Optužbe se odnose na nepoštovanje zakona Evropske unije koji se odnose na slobodno kretanje ljudi, prenosi Politiko.
Velika Britanija je napustila EU početkom 2020. godine, ali je u sporazumu o Bregzitu pristala da evropskim državljanima i njihovim porodicama, koje već borave u Britaniji, dozvoli da ostanu tamo, a istovremeno je Brisel dozvolio Britancima da nastave da žive, studiraju i rade u Uniji.
Evropska komisija je tužbu podnela Sudu pravde EU. Iako Britanija posle napuštanja Unije više nije morala da poštuje zakone EU, sporazumom o Bregzitu predviđeno je da kršenje nekih propisa potpada pod nadležnost Evropskog suda.
Portparol britanske vlade rekao je da se slučajevi na koje se poziva EK odnose na "vreme kada je Velika Britanija još bila članica EU i tokom tranzicionog perioda" 2020. godine, pre potpisivanja trgovinskog sporazuma između dve strane.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Evropska komisija tužila Veliku Britaniju

Ženu nikada ne pitaj za godine, muškarca za platu, a Britaniju odakle joj toliko artefakata u muzeju. Tu izreku potvrđuje i spor oko skulptura čiji se deo nalazi na Akropolju, a deo – u Britanskom muzeju. Ili kako bi to rekli u Grčkoj – kao kada biste Mona Lizu podelili na pola.
Hram zaštitnice grada Atine, nastao u petom veku pre nove ere, spomenik je na koji su Grci veoma ponosni. Iako su hrišćani svojevremeno demolirali neke skulpture na Akropolju, a drevni hramovi potom bili izvor građevinskog materijala, friz Partenona – koji je originalno bio dug 160 metara i &nbsp;na kojem je prvi put prikazana borba između božanstava i ljudi - bio je gotovo netaknut sve do pred kraj 17. veka kada ga je, tokom opsade, pogodio mletački top.
Grčka već duže tvrdi da je deo friza s Partenona sa 17 skulptura u dužini od 80 metara, ilegalno odnet u Veliku Britaniju početkom 19. veka. Naime, diplomata lord Elgin je uz dozvolu Osmanskog carstva pod kojim je tada bila teritorija današnje Grčke, delove Partenona poslao u London i prodao ih Britanskom muzeju.
Da će Britanski muzej i zvanična Atina sada postići dogovor, saopšteno je posle jučerašnjeg susreta grčkog i britanskog premijera u Londonu. Izvor blizak grčkoj Vladi rekao je da zvanični London neće stajati na putu vraćanja skulptura s Partenona Grčkoj, ako se tako dogovore zvanična Atina i Britanski muzej. Odnosno, da nije pitanje da li će se vratiti u Grčku, već kada. Međutim, tu bi mogao da nastane novi nesporazum jer je Britanski muzej, prema svemu što se do sada moglo čuti, spreman samo na - dugoročnu pozajmicu.
Kada je prošlog leta između 1.000 i 2.000 predmeta nestalo iz Britanskog muzeja – jedan zaposleni ih je iznosio, prodavao, pa čak i uništavao – Grčka je saopštila da Britanski muzej nije bezbedan i postavila pitanje da li je i koliko grčkih eksponata nestalo. Grčka, međutim, nije jedina koja potražuje dragocenosti. Među više od osam miliona eksponata u Britanskom muzeju ima mnogo onih koji su pripadali kolonizovanim narodima.
Izvor: Insajder

Teme

Naše priče 

200x200

Grčka i Britanski muzej blizu dogovora: Povratak skulptura s Partenona u Atinu (VIDEO)

Isporuke, koje nisu javno objavljene, obavljene su pre nekoliko nedelja i naručene su nakon što je Kijevu ponestalo raketa dugog dometa, saopštili su izvori koji su govorili o bezbednosnim pitanjima pod uslovom anonimnosti.
Projektili su poslati pre nedavne odluke SAD i Velike Britanije da dozvole Ukrajini da ispaljuje rakete dugog dometa na ciljeve unutar Rusije.&nbsp;
Izvori nisu rekli kada su tačno rakete stigle i nisu navele precizan broj, pozivajući se na bezbednosne razloge.
Ukrajinske snage su prošle nedelje prvi put ispalile britanske rakete "storm šedou" na ciljeve unutar Rusije, dan nakon što su lansirale američke taktičke raketne sisteme, ili ATACMS, na vojni objekat u zapadnom regionu Brjanska, prenosi Blumberg.
Odluke Londona i Vašingtona da dozvole udare, koje je Kijev dugo tražio, usledile su kao odgovor na to što je Kremlj rasporedio severnokorejske trupe u borbu protiv Ukrajine, prema zvaničnicima obe vlade, navodi list.
Storm šedou su precizno vođene rakete koje se lansiraju iz vazduha sa dometom većim od 250 kilometara.
Poslednji put britansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je pošiljku projektila Ukrajini u aprilu, kada je vladu vodio Riši Sunak.
Izvor: Tanjug

Velika Britanija isporučila Ukrajini još desetine krstarećih raketa

Ispitivanje koje je obavljeno u opštini Saut Kembridžšajr i koje je trajalo 15 meseci pokazalo je da je radna efikasnost zaposlenih tokom četvorodnevne radne nedelje uglavnom poboljšana ili je ostala na istom nivou, dok je opština ujedno uštedela i više od 445.000 evra u toku jedne godine, preneo je "Gardijan".
Predsednica opštine Bridžet Smit istakla je da su rezultati eksperimenta "pozitivni, sa poboljšanjima u mnogim uslugama", kao i da je opština uštedela značajna sredstva od poreskih obveznika i unapredila zapošljavanje i zadržavanje radne snage, uz poboljšanje zdravlja.
Ministarstvo za stanovanje, zajednice i lokalnu vlast saopštilo je da svaka opština ima pravo da organizuje radnu snagu po sopstvenoj volji.
"Transport for London" (TfL), takođe, planira da od naredne godine uvede četvorodnevnu radnu nedelju za vozače metroa.
Izvor: Tanjug

Opštine u Velikoj Britaniji slobodne da uvedu četvorodnevnu radnu nedelju

Maria Cisman iz Velike Britanije nekada je bila opsednuta svojim pametnim telefonom i slobodno vreme provodila je na društvenim mrežama. U jednom trenutku uplašila se da propušta život, pa je potražila pomoć u lokalnom omladinskom klubu. Okupirala se hobijima, koji ne uključuju male ekrane. &nbsp;
"Recimo, dešavalo mi se da gledam video, a da ga se sutradan ne sećam. To je kao brza hrana za mozak. Jednostavno vam uđe u mozak, a nema nikakve koristi", kaže Maria Cisman.
Uz pametne telefone stasavaju generacije usamljene, nervozne i izolovane dece. Istraživanje dobrotvorne organizacije "On sajd" pokazalo je da oko milion i po mladih od 11 do 18 godina provodi slobodno vreme uz telefone; 35 odsto njih kaže da ne upoznaju nove ljude, a gotovo polovina otkriva da slobodno vreme provodi u spavaćoj sobi.
Prema istraživanju Univerziteta Harvard, korišćenjem društvenih mreža aktivira se isti deo mozga kao i prilikom koriščenja narkotika, što je dovelo do velike zabrinutosti među roditeljima i u školama.
"Bila je veoma povučena, nije izlazila iz kuće i nije razgovarala. Nije želela da izlazi i upoznaje prijatelje, kao da se bojala. Ali, sada je drugačije. Raduje se novim poznanstvima", kaže Oana Chirica, Mariina majka.
Učenici koji manje koriste društvene mreža kažu da su otkrili nova interesovanja i hobije i da više uživaju u malim stvarima. Navode da im je to otvorilo nove vidike i oslobodilo ih anksioznosti.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FYOakpdZfS84&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Mnoge škole u Velikoj Britaniji ozbiljno su shvatile taj problem i zabranile su upotrebu telefona tokom nastave, a neke organizuju radionice i edukativne programe. Rezultati su odmah bili vidljivi. U školama kažu da učenici sada aktivnije učestvuju u nastavi i obraćaju pažnju na svet oko sebe.
Izvor: Insajder

Mladi u Britaniji postaju svesni štetnosti "pametnih" telefona (VIDEO)

Cilj tih partnerstava, iste vrste kao ono koje je London zaključio s Albanijom krajem 2022. godine, je da "povećaju razmenu obaveštajnih podataka i presretnu kriminalne krijumčarske bande", piše u saopštenju Dauning strita. 
 
 Tokom 2023. godine je skoro 100.000 migranata prošlo kroz Zapadni Balkan što ga čini "važnom rutom koju koriste oni koji ilegalno završe u EU ili Velikoj Britaniji", kaže se dalje. 
 
 Premijer Kir Starmer je danas na samitu Evropske političke zajednice (EPC, 47 zemalja) u Mađarskoj, gde je na dnevnom redu i neregularna imigracija. 
 
 "Kriminalna imperija deluje na našem kontinentu, nanosi strašne ljudske žrtve i podriva našu nacionalnu bezbednost", rekao je on u saopštenju o najavljenim sporazumima. 
 
 "Velika Britanija će biti u srcu napora da se okonča pošast organizovanog imigracionog kriminala, ali to ne može postići svako sam za sebe", dodao je on. 
 
 Oko 31.535 migranata je ilegalno stiglo u Veliku Britaniju od januara prešavši Lamanš improvizovanim čamcima, više nego tokom cele 2023. godine. Najmanje 60 ljudi je poginulo ove godine koja je po tome najgora od 2018. godine, kada je o počelo. 
 
 Velika Britanija je prilikom izlaska iz Evropske unije izgubila pristup bazama podataka, poput "Eurodac" koja sadrži otiske prstiju tražilaca azila i migranata koji dolaze u EU, i Šengenskog sistema informacija (SIS) o traženim, nestalim ili ilegalno došlim osobama. 
 
 Po svom izboru u julu, Kir Starmer je odustao od kontroverznog plana ranijih konzervativnih vlada da &nbsp;u Ruandu deportuju tražioce azila koji neregularno stignu u Veliku Britaniju. 
 
 On stavlja akcenat na borbu protiv bandi krijumčara i želi da poveća saradnju sa evropskim zemljama da bi se smanjilo broj dolazaka. 
 
 Tokom Generalne skupštine Interpola u ponedeljak u Glazgovu Starmer je uveravao da njegovi evropski partneri žele da bliže sarađuju u tome. 
 
 On je rekao da se krijumčarske bande moraju "smatrati pretnjom globalnoj bezbednosti koja se može uporediti s terorizmom".
Izvor: Beta&nbsp;

Velika Britanija će sa Srbijom, Severnom Makedonijom i Kosovom sklopiti sporazume o suzbijanju imigracije

Nekoliko hiljada ljudi pridružilo se maršu "Ujedinite Kraljevstvo", koji se kreće u pravcu parlamenta, a organizovao ga je antiimigrantski i antimuslimanski aktivista Stiven Jaksli-Lenon, poznat pod pseudonimom Tomi Robinson. Prisutni nose britanske i engleske zastave, prenosi Rojters.
U međuvremenu, okupljeni na kontraprotestu, aktivisti protiv rasizma i sindikati, nose transparente na kojima piše "Izbeglice dobrodošle" i "Razbijte krajnju desnicu".
Zamenica pomoćnika policijskog komesara Rejčel Vilijams, koja vodi operaciju obezbeđivanja skupova, rekla je u petak da policija ima "značajne resurse da odgovori na bilo kakve incidente".
Policija je u povećanoj pripravnosti, imajući u vidu iskustva sa neredima koji su izbili u gradovima širom Britanije krajem jula, posle ubistva tri mlade devojke u Sautportu, koje su se dogodile nakon dezinformacija na društvenim mrežama da je osumnjičeni za njihovo ubistvo identifikovan kao muslimanski migrant.
Izvor: Tanjug

Veliki broj policajaca na protestima protiv imigranata i rasizma u Londonu

Torpova je prekinula ceremoniju u Kanberi uzvikujući tokom celog minuta "Ti nisi moj kralj", a potom je intervenisalo obezbeđenje i odvelo je, prenosi BBC.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DVjC9sjdtibQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kralj je upravo napustio govornicu kako bi se ponovo pridružio kraljici Kamili, koja je sedela na bini, kada je senatorka Torp počela da viče i približava se govornici iz pozadine parlamentarne sale.&nbsp;
Nakon što je iznela optužbe o genocidu protiv "australijskog naroda", moglo se čuti kako viče: "Ovo nije tvoja zemlja, ti nisi moj kralj".&nbsp;
Ceremonija je završena bez pominjanja incidenta, a kraljevski par je krenuo ka izlazu iz zdanja parlamenta u susret okupljenim gradjanima.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fxt2wmX5jx0E&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Tanjug/ Insajder

"Ti nisi moj kralj": Senatorka prekinula govor kralja Čarlsa u australijskom parlamentu (VIDEO)

Prošlog meseca, na slobodu je pušteno 1.700 zatvorenika, od kojih je <a href="https://insajder.net/prenosimo/vise-od-30-zatvorenika-greskom-pusteno-iz-zatvora-u-velikoj-britaniji">37 pušteno greškom</a> i sada čekaju novo suđenje.&nbsp;
Nakon prve runde puštanja na slobodu, broj zatvorenika pao je sa rekordnih 88.521 na 86.333, prenosi britanski LBC.
Taj broj je od tada ponovo porastao, a u petak je u zemlji bilo 87.028 zatvorenih osoba.&nbsp;
Šema prevremenog puštanja na slobodu se neće primenjivati na neke zatvorenike, uključujući one osuđene za seksualne zločine, zlostavljanje u porodici, teroristička dela ili prestupnike koji služe kaznu dužu od četiri godine.
Izvor: Tanjug

Više od 1.000 britanskih osuđenika uskoro na slobodi u okviru plana za rasterećenje zatvora

Prethodno je portparol Dauning strita isključio mogućnost finansijskih reparacija zbog odvođenja ljudi u ropstvo, prenosi BBC.
Kralj Čarls je prošle godine tokom posete Keniji govorio o svojoj "najvećoj tuzi i žaljenju" zbog "grešnih postupaka" kolonijalne ere, ali ni tada nije usledilo izvinjenje.
Sastanak šefova vlada Komonvelta, koji će biti održan na Samoi 25. i 26. oktobra, okupiće lidere 56 zemalja, a čak i ako neko pokrene pitanje ropstva, iz Vlade Velike Britanije rečeno je Bi-Bi-Siju da nije planirano simbolično izvinjenje.
Do sada su više puta odbacivane reparacija zbog ropstva, a iz Dauning strita 10 sada poručuju da neće biti ni izvinjenja.
Umesto toga, fokus će biti na aktuelnim pitanjima, kao što su "zajednički izazovi i mogućnosti sa kojima se suočava Komonvelt, uključujući pokretanje rasta u našim ekonomijama“, rekao je portparol.
Kralj govore drži po savetu ministara, što znači da ne bi mogao da se izvini zbog veza Velike Britanije sa ropstvom ako ne dobije odobrenje vlade.
Dok su bili u opoziciji, poslanici laburista pozvali su vladu da se zvanično izvini zbog učešća Velike Britanije u trgovini robljem, a sada kada su na vlasti to odbaciju, čime su okončane spekulacije o bilo kakvoj izjavi o tome na sastanku Komonvelta, što bi bila odgovarajuća međunarodna platforma za takvo izvinjenje.
Na taj način laburisti nastavljaju politiku neizvinjenja prethodne vlade, kada je premijer Riši Sunak prošle godine odbacio tu ideju i rekao da "to nije pravi put napred".
Protivnici izvinjenja ukazali su na istaknutu ulogu Britanije u okončanju ropstva, uključujući zakon iz 1807. godine kojim je ukinuta trgovina robljem.
Druge zemlje bi i dalje mogle da pokrenu rasprave o formalnim izvinjenjima ili reparacijama, pri čemu su se karipski lideri zalagali za izvesno finansijsko priznanje nasleđa ropstva, uz navode cifre od 200 milijardi funti.
Na samitu Komonvelta će se glasati i o novom generalnom sekretaru te organizacije, a sva trojica kandidata podržavaju reparacije za transatlantsko ropstvo.
Kralj Čarls i kraljica Kamila doputovali su danas u Australiju, kako bi počeli šestodnevnu turneju po zemlji, nakon čega će otići na samit Komonvelta na Samoi.&nbsp;
Izvor: FoNet

Velika Britanija