prava, a koji Srbija ne ispunjava za pristupanje EU, a rezultat toga je ne dobijanje sredstava EU koje su ostale zemlje u regionu dobile.

Jakovljević je istakla da je apsolutna neistina da će Srbija pristupiti EU do 2027 godine i da su iz EU jasno upozoravali da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne treba da ide u Moskvu jer će to otežati pristupni proces

Odbor je prihvatio Izveštaj o pregovorima o pristupanju Srbije EU u periodu jul-decembar 2024. godine i Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU za treće i četvrto tromesečje prošle godine. 

Novinar Stefan Miljuš