"Na osnovu procena, 52 grada u 29 provincija zemlje, posebno Teheran, Mešhed, Isfahan, Arak, Bandar Abas i Jazd imaju problema sa vodom. To znači da se oko polovine gradskog stanovništva Irana suočava sa problemom nestašice vode za piće", saopštio je Amini, prenela je novinska agencija Tasnim.
Amini je rekao da je za manje od 30 godina obim obnovljivih izvora slatke vode u Iranu pao sa 132 na 90 milijardi kubnih metara, odnosno za više od 30 odsto.
Istovremeno, kako je Amini istakao, obim potrošnje vode u zemlji je povećan.
On je naveo i da treba pomenuti "da voda nije samo potrošačko dobro – ona je temelj bezbednosti, zdravlja, ekonomije i razvoja zemlje i ako se njome ne upravlja danas kako bi trebalo, možda to neće moći da se sutra popravi".
"Da bi se nadoknadila ograničenja isporuke vode izazvana padom pritiska, pretplatnicima koji nemaju rezervoar i pumpu, a žive u višespratnim stambenim kompleksima, savetuje se da instaliraju rezervoar, kao i pumpu u prizemlju ili podrumu", savet je potrošačima teheranska kompanija za vodosnabdevanje.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Skoro polovina stanovništva Irana suočava se sa nestašicom vode za piće

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamocić naložio je hitnu akciju nakon saznanja da na području Suve planine nedostaje voda i da su životinje ugrožene,navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.
U saradnji sa područnim poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama (PSSS), Ministarstvo je u najkraćem roku obezbedilo cisterne sa pijaćom vodom i poslalo ih na teren kako bi pomoglo stočarima koji su se našli u veoma teškoj situaciji zbog nedostatka vode u letnjim mesecima, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Direktor PSSS Niš, Srećko Vukašinović, najavio je da će tokom narednih 15 dana svakodnevno biti isporučivane po četiri cisterne vode kako bi se obezbedile dovoljne količine za stoku.
Kako se navodi u saopštenju, istaknuta je uska koordinacija sa lokalnim samoupravama i poljoprivrednicima kako bi pomoć stigla do svih ugroženih.
Ministar Glamocić je istakao da država mora biti prva koja će podržati poljoprivrednike, naglašavajući da će ova politika biti nastavljena.
Ministarstvo će nastaviti da prati situaciju na Suvoj planini i ukoliko bude potrebno obezbediće dodatne količine vode i logističku podršku, dodaje se u saopštenju Ministarstva.
Danijel Popović iz sela Mali Krčimiru u Opštini Gadžin Han na jugoistoku Srbije rekao je FoNetu da su pojedine životinje potpuno iscrpljene i preti im uginuće. &nbsp;
Prema njegovim rečima, na Suvu planinu su danas stigle četiri cisterne vode koju je dopremilo JKP Medijana iz Niša, ali to nije dovoljnno jer je jednom grlu dnevno potrebno 30 do 50 litara pijaće vode. &nbsp;
"Cisterne su dopremile 80 tona vode i najavljeno je da će do kraja dana stići još toliko. To bi malo popravilo sadašnju situaciju, ali treba obezbediti kontinuirano napajanje da životinje ne bi doživele novi kolaps", rekao je Popović. &nbsp;
Popović je kazao da je oko hiljadu krava i oko 500 konja već pet dana žedno, jer u pojilištima i na izvorištima “nema ni kapi vode”. &nbsp;
Krave i konji na Suvoj planini u vlasništvu su lokalnih stočara, uglavnom iz Gadžinog Hana i Bele Palanke. &nbsp;
"Mi ih na planinu dovodimo radi ispaše, ali svakogl leta imamo isti problem, pogotovo u nekoliko proteklih godina koje su bile izuzetno sušne", kazao je Popović. &nbsp;
U avgustu prošle godine Vojska Srbije i Javno komunalno preduzeće Medijana iz Niša cisternama su dopremili vodu na Suvu planinu.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/stotine-krava-i-konja-na-suvoj-planini-ostavljeni-bez-vode-mestani-traze-pomoc-drzave">Stotine krava i konja na Suvoj planini </a>ponovo je ostavljeno danima bez vode što je problem koji se iznova ponavlja gotovo svake godine.
“Nestašica vode je problem sa kojim se suočavamo svake godine, ali poslednjih godina nas nestašica stiže sve ranije. U selima, takođe, nemamo vodu već mesec, mesec i po dana”, rekao je ranije Nikola Manojlović iz sela Mali Krčimir u Opštini Gadžin Han za Insajder .
On navodi da je stanovnicima ovog kraja stočarstvo jedini izvor prihoda i da od toga živi 50 porodica.
Izjavio je i da je ranije opština više pomagala, da je svake godine dolazio kamion-cisterna, a da je prošle godine pomogla i JKP Mediana.
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede/FoNet/Insajder

Ministarstvo poljoprivrede: Obezbeđene cisterne sa vodom za krave i konje na Suvoj planini

Predsednik te opštine je izjavio da je vanredna situacija uvedena kako bi osigurali da ljudi što manje vode koriste nenamenski.
"Veliki broj meštana troši vodu za polivanje bašti i plastenika, a ne za svoje osnovne potrebe. Zbog toga stanovnici u višim delovima Svrljiga nisu imali vodu u kontinuitetu sedam dana", rekao je Marković za agenciju Beta.&nbsp;
Dodaje da su pre desetak dana krenuli sa restrikcijama, kao i da će ih i dalje biti, jer se situacija sa vodosnabdevanjem neće promeniti sve do nekih obimnijih kiša.&nbsp;
"Najpre smo na jedan dan isključivali vodu jednom naselju, a sada isključujemo dva naselja istovremeno jer bez toga viši delovi Svrljiga ne mogu da dobiju vodu. Isključujemo naselja svakog četvrtog dana, što nije previše alarmantno", istakao je Marković.
Za sad se nije dogodilo da ceo Svrljig ostane bez vode, ali ukoliko se situacija sa vodosbnadevanjem dodatno pogorša restrikcije će biti pooštrene.&nbsp;
Kako je naveo, u selima su presušili bunari, a vode na izvorima sa kojih se meštani snabdevaju ima značajno manje, tako da opština Svrljig već mesec dana cisternama odvozi vodu do stočara koji imaju veća stada ovaca ili veći broj grla stoke.&nbsp;
"Nekima odvozimo vodu, a nekima smo pomogli tako što smo iskopali virove u potocima i napravili improvizovane brane, kako bi pumpama mogli da crpu vodu i pune svoje cisterne", istakao je Marković.&nbsp;
Rekao je i da će opština Svrljig zatražiti od Ministarstva finansija oko 17 miliona dinara kako bi još u toku ove godine krenuli da kopaju bunar kojim bi rešili problem nestašice vode u Svrljigu.&nbsp;
Dodaje da je izrada projekta pri kraju, kao i da će po proračunima taj bunar davati pet litara vode u sekundi.
Ovog leta će biti otvoren bazen u Svrljigu jer se on snabdeva vodom iz sopstvenog bunara.
Ističe da je prethodnih godina vode u bunaru bilo je dovoljno da se bazen napuni za tri dana, a sada je za to bilo potrebno više od 15 dana.&nbsp;
Za otvaranje bazena čeka se potvrda Higijenskog zavoda o ispravnosti vode, rekao je predsednik opštine.
Na području Nišavskog okruga vanrednu situaciju zbog nestašice vode proglasila je i opština Gadžin Han, 23. juna.
Izvor: Beta

U opštini Svrljig vanredna situacija zbog nestašice vode

On je kazao da je potrošnja vode na kraju juna veća u odnosu na potrošnju u istom mesecu prošle godine za 100 do 150 litara vode u sekundi, a to su, istakao je, ogromne količine vode.
Pavlović je apelovao na sve građane Niša da racionalno koriste vodu, smanje nekontrolisano oticanje vode i smanje zalivanje bašti i travnjaka.
Prema Pavlovićevim rečima, na današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije formiran je stručno-operativni tim koji će do srede popodne predložiti mere za smanjenje potrošnje vode.
"Moramo se ponašati u skladu sa tim da nam je potrebna voda tokom čitavog leta. Budimo svesni svi da su pred nama jul, avgust i verovatno topao septembar i da je neophodno da štednjom vode pokažemo solidarnost i odgovornost. Da pokažemo da smo ljudi koji misle za budućnost svog grada", istakao je Pavlović na konferenciji za novinare u Gradskoj kući.
On je naglasio da je neophodno čuvati kapacitete u jezerima koja se nalaze na izvorištu Medijana jer sa tog izvorišta veći deo grada dobija pijaću vodu.
"Građani moraju imati na umu da su izvorišta sa kojih se grad snabdeva vodom u Ljuberađi, Krupcu i Studeni sa smanjenim izdašnostima i sa smanjenim dotocima. Na izvorištu Ljuberađa je trenutno 40 odsto vode manje nego na kraju leta prošle godine", kazao je Pavlović.
Prema njegovim rečima, Štab za vanredne situacije će na narednoj sednici doneti zaključke po kojima će se nadalje raditi tokom čitavog leta.
"To će sasvim sigurno biti određena ograničenja u potrošnji i sasvim sigurno pojačan rad komunalnih i inspekcijskih službi u večernjim satima kada je potrošnja vode najveća", izjavio je Pavlović.
On je kazao da komunalne inspekcije niških gradskih opština već kontrolišu potrošnju u seoskim domaćinstvima.
"Potrošnja vode u selima iznad hotela Nais, a to su Mezgraja, Sečanica, Supovac, Donja Trnava, Donja Toponica i Gornja Toponica, duplo je veća nego potrošnja čitave opštine Babušnica, koja ima desetak hiljada stanovnika. To je nešto što naš sistem za vodosnabdevanje u ovom trenutku ne može da izdrži", istakao je Pavlović.
On je kazao da razume da poljoprivrednici zalivaju bašte i da ne žele da im zbog ekstremno visokih temperatura propadne ono što su radili, ali da sigurno u tim selima ima nekontrolisane potrošnje vode.
Izvor: Beta

Gradonačelnik Niša: Potrošnja vode na području grada rekordna, uskoro mere za manju potrošnju

"Većina žitelja naših sela godinama je odlazila autobusima na mitinge Srpske napredne stranke. Sada je red da gradonačelnik Leskovca dođe na našu blokadu puta i obiđe Donje Brijanje - da vidi kakvu vodu pijemo", poručili su danas meštani tog leskovačkog sela. 
 
Kako su naveli, bunari su presušili, a jedini izvor iz kojeg trenutno uzimaju vodu daje crvenu tečnost, "masnu kao nafta". 
 
U selu sa više od hiljadu stanovnika, prema rečima meštana, voda nije bakteriološki ni hemijski ispravna još od 1980-ih godina. 
 
Iako glavni vodovod iz akumulacije "Brestovac" prolazi svega 150 metara iznad kuća u Donjem Brijanju, ovo selo nikada nije priključeno na sistem. 
 
Meštani tvrde da su im nadležni još 1990-ih obećavali priključenje na drugo akumulaciono jezero "Barje", ali do danas ni jedna ni druga opcija nije realizovana. 
 
"Sve do danas mi nismo dobili vodu ni sa jednog ni sa drugog jezera, a opštinari iz Leskovca su na sve naše dopise ćutali", rekao je Dalibor Živanović, navodeći da je njegov otac, koji je bio bubrežni bolesnik, preminuo u 48. godini.
Gavrilo Gavrilović dodao je da se "ništa nije pomerilo s mrtve tačke" i da se obećanja lokalnih vlasti godinama ne ispunjavaju. 
 
"Nama na 150 metara prolazi ispravna voda iz Brestovca, a iz Leskovca nam samo kažu da čekamo. Šta da čekamo? Nema nikakvog pomaka. Još pre odavna su rekli da su podneli sve za projektnu dokumentaciju - i ništa", kazao je Gavrilović. 
 
Na naše pitanje da li su pokušali da kontaktiraju gradonačelnika Leskovca, on je kazao da je dobrodošao kad god poželi da dođe. 
 
"Juče me je kontaktirala njegova sekretarica i rekla da u ponedeljak u 12 sati zakažemo termin kod njega. Ja sam odgovorio da mi nećemo da idemo kod gradonačelnika, već da on dođe kod nas - da vidi gde je Donje Brijanje i šta ovim ljudima ovde fali. A fali im ono najosnovnije - voda", objasnio je Gavrilović. 
 
Meštani navode i da lokalni političari dolaze u selo uglavnom pred izbore i kada je potrebno organizovati prevoz građana za stranačke mitinge. 
 
"Napunimo cele autobuse s građanima koji idu u Beograd, pa nam obećavaju vodu, kao nešto će biti. Ali mi im više ne &nbsp;verujemo", kazao je Gavrilović, dodajući da mitinzima prisustvuju "oni koje je partija zaposlila i koji primaju socijalnu pomoć". 
 
Živanović priznaje da su i neki meštani učestvovali na poslednjem mitingu u Beogradu u nadi da će to ubrzati rešavanje problema. 
 
"Međutim, od vode - ništa", dodao je on. 
 
Meštani Donjeg Brijanja imaju i dodatne zahteve: izgradnju zgrade mesne zajednice i obnovu mosta preko Puste reke, za koji kažu da je nebezbedan. 
 
"Ni mladi ni mi stariji nemamo mesto za druženje. Tako je oduvek. Nemamo zgradu mesne zajednice, ali imamo tri do četiri prodavnice i to su mesta gde se okupljamo", kazao je Dragan Tasić. 
 
Na pitanje zašto su tek sada odlučili da organizuju blokadu, meštani tvrde da ih nisu inspirisali studenti, već primer sela Stubla u opštini Bojnik, gde su šestodnevnim protestom uspeli da ostvare svoje zahteve.
Izvor: Beta

Meštani sela kod Leskovca drugi dan blokiraju regionalni put zbog, kako tvrde, neispravne vode

Na osnovu predloga Evropske komisije, koji nije pravno obavezujući, članice EU same će određivati svoje ciljeve u uštedi potrošnje vode, piše Politiko.
Ova preporuka deo je Evropske strategije o vodama koja je danas objavljena, a njen cilj je da se obnovi vodeni ciklus koji je duboko ugrožen zagađenjima, klimatskim promenama i uništavanjem životne sredine.
Evropa se suočava sa višestrukim problemima vezanim za vodu, uključujući zagađenje nitratima i “večnim” PFAS hemikalijama, lošu infrastrukturu, kao i sve teže suše i obilnije kišne padavine.
Kako se navodi, Evropska komisija će sarađivati sa zemljama članicama kako bi razvila zajedničku metodologiju za unapređenje efikasnije potrošnje vode, uzimajući u obzir postojeće razlike između zemalja, regiona i sektora.
Komesarka EU za ekologiju, Džesika Rosvol, komentarišući kriterijume za cilj od 10 odsto uštede vode, kazala je da je potrebno postaviti određeni nivo, iako se situacija značajno razlikuje od zemlje do zemlje.
U izveštaju Evropske agencije za ekologiju istaknuti su ključni sektori za uštedu vode, kao što su proizvodnja struje, poljoprivreda i javni vodovodi.
Komisija će takođe predložiti javno-privatna partnerstva i inicijative za tehnološki napredak u cilju otklanjanja zagađenja PFAS i drugih “večnih hemikalija”.
Evropska investiciona banka podržaće strategiju za vodu sa preko 15 milijardi evra u periodu od 2025. do 2027. godine, prenosi Politiko.
Izvor: Tanjug

EU poziva članice na uštedu vode: Cilj – smanjenje potrošnje za 10 odsto do 2030. godine

"Mnogi su mi rekli, što ne digneš više ruke od toga, aman čoveče!?", kaže Aleksandar i dodaje: " Nisam lud, &nbsp;to pokazuju papiri inspekcije koja pokazuje da grad ne radi svoje. Po zakonu. Znači, zakon postoji, ali ne primenjuje se".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250603140652_7ad5a4518a5f4f1ab5c7dee30e4b4a6d858e0b1e6e5d8d5b6b5ea9b434bcf275.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250603140652_7ad5a4518a5f4f1ab5c7dee30e4b4a6d858e0b1e6e5d8d5b6b5ea9b434bcf275" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="MVP"> <figcaption>Foto: Insajder/ screenshot</figcaption> </figure>  Aleksandar kaže da je više puta podnosio zahteve za priključak na seoski vodovod, ali da konkretan odgovor Uprave grada Kragujevca nije dobio. "Oni nijednog sekunda meni nisu rekli ne možete dobiti priključak na vodu. Oni meni objašnjavaju kako je to iskopano tad... Oni meni pričaju, to će biti ozakonjeno, kad se ozakoni preći će u JKP. Oni meni svašta kažu. Izvinite, da li pada kiša? Pada kiša - ne pada kiša. Nemojte mi pričati gde ćete na more! Znači, neće da mi daju konkretan odgovor. Ja još uvek zvanično ni jedan konkretan odgovor nemam - ko je odgovoran da mi da saglasnost i da mi da priključak na vodu? Da li smatraju da su odgovorni zbog problema u kome se nalazi ne samo Aleksandar, već i nekoliko destina domaćinstava koja u Poskuricama čekaju vodu, nadležni grada Kragujevca nisu odgovorili.&nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DbqGUnNqluq4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Izvor: Insajder

Teme

MVP – Žeđ za vodom i pravdom: Aleksandar Milosavljević i komunalni apsurd u Poskuricama (FOTO/ VIDEO)

To nije sve. Ako budu usvojene izmene Plana područja posebne namene koje predviđaju proširenje Ekspo kompleksa u tom delu Savskog nasipa će biti izgrađeno i pristanište, <a href="https://www.insajder.net/teme/ekspanzija-ekspo-kompleksa-uz-vodoizvoriste-da-li-su-mere-zastite-dovoljne">što povećava rizik od zagađenja vode,</a> upozoravaju stručnjaci. Pretovar šljunka i peska za izgradnju Ekspa - sa barži na obalu, pa u kamione - vrši se između reni bunara 46 i 47 koji Novi Beograd snabdevaju sirovom vodom. Oni su jedan od drugog udaljeni svega 330 metara. Šljunkara je u sredini. Neposredno uz nju, kamere Insajdera su pre nekoliko dana snimile i divlju deponiju građevinskog šuta. Na Savskom nasipu, u užoj zoni zaštite vodoizvorišta, predviđena je i izgradnja pristaništa, ako plan za širenje Ekspa bude usvojen.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250603120624_d50abaed114c431db4cf960c985af0b0974722020d302d78d0406affbf6581c7.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250603120624_d50abaed114c431db4cf960c985af0b0974722020d302d78d0406affbf6581c7" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Pristan na Savi, Ekspo 2027. Foto: Srđan Ilić"><figcaption>Pristan na Savi, Ekspo 2027 Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Sve to suprotno pravilniku koji izričito brani da se u užoj zoni zaštite izvorišta odlaže komunalni otpad, produbljuje korito reke, organizuju vašari i druga okupljanja. A, brani sa dobrim razlogom - šljunak, pesak i otpad koji nastane, u slučaju velikih padavina i izlivanja reke mogli bi da zagade vodu koja se prerađuje za piće, a pristajanje barži može dovesti do podizanja mulja.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250603120624_8f324f6afee1a7923ee29f6a608085077314c5b2386d9cc4a0c3d735fc07c8c6.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250603120624_8f324f6afee1a7923ee29f6a608085077314c5b2386d9cc4a0c3d735fc07c8c6" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Pristan na Savi, Ekspo 2027 Foto: Srđan Ilić"><figcaption>Pristan na Savi, Ekspo 2027 Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  „Samo ovo pretovarno mesto predstavlja rizik po sebi. Oni su, znači, iskopali određeno, odnosno, promenili izgled korita, da bi brodovi mogli da priđu toj obali izuzetno lako. Zatim, tovar je tu, materijal, taj šljunak koji tovare, mi ne znamo odakle taj šljunak dolazi i kakav je karakter. Veliki broj automobila, kamiona i teške mehanizacije koje prelaze preko nasipa i time ga ugrožavaju. Nijedan od tih kamiona nema, a da mu ne curi ulje. I vi imate u prvoj zoni sanitarne zaštite iscurivanje opasnih materija i o tome niko nije nijednog trenutka vodio računa kad je davao takve dozvole. Jedan deo studije koji sam čitao vezano za ovo govori o tome da Sava izlazi iz druge kategorije koju je Makiš predviđen da prečišćava i ulazi čak u četvrtu kategoriju vrlo često. Znači, i Makiš će imati sve više problema sa preradom sirove vode, jer se njen kvalitet kontinuirano kvari, tako da ćemo doći u jednom trenutku u situaciju da Beograd definitivno neće imati dovoljnu količinu vode“, kaže za Insajder hidrogerolog Vladislav Marinković.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250603120628_874319bda8c4dc3a11d9300d30f8b73ee1adb33a15988b4acc29588c8fe6fa33.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250603120628_874319bda8c4dc3a11d9300d30f8b73ee1adb33a15988b4acc29588c8fe6fa33" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Pristan na Savi, Ekspo 2027 Foto: Srđan Ilić"><figcaption>Pristan na Savi, Ekspo 2027 Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Agencija za upravljanje lukama dala je dozvolu preduzeću “Ivan Milutinović” da do avgusta ove godine baš tu formira pretovarno mesto. Prethodno je to preduzeće od Srbijavoda dobilo vodne uslove, a u njima i propisanu obavezu prečišćavanja i bezbednog odlaganja otpadnog materijala. Nije međutim tražena saglasnost gradskog “Vodovoda”, preduzeća zaduženog za brigu o vodoizvorištu. To pokazuje dokumentacija u koju je Insajder imao uvid. Aktivista udruženja “Ne damo kej” Branislav Tomić zbog svega je tražio poništenje dozvole za pretovar, ali odgovor nadležne agencije čeka mesecima. "Odgovora nema još uvek, prijava je podneta početkom marta, znači sada je praktično kraj maja, to je tri meseca. Ja sam u međuvremenu podnosio dva zahteva za informaciju od javnog značaja, jednu urgenciju za postupanje po prijavi. Oni se prave potpuno nemušti, pretpostavljam da ne znaju šta da odgovare“, objašnjava za Insajder aktivista udruženja "Ne damo kej“, Branislav Tomić.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250603120628_4e452117236acbb5ab7e6440ab587b7bcfea64c378f7470d39779fbb4fbc92cf.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250603120628_4e452117236acbb5ab7e6440ab587b7bcfea64c378f7470d39779fbb4fbc92cf" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Pristan na Savi, Ekspo 2027 Foto: Srđan Ilić"><figcaption>Pristan na Savi, Ekspo 2027 Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Nema javno dostupnih dokaza da li se poštuju propisane mere zaštite izvorišta od zagađenja, na osnovu kojih je izdata dozvola. Garanciju da je tako, po zakonu, može da pruži isključivo Projekat sanacije i zaštite tog prirodnog dobra koji Ministarstvu za zaštitu životne sredine na saglasnost podnosi firma koja izvodi radove. Ni firma Ivan Milutinović, ni ministarstvo ne odgovaraju na pitanje Insajdera da li Projekat uopšte postoji. Mere zaštite vodoizvorišta nisu precizno definisane ni u predloženim izmenama plana za širenje Ekspa. "U samom planu stoji rečenica vezana za zone zaštite da je potrebno izraditi dodatne elaborate. Ne kaže se kada, nema - znači ničim nije uslovljeno i to vam je ta slika. Znači, potrebno je nešto uraditi u budućnosti da bi ovo bilo bezbedno, a kad će se uraditi, šta će se uraditi, mi nemamo pojma i kao građani možemo jedino da strepimo da to neće biti urađeno“, kaže arhitektkinja urbanista Ljubica Slavković iz Nove planske prakse. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F32WC67oABn8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Strepe i stanovnici Novog Beograda, najmnogoljudnije beogradske opštine - Zdravstvena inspekcija im mesecima ne odgovara šta je, po njihovoj prijavi, zatekla u nadzoru na terenu. Novinarka: Radoslavka Žigić

Kamioni, šut i barže u zoni zaštite izvorišta - rizik za pijaću vodu zbog gradnje Ekspa (FOTO, VIDEO)

Za najnužnije potrebe za pijaćom vodom obezbeđene su auto-cisterne.
Za sve dodatne informacije, potrošači mogu da se obrate Servisnom centru Grada Beograda na broj 11-0-11 ili na besplatni broj telefona 0800/11-00-11 za sve pozive iz fiksne telefonije, a obaveštenja o planiranim radovima i kvarovima na mreži mogu da se potraže i na veb-adresi www.bvk.rs.
Izvor: Tanjug

Deo potrošača u Mirijevu sutra bez vode

Kako je navedeno, završena je regeneracija tri bunara: "BHD 5" i "BHD 10" na izvorištu "Ratno ostrvo" i "BHD 5" na izvorištu "Petrovaradinska ada".
Ukupni kapacitet, koji je pre radova iznosio oko 140 litara u sekundi, sada je udvostručen i iznosi više od 280 litara u sekundi, dodaje se.
"Pored i dalje veoma niskog vodostaja Dunava, koji je ispod istorijskog proseka za ovo doba godine, zahvaljujući ovim regeneracijama u Novom Sadu više nema restrikcija u isporuci vode", navodi se u saopštenju "Vodovoda".
Do kraja godine trebalo bi da bude urađeno utiskivanje novih drenova na bunaru "BHD 3" na izvorištu "Štrand”, koji je van funkcije od 2008. godine, i na bunaru "BHD 3" na izvorištu "Ratno ostrvo”.
Najavljen je i početak izgradnje novog bunara "BHD 4" na izvorištu "Petrovaradinska ada", kao i regeneracija još tri bunara u okviru planiranog programa.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/teme/institut-potvrdio-prisustvo-crva-u-novosadskoj-vodi-gradonacelnik-tvrdi-sve-je-bezbedno-video">pijaća voda u Novom Sadu</a> tema je u javnosti mesecima unazad. Pored restrikcija vode, Institut za javno zdravlje Vojvodine saopštio je da je u vodi utvrđeno prisustvo valjkastih crva u uzorku vode za piće. 
Javno komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/novosadski-vodovod-tvrdi-da-je-voda-za-pice-bezbedna">saopštilo je ranije</a> da je voda za piće u Novom Sadu potpuno zdravstveno ispravna i bezbedna za upotrebu.
Da bi dokazao da je voda bezbedna za piće, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-novog-sada-voda-je-ispravna-opozicija-da-ne-prikuplja-poene-na-poluistinama">gradonačelnik Novog Sada</a> 24. aprila je sa svojim saradnicima pred medijima popio čašu vode sa česme.
“Otvoreno i odgovorno vam kažem da je voda za piće u Novom Sadu bezbedna. Bezbedna za korišćenje i bezbedna za piće. Ja sam namerno tražio ovde da mi se sipa voda iz vodovoda, voda pet čaša iz vode i ja ću posle, i svi mi ovde ćemo popiti po jednu čašu da vidite, ništa nam se apsolutno, neće desiti“, rekao je tada gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin.
Obraćanje gradonačelnika došlo je kao odgovor na optužbe opozicije da građane Novog Sada niko nije obavestio da se u vodi i dalje nalaze nematode, odnosno valjkasti crvi. Taj problem, kako tvrdi opozicija, rešava se dodavanjem velike količine hlora, što može da bude štetno po zdravlje građana.
To su demantovali gradonačelnik i direktor vodovoda, pa su na naše konkretno pitanje o dodavanju veće količine hlora, odgovorili da se ni miligram više, od dozvoljene količine, ne ubacuje u pijaću vodu.
Priča o valjkastim crvima u novosadskom vodovodu pojavila se još prošle jeseni. Tada je i smenjen direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine Vladimir Petrović, jer je, kako je tvrdila opozicija, obavestio javnost o zagađenju pijaće vode. Umesto njega, postavljena je doktorka stomatologije Milena Tabaković, inače kćerka guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković.
Izvor: Beta, Insajder

Voda