<article>Gošća emisije 3D na Insajder televiziji Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija kaže, da je nasilja u školama bilo i ranije.“Činjenica je da je nasilje uvek postojalo, ali ovaj nivo nasilja između dece, dece prema nastavnicima, roditelja prema nastavnicima, čak možda u nekim slučajima i nastavnika prema deci. Apsolutno je na sve jednom višem i perfidnijem nivou, pogotovo što sada mi imamo i sajber nasilje koje ne mora biti fizičko, ne mora biti direktan kontakt između dve osobe, nego može biti ono što se među decom najčešće događa, nasilje na internetu i na mrežama.”Ana Dimitrijević objašnjava da često ljudi kažu za prosvetare “samo traže plate”, ali da to nije istina. Jer, povećanje zarada je samo jedan od njihovih zahteva.“Veliki broj prosvetnih radnika od svoje plate ne može svojoj deci da priušti ekskurziju, patike, garderobu i to stvara jedno podsvesno nezadovoljstvo. Znate, jer vi kada ste nastavnik, vi treba da dođete na čas zadovoljni, treba da dođete nasmejani i treba da imate neku životnu energiju kojom ćete u stvari to znanje nekako predstaviti deci, da ona žele da ga upiju, da vole da dođu u školu. I svi se sećamo nekih nastavnika koje smo mnogo voleli, bez obzira na to što je škola generalno, bar jednom dnevno smor, što bi rekla deca.”Ona se osvrnula i na nedavnu izjavu premijera Miloša Vučevića, koji je negodovao zbog štrajka prosvetnih radnika, pomenuvši da prosvetarima treba vratiti dostojanstvo.“Moram da kažem da to dostojanstvo o kome gospodin Vučević priča, njemu hvala što smatra da to tako treba da bude, ali ono se između ostalog vraća i materijalnim statusom i uslovima u kojima mi radimo. Mi se trudimo u raznim predmetima, naročito kad su u pitanju društvene nauke, da deci puštamo neke filmove koje smatramo da u svom životu treba da pogledaju, koje su bitni za njihovu opštu kulturu, koje povežemo sa gradivom. Ali, vi imate mnogo škola u kojima nemaju osnovne uslove, nemaju toalete kako valja, nemaju klime i rade na +40 stepeni. Znači sve to spada u to dostojanstvo o kom gospodin Vučević priča.”Ana Dimitrijević kaže da je struka svesna da ne može sve da se postigne odjednom, ali da treba početi sa rešavanjem problema, jer je prosveta dugo zapuštena oblast.“Kada bismo mi videli tu dobru volju, onda bismo možda imali strpljenja da nešto sačekamo. A, ovako sve je samo na papiru, sve je deklarativno, a zapravo, mi smo uvek nekako ostavljeni posljednji, ostavljeni po strani i računa se na to da ćemo zbog toga što radimo sa decom, da oni ne bi imali posledice, mi na kraju pokleknuti, povući se i reći, dobro, nema veze, važno je da oni završaju školu, da dobiju svedočanstva, da imaju zaključene ocene, da mogu da idu na prijemni za srednju školu ili fakultet. I onda se tu, zapravo, nama manipuliše. Manipuliše se našim emocijama, za koje mnogi i deca i roditelji misle da ih nemamo i naravno da nisu u pravu.”Sagovornica Insajdera ističe da dosta stvari potiče iz porodice, kao I da deca sve upijaju.“Odnos roditelja prema nastavniku, da li će roditelj omalovažavati nastavnika i njegov autoritet, da li će roditelj reći detetu kada kaže, pitala me, a ja sam dobio tri, a znao sam za pete, da li će roditelj reći, ma naravno - idem ja sada tamo da mu pokažem, ili će reći, dobro, ti verovatno misliš da si znao za pet, nisi znao za pet, nije ni važno, imaš trojku popravi ćeš. Jer, to je ono gde nama roditelji pomažu da deci objasnimo da ocena nije suština, da je ona samo jedan broj, jedan popravljivi broj.”Dimitrijević bi volela da se fokus društva vrati na znanje, a ne na materijalne stvari, jer će se tako popraviti status onih koji obrazuju decu i mlade.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D_4nxza6DTm4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>“A, dotle će proći, bojim se, mnogo vremena jer mislim da je to dosta zbog stanja u kome je društvo i svega onoga što se promoviše i na društvenim mrežama i u Skupštini i uopšte, ono što je javni diskurs koji je sraman, mislim da nam niko ne pomaže u tome.”I dok prosvetni radnici najavljuju štrajk za 1. Novembar, vlast podseća da nemaju pravo na obustavu rad“Postoji jedna mala začkoljica koja se zove poseban kolektivni ugovor. I u tom ugovoru zapravo piše da mi nemamo pravo na totalnu obustavu nastave, zbog važnosti našeg zanimanja, nego na skraćenje časova, tojest mi moramo imati minimum procesa rada. Mi smatramo da je to nepravedno jer naš posao jeste jako važan, ali to da li će deca izgubiti jedan, dva ili tri dana škole je manje važno od nekih drugih stvari, egzistencijalnih, suštinskih. Nakon svega ovoga što se u ovom društvu dogodilo, samo ću pomenuti Ribnikar, a sve ostalo ide uz to. Tako da smatram da jeste nepravedno da mi nemamo pravo na totalnu obustavu, makar i na neki ograničen period totalne obustave, već moramo raditi 30 minuta. Ja se zaista nadam da će se uvažiti i da će se shvatiti ozbiljno situacija, jer bukvalno niko ne želi da nastavnike po Srbiji iz škola prevoze u Urgentni centar i u bolnice, već da se stvari unormale, koliko je to moguće.” Zaključila je gošća emisije 3D na Insajder televiziji, Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.Izvor: Insajder</article>

Gošća emisije 3D na Insajder televiziji Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija kaže, da je nasilja u školama bilo i ranije.
“Činjenica je da je nasilje uvek postojalo, ali ovaj nivo nasilja između dece, dece prema nastavnicima, roditelja prema nastavnicima, čak možda u nekim slučajima i nastavnika prema deci. Apsolutno je na sve jednom višem i perfidnijem nivou, pogotovo što sada mi imamo i sajber nasilje koje ne mora biti fizičko, ne mora biti direktan kontakt između dve osobe, nego može biti ono što se među decom najčešće događa, nasilje na internetu i na mrežama.”
Ana Dimitrijević objašnjava da često ljudi kažu za prosvetare “samo traže plate”, ali da to nije istina. Jer, povećanje zarada je samo jedan od njihovih zahteva.
“Veliki broj prosvetnih radnika od svoje plate ne može svojoj deci da priušti ekskurziju, patike, garderobu i to stvara jedno podsvesno nezadovoljstvo. Znate, jer vi kada ste nastavnik, vi treba da dođete na čas zadovoljni, treba da dođete nasmejani i treba da imate neku životnu energiju kojom ćete u stvari to znanje nekako predstaviti deci, da ona žele da ga upiju, da vole da dođu u školu. I svi se sećamo nekih nastavnika koje smo mnogo voleli, bez obzira na to što je škola generalno, bar jednom dnevno smor, što bi rekla deca.”
Ona se osvrnula i na nedavnu izjavu premijera Miloša Vučevića, koji je negodovao zbog štrajka prosvetnih radnika, pomenuvši da prosvetarima treba vratiti dostojanstvo.
“Moram da kažem da to dostojanstvo o kome gospodin Vučević priča, njemu hvala što smatra da to tako treba da bude, ali ono se između ostalog vraća i materijalnim statusom i uslovima u kojima mi radimo. Mi se trudimo u raznim predmetima, naročito kad su u pitanju društvene nauke, da deci puštamo neke filmove koje smatramo da u svom životu treba da pogledaju, koje su bitni za njihovu opštu kulturu, koje povežemo sa gradivom. Ali, vi imate mnogo škola u kojima nemaju osnovne uslove, nemaju toalete kako valja, nemaju klime i rade na +40 stepeni. Znači sve to spada u to dostojanstvo o kom gospodin Vučević priča.”
Ana Dimitrijević kaže da je struka svesna da ne može sve da se postigne odjednom, ali da treba početi sa rešavanjem problema, jer je prosveta dugo zapuštena oblast.
“Kada bismo mi videli tu dobru volju, onda bismo možda imali strpljenja da nešto sačekamo. A, ovako sve je samo na papiru, sve je deklarativno, a zapravo, mi smo uvek nekako ostavljeni posljednji, ostavljeni po strani i računa se na to da ćemo zbog toga što radimo sa decom, da oni ne bi imali posledice, mi na kraju pokleknuti, povući se i reći, dobro, nema veze, važno je da oni završaju školu, da dobiju svedočanstva, da imaju zaključene ocene, da mogu da idu na prijemni za srednju školu ili fakultet. I onda se tu, zapravo, nama manipuliše. Manipuliše se našim emocijama, za koje mnogi i deca i roditelji misle da ih nemamo i naravno da nisu u pravu.”
Sagovornica Insajdera ističe da dosta stvari potiče iz porodice, kao I da deca sve upijaju.
“Odnos roditelja prema nastavniku, da li će roditelj omalovažavati nastavnika i njegov autoritet, da li će roditelj reći detetu kada kaže, pitala me, a ja sam dobio tri, a znao sam za pete, da li će roditelj reći, ma naravno - idem ja sada tamo da mu pokažem, ili će reći, dobro, ti verovatno misliš da si znao za pet, nisi znao za pet, nije ni važno, imaš trojku popravi ćeš. Jer, to je ono gde nama roditelji pomažu da deci objasnimo da ocena nije suština, da je ona samo jedan broj, jedan popravljivi broj.”
Dimitrijević bi volela da se fokus društva vrati na znanje, a ne na materijalne stvari, jer će se tako popraviti status onih koji obrazuju decu i mlade.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D_4nxza6DTm4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
“A, dotle će proći, bojim se, mnogo vremena jer mislim da je to dosta zbog stanja u kome je društvo i svega onoga što se promoviše i na društvenim mrežama i u Skupštini i uopšte, ono što je javni diskurs koji je sraman, mislim da nam niko ne pomaže u tome.”
I dok prosvetni radnici najavljuju štrajk za 1. Novembar, vlast podseća da nemaju pravo na obustavu rad
“Postoji jedna mala začkoljica koja se zove poseban kolektivni ugovor. I u tom ugovoru zapravo piše da mi nemamo pravo na totalnu obustavu nastave, zbog važnosti našeg zanimanja, nego na skraćenje časova, tojest mi moramo imati minimum procesa rada. Mi smatramo da je to nepravedno jer naš posao jeste jako važan, ali to da li će deca izgubiti jedan, dva ili tri dana škole je manje važno od nekih drugih stvari, egzistencijalnih, suštinskih. Nakon svega ovoga što se u ovom društvu dogodilo, samo ću pomenuti Ribnikar, a sve ostalo ide uz to. Tako da smatram da jeste nepravedno da mi nemamo pravo na totalnu obustavu, makar i na neki ograničen period totalne obustave, već moramo raditi 30 minuta. Ja se zaista nadam da će se uvažiti i da će se shvatiti ozbiljno situacija, jer bukvalno niko ne želi da nastavnike po Srbiji iz škola prevoze u Urgentni centar i u bolnice, već da se stvari unormale, koliko je to moguće.” Zaključila je gošća emisije 3D na Insajder televiziji, Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Insajder

Više od vesti

Ana Dimitrijević: Mnoge škole nemaju osnovne uslove za rad (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

mainNavigation

Info

Arhiva

footerPrim

Ana Dimitrijević: Mnoge škole nemaju osnovne uslove za rad (VIDEO)

Tagovi: