Kamioni, šut i barže u zoni zaštite izvorišta - rizik za pijaću vodu zbog gradnje Ekspa (FOTO, VIDEO)
Da se životna sredina ugrožava, pa i žrtvuje radi investicija primeri su brojni. Jedan od njih je i projekat Ekspa, čija izgradnja bi mogla da ugrozi vodu za piće. U neposrednoj blizini reni bunara, iz kojih se Novi Beograd i okolne opštine snabdevaju vodom, pretovaruju se šljunak i pesak, a kamioni po građevinski materijal dolaze preko Savskog nasipa, koji Novi Beograd štiti od poplava.
To nije sve. Ako budu usvojene izmene Plana područja posebne namene koje predviđaju proširenje Ekspo kompleksa u tom delu Savskog nasipa će biti izgrađeno i pristanište, što povećava rizik od zagađenja vode, upozoravaju stručnjaci.
Pretovar šljunka i peska za izgradnju Ekspa - sa barži na obalu, pa u kamione - vrši se između reni bunara 46 i 47 koji Novi Beograd snabdevaju sirovom vodom. Oni su jedan od drugog udaljeni svega 330 metara. Šljunkara je u sredini. Neposredno uz nju, kamere Insajdera su pre nekoliko dana snimile i divlju deponiju građevinskog šuta. Na Savskom nasipu, u užoj zoni zaštite vodoizvorišta, predviđena je i izgradnja pristaništa, ako plan za širenje Ekspa bude usvojen.
Sve to suprotno pravilniku koji izričito brani da se u užoj zoni zaštite izvorišta odlaže komunalni otpad, produbljuje korito reke, organizuju vašari i druga okupljanja. A, brani sa dobrim razlogom - šljunak, pesak i otpad koji nastane, u slučaju velikih padavina i izlivanja reke mogli bi da zagade vodu koja se prerađuje za piće, a pristajanje barži može dovesti do podizanja mulja.
„Samo ovo pretovarno mesto predstavlja rizik po sebi. Oni su, znači, iskopali određeno, odnosno, promenili izgled korita, da bi brodovi mogli da priđu toj obali izuzetno lako. Zatim, tovar je tu, materijal, taj šljunak koji tovare, mi ne znamo odakle taj šljunak dolazi i kakav je karakter. Veliki broj automobila, kamiona i teške mehanizacije koje prelaze preko nasipa i time ga ugrožavaju. Nijedan od tih kamiona nema, a da mu ne curi ulje. I vi imate u prvoj zoni sanitarne zaštite iscurivanje opasnih materija i o tome niko nije nijednog trenutka vodio računa kad je davao takve dozvole. Jedan deo studije koji sam čitao vezano za ovo govori o tome da Sava izlazi iz druge kategorije koju je Makiš predviđen da prečišćava i ulazi čak u četvrtu kategoriju vrlo često. Znači, i Makiš će imati sve više problema sa preradom sirove vode, jer se njen kvalitet kontinuirano kvari, tako da ćemo doći u jednom trenutku u situaciju da Beograd definitivno neće imati dovoljnu količinu vode“, kaže za Insajder hidrogerolog Vladislav Marinković.
Agencija za upravljanje lukama dala je dozvolu preduzeću “Ivan Milutinović” da do avgusta ove godine baš tu formira pretovarno mesto. Prethodno je to preduzeće od Srbijavoda dobilo vodne uslove, a u njima i propisanu obavezu prečišćavanja i bezbednog odlaganja otpadnog materijala. Nije međutim tražena saglasnost gradskog “Vodovoda”, preduzeća zaduženog za brigu o vodoizvorištu. To pokazuje dokumentacija u koju je Insajder imao uvid. Aktivista udruženja “Ne damo kej” Branislav Tomić zbog svega je tražio poništenje dozvole za pretovar, ali odgovor nadležne agencije čeka mesecima.
"Odgovora nema još uvek, prijava je podneta početkom marta, znači sada je praktično kraj maja, to je tri meseca. Ja sam u međuvremenu podnosio dva zahteva za informaciju od javnog značaja, jednu urgenciju za postupanje po prijavi. Oni se prave potpuno nemušti, pretpostavljam da ne znaju šta da odgovare“, objašnjava za Insajder aktivista udruženja "Ne damo kej“, Branislav Tomić.
Nema javno dostupnih dokaza da li se poštuju propisane mere zaštite izvorišta od zagađenja, na osnovu kojih je izdata dozvola. Garanciju da je tako, po zakonu, može da pruži isključivo Projekat sanacije i zaštite tog prirodnog dobra koji Ministarstvu za zaštitu životne sredine na saglasnost podnosi firma koja izvodi radove. Ni firma Ivan Milutinović, ni ministarstvo ne odgovaraju na pitanje Insajdera da li Projekat uopšte postoji.
Mere zaštite vodoizvorišta nisu precizno definisane ni u predloženim izmenama plana za širenje Ekspa.
"U samom planu stoji rečenica vezana za zone zaštite da je potrebno izraditi dodatne elaborate. Ne kaže se kada, nema - znači ničim nije uslovljeno i to vam je ta slika. Znači, potrebno je nešto uraditi u budućnosti da bi ovo bilo bezbedno, a kad će se uraditi, šta će se uraditi, mi nemamo pojma i kao građani možemo jedino da strepimo da to neće biti urađeno“, kaže arhitektkinja urbanista Ljubica Slavković iz Nove planske prakse.
Strepe i stanovnici Novog Beograda, najmnogoljudnije beogradske opštine - Zdravstvena inspekcija im mesecima ne odgovara šta je, po njihovoj prijavi, zatekla u nadzoru na terenu.
Novinarka: Radoslavka Žigić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.