Britanski profesor za Insajder otkriva kako je nedavno pronašao retki original Magna Carte (VIDEO)

Decenijama se na Univerzitetu Harvard smatralo da poseduju skoro pa bezvrednu kopiju čuvene Magna Carte. Međutim, profesor srednjovekovne istorije sa Kraljevskog koledža u Londonu, Dejvid Karpenter, zajedno sa kolegom Nikolasom Vinsentom, otkriva i dokazuje da je ta verzija zapravo retki original iz 1300. godine, iz vremena kralja Edvarda II.

"Bio sam zaista zapanjen kada smo otkrili dosad potpuno nepoznat original. Još veće iznenađenje bilo je kada smo saznali da je Pravni fakultet Harvarda 1946. godine kupio taj dokument za samo 28 dolara! To je dokument koji bi danas mogao da vredi milione dolara“, priseća se profesor Karpenter u razgovoru za Insajder.

Pre dolaska na Harvard, dokument je pripadao učesniku Prvog svetskog rata i vazduhoplovcu Semiju Mejnardu, koji ga je prodao aukcijskoj kući Sotbi.

"Svi su mislili da je u pitanju kopija, niko nije shvatao o čemu se zapravo radi. Verovatno je razlog bio haos posle rata i činjenica da je Harvard tada kupovao mnogo srednjovekovnih materijala iz Engleske bez detaljne provere“, objašnjava Karpenter.

Profesor je zajedno sa kolegom Nikolasom Vinsentom,sproveo čitav proces utvrđivanja autentičnosti.

"Video sam sliku dokumenta koju je Harvard objavio na internetu i odmah mi je delovao kao izdanje iz 1300. godine, ali izgled može da prevari. Zato sam morao da proverim svaki detalj“, kaže profesor.

Najpre su analizirali rukopis i fizičku veličinu dokumenta – oba su se u velikoj meri poklapala sa šest prethodno poznatih originala Magna Carte.

"Još važniji bio je tekst. Ako je  zaista original - tekst mora da bude apsolutno precizan. Različite verzije često imaju greške i izmene, dok službeni original mora da bude identičan. Uz pomoć spektralnih i UV snimaka koje je obezbedio Pravni fakultet Harvarda, na mestima gde je tekst teško čitljiv uspeli smo da ga rekonstrušemo i da ga uporedimo reč po reč sa poznatim originalima. Na kraju smo utvrdili smo da je tekst potpuno identičan“, objašnjava profesor.

Pored stručne analize, njegov kolega Vinsent istraživao je istorijat dokumenta. Otkrio je da je verovatno ranije bio poznat u 18. veku i da je možda potekao iz Eplbeja u Vestmorlendu, te da postoji veza između porodice Mejnard i tog mesta.

"Magna Carta je poznata po tome što potvrđuje osnovni princip da je vladar, u ovom slučaju kralj Engleske, podložan zakonu. On nije mogao samovoljno da kažnjava – morao je da koristi zakonom propisane procedure. To je princip koji nije samo simboličan, već je imao praktičnu primenu u različitim segmentima društva“, objašnjava profesor Karpenter.

On dodaje da je Magna Carta tokom vekova imala značajan uticaj, naročito u Engleskoj 17. veka, kada je korišćena kao pravni oslonac protiv tiranije kraljevske porodice Stjuart, a zatim i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su njeni principi postali temelj ustavnog poretka.

"I danas se Magna Carta često pominje u političkom i pravnom diskursu, a njene ključne odredbe su još uvek deo zakona u Ujedinjenom Kraljevstvu“, kaže profesor.

Karpenter i Vinsent planiraju da sredinom juna posete Harvard, gde će Pravni fakultet izložiti dokument.

"Veruje se da je oko 200 primeraka Magna Carte bilo distribuirano u srednjem veku, ali danas je sačuvano samo 24, od kojih su samo dva u Americi. Jedan od njih je upravo ovaj na Harvardu.“, dodaje. 

Na kraju, profesor ističe zašto Magna Carta i dalje fascinira ljude širom sveta:

"Odgovor je jednostavan – ona potvrđuje osnovni princip vladavine prava, što je temelj svakog modernog društva. U Ujedinjenom Kraljevstvu deca u školama uče o njoj, a ja na Kraljevskom koledžu koristim njen primer da studentima pokažem koliko je pravo bilo važno i u srednjem veku, kao i danas.“, zaključuje Karpenter. 

Novinarka Tanja Vujisić