"To je najnoviji sporazum koji imamo i to je sporazum u kojem sam ja učestvovao i prihvatio ga", rekao je Kurti.
Tako je odgovori na pitanje da li bi za njega bio prihvatljiv Vašingtonski sporazum, ukoliko nova američka administracija bude insistirala na njegovoj implementaciji. 
 
 "Da počnemo od najnovijeg sporazuma koji je sveobuhvatan jer normalizuje odnose Kosova i Srbije putem međusobnog de facto priznanja", dodao je Kurti. 
 
 Kosovo i Srbija su prošle godine usmeno prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa u okviru dijaloga u kojem posreduje Evropska unija i njegov Aneks iz Ohrida. 
 
 U Beloj kući su 2020. tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali jedan sporazum, uglavnom o normalizaciji ekonomskih odnosa Kosova i Srbije, a Kurti ga je kasnije oštro kritikovao kao protivustavan.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kurti: Najpre Briselski, onda Vašingtonski sporazum

Kosovski premijer Aljbin Kurti zatražio je na sastancima u okviru Samita Berlinskog procesa, ukidanje kaznenih mera koje je EU uvela Kosovu prošle godine.
"Ne odlučuje ni Kosovo, ni njegov premijer da li će mere biti ukinute ili ne, to je odluka koju moraju da donesu države članice", rekao je Stano za Gazetu ekspres.
Stano navodi da se o tom pitanju i dalje vode razgovori između država članica, a spomenuo je i izveštaj šefa evropske diplomatije Đozepea Borelja, u kojem je preporučeno da se te mere ukinu.
"Visoki predstavnik je 3. juna izdao saopštenje u ime EU, nakon čega je usledio izveštaj visokog predstavnika o ispunjavanju zahteva EU od strane Kosova, i među državama članicama u Savetu se nastavljaju razgovori o ukidanju mera za Kosovo“, rekao je Stano, prenosi Kosovo onlajn.
Kurti je u ponedeljak u Berlinu zatražio od nemačkog kancelara Olafa Šolca da Nemačka podrži ukidanje mera koje je EU uvela Kosovu, a ponovo je tražio i da Kosovo dobije status kandidata za članstvo u EU.
Izvor: FoNet

Peter Stano: O ukidanju kaznenih mera ne odlučuje Aljbin Kurti, već članice EU

Kako se navodi, Kurti je zahtev za vraćanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti duž administrativne linije između centralne Srbije i Kosova, u širini od pet, odnosno 25 kilometara, tražio jer, kako tvrdi, <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-odbrane-pristina-nastavlja-kampanju-dezinformacija-protiv-vojske-srbije-u-cilju-podizanja-tenzija">Srbija dovodi svoju vojsku blizu linije, te svojim pristustvom "diže tenziju i predstavlja bezbednosnu pretnju“.</a>
U odgovoru KFOR-a prištinskim medijima, navodi se da je kopnena i vazdušna zona bezbednosti potpuno relaksirana 2015. godine, prenosi Radio Kim.
Ističući da postupaju u skladu sa rezolucijom 1244, iz misije KFOR/a navode da je način na koji sada deluju ispravan i da nema mesta za promene.
"Kopnena i vazdušna zona bezbednosti, uspostavljena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojnotehničkim sporazumom iz 1999. godine, potpuno je relaksirana 2015. godine. KFOR ima vidljivo i fleksibilno prisustvo i pažljivo prati situaciju. Nastavljamo da ispunjavamo svoj mandat Ujedinjenih nacija – na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. – doprinoseći bezbednom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, u svako vreme i na nepristrasan način“, ističe se u reagovanju, dan nakon što je imenovan novi komandant KFOR-a, piše Radio Kim.
Podsećaju da KFOR deluje kao treći bezbednosni sistem, u bliskoj saradnji sa policijom i Misijom vladavine prava EU (EULEKS), koji su prvi, odnosno drugi bezbednosni prstenovi.
"Takođe, komandant KFOR-a ostaje u bliskom kontaktu sa svim svojim glavnim kolegama, uključujući predstavnike bezbednosnih organizacija Kosova i načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga Srbije. To je ključ za garantovanje stabilne bezbednosti na celom Kosovu i za održavanje regionalne stabilnosti“, saopštio je KFOR.
Izvor: <a href="https://radiokim.net/vesti/politika/227595-kfor-odbacio-zahtev-za-vracanje-zone-bezbednosti-duz-administrativne-linije/">Radio Kim</a>

KFOR odbacio zahtev Prištine za povratak zone bezbednosti na administrativnoj liniji

Prvi kamion sa gotovim proizvodima iz centralne Srbije prešao je danas preko prelaza Merdare na teritoriju KiM. Kako je i najavio juče kosovski premijer Aljbin Kurti, ta roba je podvrgnuta strogoj kontroli i skenerima, a na prelazima Jarinje i Brnjak biće omogućen uvoz robe kada stignu skeneri.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fv7ciZknbVGY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Radosavljević podseća da je prošlogodišnja odluka o zabrani uvoza robe doneta usmeno i da nije imala nikakve veze ni sa briselskim dijalogom, ni sa merama reciprociteta, nego je pravdana bezbednosnim razlozima.
„Ona je usledila kao reakcija na tada hapšenje nekolicine kosovskih policaja od strane srpske policije. Bila je verbalna odluka i ostala je na snazi do juče, kada je isto tako usmenom odlukom delimično ukinuta. Ono što smo u međuvremenu čuli od kosovskih institucija je argumentacija da ovo nisu nikakve ekonomske već bezbednosne mere, odnosno da je ova odluka bila doneta radi sprečavanja krijumčarenja oružja, iako do sada nije zabelažen nijedan slučaj da je oružje švercovano iz centralne Srbije na Kosovo“, kazala je Radosavljević.
Kako kaže, Kosovo je sada bilo primorano da ukine pomenutu odluku.
„Ova odluka dolazi u trenutku kada imamo ozbiljne pritiske od primarno Nemačke na Kosovo, uoči Berlinskog samita, koji treba da se održi 14. oktobra, do kada je Kosovo od Manuela Zaracina (specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan) bilo uslovljeno da reši pitanje uvoza robe iz Srbije ili će, kako je on zapretio, biti izbačeno iz Cefte. Tako da ova odluka kosovske vlade u ovom trenutku ne iznenađuje. Mislim da je ovo bio jedan pritisak koji Kosovo jednostavno nije moglo da izbegne, ali je, neverovatno, kosovski premijer stvorio situaciju gde izgleda da je on nešto dao, ali u suštini on nije dao čak ni ono što je oduzeo. Tako da mi sada imamo uvoz robe iz Srbije, koje se dešava preko prelaza Merdare iako ti skeneri još uvek nisu postavljeni, a odluka je da se uvoz robe iz Srbije preko prelaza Jarinje i Brnjak omogući kada se ti skeneri nabave“, rekla je ona.
Ukazuje i na to da je u međuvremenu roba iz Srbije koja je služila kosovskoj industriji, odnosno sirovine, ulazila nesmetano i preko prelaza Jarinje i Brnjak, dok je zabrana važila samo za konkurentske proizvode na kosovskom tržištu, odnosno za gotove proizvode.
Inače, to što se sva roba preusmerava na Merdare, a ne na Jarinje i Brnjak, ocenjuje se i kao direktna šteta razvoju srpskih opština na Severu, s obzirom na to da je novac od carine na uvoz robe iz Srbije na ta dva prelaza išao u fond iz kog se finansira razvoj opština sa srpskom većinom.
Radosavljević ističe da je jedan od ozbiljnijih, konkretnijih i boljih rezultata briselskog dijaloga upravo to da se 95 odsto poreza robe koja se iz Srbije uvozi na Kosovo odvaja za poseban fond za razvoj Severa.
„Sa zabranom uvoza robe taj fond se nije punio i samim tim direktno se količina novca koji se tu slivala znatno smanjila. Tako da ovo deluje kao vrlo ciljano ponašanje kosovske vlade da se generalno dodatno oslabi srpska zajednica na severu Kosova, primarno institucionalno, a sada i ekonomski. Moram samo da napomenem da su činjenicu da sada imamo omogućen uvoz robe iz Srbije preko Merdara lokalni privrednici i lokalna zajednica ovde pozdravili kao jedan pozitivan korak. U moru loših vesti, ovo jeste nešto pozitivno, ali će to neminovno dovesti do povećanja cena te robe zbog transportnih troškova“, kaže ona.
Prema njenim rečima, treba uzeti u obzir i sve ostalo - bezbednosnu situaciju, zatvorene srpske institucije, zabranu dinara, zbog čega ljudi moraju fizički da odlaze u centralnu Srbiju kako bi podizali svoj novac, pa tamo i obavljaju kupovinu, jer imaju pristup proizvodima koje koriste i koji su jeftiniji nego na Kosovu.
„Stvorio se jedan obrazac ponašanja kod lokalne zajednice koja će se vrlo teško sada vratiti na to da će primarno kupovati na Kosovu i ovo direktno utiče na lokalne prodavce na severu Kosova, dok istovremeno imamo politička otvaranja biznisa, marketa, poslastičarnica kosovskih lanaca“, zaključila je Radosavljević.
Izvor: Insajder

Teme

Jovana Radosavljević za Marker: Odluka Kosova da ukine zabranu uvoza robe iz Srbije donesena pod pritiskom Nemačke (VIDEO)

U intervjuu za briselski portal Politiko, Kurti je optužio Srbiju da ne primenjuje sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, a predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pruža utočište bivšem potpredsedniku Srpske liste Milanu Radoičiću, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra 2023. godine.
"Radoičić je slobodan u Srbiji, Srbija ga štiti i finansira", rekao je Kurti.
Kosovski premijer optužuje Beograd za često kršenje sporazuma, ali smatra da krivicu snose i zvaničnici EU.
"Problem je što Borel i Lajčak nisu svirali kad je bilo prekršaja. Zamislite sudiju kako ide po fudbalskom terenu bez pištaljke", dodao je Kurti.
"Pristup Beograda nije normalizacija odnosa sa Kosovom. Kako to da su pristali na (Ohridski) sporazum, a odbili da ga potpišu?", rekao je Kurti u razgovoru s novinarom Politika dan posle radnog ručka koji je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen imala s liderima Zapadnog Balkana.
Iako su prošle sedmice sedeli za istim stolom u Briselu, piše briselski sajt, dva lidera nisu direktno razgovarala i nastavila su da razmenjuju uvrede.
Vučić je u intervjuu za Politiko 20. septembra rekao da nema nikakav odnos s Kurtijem, na šta je Kurti odgovorio: "Kad on govori, ja se ne mešam. Kad god ja govorim, on se žali".
Kancelarija ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića je, na zahtev Politika za komentar, poslala dokument na osam stranica u koje se uglavnom optužuje Priština da nije uspostavila Zajednicu opština sa srpskom većinom.
"Kosovo koristi (argument) ’prvo su nam potrebni potpisi‘ samo da bi igralo igru prebacivanja krivice s Beogradom. Ipak, Kosovo nastavlja da ignoriše sve svoje obaveze iz dijaloga", navodi se u odgovoru.
Odnos Prištine i Beograda se ne popravlja, što neće pomoći nijednoj strani na njihovom putu ka članstvu u EU, zaključuje Politiko, baš u trenutku kada se Evropska komisija sprema da objavi izveštaje o izgledima zemalja kandidata.
Izvor: Beta

Kurti: Srbija krši sporazum, odgovornost snose i Borelj i Lajčak

"Danas će se tri kamiona kretati po Menhetnu i kroz Tajms skver, sa snimkom koji pokazuje neke od trenutnih aktuelnih kriminalnih dešavanja na Kosovu i Metohiji i zloupotrebu vlasti na istoj teritoriji", rekao je Aleks Mitrović, ispred srpske dijaspore u Americi, koja je ovo i organizovala.
Mitrović je za srpske medije rekao da je ovo organizovala srpska dijaspora na američkom tlu zajedno sa pojedinim privatnim preduzetnicima.
"Ovo nije nista novo, angažovali smo ove kamione, kako bismo podsetili ljude koji su došli iz celog sveta u Njujork na sednicu UN, samo da im pokažemo da nismo odustali i da ćemo nastaviti da guramo pravdu i istinu", rekao je Mitrović.
Tri kamiona će ceo dan prolaziti ulicama Njujorka, nedaleko od zgrade Ujedinjenih nacija gde se održava 79.zasedanje Generalne Skupstine.
Izvor: Tanjug

Na ulicama Njujorka tri kamiona koji prikazuje teror Kurtija nad Srbima na Kosovu i Metohiji

Kurti je ocenio da su dešavanja u Banjskoj od 24. septembra prošle godine predstavljala "plan napada na Kosovo" iza kojih, po njegovim rečima, stoje paravojne, terorističke formacije koje je finansirala i kojima je rukovodila Srbija. 
 
"Bila je to agresija na državni suverenitet, teritorijalni integritet, mir, bezbednost i ustavnost", rekao je Kurti novinarima pošto je u Banjskoj otkrio tablu s nazivom ulice koja nosi ime Afrima Bunjakua, policajca ubijenog u oružanom sukobu u tom selu na severu Kosova. 
 
Vlada Kosova sinoć je odlučila da jednu ulicu u selu Banjska nazove po policajcu ubijenom u oružanom sukobu 24. septembra prošle gine. 
 
"Narednik kosovske policije Afrim Bunjaku je sa svojim kolegama bio na mestu gde su paravojne, terorističke formacije kojima je dirigovala Srbija i koje su prethodno unele dosta oružja za širi i duži sukob, spremale zamku kako bi ubile naše policajce. Iz konfiskacija oružja i municije koje je izvršila policija u Zvečanu i šire, proizilazi da je zaplenjena velika količina oružja", rekao je Kurti. 
 
U oružanom sukobu u Banjskoj ubijen je policajac Afrim Bunjaku, a jedan pripadnik kosovske policije je ranjen. 
 
Tokom razmene vatre poginula su i tri napadača. 
 
Odgovornost za oružani napad je preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radojčić. 
 
Specijalno tužilaštvo Kosova je do sada podiglo optužnicu protiv Radoičića i još 44 osobe koji su osumnjičeni za terorizam, pranje novca i finansiranje terorizma kao i za "teška dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Kosovo".
Izvor: Beta

Kurti: Napad u Banjskoj je bio teroristički akt agresije na teritorijalni integritet Kosova

On se danas u Briselu sastao sa generalnim direktorom za proširenje Evropske unije Gert Jan Kopmanom, sa kojim je razgovarao o mnogim aspektima procesa integracije Kosova u EU, uključujući perspektive za unapređenje kandidature za članstvo u aktuelnom evropskom kontekstu, saopšteno je iz Vlade Kosova.
"Kosovo se obavezuje da će u potpunosti primeniti sve odgovarajuće obaveze koje proizilaze <a href="https://insajder.net/teme/objavljen-tekst-aneksa-sporazuma-o-putu-ka-normalizaciji-odnosa-izmedu-kosova-i-srbije">iz Osnovnog sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za sprovođenje</a>", kazao je Kurti, navodi se u saopštenju.
Na sastanku je razgovarano i o drugim pitanjima vezanim za proces proširenja EU u regionu Zapadnog Balkana, uključujući potrebu za funkcionalizacijom Zajedničkog regionalnog tržišta, na principima ravnopravnog učešća svih država regiona.
Navodi se da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-za-politiko-nemam-nikakav-odnos-sa-kurtijem-ne-zelim-da-ucestvujem-u-kampanji-protiv-njega">Kurti </a>rekao da je Kosovo zainteresovano da Zajedničko regionalno tržište bude funkcionalno, posebno sada kada se obeležava 10. godišnjica Berlinskog procesa, i dodao da to treba postići napredovanjem u pravcu približavanja regiona evropskim standardima, kao što su one iz oblasti ekonomije, kao i one iz oblasti demokratije i vladavine prava.
"<a href="https://insajder.net/prenosimo/kurti-tri-uslova-za-razgovor-o-vucicevim-predlozima">Kurti</a> je istakao da su za Kosovo trenutne prepreke u njegovom napretku vezane za bezbednosnu situaciju i stalnu pretnju koja dolazi iz Srbije, a koje Kosovo nastoji da reši u saradnji sa svojim zapadnim partnerima, upravo zbog brojnih i bliskih veza Srbije sa Rusijom", dodaje se u saopštenju.
Na sastanku je razgovarano i o početku implementacije Plana rasta, kao instrumenta Evropske komisije kreiranog da da veliki podsticaj najbržem i najsveobuhvatnijem približavanju zemalja Zapadnog Balkana EU, navodi se u saopštenju.
Govoreći o procesu dijaloga Kosovo-Srbija, koji je poseban proces, ali koji ima uticaj na širenje EU, premijer Kurti je, kako se kaže, rekao da je Kosovo uvek bila konstruktivna strana i da je zainteresovan za zaključenje tog procesa.
"U tom smislu, premijer je potvrdio direktoru Kopmanu svoj stav podrške Osnovnom sporazumu i Planu implementacije, postignutom prošle godine. Kosovo, ovim, potvrđuje svoju posvećenost <a href="https://insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-usvojila-zakljucak-kojim-se-usvaja-paket-mera-za-zastitu-srba-na-kosovu-i-metohiji">procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije</a> i obećava konstruktivan angažman u tom procesu kako bi on ubrzao napredovanje. O detaljima implementacije će se razgovarati u dijalogu uz pomoć EU", rekao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/kurti-formiranje-zso-samo-kao-deo-paketa-normalizacije-uz-obostrano-priznanje">premijer Kurti.</a>
Sa svoje strane, Kopman je poručio da je posvećenost evropskih institucija u Briselu integraciji Kosova i čitavog regiona Zapadnog Balkana u EU jaka i da će tako biti i sa budućim sastavom Evropske komisije, a što su dokazali i stavovi koje je na jučerašnjem ručku sa liderima Zapadnog Balkana iznela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Izvor: Beta

Kurti: Kosovo se obavezuje da će u potpunosti primeniti Sporazum i aneks iz Ohrida

"Ne želim da učestvujem u <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-kurti-ne-zeli-dijalog-zeli-de-jure-priznanje">anti-Kurti kampanji</a> ili ad hominem kampanji protiv bilo koga", rekao je Vučić za briselski portal u članku o situaciji na severu Kosova dodajući da izgleda da je kosovsko rukovodstvo opsednuto njime.
"Ako čitate šta kažu svaki dan to je uvek Vučič, Vučić, Vučić", dodao je on.
Politiko piše o dugom tinjajućem sukobu Kosova i Srbije oko statusa većinskih Srba u enklavama na severu Kosova koji je, kako navodi portal, izgleda na putu da ponovo proključa, ukazujući kako su vođe dve strane pojačale retoriku i razmenjivale uvrede i optužbe ove nedelje.
Premijer Kosova <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-kurti-zeli-sukobe-pre-izbora-u-americi">Aljbin Kurti</a>, kako piše Politiko, optužio je Vučića za "neracionalnost" i "očaj" i naveo da vodi "agresivnu kampanju za nove sukobe", na šta je Vučić odgovorio da, ako su neracionalnost i agresivnost to da se održe demokratski izbori, onda se zahvaljuje Kurtiju na tim epitetima. 
 
Razmene uvreda su, piše Politiko, usledile posle Vučićevog poziva ove nedelje za nove lokalne izbore na severu Kosova da se smire tenzije koje su izbile 2023, kada ih je srpska zajednica u velikoj meri bojkotovala.
Briselski portal podseća kako su Srbi želeli da izraze nezadovoljstvo sa Prištinom ali da je taj potez imao suprotan efekat i da su etnički albanski kandidati koji predstavljaju samo tri odsto izbornog tela, pobedili na izborima. Politiko piše da ih je Kurti ohrabrio da preuzmu dužnost i poslao specijalnu policiju da ih štiti, što je podstaklo krizu koja ja "razjarila strasti sa obe strane granice". 
 
Podseća da su ubijeni policajac i tri naoružana muškarca Srbina, u oružanim sukobima na severu, prošlog septembra, da su desetine NATO vojnika povređena tokom protesta dok su pokušavali da drže dve strane razdvojene, kao i da EU nije uspela da smiri sukob iako je "očajnički pokušavala".
Ove nedelje, piše Politiko, EU pregovarači su pokušali da održe trilateralni sastanak sa specijalnim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom ali su dve strane odbile.
Juče je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen okupila balkanske lidere na radnom ručku u Briselu da razgovaraju o EU planu za rast i integraciju u jedinstveno EU tržište a, iako su bili prisutni i Kurti i Vučić, nisu međusobno razgovarali.
"Nemamo nikakav odnos", rekao je Vučić za Politiko uoči puta u Brisel.
Kritičari kažu da Vučić igra na dve strane time što ohrabruje lokalne Srbe na Kosovu da pružaju otpor a onda se ponaša kao žrtva kada Priština reaguje, piše Politiko. Portal dodaje da je predsednik Srbije rekao da nema interesa da "raspiruje vatru", iako njegova vlada ne priznaje nezavisnost Kosova koje i dalje smatra odbeglom pokrajinom.
Vučić insistira na tome da je Kosovo ona strana koja blokira napredak u pregovorima.
"Iako ljudi u Briselu vide koja strana blokira napredak, ne bi nikad to rekli javno... EU i Amerikanci se slažu sa nama", rekao je Vučić za Politiko.
Izvor: Beta&nbsp;

Vučić za Politiko: Nemam nikakav odnos sa Kurtijem, ne želim da učestvujem u kampanji protiv njega

''Negativne reakcije predstavnika Prištine na mere koje je, sa ciljem zaštite ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji i reafirmacije dijaloga, obznanio Beograd, jesu potvrda činjenice da Aljbin Kurti i njegovi saradnici ne nameravaju da odustanu od politike jednostranih poteza i negacije same suštine normalizacije odnosa'', saopštio je Đurić.
On je pozvao najviše predstavnike kosovskih nstitucija da odustanu od politike nasilničkog etnonacionalizma i da se vrate za pregovarački sto, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Dodao je da bi samo tako proces normalizacije odnosa bio otkočen tamo gde su ga, kako je istakao, blokirali, odnosno na pitanju formiranja Zajednice srpskih opština.
''Umesto fraza o Evropi, međunarodnim partnerima i demokratiji, potrebno je da momentalno zaustave nasilje nad Srbima i bezočno kršenje njihovih ličnih i kolektivnih prava, jer u ovome trenutku to je najevropskija stvar koju mogu da urade'', istakao je ministar.
Dodao je da Međunarodna zajednica, ukoliko želi stabilan zapadni Balkan i obnavljanje produktivnog<a href="https://insajder.net/prenosimo/u-briselu-poceo-sastanak-petkovica-sa-lajcakom-u-okviru-dijaloga-beograda-i-pristine"> dijaloga Beograda i Prištine</a>, treba da izvrši pritisak i stavi tačku na <a href="https://insajder.net/prenosimo/kurti-formiranje-zso-samo-kao-deo-paketa-normalizacije-uz-obostrano-priznanje">Kurtijevu</a> politiku nasilja, kad već on to ne želi da učini svojevoljno.
''Ponovo naglašavam, odbrana prava Srba na Kosovu i Metohiji i sprečavanje njihovog proterivanja jeste i odbrana fundamentalnih evropskih vrednosti'', navodi Đurić.
Izvor: Tanjug

Aljbin Kurti