Cene voća i povrća u Srbiji: Da li su trešnje postale luksuz?

"Situacija je katastrofa. Izmrzlo je skoro kompletno, ostalo je nekih deset posto, zato je ta cena. Ja sam upoznat sa ovim našim krajem – beogradskim, smederevskim, ali tako je i u celoj Srbiji. Negde bukvalno nema ništa, negde deset posto, negde 20 posto, ali u principu katastrofa“, izjavio je za Insajder voćar iz Ritopeka Milan Putniković.

Kako ocenjuje - "katastrofalnoj situaciji“ doprineo je kasni prolećni mraz krajem aprila, ali i problemi sa oplodnjom i pre tog mraza, jer nije bilo pčela, a vreme je bilo hladno tokom oplodnje.

"Tako da čak i da nije bilo mraza, bilo bi manje trešanja“, dodao je Putniković.

Prema njegovim rečima, ovogodišnji rod neće biti dovoljan za one koji žive samo od proizvodnje voća. 

"Biće baš problem, tako da ja sam među kolegama pokrenuo neku inicijativu da vidimo, da tražimo neku pomoć od države, da vidimo kako može država da nam izađe u susret jer ovo je bukvalno katastrofa u finansijskom smislu“, naveo je.

Za voćara iz Ritopeka, koji se osim trešanja, bavi proizvodnjom grožđa i kajsija, ova sezona biće teška.

"Vinograd je preživeo, pošto on je specifičan na svoj način, on je preživeo, kajsije su stradale isto, kao i trešnje, ne samo u Ritopeku, nego u celoj Srbiji. U Ritopeku ima i drugog voća, samo mušmula i dunja su preživele, a sve ostalo je, znači nema ni breskve, ni jabuke, ni šljive, ničega nema“, dodao je Putniković za Insajder.

Prema njegovim rečima, potrebne su konkretne mere države.

"Ti povoljni krediti nam ne znače ništa, treba na drugi način da nam pomogne, a ja lično ne verujem da će to da se desi jer su sad sve pare usmerene na Ekspo i stvari oko toga, tako da čak ove godine nije bilo i ono uobičajeno, što se nikad nije desilo. Grad Beograd je zadnjih 15 godina svake godine davao subvencije za kupovinu traktora i mehanizacije i zemlje. Ove godine nije dao ništa, nije bilo konkursa, nije bilo javnog poziva što nam je što nam govori da su pare otišle na neku drugu stranu“, dodao je Putniković.

Osim trešanja, poskupele su i breskve, šljive, a zvanični podaci pokazuju da su cene voća u odnosu na prošlu godinu veće za oko 16 odsto. Procene stručnjaka su da je u Srbiji u kojoj se godišnje proizvodi oko 1,4 miliona tona voća, više od 350.000 tona stradalo zbog mraza i grada. 

Na to ukazuju i podaci Privredne komore Srbije u kojima je navedeno da je ovakvo stanje rezultat slabe zaštite od prirodnih nepogoda.

Cene voća i povrća u Srbiji veće nego u EU

Osim voća, za 40 odsto u odnosu na prošlu sezonu, poskupelo je i povrće.

Cena povrća zavisi u mnogome i od lokacije, pa je crni luk najjeftiniji u Vranju, gde je kilogram 50 dinara, dok je u Leskovcu i Zaječaru do 150 dinara, a u Beogradu najčešće po ceni od 90 dinara. 

Kupus je u ovom periodu bio skuplji od luka u gotovo svim gradovima. Najniža cena od 50 dinara zabeležena je u Vranju, dok su najviše cene dostizale 170 dinara u Nišu.

 U Zaječaru, Kragujevcu i Pančevu kupus se najčešće prodavao po ceni od 160  dinara. 

Ovi podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju značajnu nestabilnost tržišta, jer se pojedino voće i povrće u nekim delovima Srbije prodaje za duplo višu cenu od najniže.

Da je voće i povrće u Srbiji skuplje nego u zemljama Evropske unije, pokazuju i zvanični podaci Eurostata.

To potvrđuje i Narodna banka Srbije podatkom da je mesečnu inflaciju prošlog meseca obeležio upravo rast cena voća i povrća.

Novinarka Bojana Stojanović