Dug put do zvaničnog stava: Koliku težinu ima predlog da SANU zatraži ostavku predsednika Srbije

Predlog da SANU zatraži ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sednici je u sklopu svog izlaganja izneo penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i redovni član Akademije Dušan Teodorović. Da je izneo predlog, za Insajder je potvrdio i sam Teodorović, rekavši da je on prosleđen članovima na potpisivanje.  

U predlogu koji je objavilo više medija, ističe se da članovi SANU zahtevaju Vučićevu ostavku zbog “urušavanja demokratskih, institucionalnih i društvenih temelja naše zemlje“.

“Zahtevamo ostavku ne iz političkih pobuda, već zbog moralne odgovornosti koju osećamo prema građanima i budućnosti Srbije. Smatramo da nijedan pojedinac, pa ni predsednik Republike, nema pravo da zarad lične ili partijske moći ruši demokratski poredak i ugrožava državne i društvene interese“, navodi se u predlogu.  

Ovaj predlog trenutno kruži među članovima SANU, ostavljajući otvorenim pitanje koliko će od 135 članova, 99 redovnih i 36 dopisnih, stati iza njega.  

Jedan od onih koji je potpisao predlog je akademik Radomir Saičić koji je za agenciju Beta izjavio da je za izlazak iz političke i društvene krize, neophodna ostavka predsednika Srbije i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. 

Vučićeva ostavka, naveo je Saičić, stvorila bi uslove da se volja građana jasno iskaže i omogućila uslove za novi početak "gde bi u atmosferi kooperativnosti, dobronamernosti i dogovora nastavili da rešavamo probleme u kojima se nalazi srpsko društvo". 

Komentarišući zahtev za ostavkom predsednika Aleksandra Vučića, Saičić je kazao da u SANU postoje oprečni stavovi o političkoj orijentaciji i vrednosnim sudovima. 

"U SANU postoje akademici koji otvoreno podržavaju Vučića i partiju na vlasti, postoje i oni koji se Vučićevoj politici energično protive, dok su najbrojniji oni koji se ne izjašnjavaju. Međutim, često se desi da vas neka sredina iznenadi, kao što je slučaj sa studentima. Studente smo dugo doživljavali kao apatične, ali kada je dostignut prag koji više nisu mogli da trpe, ustali su s izuzetnom organizacijom, odvažnosti i upornosti. Nadam se da će sada i akademici imati proaktivniji stav jer nas na to obavezuje pozicija krovne institucije nauke, kulture i umetnosti. Ćutanje i nečinjenje može biti veći greh nego neki pogrešan potez učinjen s najboljim namerama", ocenio je akademik Saičić.

Kosta Čavoški, redovni član SANU i sekretar Odeljenja za društvene nauke navodi za Insajder da je taj predlog trenutno samo lični stav akademika Teodorovića, te da samo potpisivanje predloga nema težinu zvaničnog stava.  

“Da bi nešto postalo zvaničan stav SANU, to pitanje mora da se pokrene na skupštini i da se o njemu glasa. Tek ako više od polovine članova glasa za to, neki predlog može da postane zvaničan stav. Postojali su pokušaji da se ovaj predlog uvrsti u dnevni red redovne sednice, ali je on odbijen. Članovi mogu da traže sazivanje vanredne sednice na kojoj bi ovo pitanje bilo na dnevnom redu. Tek u tom slučaju može da se govori o mogućnosti da se SANU izjašnjava o ovom pitanju“, kaže Čavoški.  

SANU se u nekoliko navrata od pada nadstrešnice i početka studentskih blokada javno izjašnjavala o ovom pitanju, dajući nedvosmislenu podršku studentima.  

Tako je u decembru prošle godine, nedugo pošto su počele blokade, Izvršni odbor SANU objavio saopštenje navodeći da je Akademijski odbor na sednici pružio podršku studentima u njihovim protestima i iskazivanju uzroka njihovog nezadovoljstva.  

“Odbor smatra pozitivnim to što mladi ljudi koji streme najvišim nivoima obrazovanja i od kojih u velikoj meri zavisi budućnost naše zemlje imaju svoje mišljenje o društvu u kojem žive i spremni su da svoje stavove jasno i javno iskažu“, navodi se u saopštenju SANU, uz dodatak da se snažno protive svima koji studente sprečavaju da iskažu svoje mišljenje i svoje zahteve.  

SANU se oglasio i pred veliki studentski protest u Beogradu 15. marta istakavši da studenti, “kao i svi ostali ljudi u našoj zemlji, imaju prirodno i legitimno pravo da se bore za svoju budućnost, za bolje funkcionisanje države i institucija i pravednije društvo“.

Oni su dodali da snažno podržavaju nastojanje studenata da se njihova borba “uključujući proteste i druge oblike izražavanja nezadovoljstva i zahteva, odvija mirno i u skladu sa akademskim dostojanstvom i civilizacijskim normama koje oni na taj način promovišu“.

O ovoj temi se krajem prošle godine oglasio i aktuelni predsednik SANU Zoran Knežević, ističući da je Akademija dala podršku činjenici da studenti imaju pravo da se oglašavaju i bore za svoju budućnost i budućnost svoje zemlje.

Paralelno, o aktuelnoj društvenoj situaciji su se izjašnjavali pojedini članovi akademije. Tako je bivši predsednik SANU Vladmir Kostić na Uskrs posetio studente koji su tada blokirali RTS, karakterišući odnos vlasti prema univerzitetu kao “autokanibalizam“.

S druge strane, dva člana SANU, kompozitor Svetislav Božić i hematolog Bela Balint, su prema tvrdnjama medija, istovremeno i članovi Inicijativnog odbora Pokreta za narod i državu. 

Prema Zakonu o predsedniku, mandat predsednika prestaje kad istekne vreme na koje je izabran, ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. Postupak razrešenja se pokreće u Narodnoj skupštini, gde za taj predlog mora da glasa većina poslanika. Onda se predlog za razrešenje šalje Ustavnom sudu koji utvrđuje da li je predsednik povredio Ustav. Ako je odgovor na ovo pitanje pozitivan, Ustavni sud ga vraća u skupštinu, koja dvotrećinskom većinom može da izglasa razrešenje predsednika. 

Aleksandar Vučić je prvi put na poziciju predsednika izabran 2017. godine, a reizabran je 2022. godine. Mandat mu ističe 2027. godine, a ne postoji mogućnost da bude izabran na treći mandat.

Novinar: Vuk Jeremić