Bela kuća protiv Univerziteta Harvard - bitka koja je tek počela (VIDEO)
Otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću, zajedno sa svojim saradnicima pokušava da disciplinuje elitne Univerzitete, uz pretnju da će ostati bez novca koji država odvaja za njih i njihova istraživanja. Zvanični Vašington pokušava da se bori protiv, kako kaže, levičarske pristrasnosti na univerzitetima. Tramp je optužio vodeće univerzitete da nisu zaštitili jevrejske studente kad su kampusi širom zemlje prošle godine bili zahvaćeni protestima zbog rata u Gazi i američke podrške Izraelu. Harvard je rekao NE, posle čega mu je država zamrzla više od 2 milijarde dolara. Bela kuća je otišla i korak dalje upozorenjem da će Univerzitet Harvard izgubiti mogućnost upisa stranih studenata.
Podsetimo da je u pismu iz Bele kuće poslatom prošle nedelje, piše da Harvard nije ispunio „intelektualne i uslove građanskih prava" koji opravdavaju federalne investicije. Tražili su od fakulteta da im šalju određene podatke o studentima što su posle pretnji da će ostati bez novca, svi prestižni fakulteti prihvatili. Svi - osim Harvarda. Zato je država zamrzla više od 2 milijarde dolara koje su im bile namenjene.
“U Sjedinjenim Državama bilo bi normalno da se neki svetionici znanja i nauke čuvaju; ali, svedočimo tome da se ljudi iz obrazovanja i nauke nazivaju, kao u jednoj poruci, koja je nedavno objavljena od strane predsednika Trampa - glupacima. Harvard se naziva vicem i poziva se da se od strane američkog predsednika, Harvard skine sa liste najboljih univerziteta. Ta njegova, ne samo meka moć u smislu simbola znanja, nego i u smislu izvora saznanja i pomoći inovacijama, se dovodi u pitanje. Tako da i Harvard i sve druge institucije i u Americi, ali i u Srbiji, koje nam pomažu, da svet bude bolje mesto za život, bi trebalo da imaju podršku svih u društvu, a posebno oni koji su na rukovodećim pozicijama”, kaže Aleksandra Drecun predsednica Upravnog odbora Harvard kluba Srbije.
Odluka Bele kuće da zamrzne finansijska sredstva Harvardu i da na podrugljiv način govori o jednom od najznačajnijih Univerziteta u svetu, a ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama, nije nešto što što pogađa samo društvo u toj zemlji.
”Evidentno je da gubi američko društvo s jedne strane, jer je to jedan od stubova nosača moderne moći koju ima ta država jer u nauci i tehnologiju i uopšte u intelektualnom kapacitetu koji se nalazi u Sjedinjenim Državama - odricanje od toga i umanjivanje tog kapaciteta, sigurno dugoročno za Ameriku ne može da bude nešto povoljno,” naglašava Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar.
A, danas je stigla nova vest iz Vašingtona, koja glasi - da, ukoliko se Harvard ne povinuje zahtevima Trampove administracije, da šalje vlastima podatke o stranim studentima - ubuduće im neće biti dozvoljen upis na pomenuti prestižni Univerzitet.
Jedan od stranih studenata je bila i Insajderova sagovornica Aleksandra Drecun.
“Svaka raznovrsnost doprinosi kvalitetu. Što više ljudi sa različitih strana sveta učestvuje u ukrštanju znanja i u razmeni iskustava, to je i kvalitet obrazovanja i krajnjeg rezultata veći. U ovom momentu strani studenti čine oko 27% korpusa studenata na Harvardu, na samom koledžu ih ima više od 17%. Svaka promena u tom smislu i sužavanje broja ljudi, koji žele da se obrazuju, imaju kapacitet i smatraju Harvard ili bilo koje druge univerzitete u Americi, mestom gde će da unaprede i postignu svoje kapacitete, može biti veliki gubitak. Sve što umanjuje mogućnost da se vidi ta raznolikost i da što više ljudi sa različitim iskustvima i znanjima razmišljaju, rade i uče zajedno, ugrožava globalno znanje. Mislim da je to loš trend i loša poruka i nadamo se da do toga zaista neće doći”, objašnjava Drecun.
Slobodan Bubnjević smatra da je migracija, odnosno mobilnost istraživača prelomna i delom faktor za uspeh i razvoj različitih naučnih disciplina. On podseća da se tokom istorije događalo da su naučnici nekada išli u inostranstvo i zbog ekonomskih, ali i političkih razloga.
”Kada je reč o našim najpoznatijim fizičarima - Mihajlu Pupinu i Nikoli Tesli, oni su iz ekonomskih razloga otišli u Ameriku koja je tada bila zemlja velikih šansi za one koji su se bavili tehnikom i tehnologijom i primenom nauke i oni su napravili izvanredne karijere. Milutin Milanković je poreklom sa prostora Austrougarske, ali je on jedan od retkih velikana koji je odlučio da u samom zenitu svoje karijere napravi nešto obrnuto - da iz Beča dođe u Beograd i zahvaljujući njemu mi danas imamo nauku na univerzitetu i to je dalo doprinos razvoju naučnih disciplina u Srbiji,” objašnjava Bubnjević.
Ako se samo uzmu dva naša najpoznatija naučnika Tesla i Pupin i zamislimo da su im strane države zabranjivale školovanje, jasno je koliko bi čitav svet izgubio. Hoće li Trampova administracija ostati čvrsto pri svojim odlukama o uskraćivanju finansija i pretnjama upućenim Harvardu ili će značaj obrazovanja i nauke preovladati.
“Harvard je uzeo najbolje advokate, čak iz nekih advokatskih kancelarija, koje su bliske Republikanskoj partiji, jer oni se smatraju bližim Trampovoj administraciji, da se bore za njihovu stvar i dobro je da se krenulo tim putem. Kad se radi o novcu, svakako nije dobra poruka da se ukida finansiranje nauke i istraživanja, jer to na kraju pogađa sve nas širom sveta. Ali sa druge strane, ako je cena da se pretrpi u nekom kratkom periodu to uskraćivanje finansiranja, a dobiti da se sačuva ugled, na pravi način pokaže integritet i sačuva sloboda predavanja, učenja, naučnog istraživanja, onda je Harvard sigurno pozvan i mi smo svi ponosni da je Harvard pokazao, kako treba da se ponaša u ovom momentu. Nadamo se da će svi ljudi širom sveta razumeti tu poruku, jer Harvard kao globalni brend u nauci i obrazovanju sigurno može da inspiriše i druge”, zaključuje Aleksandra Drecun predsednica Upravnog odbora Harvard kluba Srbije.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.