Epidemija leptospiroze u Sarajevu: Koliko su građani Srbije bezbedni?

Delić napominje da je uzrok leptospiroze ili prenos putem zaraženih životinja ili prisustvo bakterije leptospire u samom okruženju.

“Leptospira kontaminira pre svega vlažnu površinu - tamo gde imate stajaće vode, blato, poplave.. To su recimo rudnici, razni rovovi, bare. Na tim mestima leptospira može da opstane i nekoliko nedelja pod uslovom da je ph vrednost sredine neutralna ili lako alkalna i da je temperatura od 20 do 32 stepena celzijusa”, kaže Delić.

Dodaje da je problematično što životinje koje imaju ovu bakteriju često nemaju simptome; odnosno, leptospira se razvije u njihovim bubrezima, a potom se doživotno putem mokraće izlučuje u spoljašnju sredinu. Upravo zbog toga, u većem riziku od zaraze su takozvane hazarne profesije koje su u svakodnevnom kontaktu sa životinjama poput veterinara, mesara, lovaca i ribolovaca. Međutim, neretko oboljevaju i građani koji su u indirektnom kontaktu sa zaraženim životinjama - kod ljudi koji kampuju i upražnjavaju sportove u prirodi, a ukoliko je ta sredina prethodno kontaminirana.

Ono što je važno, leptospiroza ima sezonski karakter javljanja - najčešće zabeleženi slučajevi bili su tokom leta i rane jeseni. Uglavnom je bilo pet do deset bolesnika tokom godinu dana, ističe Delić.

“Leptospira se nalazi u spoljašnjoj sredini i ulazi preko kože. Ta koža možda bude oštećena, čak možda bude i zdrava - jer leptospira ima vretenaste pokrete i luči enzim koji joj omogućuje da prodire i kroz zdravu kožu. Ali ulazno mesto mogu biti i konjuktive i rožnjače, a možda i sluznica gornjih respiratornih puteva. Znači, to je usna šupljina. Pre svega, ako čovek pliva u toj vodi i proguta kontaminiranu vodu koja ima leptospire - bakterija može da iskoristi tu sluznicu da uđe u organizam i da ga na taj način osvoji”, ukazuje Delić.

Znaci i simptomi bolesti mogu da variraju od osobe do osobe, a u normalnom toku ima tri faze. Predfaza, kaže Delić, najčešće počinje “naglo i brutalno” iz punog zdravlja do povišene temperature sa jakom glavoboljom čeonog predela, sa bolovima u mišićima, a pre svega u listovima nogu i u slabinskom predelu, praćeno malaksalošću i odbijanjem hrane. U tom trenutku teško je utvrditi da je reč o leptospirozi, osim ako lekar nije iskusni infektolog, kaže Delić.

Napominje da bolest može tako da protekne, ali da to nije uvek i slučaj - kod skoro polovine bolesnika se odmah posle toga u nastavku javi krvarenje konjuktiva, ali i osip na koži. Zatim sledi prva faza koja traje četiri do devet dana.

“U toj fazi može da se javi oštećenje bubrega i jetre, zatim bolesnik požuti i manje mokri. Tek tad možemo dokazati leptospiru u krvi, u cerebrospinalnoj tečnosti, u likvoru ili u pojedinim organima”, kaže Delić.

Kada se potvrdi da je pacijent zaražen bakterijom leptospirom, počinje inkubacioni period do dve nedelje, a u proseku bude deset dana.

“Posle nje nastupa među faza od jednog do tri dana kada bolesnik ima gotovo normalnu temperaturu i bolje se oseća. Zatim sledi druga faza gde ponovo dođe do skoka temperature na 39 stepeni celzijusa, a mogu se javiti i znaci meningitisa - jaka glavobolja, osetljivost na svetlost, mučnina i ukočen vrat”, objašnjava Delić.

U slučaju da se lečenju u toj fazi ne pristupi adekvatno - Delić napominje da može doći do raznih komplikacija.

Posebno ističe i da neretko leptospiroza ima drugačiji tok od uobičajenog, pri čemu se zavisno od pacijenta do pacijenta prezentuje veoma različito - blaže kao gripozno stanje tokom leta ili obostrana upala pluća, ali i u kritičnijim stanjima kao upala mozga sa poremećajem svesti ili upala srčanog mišića i maramice.

Najteža forma leptospiroze je Vajlova groznica, nazvana po nemačkom lekaru iz 19. veka, prilikom koje dolazi do teškog oštećenja jetre, bolesnikova koža je žute ili svetlo narandžaste boje, a bubrezi slabe, zbog čega bolesnik mora na hemodijalizu ili peritonealnu dijalizu.

S obirom da je bakterija leptospira prisutna i samostalno u prirodi, ali i u zaraženim životinjama, Delić kaže da postoji “realna šansa” za leptospirozu i u Srbiji. Međutim, napominje da se ne prenosi sa jednog čoveka na drugog, te da epidemija u Bosni i Hercegovini ne bi nužno bila uzročno - posledična, ukoliko do toga i dođe.

“Sve životinje mogu da budu izvor te infekcije. Zato smo mi viđali leptospirozu gotovo svake godine i u našoj sredini. Ona je međutim zahvalna, jer se lako prepoznaje. Laboratorijski rezultati su veoma upečatljivi - broj leukocita bude povećan do čak 70.000”, ističe Delić.

Za leptospirozu se koristi kauzalna terapija, odnosno koja deluje na sam uzrok - leptospiru. U početnim fazama ona podrazumeva korišćenje antibiotika, lekova protiv povišene temperature i davanje infuzije.

Mere prevencije su identifikacija potencijalno kontaminiranih voda i terena, pranje ruku vodom i sapunom nakon kontakta sa životinjama ili boravka u prirodi, izbegavanje kupanja u rekama i potocima nizvodno od mesta gde se kupaju životinje, kao i suzbijanje i uništavanje glodara. Epidemiolozi dodaju da je neophodno i da se sve posekotine i ogrebotine pokriju nepromočivim zavojem, pre bilo kakvog kontakta sa potencijalno zaraženim okruženjem ili životinjom.

Poslednja veća pretnja epidemije leptospiroze u Srbiji bila je u junu 2014. godine, zbog velikih vremenskih nepogoda koje su pogodile zemlju. Tada je Štab za vanredne situacije u Šapcu obavestio građane da je epidemiološka situacija zbog najezde insekata i opasnosti od očekivane najezde glodara na području grada zabrinjavajuća.

Novinarka Mina Stojković