Resorna ministarka Slavica Đukić Dejanović objašnjava da će se na taj način stvoriti mogućnost da inostrani fakulteti koji su akreditovani u svojim zemljama i koji imaju akreditovane studijske programe mogu raditi i u Srbiji. Na taj način, prema njenim rečima, studenti bi stekli diplomu stranog univerziteta, ali u našoj zemlji. Prema njenim rečima, u fokusu pažnje mlad čovek koji je najpotrebniji Srbiji.&nbsp;
"Predlogom zakona je predviđeno da se iz budžeta mogu omogućiti troškovi školarine, dakle, mogu obezbediti za domaće državljane koji upišu studije na inostranoj visoko školskoj ustanovi koja ima dozvolu za rad u Republici Srbiji“, kaže Đukić Dejanović.
Ministarka navodi da fakultet iz druge zemlje sa ministarstvom treba da napravi sporazum.
"Osnovni uslov za izdavanje dozvole za rad je da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u toj državi u kojoj ona ima sedište“, dodaje Đukić Dejanović.
Resorna ministarka je najavila sastanak sa rektorom Univerziteta u Beogradu, a na pitanje o tome što akademska zajednica izražava negodovanje zbog dopune Zakona o visokom obrazovanju, ministarka kaže da je u sve bio uključen Nacionalni savet za visoko obrazovanje.&nbsp;
<h2>Opozicija ukazuje na nepravilnosti</h2>
Na ovu odluku, ni opozicija ne gleda blagonaklono. Poslanik Zeleno – levog fronta i profesor na Fakultetu političkih nauka, Đorđe Pavićević za Marker kaže da ima više spornih detalja kada je reč o ovoj temi.
"Najspornija stvar je verovatno to što način izdavanja dozvole za rad stranim univerzitetima zaobilazi svu lokalnu srpsku regulativu i u stvari će o tome odlučivati samo ministarstvo, znači, ne ni akreditaciona komisija“, objašnjava Đorđe Pavićević.
Ovaj narodni poslanik ukazuje i na činjenicu da nije bilo javne rasprave, ali je očekuje u plenumu.&nbsp;
"Niko nije protiv otvaranja stranih univerziteta, ali neka se otvore strani univerziteti a ne da otvaraju nekakve podružnice ispostave i to samo na osnovu sporazuma sa ministarstvom za prosvetu“, zaključuje Pavićević.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9JTYvttv7E8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>SANU: Ugrožavanje kvaliteta visokog obrazovanja</h2>
Negodovanje na ovakvu dopunu Zakona dolazi i iz SANU. Oglasio se njihov Odbor za visoko obrazovanje dopisom Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije.&nbsp;
Pozivaju da iz skupštinske procedure budu povučene predložene izmene zakona o visokom obrazovanju jer bi, kako navode, njihovo usvajanje i primena doveli do ugrožavanja kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji.&nbsp;
Sporno im je i to što će se na taj način stranim univerzitetima omogućiti da rade samo na osnovu sporazuma koji će potpisati sa resornim ministarstvom, ali i što će moći da budu finansirani iz budžeta Srbije.
Novinarka Jasmina Dobrilović

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ministarstvo prosvete otvara vrata stranim univerzitetima u Srbiji, akademska zajednica se oštro protivi (VIDEO)

Studirao je kompoziciju u klasi Marka Tajčevića, a dirigovanje u klasi Mihaila Vukdragovića na Muzičkoj akademiji u Beogradu.&nbsp;
Diplomirao je na oba odseka 1955. godine. Pedagošku karijeru započeo je u Muzičkoj školi "Mokranjac", a od 1965. predavao je na Katedri za teoriju Muzičke akademije (danas Fakultet muzičke umetnosti) u Beogradu.&nbsp;
U zvanje redovnog profesora izabran je 1979. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1985, a za redovnog 1994. godine.&nbsp;
U okviru Akademije obavljao je dužnost zamenika sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti (1986–1995) i sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti (1999–2011).&nbsp;
Sa velikom posvećenošću, od 2000. do 2011. godine, uspešno je rukovodio koncertnom delatnošću Galerije SANU.
Autor je jednog od najplodnosnijih opusa u istoriji srpske muzike, s preko dve stotine dela mnogobrojnih žanrova i vrsta ─ kao što su simfonijske i vokalnoinstrumentalne kompozicije, koncertantna, kamerna i klavirska muzika, solo pesme, horovi, muzika za decu i druge.&nbsp;
Među njegovim najpoznatijim delima izdvajaju se: "Simfonija u de-molu", "Dubrovački divertimento" za simfonijski orkestar, "Koncert za Natašu", za klavir i orkestar, "Nokturno, op. 5", "Humoristične etide", "Vinjete", "Muzički rečnik" i "Dubrovački kanconijer", ciklus za ženski glas i čembalo/klavir.&nbsp;
Odličan prijem doživeli su poema za kamerni orkestar "Na kraju puta" i njegov operski prvenac – komična opera "Pop Ćira i pop Spira", koja je izvedena 2018. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

200x200

SANU: Preminuo akademik, kompozitor Dejan Despić

SANU je saopštila da je tajnim glasanjem u Beogradu odlučeno da su kriterijume za članstvo u SANU ispunili svi dosadašnji dopisni članovi koji su bili predloženi za redovne članove: Branislav Jelenković, dopisni član Slobodan Marković (Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke SANU), Tanja Ćirković Veličković (Odeljenje hemijskih i bioloških nauka SANU), Vlada Veljković (Odeljenje tehničkih nauka SANU), Tatjana Simić (Odeljenje medicinskih nauka SANU).
Za redovne članove izabrani su i dopisni članovi SANU Zoran Paunović, Ljubinko Radenković, Slobodan Grubačić i Jovan Delić (Odeljenje jezika i književnosti SANU), Alpar Lošonc, Pavle Petrović (Odeljenje društvenih nauka SANU), Dragan Vojvodić, Vujadin Ivanišević, Mira Radojević (Odeljenje istorijskih nauka SANU), Jelena Jovanović, Milan Marić i Sava Halugin (Odeljenje umetnosti SANU).
Od 33 kandidata za dopisne članove izabrana su 22.
U Odeljenju za matematiku, fiziku i geo-nauke SANU novi dopisni članovi su: Magdalena Đorđević, Mirjana Ivanović, Antun Balaž, Stevo Stević i Dejan Prelević, a u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka SANU Igor Pašti.
Novi dopisni članovi su i Vesna Mišković Stanković (Odeljenje tehničkih nauka SANU); Branko Beleslin i Gordana Кocić (Odeljenje medininskih nauka SANU); Milena Marković, Marta Bjeletić i Gorana Raičević (Odeljenje jezika i književnosti SANU); Milojko Arsić, Boris Milosavljević, Mirjana Rašević, Snežana Smederevac (Odeljenje društvenih nauka SANU); Vesna Bikić i Igor Borozan (Odeljenje istorijskih nauka SANU); i Dejan Miljković, Aleksandra Vrebalov, Želimir Žilnik i Vida Ognjenović (Odeljenje umetnosti SANU).
Izabrani su svi predloženi kandidati za inostrane članove SANU: Vladan Vuletić (Odeljenje za matematiku fiziku i geo nauke SANU), Nikos Makris (Nikolaos Makris) (Odeljenje tehničkih nauka SANU), Vesna Garović i Janko Ž. Nikolić (Odeljenje medicinskih nauka SANU) i Drago Кekanović (Odeljenje jezika i književnosti SANU).
Izvor: Beta

Izabrani novi članovi SANU

On je na konferenciji u SANU kazao novinarima da je taj mineral aktuelna tema o kojoj se mnogo priča u javnosti, ali nije precizirao kada će biti održano to predavanje.
Govorio je i o predstojećim izborima za redovne, vanredne i dopisne članove SANU i dodao da se nada da će biti zaustavljen trend opadanja članstva "jer akademija treba da raste".
"Članstvo akademije se uporno smanjuje. Sada nas je 116. Akademija treba da raste. Kada uporedimo broj akademika po ukupnom broju stanovnika, mi imamo najmanji broj članova u odnosu na zemlje iz okruženja", kazao je Knežević.
On je naveo da je materjal o kandidatima na uvidu javnosti do 17. septembra, a da će izbori biti obavljeni 7. novembra.
Dodao je da se nada da će nakon izbora veći broj žena biti u toj ustanovi i da veruje da su kandidatkinje koje se nalaze na listi za izbor zaslužile da budu članice SANU.
Knežević je najavio da će do kraja godine ustanova na čijem je čelu, zajedno sa ograncima, organizovati 44 naučna skupa, 13 izložbi i 25 koncerata.
Ocenio je da su izložbe SANU dobro posećene i da je postavku slika Uroša Predića posetilo skoro 100.000 ljudi.
"Ako više ljudi dođe na izložbu nego na fudbalski stadion, ima nade za nas", rekao je Knežević.
Izvor: Beta

Akademik Knežević: SANU će do kraja godine organizovati predavanje o jadaritu

Poziv su uputili predsednik Akademijskog odbora SANU za energetiku Slobodan N. Vukosavić, predsednik Akademijskog odbora SANU za dinamiku klimatskog sistema i delo Milutina Milankovića Fedor Mesinger, koordinator međuodeljenjskog odbora za zaštitu životne sredine Akademije inženjerskih nauka (AINS) Mića Jovanović i koordinator međuodeljenjskog odbora za energetiku AINS Miodrag Mesarović.
"Kao potpisnici ovog dopisa, želeli bismo da ukažemo na važnost poštovanja zakona i kažnjavanja već utvrđenih kršenja zakona od rudarskih kompanija", navodi se u pozivu.
"Potrebno je sanirati veliki broj zapuštenih i nelegalnih deponija, ispuniti zakonsku obavezu tehničke i biološke rekultivacije zemljišta, stvoriti zakonski okvir za neodložno zaustavljanje rada svakog postrojenja koje prekoračuje dozvoljene emisije i formirati regulatorno telo zaduženo za procenu ekološke štete i ekonomske dobiti od predloženih projekata", ističe se u pozivu.
Predlaže se utvrđivanje i saniranje štete koju su do sada načinile istražne bušotine i izricanje kazni za sve nepropisne postupke, ali i izmenu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je usvojen 2015. godinu.
"Rešavanje problema traži veće učešće struke u javnom životu i angažovanje domaćih istraživača koji rade u interesu društva i koje finansira država", navodi se u pozivu.
Izvor: FoNet

Predstavnici SANU: Zakon mora da se poštuje, kazniti utvrđeno kršenje zakona od strane rudarskih kompanija