Evroposlanik Bosanac za "Svet i mi": EU ne može više da kalkuliše u vezi sa Srbijom (VIDEO)

"Ono čemu sam već dosta javno govorio još negde od juna prošle godine, gde sam pokušavao upozoriti prvenstveno Evropsku komisiju da bude vrlo oprezna u odnosima i službenim kontaktima sa službenim Beogradom, jer je i te kako jasno da postoje ozbiljni društveni problemi unutar Srbije, odnosno da Vlada koja je trenutno na poziciji u Srbiji nikako ne zadovoljava vrednosti i kriterijume koje bi Evropska unija trebala štititi, a istovremeno imate ogromnu masu ljudi u Srbiji koja je spremna i voli i govori upravo ono što su temelji Evropske unije. Tako da uvek ima taj paradoks u politici. Političar će reći: 'A s kim da ja pričam? Ja sam političar i ja mogu pričati samo s onima koji su legitimno pobedili na izborima. Ima tu i pitanja i legitimnosti tih izbora - vi znate da smo mi kao Evropski parlament imali veliku zadršku prema, u stvari, legalnosti i legitimnosti izbora koji su održani poslednji put. Ali to, čini mi se, ako se govori samo sa liderima s kojima se mora pričati, da onda upadnete u tu zamku, da propustite dati podršku i osetite onaj trenutak društvene promene koja može ići u smeru onog što nam je zajedničko - to je vera, ja se nadam, u vladavinu prava, poštovanja i čuvanja planete i vera u ljudska prava", kazao je Bosanac.

Kada je predsednik Srbije trebalo da se sastane pre nekoliko nedelja sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, vi ste bili jedan od potpisnika pisma gospođi von der Lajen da se ne sastane sa predsednikom Vučićem. Pored ostalog, u pismu ste i naveli: "Da nije čudo što se ne vide zastave Evropske unije na protestima u Srbiji, s obzirom na to kako se Unija ophodi prema Srbiji poslednjih 10 godina". Na šta ste mislili kada ste to rekli?

"Možda je tu najslikovitiji primer ovog svega što se dešavalo oko potrebe Evropske unije za kritičnim materijalima i za litijumom. Ja sam poslanik u Evropskom parlamentu i moram reći da sam zapanjen koja panika se stvorila vezana uz tu potrebu za kritičnim materijalima, odnosno litijumom i drugim mineralima vezanim za zelenu tranziciju. Ja dolazim iz grupacije Zeleni, da ne bi bilo zabune. Ja takođe mislim da su nam ti materijali potrebni, da ne budemo licemerni - svi imamo telefone, mi sada pričamo putem iste tehnologije koje ne bi bilo da nema tih materijala i razumem da Evropska unija želi sebi ojačati svoju ekonomiju, ali onda način na koji se pristupilo tome je po meni bio naprosto potpuno šokantan. Uvek se sećam te konferencije za novinare iz oktobra prošle godine kada je predsednica EK fon der Lajen došla dati Srbiji Plan rasta, taj veliki novac, gde je sumanuto nahvalila i potpuno nerealno govorila o tome na koji način predsednik Vučić ispunjava ciljeve vezane uz vladavinu prava. I sad, ja potpuno mogu razumeti kada ljudi u Srbiji, bilo gde u Srbiji, gledaju te njene izjave, a znaju i na svojoj vlastitoj koži su osetili čitav niz nepravdi na sudovima, osećaju te nepravde u svojim novčanicima, osećaju te nepravde kad gledaju medije, na koji način razvlače ljude po medijima, i onda vide jednu takvu visoku zvaničnici da izgovara hvalospeve - to te mora razočarati i da neki način tu kreće taj otpor, ali ono što je bila nekako moja poruka i mojih kolega, barem nas trideset i nešto - da ima nas u EU koje to nećemo dopustiti", naglasio je poslanik EP.

To govorite o poslednjoj poseti fon der Lajen Srbiji. U međuvremenu se dogodilo mnogo toga. Pala je nadstrešnica, šesnaestoro ljudi je poginulo. Izbili su najmasovniji protesti u, verovatno, istoriji Srbije i ponovo se čuju kritike na račun Evropske unije da nedovoljno govori onome što se dešava u Srbiji. Može li Unija da bude aktivnija ili je litijum možda prioritet?

"Ja sam siguran da može biti Unija aktivnija, ali isto tako ono što se oseća na neki način - Unija je stvarno u ovim novinama, pomacima koje se dešavaju vezanim za Trampa i napad Rusije na Ukrajinu - Unija se stvarno oseća malo slaba, znajući isto tako da među svojim redovima ima jednog Viktora Orbana koji non-stop minira sve procese koji bi trebali ići napred. I u takvom položaju, u stvari, Unija ne može biti puno afirmativnija. I s jedne strane, evo, ja tu moram reći i razumem da se onda ide opreznije, da nema te snage da se jasno osudi, jasno govori o problemima vezanim za proširenje, nego se do neke mere kalkuliše. Ali ono što se napravilo u odnosu sa Srbijom, ja mislim da se prešla granica. Ne može se kalkulisati u trenutku, kao sami ste rekli, kada su na stotine hiljada ljudi na ulicama, kada ljudi umiru zbog korupcije koja ubija ljude u Srbiji, tada se više ne može kalkulisati i treba tu biti puno snažniji. Tako da ovaj zadnji susret Vučića i fon der Lajen iako da, desio se - nismo ni mi očekivali da se neće desiti, ali ono što je sigurno da je naš apel do neke mere, što smo dobili informacije iz više izvora, uticao na to koji je bio sadržaj tog razgovora. Dakle tu, pogledajte izjavu tu i pogledajte izjavu iz desetog meseca prošle godine. To je sada nebo i zemlja. I puno puta sam rekao, ponoviću još jednom, ako je ono bilo pumpanje Vučića, ovo je sada bilo ribanje Vučića", naveo je Bosanac.

Da li to znači da su zbog geopolitike, zbog rata u Ukrajini, zbog povratka Donalda Trampa u Belu kuću i svega onoga što američki predsednik šalje kao vesti preko okeana, sada Srbija i proširenje EU kao manji prioritet za Brisel? 

"Mislim da nije pao prioritet, ali tačno je, evo i sad s ovom objavom trgovinskog rata, da će se sad prioriteti još malo pomicati. I to smo govorili još pre par meseci, govorio sam to i svojim kolegama i u Bosni i Hercegovini, u Makedoniji da je prozor - prilika je tu - bio otvoren, ali se sad polako možda počinje sužavati. Ipak, mislim da ne treba da odustanemo. Mi ćemo sigurno s naše strane u Parlamentu i dalje govoriti o tome da je dobro da se proširenje što pre desi, ali ne pod svaku cenu. Znači, biće potrebno da se naprave iskoraci i reforme. Kada bi priča koju studenti pričaju bila dominantna priča u Srbiji, ja mislim da bi se Srbija ubrzala na putu proširenja, kada bi taj narativ bio narativ koji je pozdravljen u celoj Evropskoj uniji, a ja bih rekao i šire", ocenio evroposlanik Bosanac.

Krajem prošlog meseca Evropska komisija je objavila spisak izabranih strateških projekata sa teritorije Evropske unije, a sada se čeka da spisak bude dopunjen tako što će se uvrstiti i projekti izvan Evropske unije. Kompanija Rio Tinto je objavila da je prijavila svoj projekat Jadar koji pokušava da se provede u Srbiji za tu listu. Ima li novih informacija kako teče taj proces i hoće li ga možda uvrstiti Evropska komisija?

"Ja nemam tih informacija. Tu Komisija ima diskreciono pravo da sama odlučuje vezano za sve te kandidature koje su došle. Ali, mogu reći samo jednu stvar: otkad je proglašena ova lista strateških prioriteta unutar EU, već sada vidim da i unutar EU polako počinju da se dižu neki glasovi: 'Pa zašto baš od nas, zašto baš u našoj šumi, zašto baš na našim poljima?’ Znam da su kolege iz Finske dosta nezadovoljne oko jednog strateškog prioriteta, jednog mogućeg rudnika, ali se on nalazi uistinu u zaštićenom prirodnom području. I, koliko znam, oni će to vrlo brzo početi da se preispitiuju. U tom smislu, mislim da će se brzo čuti i ovo što su građani Srbije govorili: 'Ljudi, ali ajmo paziti malo na okolinu i da li je to uistinu najbolje rešenje'. Mislim da će tu biti onda i više razumevanja. Kao što sam rekao, minerali su po nama potrebni, ne samo EU, svima, ako želimo ući u 21. vek, vek visokih IT tehnologija. Ali, kao neko ko dolazi iz zelene grupacije, reći ću da je ta zelena tranzicija koja je pred nama moguća i za nas jedino dozvoljena ako je pravedna zelena tranzicija. Ovo, na način kako se pristupilo u mogućem iskopavanju litijuma u Srbiji, po meni je bilo duboko nepravedna zelena tranzicija", izjavio je Gordan Bosanac, poslanik Evropskog parlamenta iz redova Zelenih.

Novinar Žikica Stevanović