Kako po zakonu mora da izgleda hapšenje i koja prava građani imaju nakon što ih policija privede

Postoji nekoliko pravnih osnova na temelju kojih policija može da privede nekog. To može da bude po nalogu tužilaštva, ali Zakon o policiji predviđa i više slučajeva kada taj nalog nije neophodan. Nalog, između ostalog, nije potreban kada se radi o nekom čiji identitet treba utvrditi, kada je u pitanju lice za kojim se traga, kada je neko zatečen u izvršenju krivičnog dela ili se nije odazvao pozivu na saslušanje u svojstvu osumnjičenog.  

Koji god da je razlog privođenja, bio on temeljen na nalogu ili ne, obaveza policajca je da pre dovođenja u stanicu, privedenu osobu upozna sa razlozima zbog kojih je uhapšena, ali i na to da imaju pravo da obaveste blisku osobu i angažuju advokata. Još jedno značajno pravo o kojem bi uhapšeni morao da bude upoznat, to je da nema obavezu da išta kaže, pre nego što mu se obezbedi prisustvo branioca. 

Takođe, privedeni ima pravo da zahteva pregled kod lekara, što je posebno bitno u onim slučajevima gde postoje sumnje da je prilikom hapšenja bila korišćena prekomerna sila. Po dolasku u stanicu, razlog o hapšenju i prava uhapšenog bi i u pismenoj formi trebalo da budu predata uhapšenom licu.  

Ono što je značajno je da se o samom privođenju ne sastavlja rešenje, već samo izveštaj, što znači da na privođenje nije moguće uložiti žalbu. U ovoj prvoj fazi, osoba koja je uhapšena se može držati u policijskoj stanici najduže osam sati. Da bi se neko zadržao minut preko toga, neophodno je doneti rešenje o zadržavanju.  

Advokat i nekadašnji sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Vladimir Vučinić ističe za Insajder, da je među osnovnim pravima lica lišenog slobode to da može da obavesti blisko lice i branioca.  

“Svako ima prava na branioca, a u predmetima koji se gone po službenoj dužnosti, ukoliko ne uspe da obezbedi branioca, nadležni su u obavezi da mu obezbede branioca po službenoj dužnosti“, kaže Vučinić.  

Kako Vučinić pojašnjava, ako uhapšeni ne obezbedi advokata u roku od 24 sata, a izjavi da ga želi, mora mu se obezbediti  branilac po službenoj dužnosti.  

Ovo pravo je posebno strogo u slučajevima kada je za neko delo zaprećena kazna preko osam godina zatvora. U tom slučaju je prisustvo branioca obavezno.  

U onim drugim slučajevima gde prisustvo branioca nije obavezno, svako ima pravo na branioca, ali i mogućnost da se odrekne prava na prisustvo advokata. Takođe, sve što kaže pre nego što je zatražio branioca, kasnije može da bude iskorišćeno kao dokaz. Ako se zatraži branilac, pre bilo kog saslušanja kod tužioca, uhapšeno lice ima pravo na poverljiv razgovor sa braniocem.  

I dok se o hapšenju sastavlja samo izveštaj, o zadržavanju se donosi rešenje i na njega je moguće uložiti žalbu. Rešenje donosi tužilac, a po eventualnoj žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak nadležnog suda. Zadržavanje može da traje najviše 48 sati, u kom periodu osoba koja je uhapšena mora biti saslušana kod tužioca. Ako istekne ovaj rok, a ne dođe do saslušanja, osoba mora da bude puštena na slobodu.  

Posle saslušanja tužilaštvo odlučuje o tome da li će podneti zahtev za određivanje pritvora, a o osnovnosti tog zahteva odlučuje sud. Po okončanju perioda zadržavanja, policija uhapšenom licu mora da preda zapisnik o zadržavanju, na kojem mora da se nalazi upisano vreme zadržavanja, kada je iskorišćeno pravo na poziv bliskom licu ili advokatu, kao i druge bitne informacije. Ukoliko smatra da su informacije u zapisniku istinite, uhapšeno lice može da ga potpiše. Takođe, ako smatra da je nešto netačno, ima pravo da unese zabeleške. Na kraju, ima i pravo da ne potpiše zapisnik o zadržavanju.  

Važno je istaći da ukoliko neko smatra da je bilo neregularnosti tokom hapšenja, da ima mogućnost ulaganja pritužbe MUP-u ili Zaštitniku građana. Ukoliko se radi o posebno teškim povredama zakona, time bi trebalo da se bavi Sektor unutrašnje kontrole MUP-a.  

Inicijalna informacija o slučaju studenta Stefana Tomića bila je da su ga dva lica u blizini zgrade Vlade Srbije privela i odvela u Odeljenje za borbu protiv terorizma na Novi Beograd. Dan kasnije, oglasilo se Više tužilaštvo u Beogradu navodeći da je njemu određeno zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.  

Novinar: Vuk Jeremić