Danas novi pokušaj konstituisanja kosovske skupštine: Kurtijeva borba za četiri glasa

Izbor Aljbuljene Hadžiju, doskorašnje ministarke pravde za presednicu Skupštine je trebalo da bude proceduralna stvar. Ipak, od prve sednice novoizabranog parlamenta postalo je jasno da stvari neće ići glatko. Najpre su bile potrebne dve sednice da bi se izglasao izveštaj verifikacione komisije. Kada je ta, strogo formalna prepreka bila preskočena, prešlo se na izbor predsedavajućeg. Oba puta za izbor Hadžiju je podignuto 57 ruku, četiri manje nego što je potrebno u parlamentu koji broji 120 mesta.  

Nesposobnost Samoopredeljenja da obezbedi većinu za izbor predsednice Skupštine, jasno je otvorio i daleko bitnije pitanje – da li je doskorašnji premijer Aljbin Kurti obezbedio dovoljan broj glasova kako bi mogao da formira narednu vladu?

Postizborna matematika je otvorila više opcija. Ubedljivo najbolji rezultat ostvarilo je Samoopredeljenja osvojivši 48 poslaničkih mesta. Demokratska partija Kosova (PDK) osvojila je 24, Demokratski savez Kosova (LDK) 20, a koalicija Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokraktske inicijative osam. Srpska lista je dobila devet mesta rezervisanih za srpsku manjinu, a stranka Nenada Rašića jedno. Još deset glasova otišlo je manjinskim strankama drugih nacionalnih manjina.  

I iako je Samoopredeljenje ubedljivo pobedilo na izborima, problem za formiranje većine im je predstavljala činjenica da su sve tri opozicione stranke koje su ušle u parlament obećale da neće sarađivati sa Kurtijem. Neobično dug period potvrđivanja izbornih rezulata, kupio je vreme Kurtiju da pronađe partnere koji bi mu pomogli da dođe do potrebnog broja od 61 poslanika.  

Samoopredeljenje je moglo da računa na nastavak saradnje sa nesrpskim manjinskim strankama koji imaju deset poslanika, ali su im u tom slučaju bila potrebna još tri glasa.  

Ta tri glasa, tvrdili su funkcioneri Samoopredeljenja, pronašli su u Socijaldemokratskoj inicijativi koja je na osnovu predizborne koalicije sa Alijansom za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja dobila baš tri poslanička mesta. To bi bila najjtanja moguća većina za Kurtija, ali bi mu omogućila da formira novu vladu. A onda je došlo do sednice Skupštine.  

Tokom svakog pokušaja da se za predsednicu Skupštine izabere Aljbuljena Hadžiju, poslanici Socijaldemokratske inicijative su bili uzdržani. Isto tako, uzdržana je bila i Duda Balje, poslanica bošnjačke nacionalne manjine.  

U takvim okolnostima, gde Samoopredeljenju nedostaje četiri glasa, sve opcije su na stolu – od brzog razrešenja krize, preko formiranja vladajuće većine bez Samoopredeljenja, do novih parlamentarnih izbora.  

Nedžmedin Spahiu, profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini, kaže za Insajder da je najveća verovatnoća da će Samoopredeljenje uspeti da dođe do potrebne većine.  

„Sumnjam da će se ići na ponavljanje izbora. Sve ovo što se dešava u parlamentu vidim kao pokušaj Kurtija da smanji cenu svojim koalicionim partnerima. Nemam sumnje da će Samoopredeljenje uspeti na kraju, ali će Kurti morati da odreši kesu tako da će fotelju morati da da i nekome iz Socijaldemokratske inicijative, ali i poslanici Balje, najverovatnije ministarsku poziciju“, kaže Spahiu.  

S druge strane, Marko Jakšić, pravnik i aktivista sa Severa Kosova ističe da događaji iz skupštine pokazuju da Kurti nema većinu, naglašavajući da se sve glasnije govori o tome da će biti raspisani novi izbori.  

„Ukoliko se bude išlo u tom smeru, očekujem da će Kurti gledati da odloži izbore do jeseni, kada su planirani i redovni lokalni izbori. Onda bi on pokušao da spajanjem izbora ostvari bolji rezultat i na lokalu. Čini mi se da bi takav aranžman odgovarao i Srpskoj listi. Oni jesu uzeli devet od deset mesta na parlamentarnim izborima, ali na lokalu su se pojavile stranke koje bi mogle da ugroze njihovu apsolutnu vladavinu u srpskim sredinama“, navodi Jakšić.  

Eventualna paraliza političkih organa u Prištini, dodaje Jakšić, ne bi bitnije uticala na poziciju Srba na Kosovu.  

“Pozicija Srba je takva kakva je, i ne bi mogla da bude ni bolja ni gora, sve i da paraliza potraje godinama. Srbi se tretiraju kao građani drugog reda, i to će se i dalje nastaviti. Kurti je probudio nacionalizam na Kosovu i on je trenutno nikada jači. A albanski nacionalizam budi i sve ostale nacionalizme. Situacija na Kosovu je veoma opasna“, zaključuje Jakšić.  

Novinar Vuk Jeremić