Jakovina: Najveći problem predstavlja kada umesto istoriografije imate ideologiju (VIDEO)

Govoreći o tome da istorijske nauke u regionu često nisu složne oko perioda socijalističke Jugoslavije, Jakovina kaže da su dominantne interpretacije upravo one koje vladajuće elite u skladu sa svojim ideologijom najviše promovišu.

„Reč je o predominantnoj ideologiji koja vlada u većini naših zemalja. Tako da imate sisteme u kojima je sve što nije nacionalističko i obojeno crkvom postaje nepoželjno. Međutim, mi u istoriografiji zapravo smo retko kada imali takvu posloženu priču, jedinstven pogled u udžbenicima. Ta analiza je bila rađena još od osamdesetih godina prošlog veka i ona je fascinantna. Od imena koja su u svim udžbenicima svih bivših jugoslavenskih republika i dve pokrajine pominjana u 20. veku, ako je reč o recimo okvirno 250 pomenutih imena, samo njih 12 bilo je pomenuto u svim udžbenicima svih republika i pokrajina. I kad od njih izuzmete Hitlera, Musolinija, Tita, Staljina koji su bili opšta mesta, vi zapravo vidite da je to uvek bila jedna nacionalna istorija po našim različitim republikama”, ističe on.

Prema njegovom mišljenju, nacionalizam se pokazao kao najotpornija ideologija, jer je preživeo industrijsku revoluciju, zatim oba svetska rata, pa i veštačku inteligenciju koja danas postoji.

„Nacionalizam je silno adaptibilan bio, pa se tako  adaptirao i na našem prostoru. Rekao bih da je još Titovo i kominternovsko vođenje politike prepoznalo opasni potencijal nacionalizma na našem prostoru. I to pomalo podseća na jedan večni problem, kao što imate večni problem rasizma u SAD. Kad je Jugoslavija ostala bez svog spoljnopolitičkog obruča i stubova na kojima je bila oslonjena, jedan od njih je bio sigurno Tito, pa je bio Hladni rat, mislim, koji je to držao sa strane. Onda mi nismo bili u stanju te stvari dočekati, razrešiti barem na mirni način, što je poraz te generacije političara, kao i partije koja je vodila zemlju do tog trenutka. Međutim, znate, od tada je prošlo 35 godina. Ja bih rekao da je dramatičan poraz, da uprkos svim stvarima mi imamo ovako loše odnose između različitih republika, a da u isto vreme nismo stvorili nikakve druge puteve”, rekao je Jakovina.

Kako kaže,  jedan od osnovnih problema je što su se narodi koji žive na postjugoslovenskom prostoru samomarginalizovali, kao i da su postali više provincijalni nego što bi smeli biti.

„ Mi smo živeli u zemlji koja je mogla proizvesti podmornicu i koja je proizvodila i izvozila avione. Možda ti avioni nisu bili bolji od američkih ili francuskih, ali je postignuće bilo i da imate saveznike u zemljama Trećeg sveta koji žele kupiti vaš avion. To je nešto što mi danas nemamo i meni je zapravo najviše žao zbog toga, zbog te jedne mogućnosti da smo nekada mogli shvatiti svet, raspravljati o svetu, biti važni u tom svetu. Tada su naši građevinci bili u stanju elektrifikovati Sumatru, izgraditi luke u Surabaji ili u Siriji. Od 1954. godine, je postojalo jedno kapitalističko preduzeće koje se zvalo Jugo Etiopija sa dve robne kuće tamo gde su se prodavali naši proizvodi”, napominje Jakovina.

Po njemu, sva postjugoslovenska društva su izrasla na anti-levim vrednostima i u značajnom delu njih, političke elite promovišu negativnu sliku Tita.

„Prošlo je 35 godina od nestanka Jugoslavije i prošlo je puno više godina od Titove smrti, i mi i dalje živimo s tim, a nema ni jedne partije koja ga promoviše, nema ni jedne partije koja se naslanja na njegovo nasleđe, nema ni jedne partije koja kaže mi smo titoistička partija. Dakle, toga nema i mislim da je to apsurdna situacija”, zaključio je za Insajder profesor istorije na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu Tvrtko Jakovina.

Izvor: Insajder