Od proglašenja epidemije leptospiroze, 23. maja, do danas prijavljeno je 67 slučajeva obolelih od ove zaraze, dok smrtnih ishoda nije bilo.
Za vreme epidemije preduzimaju se mere predviđene zakonom koje se odnose na prijavljivanje, epidemiološko ispitivanje, nadzor nad obolelim osobama, zdravstveno prosvećivanje stanovništva, pojačanu deratizaciju, vanrednu dezinfekciju vozila javnog prevoza, te pojačanu higijenu javnih površina i odvoz smeća.
Epidemija leptospiroze u Kantonu Sarajevo proglašena je 23. maja. Reč je o akutnoj infektivnoj bakterijskoj bolesti čiji su glavni izvori zaraze glodari, kao i domaće i divlje životinje. 
Infektolog Dragan Delić je <a href="https://www.insajder.net/teme/epidemija-leptospiroze-u-sarajevu-koliko-su-gradani-srbije-bezbedni">ranije za Insajder rekao</a> da uvek postoji šansa za leptospirozu i u Srbiji, ali da to ne bi nužno bilo uzročno - posledično vezano za situaciju u BiH, jer se bolest nikada ne širi sa jednog čoveka na drugog.
Delić napominje da je uzrok <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/proglasena-epidemija-leptospiroze-u-sarajevu-deratizacija-izostala-dve-godine">leptospiroze </a>ili prenos putem zaraženih životinja ili prisustvo bakterije leptospire u samom okruženju.
“Leptospira kontaminira pre svega vlažnu površinu - tamo gde imate stajaće vode, blato, poplave.. To su recimo rudnici, razni rovovi, bare. Na tim mestima leptospira može da opstane i nekoliko nedelja pod uslovom da je ph vrednost sredine neutralna ili lako alkalna i da je temperatura od 20 do 32 stepena celzijusa”, rekao je Delić.
Dodaje da je problematično što životinje koje imaju ovu bakteriju često nemaju simptome; odnosno, leptospira se razvije u njihovim bubrezima, a potom se doživotno putem mokraće izlučuje u spoljašnju sredinu. Upravo zbog toga, u većem riziku od zaraze su takozvane hazarne profesije koje su u svakodnevnom kontaktu sa životinjama poput veterinara, mesara, lovaca i ribolovaca. Međutim, neretko oboljevaju i građani koji su u indirektnom kontaktu sa zaraženim životinjama - kod ljudi koji kampuju i upražnjavaju sportove u prirodi, a ukoliko je ta sredina prethodno kontaminirana.
Izvor: Tanjug, Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zabeležena tri nova slučaja leptospiroze u Sarajevu

Time je ukupan broj <a href="https://www.insajder.net/teme/epidemija-leptospiroze-u-sarajevu-koliko-su-gradani-srbije-bezbedni">zaraženih</a> porastao na 64.
Inače, dan ranije broj prijavljenih slučajeva iznosio je 43, što pokazuje nagli skok u broju zaraženih.
Iz Zavoda za javno zdravstvo KS saopšteno je da se trenutno tri pacijenta nalaze na bolničkom lečenju u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, dok smrtnih slučajeva zasad nema, prenosi portal sarajevskog Avaza.
Najveći broj <a href="https://www.insajder.net/teme/slucajevi-leptospiroze-u-sarajevu-u-porastu-infektolog-drljevic-objasnjava-kako-se-prenosi-video">obolelih</a> dolazi s područja opštine Novi Grad – ukupno 51 osoba. U Centru je zabeleženo sedam slučajeva, na Ilidži tri, u Novom Sarajevu dva, a jedan slučaj dolazi s područja Starog Grada.
Kada je reč o starosnoj strukturi, većinu čine osobe od 30 do 65 godina – njih 50. Osam zaraženih je u dobi od 20 do 29 godina, pet je starijih od 66, dok je zaražena i jedna osoba između 15 i 19 godina.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/proglasena-epidemija-leptospiroze-u-sarajevu-deratizacija-izostala-dve-godine">Epidemija zarazne bolesti leptospiroze u Kantonu Sarajevo proglašena je 23. maja </a>ove godine.
Izvor: Tanjug

Leptospiroza u Sarajevu: Broj zaraženih porastao na 64, najviše slučajeva u Novom Gradu

Jovanović je objasnila da se<a href="https://www.insajder.net/teme/epidemija-leptospiroze-u-sarajevu-koliko-su-gradani-srbije-bezbedni"> kao simptomi bolesti javlja visoka temperatura</a>, konjuktivitis, zakrvavljene oči.
Mere zaštite su izbegavanje kontakta sa zaraženim životinjama, pranje ruku, a posebno treba skrenuti pažnju šumarima i ljudima čija zanimanja imaju veze sa vodom - da vode računa, jer bakterija ulazi kroz ranice na koži, istakla je Jovanović.
Ovo je jedna od najčešćih zoonoza koja se javlja kada ste u dodiru sa poljoprivredom, baštovanstvom ili sportovima na vodi, rekla je Jovanović i dodala da se bolest leči adekvatnom antibiotskom terapijom.
Jovanović je podsetila da je najviše primera <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/leptospiroza-stigla-i-u-bijelo-polje-potvrden-prvi-slucaj-u-crnoj-gori">leptospiroze</a> u Srbiji bilo 2014. godine posle katastrofalnih poplava - 100 slučajeva, dok je prošle godine zabeleženo 20 slučajeva.
U pet odsto slučajeva se javi teži oblik bolesti i onda se pacijenti leče na Infektivnoj klinici.&nbsp;
Izvor: FoNet

Direktorka Batuta: Bakteriju leptospirozu najčešće prenose glodari, savetuje se higijena i oprez

Navodi se da do sada nema potvrđenih slučajeva zaraze leptospirozom u sarajevskim opštinama Hadžići, Vogošća, Ilijaša i Trnovo.
Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravstvo KS, prijavljeno je ukupno 43 slučaja obolelih, dok nijedan slučaj nije imao smrtni ishod.
Trenutno se na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Univerziteta Sarajevo (KCUS) leče tri pacijenta, a stanje ostalih obolelih se prati u skladu s epidemiološkim protokolima.
U KS je ranije proglašena <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/raste-broj-zarazenih-od-leptospiroze-u-sarajevu-prijavljena-nova-tri-slucaja">epidemija leptospiroze</a>, bolesti koja se prenosi s glodara na ljude, najčešće putem zagađene vode.
izvor: Beta&nbsp;

U Kantonu Sarajevo osam novih slučajeva leptospiroze

Infektolog Drljević upozorava da su loši higijenski uslovi, vlažni prostori i višegodišnji izostanak deratizacije, faktori koji pogoduju širenju leptospiroze u Sarajevskom kantonu, gde je potvrđeno 28 slučajeva. Zaraženih ima i u Republici Srpskoj, a bolest se ne prenosi među ljudima, već putem izlučevina glodara. Ako se ne prepozna na vreme, može imati teške posledice po bubrege, jetru i krvne sudove.
Epidemija leptospiroze u Sarajevskom kantonu izazvala je zabrinutost javnosti, ali infektolog Ednan Drljević ističe da razloga za paniku nema – većina obolelih je u stabilnom stanju.
"Oboleli su u dosta dobrom stanju. U Republici Srpskoj je bio jedan smrtni slučaj, dok su svi pacijenti u Federaciji na kućnom lečenju i za sada nema preminulih“, navodi on.
Leptospiroza je bolest iz grupe zoonoza, što znači da se prenosi sa životinja na ljude, ali ne i sa čoveka na čoveka. Infekciju izaziva bakterija koja se izlučuje urinom glodara, najčešće pacova i miševa. Zaraženi ljudi najčešće dolaze u kontakt sa kontaminiranom vodom, vlažnim podrumima ili nečistim površinama.
"Da bi došlo do epidemije među ljudima, mora prethodno postojati epidemija među životinjama – psima i glodarima. Ako se oni nekontrolisano razmnožavaju, dolazi do većeg izlučivanja bakterija, koje opstaju u vlažnoj sredini, i tada obolevaju ljudi“, objašnjava Drljević.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FnRAslQrhnfw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Poseban problem predstavljaju klimatski i infrastrukturni uslovi koji pogoduju širenju zaraze.
"Bakterije jako dugo mogu da opstanu u vlažnim podrumima, rekama, barama. Toplo i kišno vreme im dodatno pogoduje. U takvim uslovima, a bez adekvatne zaštite, ljudi lako dolaze u kontakt s izlučevinama“, navodi infektolog.
Na terenu se, kako kaže, uočavaju i sistemski propusti.
"Deratizacija znači suzbijanje glodara, ali i uklanjanje uslova za njihov opstanak – hrane, skloništa, otpada. A mi, nažalost, kroz loš odnos prema higijeni, zapuštenim prostorima i divljim deponijama, zapravo im omogućavamo da se razmnožavaju. I onda dobijemo ovakvu situaciju“, kaže Drljević.
Naglašava i da su slučajevi u Sarajevu epidemiološki nepovezani, što dodatno komplikuje otkrivanje izvora zaraze.
"Nema dva, tri slučaja s istog mesta. To su raspršeni slučajevi, i baš zato je dobro što je proglašena epidemija. Time su otvoreni mehanizmi za reagovanje, higijensko-epidemiološke mere i nadzor“, objašnjava on.
Na pitanje da li bolest može da ostavi dugotrajne posledice, infektolog odgovara da većina slučajeva ima blaži tok, ali u određenim fazama može postati veoma ozbiljna.
"To nisu komplikacije, to je sastavni deo težeg oblika bolesti. Može doći do oštećenja bubrega, jetre, do pada trombocita, krvarenja po koži, pa čak i meningitisa. U toj fazi bolest izgleda dramatično i lečenje je složeno. Ali ako se prepozna na vreme, izlečenje je gotovo uvek potpuno i bez hroničnih posledica“, ističe Drljević.
U Sarajevu su svi pacijenti upućeni na klinički centar i dobili su preventivnu terapiju.
"Radi se o bakteriji za koju imamo lek – antibiotici deluju ako se daju pravovremeno. Zato je rana dijagnostika ključna“, napominje on.
Leptospiroza je prisutna i u Srbiji, ali se, prema njegovim rečima, o njoj nedovoljno govori.
"U Srbiji ste u poslednjih 25 godina imali blizu 300 obolelih. Bolest postoji sve vreme, samo nije dovoljno u fokusu.“
Na kraju, infektolog poručuje da se epidemija u Sarajevu može brzo staviti pod kontrolu.
"S obzirom na to da dolazi toplije i suvije vreme, kada se smanjuje prisustvo bakterije u okolini, i ako se sprovedu najavljene mere deratizacije, očekujem da će se broj obolelih brzo svesti na uobičajen nivo“, zaključuje Drljević.
Izvor: Insajder

Teme

Slučajevi leptospiroze u Sarajevu u porastu: Infektolog Drljević objašnjava kako se prenosi (VIDEO)

Delić napominje da je uzrok <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/proglasena-epidemija-leptospiroze-u-sarajevu-deratizacija-izostala-dve-godine">leptospiroze </a>ili prenos putem zaraženih životinja ili prisustvo bakterije leptospire u samom okruženju. “Leptospira kontaminira pre svega vlažnu površinu - tamo gde imate stajaće vode, blato, poplave.. To su recimo rudnici, razni rovovi, bare. Na tim mestima leptospira može da opstane i nekoliko nedelja pod uslovom da je ph vrednost sredine neutralna ili lako alkalna i da je temperatura od 20 do 32 stepena celzijusa”, kaže Delić. Dodaje da je problematično što životinje koje imaju ovu bakteriju često nemaju simptome; odnosno, leptospira se razvije u njihovim bubrezima, a potom se doživotno putem mokraće izlučuje u spoljašnju sredinu. Upravo zbog toga, u većem riziku od zaraze su takozvane hazarne profesije koje su u svakodnevnom kontaktu sa životinjama poput veterinara, mesara, lovaca i ribolovaca. Međutim, neretko oboljevaju i građani koji su u indirektnom kontaktu sa zaraženim životinjama - kod ljudi koji kampuju i upražnjavaju sportove u prirodi, a ukoliko je ta sredina prethodno kontaminirana. Ono što je važno, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/raste-broj-zarazenih-od-leptospiroze-u-sarajevu-prijavljena-nova-tri-slucaja">leptospiroza</a> ima sezonski karakter javljanja - najčešće zabeleženi slučajevi bili su tokom leta i rane jeseni. Uglavnom je bilo pet do deset bolesnika tokom godinu dana, ističe Delić. “Leptospira se nalazi u spoljašnjoj sredini i ulazi preko kože. Ta koža možda bude oštećena, čak možda bude i zdrava - jer leptospira ima vretenaste pokrete i luči enzim koji joj omogućuje da prodire i kroz zdravu kožu. Ali ulazno mesto mogu biti i konjuktive i rožnjače, a možda i sluznica gornjih respiratornih puteva. Znači, to je usna šupljina. Pre svega, ako čovek pliva u toj vodi i proguta kontaminiranu vodu koja ima leptospire - bakterija može da iskoristi tu sluznicu da uđe u organizam i da ga na taj način osvoji”, ukazuje Delić. Znaci i simptomi bolesti mogu da variraju od osobe do osobe, a u normalnom toku ima tri faze. Predfaza, kaže Delić, najčešće počinje “naglo i brutalno” iz punog zdravlja do povišene temperature sa jakom glavoboljom čeonog predela, sa bolovima u mišićima, a pre svega u listovima nogu i u slabinskom predelu, praćeno malaksalošću i odbijanjem hrane. U tom trenutku teško je utvrditi da je reč o leptospirozi, osim ako lekar nije iskusni infektolog, kaže Delić. Napominje da bolest može tako da protekne, ali da to nije uvek i slučaj - kod skoro polovine bolesnika se odmah posle toga u nastavku javi krvarenje konjuktiva, ali i osip na koži. Zatim sledi prva faza koja traje četiri do devet dana. “U toj fazi može da se javi oštećenje bubrega i jetre, zatim bolesnik požuti i manje mokri. Tek tad možemo dokazati leptospiru u krvi, u cerebrospinalnoj tečnosti, u likvoru ili u pojedinim organima”, kaže Delić. Kada se potvrdi da je pacijent zaražen bakterijom leptospirom, počinje inkubacioni period do dve nedelje, a u proseku bude deset dana. “Posle nje nastupa među faza od jednog do tri dana kada bolesnik ima gotovo normalnu temperaturu i bolje se oseća. Zatim sledi druga faza gde ponovo dođe do skoka temperature na 39 stepeni celzijusa, a mogu se javiti i znaci meningitisa - jaka glavobolja, osetljivost na svetlost, mučnina i ukočen vrat”, objašnjava Delić. U slučaju da se lečenju u toj fazi ne pristupi adekvatno - Delić napominje da može doći do raznih komplikacija. Posebno ističe i da neretko <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-republici-srpskoj-zebelezeno-sest-slucajeva-leptospiroze">leptospiroza</a> ima drugačiji tok od uobičajenog, pri čemu se zavisno od pacijenta do pacijenta prezentuje veoma različito - blaže kao gripozno stanje tokom leta ili obostrana upala pluća, ali i u kritičnijim stanjima kao upala mozga sa poremećajem svesti ili upala srčanog mišića i maramice.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240111080144_8ce11ae2fa32a17772a209afcd9b74bad382fb474870b05219f18f54b404b75c.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240111080144_8ce11ae2fa32a17772a209afcd9b74bad382fb474870b05219f18f54b404b75c" data-rendition-name="original" width="5184" height="3456" loading="lazy" alt="Doktor Lekar Steotoskop"><figcaption>Ilustracija, foto: National Cancer Institute/ Unsplash</figcaption></figure>  Najteža forma leptospiroze je Vajlova groznica, nazvana po nemačkom lekaru iz 19. veka, prilikom koje dolazi do teškog oštećenja jetre, bolesnikova koža je žute ili svetlo narandžaste boje, a bubrezi slabe, zbog čega bolesnik mora na hemodijalizu ili peritonealnu dijalizu. S obirom da je bakterija leptospira prisutna i samostalno u prirodi, ali i u zaraženim životinjama, Delić kaže da postoji “realna šansa” za leptospirozu i u Srbiji. Međutim, napominje da se ne prenosi sa jednog čoveka na drugog, te da epidemija u Bosni i Hercegovini ne bi nužno bila uzročno - posledična, ukoliko do toga i dođe. “Sve životinje mogu da budu izvor te infekcije. Zato smo mi viđali leptospirozu gotovo svake godine i u našoj sredini. Ona je međutim zahvalna, jer se lako prepoznaje. Laboratorijski rezultati su veoma upečatljivi - broj leukocita bude povećan do čak 70.000”, ističe Delić. Za leptospirozu se koristi kauzalna terapija, odnosno koja deluje na sam uzrok - leptospiru. U početnim fazama ona podrazumeva korišćenje antibiotika, lekova protiv povišene temperature i davanje infuzije. Mere prevencije su identifikacija potencijalno kontaminiranih voda i terena, pranje ruku vodom i sapunom nakon kontakta sa životinjama ili boravka u prirodi, izbegavanje kupanja u rekama i potocima nizvodno od mesta gde se kupaju životinje, kao i suzbijanje i uništavanje glodara. Epidemiolozi dodaju da je neophodno i da se sve posekotine i ogrebotine pokriju nepromočivim zavojem, pre bilo kakvog kontakta sa potencijalno zaraženim okruženjem ili životinjom. Poslednja veća pretnja epidemije leptospiroze u Srbiji bila je u junu 2014. godine, zbog velikih vremenskih nepogoda koje su pogodile zemlju. Tada je Štab za vanredne situacije u Šapcu obavestio građane da je epidemiološka situacija zbog najezde insekata i opasnosti od očekivane najezde glodara na području grada zabrinjavajuća. Novinarka Mina Stojković

Epidemija leptospiroze u Sarajevu: Koliko su građani Srbije bezbedni?

U Klinici za infektivne bolesti u Sarajevu u protekla 24 sata pregledano je pet pacijenata sa simptomima leptospiroze, a jedan je zadržan na lečenju, prenosi RTRS.
U Kantonu Sarajevo proglašena je epidemija ove bolesti, a kako se navodi, u Republici Srpskoj prošle godine zabeleženo je 15 slučajeva.
Leptospiroza je akutna infektivna bakterijska bolest, a izvor infekcije su glodari, domaće i divlje životinje.
Naziva se i profesionalno oboljenje jer najlakše obolevaju veterinari, mesari, ribolovci, lovci ali i urbana populacija koja dolazi u kontakt sa životinjama na indirektan način - inficirane životinje izlučuju mokraćom bakterije u spoljnu sredinu, odakle se čovek inficira preko povreda na koži ili preko sluzokože nosa, usta i očiju.&nbsp;
Izvor infekcije može biti i zemlja, blato ili kontaminirana voda, dok je interhumani prenos izuzetno redak.
Izvor: Tanjug