Kada kanalizaciona mreža ne prati širenje grada: Ko je odgovoran za poplave u Beogradu tokom pljuskova
Svake godine u letnjem periodu – ista priča na ulicama Beograda, makar kada su u pitanju pljuskovi zbog kojih veliki deo grada bude poplavljen. Uz čest komentar da "čim padne malo kiše stane ceo grad“, iz godine u godinu, na društvenim mrežama kruže snimci gotovo potopljenih ulica, šahti pretvornih u gejzire i ljudi zaglavljenih u saobraćaju zbog uličnih potoka u kojima su se zatekli u trenutku nevremena. Tako se ista situacija desila i krajem prošle nedelje. Direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije Radomir Vujadin tvrdi da su glavni krivci nelegalna urbanizacija i neplansko širenje grada, uz akcenat na klimatske promene koje su, kako kaže, donele i mnogo veću količinu padavina. S druge strane, profesorka hidrotehnike i kanalizacione strukture u penziji Mirjana Đurđević ističe za Insajder da odgovornost za sve navedeno snose gradske vlasti među kojima ubraja i sam Beogradski vodovod.
Ažurirano -
Obilne kiše karakteristične za prolećni i letnji period, u fokus javnosti vrate i problem kanalizacione mreže grada koja često ne uspe da primi veliku količinu vode koja napada za kratko vreme. Skoro momentalno društvene mreže preplave fotografije i video snimci apokaliptičnih scena sa beogradskih ulica.
Objašnjavajući svojevrsni fenomen u kojem se građani nađu tokom oluje, direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije Radomir Vujadin rekao je ranije ove nedelje za Radio-televiziju Srbije (RTS) da grad ima, kako kaže, nekoliko desetina kritičnih tačaka.
"Uzrok nastanka tih kritičnih tačaka prvenstveno jeste u višedecenijskom problemu, odnosno te nelegalne urbanizacije grada Beograda. Prosto, grad se u poslednjih 30 godina širio na način mimo planskih dokumenata", istakao je Vujadin za RTS.
Dodao je da je problem i to što su cela nelegalna naselja, kako tvrdi, izgrađena bez kanalizacione mreže. Ipak, ističe da su za scene od prošlog petka krive – klimatske promene.
"Odgovorno tvrdim da ne postoji nijedan kanalizacioni sistem koji je tako projektovan i izgrađen da bi mogao da primi tu količinu kiše. Prosto, u tih sat vremena na teritoriji grada Beograda je palo negde između 30 i 50 litara kiše po metru kvadratnom, a prosečna količina padavina u gradu Beogradu na mesečnom nivou je između 50 i 70 litara za 30 dana", naveo je direktor Beogradskog vodovoda Radomir Vujadin.
Da je 50 litara po metru kvadratnom "ozbiljna količina vode“ slaže se i profesorka hidrotehnike i kanalizacione strukture Mirjana Đurđević. Međutim, na konstataciju direktora Beogradskog vodovoda da je za probleme sa učestalim potopima saobraćajnica "kriva“ nelegalna urbanizacija grada i neplansko širenje grada ima, kako kaže, nekoliko primedbi.
"Urbanizacija Beograda u poslednjih tridesetak godina nije nelegalna, da ne kažem divlja, ona je divljačka. Svaki taj poduhvat koji znači smanjivanje procenta zelenih površina, a kojim se povećava opterećenje kišne kanalizacije, snabdeven je svim neophodnim pečatima gradskih vlasti. Od Urbanističkog zavoda, preko Sekretarijata za urbanizam, a i Beogradskog vodovoda i kanalizacije. U tome vidim divljaštvo nad strukom“, kaže Đurđević za Insajder.
Profesorka hidrotehnike i kanalizacione strukture navodi da postojeći kanalizacioni sistem, kako kaže, odavno ne može da podnese dalju "divljačku betonizaciju“ Beograda.
"Da pokušam najjednostavnije da objasnim – ako tih 50 litara po metru kvadratnom padne na zelenu površinu, do kišnog kolektora, starog pedesetak godina, dopreće 10 litara po metru kvadratnom, a ostalo će se upiti zemlja. Ako sve padne na popločane površine, saobraćajnice, krovove i slično, kišni kolektor će biti opterećen sa svih tih 50 litara“, objašnjava Đurđević.
Dodaje i da se poslednjih decenija nisu ni gradili, a ni rekonstruisali odgovarajući primarni kolektori kišne kanalizacije, za šta je, kako ističe, zadužen upravo Beogradski vodovod.
Svojevrsnu potvrdu da se na tome nije radilo, dao je i sam direktor ovog javnog preduzeća Radomir Vujadin, koji je govoreći o gejzirima u naselju Vojvode Vlahovića rekao za RTS da je kanalizaciona mreža u tom delu "izgrađena dosta davno“.
"U celom tom naselju, svega nekih 150 do 200 metara kanalizacione mreže je izgrađeno dosta davno. Naselje se dalje širilo. Svi ti objekti, uzvodno od te tačke, su na neki način povezivani jedan na drugi i sva ta količina vode praktično se slije u tu kanalizacionu cev koja nije dovoljnog prečnika", navodi Vujadin.
I tokom ovog nevremena jedna od najslabijih tačaka ponovo je bila Autokomanda. Razlog za to je, kako objašnjava direktor BVK-a, sam položaj Autokomande, odnosno, voda niz četiri strme ulice sliva se upravo u ovaj deo koji je najniža tačka sliva, a „stari banjički kolektor“, kako kaže, nema dovoljno kapaciteta.
Iako su u pitanju već viđene scene, koje se ponavljaju svake godine, u skoro pa istim scenarijima i skoro pa istim vremenskim okvirima, prvi čovek BVK-a najavljuje da će do kraja ove godine biti urađen projekat novog banjičkog kolektora. Dodaje i da će ga kandidovati za izgradnju tek u narednoj godini.
Do tad, jedna od zelenih površina koja je upijala deo padavina, odnosno, plato ispred Hrama Svetog Save uveliko se betonira, a neki od stanara okolnih zgrada ističu i drugi problem – koliko će nova betonska površina podići temperaturu kada u julu i avgustu dođu tropske vrućine.
Novinarka Ana Đurić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.