<p>Mračna uloga službi bezbednosti, politička pozadina ubistva prvog demokratskog premijera, sprega tajkuna i politike, kriminala i vođa navijačkih grupa, zloupotreba patriotizma, pljačka javnih fondova - neka su od istraživanja koja ostaju dokument u vremenu.</p>
<p>Od istraživačke redakcije, preko produkcije do televizije – princip je uvek bio isti.&nbsp;</p>
<p>Odgovorno i provereno - o svima i svemu.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8lM_Wq-aNTo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Novinari Insajdera dobitnici su brojnih prizanjanja i nagrada - u zemlji i svetu.</p>
<p>Šta pamtite, zamerate, a šta cenite - pitali smo predstavnike nezavisnih institucija, tužioce, sudije, političare, novinare, aktiviste, glumce, kao i građane.&nbsp;</p>
<p>Istinito i iskreno – sada ”VI O NAMA”.</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dvadeset godina Insajdera: Vi o nama (VIDEO)

<p>Javnost je imala prilike da gleda istraživačko – dokumentarne emisije u kojima su emitovani delovi raznih razgovora sa brojnim sagovornicima, ali od momenta kada 2016. godine postaje nezavisna produkcija, Insajder pomera još jednu granicu čineći značajnim i pitanja sa različitih događaja i konferencija za medije. Iz godine u godinu naša, sad već čuvena pitanja se množe, a emisija „Insajder pitanja“, donosi sažeti izbor pitanja postavljenih tokom ovih osam godina.</p>
<p>Kada institucije ćute, Insajder se trudi da neprestanim pitanjima postavljanim nadležnim osobama, drži u fokusu sve ono što bi drugi prepustili zaboravu. Jer, mediji su ti koji moraju da pitaju i tragaju za odgovorima. Tim Insajdera se nije umorio u proteklih dvadeset godina, niti će u buduće. Postavljaćemo pitanja, sve dok ne dobijemo odgovore, koje javnost zaslužuje da zna.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-ayqYlqu4YA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

20 godina – Insajder pitanja (VIDEO)

<p>Gošća emisije 3D na Insajder televiziji Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija kaže, da je nasilja u školama bilo i ranije.</p>
<p>“Činjenica je da je nasilje uvek postojalo, ali ovaj nivo nasilja između dece, dece prema nastavnicima, roditelja prema nastavnicima, čak možda u nekim slučajima i nastavnika prema deci. Apsolutno je na sve jednom višem i perfidnijem nivou, pogotovo što sada mi imamo i sajber nasilje koje ne mora biti fizičko, ne mora biti direktan kontakt između dve osobe, nego može biti ono što se među decom najčešće događa, nasilje na internetu i na mrežama.”</p>
<p>Ana Dimitrijević objašnjava da često ljudi kažu za prosvetare “samo traže plate”, ali da to nije istina. Jer, povećanje zarada je samo jedan od njihovih zahteva.</p>
<p>“Veliki broj prosvetnih radnika od svoje plate ne može svojoj deci da priušti ekskurziju, patike, garderobu i to stvara jedno podsvesno nezadovoljstvo. Znate, jer vi kada ste nastavnik, vi treba da dođete na čas zadovoljni, treba da dođete nasmejani i treba da imate neku životnu energiju kojom ćete u stvari to znanje nekako predstaviti deci, da ona žele da ga upiju, da vole da dođu u školu. I svi se sećamo nekih nastavnika koje smo mnogo voleli, bez obzira na to što je škola generalno, bar jednom dnevno smor, što bi rekla deca.”</p>
<p>Ona se osvrnula i na nedavnu izjavu premijera Miloša Vučevića, koji je negodovao zbog štrajka prosvetnih radnika, pomenuvši da prosvetarima treba vratiti dostojanstvo.</p>
<p>“Moram da kažem da to dostojanstvo o kome gospodin Vučević priča, njemu hvala što smatra da to tako treba da bude, ali ono se između ostalog vraća i materijalnim statusom i uslovima u kojima mi radimo. Mi se trudimo u raznim predmetima, naročito kad su u pitanju društvene nauke, da deci puštamo neke filmove koje smatramo da u svom životu treba da pogledaju, koje su bitni za njihovu opštu kulturu, koje povežemo sa gradivom. Ali, vi imate mnogo škola u kojima nemaju osnovne uslove, nemaju toalete kako valja, nemaju klime i rade na +40 stepeni. Znači sve to spada u to dostojanstvo o kom gospodin Vučević priča.”</p>
<p>Ana Dimitrijević kaže da je struka svesna da ne može sve da se postigne odjednom, ali da treba početi sa rešavanjem problema, jer je prosveta dugo zapuštena oblast.</p>
<p>“Kada bismo mi videli tu dobru volju, onda bismo možda imali strpljenja da nešto sačekamo. A, ovako sve je samo na papiru, sve je deklarativno, a zapravo, mi smo uvek nekako ostavljeni posljednji, ostavljeni po strani i računa se na to da ćemo zbog toga što radimo sa decom, da oni ne bi imali posledice, mi na kraju pokleknuti, povući se i reći, dobro, nema veze, važno je da oni završaju školu, da dobiju svedočanstva, da imaju zaključene ocene, da mogu da idu na prijemni za srednju školu ili fakultet. I onda se tu, zapravo, nama manipuliše. Manipuliše se našim emocijama, za koje mnogi i deca i roditelji misle da ih nemamo i naravno da nisu u pravu.”</p>
<p>Sagovornica Insajdera ističe da dosta stvari potiče iz porodice, kao I da deca sve upijaju.</p>
<p>“Odnos roditelja prema nastavniku, da li će roditelj omalovažavati nastavnika i njegov autoritet, da li će roditelj reći detetu kada kaže, pitala me, a ja sam dobio tri, a znao sam za pete, da li će roditelj reći, ma naravno - idem ja sada tamo da mu pokažem, ili će reći, dobro, ti verovatno misliš da si znao za pet, nisi znao za pet, nije ni važno, imaš trojku popravi ćeš. Jer, to je ono gde nama roditelji pomažu da deci objasnimo da ocena nije suština, da je ona samo jedan broj, jedan popravljivi broj.”</p>
<p>Dimitrijević bi volela da se fokus društva vrati na znanje, a ne na materijalne stvari, jer će se tako popraviti status onih koji obrazuju decu i mlade.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D_4nxza6DTm4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>“A, dotle će proći, bojim se, mnogo vremena jer mislim da je to dosta zbog stanja u kome je društvo i svega onoga što se promoviše i na društvenim mrežama i u Skupštini i uopšte, ono što je javni diskurs koji je sraman, mislim da nam niko ne pomaže u tome.”</p>
<p>I dok prosvetni radnici najavljuju štrajk za 1. Novembar, vlast podseća da nemaju pravo na obustavu rad</p>
<p>“Postoji jedna mala začkoljica koja se zove poseban kolektivni ugovor. I u tom ugovoru zapravo piše da mi nemamo pravo na totalnu obustavu nastave, zbog važnosti našeg zanimanja, nego na skraćenje časova, tojest mi moramo imati minimum procesa rada. Mi smatramo da je to nepravedno jer naš posao jeste jako važan, ali to da li će deca izgubiti jedan, dva ili tri dana škole je manje važno od nekih drugih stvari, egzistencijalnih, suštinskih. Nakon svega ovoga što se u ovom društvu dogodilo, samo ću pomenuti Ribnikar, a sve ostalo ide uz to. Tako da smatram da jeste nepravedno da mi nemamo pravo na totalnu obustavu, makar i na neki ograničen period totalne obustave, već moramo raditi 30 minuta. Ja se zaista nadam da će se uvažiti i da će se shvatiti ozbiljno situacija, jer bukvalno niko ne želi da nastavnike po Srbiji iz škola prevoze u Urgentni centar i u bolnice, već da se stvari unormale, koliko je to moguće.” Zaključila je gošća emisije 3D na Insajder televiziji, Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

1800x750

Ana Dimitrijević: Mnoge škole nemaju osnovne uslove za rad (VIDEO)

<p>“Gluma je naravno moj život, kao što se zna, već toliko i toliko godina, više od pola veka. Ali prilike su takve da, jednostavno izazov se javio i ja sam kao građanin reagovala. Naravno, nemam, to je jasno, nikakvih političkih ambicija. Međutim, pošto se politika meša u sve, ali bukvalno u sve, politika je, recimo i djubrište u gradu i to je politika. Politika su i deponije, saobraćaj i tako dalje. Onda svaka reakcija na jednu od takvih anomalija koje se javljaju i koje postoje – tumače se kao nešto što je politički i onda vam se kaže nemojte vi da se bavite politikom, vi to ne znate.” Kaže u prvom izdanju emisije “3D” na Insajder televiziji Svetlana Bojković.</p>
<p>“Pa što čovek ima da zna, šta ima da zna ako diše loš vazduh, ako se otima zemlja, voda i vazduh, šta tu ima, koje je to znanje, bitno? Normalno je da ljudi reaguju. Međutim, odmah vas proglase za neznalicu. Tako da je meni poručeno da bi bilo najbolje da se ja samo bavim glumom, a da se jednostavno manem politike, jer ja nisam političar. Pa ja nisam političar, niti tvrdim da jesam, ali kao građanin imam pravo da reagujem na stvari koje smatram da nisu kako treba.”</p>
<p>Svetlana Bojković je u maju 2021.godine otišla među građane koji su protestovali zbog prirodne oaze bare Revi, nadomak Beograda.</p>
<p>“Mene su zvali ljudi koji su se tamo ulogorili na toj deponiji od građaninskog otpada u kome je bilo i stakla, i plastike, i betona, i žica itd. I to je već bila narasla velika deponija. A, inače, prirodni rezervat. Prirodni rezervat! I to je tu, to pripada Beogradu. I to je ugušilo šumu jer oni su zasipali, zasipali, zasipali. Znači, nije sačeno drveće, nego je ugušeno, biljka kao živo biće je ugušena. I ja sam otišla. &nbsp;Dok sam tu bila i dok smo mi pili neku kaficu ispod suncobrana, naišao je kamion. I ja sam spontano krenula prema njemu, bez ikakvog dogovora sa ljudima. Krenula sam prema njemu i on prema meni, ja prema njemu, on usporava, ja idem. I on je stao. To je bila moja, kako bih rekla, inicijacija u aktivizam.”&nbsp;</p>
<p>Na pitanje novinarki Insajdera u emisiji 3D, šta misli o ljudima koji ćute I plaše se da istupe, Bojković odgovara da postoji apatija, ali I da se ljudi polako bude.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgP7YcrLIWIY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>“To je jedna borba koja će trajati, pa ćemo videti. I sad kad neko uđe u tu borbu, evo poslednji primer, ušao je i Emir Kusturica izjavom da će se svojim životom &nbsp;zalagati za to da ovde ne bude iskopavanje litijuma. I evo, već su upućene pretnje i vrlo jak govor mržnje nekog fantomskog udruženja “Kopaćemo”. Oni ljudi imaju svoj sajt, prisutni su na društvenim mrežama, zapravo ne znamo ništa od njima. I napravili su fotografiju, montažu nadgorbnog spomenika za Kusturicu. To je zlo, nije samo mržnja.”</p>
<p>Bojković kaže da ima slučajeva da se otkazuje predstava, po nekim mestima u Srbiji, jer zbog njenog aktivizma, predsednici tih opština ne žele da ona bude u njihovom gradu. Ona veruje da je ipak vredno i pravedno da se bori za ono u šta veruje.</p>
<p>“Problem je što je vrhuška vlast zapela toliko oko Rio Tinta. Kao da njima život zavisi od toga, oni se tako bore. A verovatno je da mnogo što šta i zavisi. Možda je to produžetak ostanka na vlast. Ne znam, ne mogu da tvrdim, ali mislim toliko se boriti grčevito za nešto što i stručnjaci iz ekonomije kažu da i ekonomski ne donosi to što se obećava.”</p>
<p>S obzirom da je jedna od inicijatora ProGlasa, kaže i da su oni stali na stranu građana, koji su protiv iskopavanja litijuma.</p>
<p>“ProGlas ima akcije da putuje po Srbiji ili dolaze mnogi iz Srbije u Beograd. Postoji veliki broj grupa građana po Srbiji koje imaju svoje probleme i koji se, naravno, bune protiv nerešenih problema i to su iz različitih oblasti. A, da ne bi to sve bilo tako parcijalno i razdrobljeno, ProGlas nastoji da sve te ljude povezuje, da se oni oslanjaju jedni na druge, da se umrežavaju.”</p>
<p>Upitana odakle joj energije da igra predstave, snima serije, filmove, govori na protestima, putuje da čuje probleme ljudi u raznim mestima po Srbiji, Bojković odgovara.</p>
<p>“To je nešto što je usađeno u mene, jer jednostavno ne mogu da trpim nepravdu, laž. Nekad razmišljam i onome posle šta, ako sve bude izgubljeno? Pa nema veze, ja ću se i dalje boriti, ovako kako ja umem. Zato što nije smisao samo u pobedi, smisao postojanja je i u samom činu borbe.” Rekla je za Insajder, Svetlana Ceca Bojković.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Svetlana Bojković: Vlast se bori za Rio Tinto kao da im život zavisi od toga (VIDEO)

<p>Insajderov tim se suočavao sa brojnim izazovima, ali je uvek bio vođen željom da javnost sazna sve ono što je važno, a neretko sakriveno, bez obzira na prepreke.</p>
<p>Pitali smo, pisali smo, tražili i zahtevali odgovore, na sva pitanja koja su bila značajna za drušvo u celini i pojedince. Nismo odustajali, jer nam je bliska rečenica glavne i odgovorne urednice Insajdera Brankice Stanković: “Tek sada neću da odustanem!”</p>
<p>Uz želju da gledaocima Insajder televizije i čitaocima sajta <a href="http://insajder.net/" target="_blank">insajder.net</a> približimo sve ono što se dešava u redakciji, montažama, na terenu, režiji, studiju… Odlučili smo da na jednom mestu vidite one, koje ne viđate često. O radu, preprekama i onome koliko i šta im znači rad za Insajder, govorili su ispred naših kamera.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fin_TJ2xh9AU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>U narednom periodu pripremili smo za vas nove emisije “3D” “Svet i mi”, “Epilog”, “Pod lupom”, “Debata”, kao i serijale kojima ćemo potvrditi poziciju najkredibilnijeg istraživačkog medija.</p>
<p>I ne zaboravite, imamo novu aplikaciju na Android i iOS plejstoru.</p>
<p>Vaš Insajder</p>

Dvadeset godina - Insajder, naša priča (VIDEO)

<p>Punih 20 godina Insajder radi pod jednim sloganom koji ga je verovatno odredio više nego bilo šta drugo – “Postoje granice koje se ne prelaze, tu počinje Insajder”. O prelasku tih granica svih ovih godina, o svemu što je taj prelazak pratilo, o putu od emisije do televizije i jubileju koji Insajder obeležava, za Insajder intervju je govorila Brankica Stanković, osnivač Insajdera i glavna i odgovorna urednica Insajder televizije.</p>
<p>“Kada pogledam šta mi se sve desilo u prethodnih 20 godina, i profesionalno i lično, drugima se nije desilo za tri života… Sve se menja, samo smo mi ostali mladi, lepi i pametni, šalim se. Naravno da smo se i menjali kroz ovih 20 godina, menjale su se razne okolnosti, menjale su se razne vlasti, ali ono u čemu se nikada nismo promenili, to je naš odnos prema poslu, nikada nismo promenili borbu za iste vrednosti.” – kaže Brankica Stanković, naglašavajući da je poražavajuća činjenica, to što se Insajder već 20 godina praktično sam bori za istu stvar; a, to je da zakon bude isti za sve, da oni koji su na vlasti ne zlopotrebljavaju svoju moć i poziciju i da poštuju građane, jer je ovo zemlja i država svih građana koji u njoj žive, a ne samo pojedinaca koji su na vlasti.</p>
<p>“Ja se često osećam kao da sam stranac u svojoj zemlji, kao da sam ovde gost i da svakog trenutka može neko da mi kaže - ‘ajde sad beži odavde, nemaš ovde nikakva prava. &nbsp;Ali mi je baš taj osjećaj pokretač, jer ovo je moja zemlja i ne pada mi na pamet da se pred bilo kim, bilo kada, sklanjam. Otuda i svi rezultati, koje je postigao Insajder.”</p>
<p>Stanković objašnjava da je Srbija daleko od demokratskog društva, od uspostavljanja ispravnog sistema vrednosti, kao i od poštovanja osnovnih ljudskih prava. Ona veruje da je uloga medija da se bori za sva ta prava. Na pitanje novinara i urednika Insajder Intervjua Jugoslava Ćosića šta se zapravo obeležava jubilejem od 20 godina trajanja – da li je to trajanje šunda i kiča ili je 20 godina konstantnog stresa kada se neko bavi odgovorno novinarstvom.</p>
<p>“To je jedan jako stresan i odgovoran posao, a novinari zaboravljaju da imaju ogromnu odgovornost. Sada I ja samoj sebi zvučim kao da sam sa druge planete, jer dok pričamo o odgovornosti koju treba da imaju novinari i čega se mi u Insajderu pridržavamo; paralelno sa tim imate poplavu tabloida, crtanje meta, poziv na linč, optužbe bez ikakvih dokaza… To je jedna situacija koja vas često dovede u poziciju da razmišljate, čemu se ovo što mi radimo i šta je meni sve ovo trebalo u životu ovih 20 godina. Ali, s druge strane, nekako i u redakciji često zaključujemo pa to je zapravo njihova sremota, a ne naša.”</p>
<h2><b>Početak Insajdera – “Rukopisi ne gore”</b></h2>
<p>“Prva emisija serijala “Rukopisi ne gore” te 2004.godine je nastala tako što sam htela da objasnim ljudima, javnosti šta se desilo pre i posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Ja sam tada radila kao urednik na radiju B92 i pojavila se vest da su se pripadnici žandarmerije, koji su tada bili u sastavu MUPa, pojavili ispred sudnice Specijalnog suda u kojem je trebalo da počne suđenje za ubistvo premijera Srbije. Pojavljuju se u majicama sa glavom besnog vuka, to je bio zaštitni znak tada, rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO), čiji su pripadnici danas već i pravosnažno osuđeni za ubistvo premijera Đinđića. I to je nekako bilo normalno. To je bila jedna vest u medijima! Tadašnji komandan žandarmerije Goran Radisavljević-Guri je izdao sopštenje ili dao izjavu da će oni biti kaženi 20% disciplinski i to je bilo to.”</p>
<p>Brankica Stanković dalje priča da joj je to kao novinarki pre svega bio motivda istraži o čemu se zapravo radi I kako je moguće da JSO ima toliku moć. Nije joj bilo važno kako se prijer zvao i da li je podržavala njegovu politiku. Važno je bilo da je predsednik Vlade ubijen u sred bela dana ispred zgrade u kojoj je radio.</p>
<p>“Ispostavilo se da je tačno da rukopisi nikada ne gore, za bilo koju temu, ali nažalost je to tema, koja je to možda jedina tema koju mi nismo uspeli da izguramo do kraja. U smislu da do danas nije otkrivana politička pozadina ubistva, a za koju ja mislim da pre svega zbog ove zemlje i javnosti, mora da bude otkrivena.”</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FdUfRDKEmSo4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2><b>Kada se poštuju granice</b></h2>
<p>“Postoje granice koje mi u Insajderu sami sebi postavimo, a to opet spada u profesionalizam. Jedan od takvih primera je slučaj Ribnikar, nažalost. To je situacija u kojoj su se, da ne kažem svi mediji, ali većina - ponašali vrlo neprofesionalno, neodgovorno. Mislim da smo mi jedan od retkih, ako ne jedini mediji, koji je sve odradio profesionalno i koji je tek tada isplivao na površinu kao televizija. Kao da su građani tada shvatili postoji Insajder televizija. Mi smo se tog dana trudili da se držimo profesionalnih standarda. Prvi smo imali tu informaciju, naša novinarka I uerednica Senka Vlatković-Odavić je to jutro bila prva ispred Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, jer je dobila informaciju da se nešto dešava. Prenela nam je šta se dešava, ali smo istog trenutka odlučili da nećemo to tek tako da objavimo.” – priča Stanković o 3.maju 2023.godine i atmosferi u redakciji, kao i ono kako se večina drugih medija ponela toga dana.</p>
<p>“I sad zamislite situaciju kako neko treba da bude pre svega čovek, a onda i novinar, kada se usudi da objavljuje imena koje je sazna na licu mesta dece koje su ubijena, a svesni su toga da nadležne institucije još nisu izdala saopštenje. Bila su nagađenja, imena, ubijeno 8, 9, 10, ne znam koliko učenika… &nbsp;Meni je to neshvatljivo prosto da neko sebi da za pravo i da posle toga može mirno da spava. Tu &nbsp;je po ko zna koji put sistem potpuno zakazao i to je onako jedan najstrašniji, najdrastičniji primer, da se nisu oglasile nadležne institucije jako dugo i u takvim situacijama je, recimo, uloga medija važna. I to su te granice, granice da se ne pređe u tabloidno izveštavanje.”</p>
<p>Na opasku novinara da Insajder nikad nije težio da bude najbriži, već najtačniji, Stanković kaže da je najvažniji kredibilitet.</p>
<p>“Mislim da je to ključna stvar, to je zapravo naša snaga. Ogroman je uspeh kada jedan ovakav profesionalni medij uspe da opstane 20 godina i da posle 20 godina na fokus grupama tokom istraživanja o poverenju I kredibilitetu, mislim imamo bolje rezultate nego predsednik Srbije. Nama ljudi veruju, 90% njih veruje i prema Insajder ima pozitivan stav, 10% neutralan, ali to mora da se zasluži. Baš zato se svaka informacija proverava. Uređivačka politika je takva da sve mora da bude dokazano. Milijarde činjenica je protutnjalo kroz Insajderove emisije i serijale. A, bavio se Insajder korupcijom u državi, pljačkom državnih para na Kosovu i Metohiji, malvarizacijama u EPS-u, u PIO fondu, državom kao partijskim plenom, lokalnim šerifima, zloupotrebama u privatizacijama PKB-a, Galenike, Bora, načinom funkcionisanja službi bezbednosti, huliganima na stadionima, energetskim sporazumom, građevinskom mafijom, prevarama u Kolubari, privatizacijom Luke Beograd.”</p>
<p>Glavna i odgovorna urednica Insajdera priča da su tokom 20 godina navikli da se nose sa različitim situacijama, ali da je lično pogađa još uvek kada neki “dežurni kritičari” na društvenim mrežama pišu da Insajder nije ono što je nekada bio, a da se nisu ni potrudili da pogledaju i pročitaju sve što je urađeno.</p>
<p>“Svako može da uđe na YouTube kanal, na Insajder.net, da nađe sve serijale i da vidi šta smo mi radili od 2012. godine, a uradili smo jako puno. Nije problem Insajder. Problem je što ne postoji nikakav pritisak javnosti. Ne može jedan medij, pa makar to bio Insajder da pokrene nešto i da izgura nešto, ako svi ćute i ako svi kažu, pa ok. Nemam razloga više &nbsp;da budem fina i u rukavicama prema svima koji tako proizvoljno pričaju o Insajderu. Neću više dozvoliti da neko iznese jednu neistinu o Insajderu. Odličan primer je Rio Tinto, nismo mi kao novinari Insajdera ili bilo koji novinari ili građani stavili tačku pred dve godine na saradnju sa Rio Tintom. To je uradila tadašnja vlast. Mi smo tada rekli, ok, ajde da vidimo, da li stvarno može da se stavi tačka na poslovanje takve jedne kompanije u Srbiji ili je to jedno saopštenje da se umiri javnost, pošto su tada bili protesti u toku. I mi smo pre dve godine, to je uradila kolegenica Irena Stević, uradili dve emisije “Potraga za blagom bez pravila.” U te dve emisije smo mi pokazali da ne da nije stavljena tačka, nego da je pitanje dana kada će se ponovno aktivirati i to sve dokazali činjenicama. Imali ceo istorijat od kada je Rio Tinto u Srbiji od 2001. praktično pa do danas.”</p>
<h2><b>Nema nikog iza Insajdera, osim ljudi koji rade u njemu</b></h2>
<p>“Naša pozicija je dobra, zato što mi ne imamo nikoga ko stoji iza nas, nikoga. Znači, ima nas - računam sve sektore, ne samo novinare. Mi svi zajedno stojimo iza onoga što radimo, i to je to. Mi nemamo nikoga ko će nam kaže ovo možete, ovo ne možete, ili sad krenite protiv ovog, ili nemojte protiv onog. Iskustvo koje mi imamo kao redakcija, u ovih 20 godina, nema ni jedna redakcija, to potpisujem, takvu vrstu iskustva. Mi smo naučili da se branimo. I to je to. Ono što hrani u određenoj meri te teorije zavere po društvenim mrežama, jeste da se Insajder emituje i na državnoj distribuciji, i na privatnom SBB-u, i retko koji kanal ima tu vrstu privilegije. Da je normalna država svi operateri bi se borili da imaju u svojoj ponudi televiziju koja je profesionalna. Inače, Međunarodni medijski fond, pre početka pokretanja Insajder televizije, je izdao sopštenje, u kojem su naveli da su ponosni na to što su u prilici da pomognu pokretanju jednog televizijskog kanala kakav je Insajder, za koji su naveli da je to zlatni standard u profesiji. I ja mislim da bismo mi trebali da imamo nacionalnu frekvenciju, samo što nas ona ne interesuje.” – kaže Brankica Stanković.</p>
<h2><b>Moraju da nas poštuju</b></h2>
<p>“Mi smo pokušali da uradimo i neku vrstu eksperimenta, ne bi li pokazali svima, pa i onima koji su na vlasti, i opoziciji, i građanima, da program koji ima takav sadržaj i traje toliko dugo - to mora da se poštuje. Može neko da nas mrzi, da nas voli, da nas ne podnosi, ali mora da poštuje činjenicu da smo mi uspeli u ovih dvadeset godina, da očuvamo kredibilitet svega što smo uradili. Mi smo zvali razne predstavnike vlasti, opozicije, javnog života ove zemlje da prosto ih snimimo o tome kako oni doživljavaju Insajder i šta imaju da kažu o dvadesetih godina Insajdera. Ne da nas hvale, nego da kažu i svoje zamerke i kritike. Nama je to stvarno važno. Znači, svaka konstruktivna kritika je nama važna da bismo mi bili još bolji. I zanimljivo je, mnogi su pristali, to će gledalci vidjeti sledeći nedelje. Neki su nas kritikovali, neki su nas hvalili, nije ni važno. Ali, naprimer Ivica Dačić nije hteo da odgovori ni na poruku. Novinarki koje mu je slala i rekla je šta je povod. A to je čovjek koji ima kontinuitet na ovoj političkoj sceni duže nego Insajder, jedan od retkih koji je bio I u prethodnim periodima na vrlo važnim funkcijama, u periodima kada se nama dešavao haos. Kada je meni država dodelila obezbeđenje, on je tada bio deo MUPa to jest, bio je na čelu MUPa. I meni je potpuno neverovatno da on misli, verovatno, da mora za to da dobije dozvolu od predsednika Srbije, pretpostavljam, jer, da neće ni da odgovori na poruku.”</p>
<h2><b>Uloga Insajdera u istraživačkom novinarstvu</b></h2>
<p>“Mi ništa ne objavljamo dok nismo sigurni da je to tako. Prepreka jeste, najveća prepreka je taj odnos prema medijima, onih koji su sada ili su bili na vlasti ili će tek biti. Kada budu promenili taj odnos, onda će značaj novinarstva biti na nivou na kojem treba da bude. A, ovako imate jedno nipodaštavanje, biranje medija, novinara sa kojima hoće da razgovaraju.” Stanković podseća da je Insajder otvorio put I za sve ostale istraživačke redakcije.</p>
<p>“Zaživelo je istraživačko novinarstvo u Srbiji i to je bio put koji smo mi napravili i to je činjenica. I svako ko je pošten će to tako reći jer to je to. Ne možemo se praviti da se to nije desilo i poništavati istoriju. Dobro je što sada imamo više istraživačkih redakcija, jer mislim da je to važan ulog u svakom društvu, pogotovo u zemljama koje tek treba da postanu demokratske, ali bez obzira na to što mediji ovde nisu imali ulogu da se sad neko trese od toga šta će da objavi neki mediji – ali, moraju da imaju poštovanje prema medijama.”</p>
<p>Stanković podseća na emisije Insajdera koje su dovele do promene I izglasavanja određenih zakona. Serijal iz 2009.godine “Službena zloupotreba”, koji je utvrdio da su budžet grada Beograda i države potencijalno oštećeni za više od dve milijarde evra.</p>
<p>“Imali smo tačno sve lokacije do kojih su tadašnji biznismeni došli, zahvaljujući tome što su, znači to su eksluuzivne, atraktivne lokacije i u Srbiji i u Beogradu, a do toga su došli tako što su kupili propalu fabriku. I onda su posle oni srušili fabriku, napravili luksuzne zgrade, hotele, ne znam, tržne centre. Država je na tome izgubila. Taj serijal je dovedo do toga da se, iako su nas osporavali, tadašnja vlast načela sa Demokratskom strankom, ali su ipak izglasali promenu zakona. Taj zakon je predviđao, da se retroaktivno naplati to zemljište koje je dato maltene na poklon i da se tako vrati novac u budžet. I ja mislim da je to jedan veliki uspeh jedne emisije, jer je to budžet svih građana. To je, recimo, jedan od primera. O optužnicama koje su se dešavale posle naših emisija govorimo, ali mislim da smo ljudima prosto mnoge stvari rasvetljavali, da su im postali jasni mehanizmi vladavine.”</p>
<h2><b>Pretnje Brankici Stanković nikad nisu prestale</b></h2>
<p>“Ti huligani koji su postojali I koji su mi pretili sa tribina, neki su završili u zatvoru, neki su međuvremenu za ovih 20 godina, izašli iz zatvora, vratili se na tribine. Neki novi sa tribina su sad postali, ubice, koljači, &nbsp;mislim na klan Belivuka koji su takođe nastao na tribinama. Dakle, pokazao se jedan kontinuitet u nereakciji, nereagovanju države na pravi način. I to je, ovo je sad sve posledice.” – priča Stanković, koja je u godinama iza nas imala i policijsko obezbeđenje i pretnje smrću, o čemu je pisala u knjizi “Insajder, moja priča”</p>
<p>“Ja na to sada gledam kao na jedno ogromno iskustvo, na jedan užasan period i to je ostalo. Mnoge stvari su i dalje nerazjašnjene o svemu tome. Ja sam se hiljada puta pitala, a pitam se i dalje. &nbsp;Da li uopšte ima smisla više, ali prosto mislim da me sve što se desilo naučilo da baš nikada ne odustanem. Ako sam nekada imala nameru da odustanem, sada ne bih ni po kojoj ceni. Eto, to je možda negde moj pokretač za sve što i planiramo da uradimo i sve što smo uradili do sada i mislim da na to imamo sva prava. Ako neko ima prava, mi imamo prava.” – kaže glavna i odgovorna urednica Insajdera Brankica Stanković.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Insajder Intervju: Brankica Stanković o prvih 20 godina Insajdera (VIDEO)

<p>Pre 20 godina, 15. oktobra, emitovana je prva emisija iz <a href="https://insajder.net/emisije/serijali">serijala Insajdera </a>„Rukopisi ne gore“.</p>
<p>Od 2004. do 2016. godine - emisija Insajder bila je sastavni deo TV B92, a novinari emisije bili su zaposleni na toj televiziji.</p>
<p>Te, 2016. godine, tadašnji tim Insajdera predvođen autorkom emisije Brankicom Stanković odlazi sa B92, osniva produkciju Insajder i pokreće sajt <a href="http://insajder.net/" target="_blank">insajder.net</a></p>
<p>Istraživačko - dokumentarne emisije novinari Insajdera nastavljaju da proizvode i da emituju na TV N1.</p>
<p>Insajder TV počinje sa radom 17. decembra 2021. godine.</p>
<p>Put od 20 godina bio je pun izazova, pretnji i raznih prepreka, ali i uspeha i konkretnih rezultata koji su doveli do izmena zakona, podizanja optužnica, uvođenja značajnih demokratskih instituta i pokretanja niza tema od javnog interesa.</p>
<p>Ovu važnu godišnjicu obeležavamo radno, tako što nastavljamo da opravdavamo profesionalizmom u koji publika dokazano veruje.</p>
<p>Umesto prijema i proslava, od danas pa do 17. decembra kada <a href="https://insajder.net/tim">Insajder televizija</a> navršava svoj treći rođendan, stvaraćemo nove sadržaje i tako iskazati poštovanje građanima koji nas podržavaju već dve decenije.</p>
<h2>Specijalne emisije</h2>
<p>Na sam dan rođendana Insajdera, 15. oktobra u 21 sat, emitujemo prvu specijalnu emisiju „Insajder pitanja“. Javnost je imala prilike da gleda istraživačko – dokumentarne emisije u kojima su emitovani delovi raznih razgovora sa brojnim sagovornicima, ali od momenta kada 2016. godine postaje nezavisna produkcija, Insajder pomera još jednu granicu čineći značajnim i pitanja sa različitih događaja i konferencija za medije. Iz godine u godinu naša, sad već čuvena pitanja se množe, a emisija „Insajder pitanja“ donosi sažeti izbor pitanja postavljenih tokom ovih osam godina.</p>
<p>Svoje specijalno izdanje imaće i <a href="https://insajder.net/emisije/intervju">„Insajder intervju“</a>, jer će u sredu, 16. oktobra u 21 sat, povodom jubileja, gošća biti <a href="https://insajder.net/autor/brankica-stankovic">Brankica Stanković</a>, glavna i odgovorna urednica Insajder medijske grupe i Insajder televizije.</p>
<p>Povodom jubileja, u četvrtak je na programu specijalna emisija „20 godina – Insajder otkrića“, u kojoj podsećamo na najvažnija otkrića novinara Insajdera koja su, uz snažan uticaj u javnosti, u nekim slučajevima imala i konkretne rezultate, odnosno preduzimanje adekvatnih reakcija nadležnih organa, a u nekima do danas ostala bez odgovora.</p>
<p>U petak u 21 sat specijalna emisija „Insajder, naša priča“ donosi priče zaposlenih u Insajderu, njihovo viđenje značaja rada u javnom interesu u okviru Insajderovog tima.<br/>
<br/>
U nedelji od 21. oktobra na programu će biti i specijal „Insajder i vi, sasvim lično“, u kojoj o Insajderu govore drugi. Čućemo kako javne ličnosti iz različitih oblasti vide ulogu Insajdera u proteklih 20 godina, kao i šta građani kažu o tome da li im je i zašto Insajder važan, ali i šta nam zameraju.</p>
<p><a href="https://insajder.net/autor/brankica-stankovic">Brankica Stanković</a> će uraditi i nekoliko specijalnih emisija „Epilog“ sa ključnim ličnostima političkog života i ljudima koji mogu da daju odgovore o ishodima, ali i trenutnoj situaciji u vezi sa temama koje je Insajder obrađivao u prethodne dve decenije. Pored nje, te emisije će raditi i dugogodišnje urednice Insajdera, Irena Stević i Senka Vlatković Odavić.</p>
<p>Kroz ciklus „Pouke i pamćenja“ publika ima priliku da vidi 40 emisija koje<br/>
predstavljaju izbor različitih „Insajder serijala“, a u narednoj nedelji i novu istraživačko - dokumentarnu emisiju Insajdera.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FMJKSJVAeeaQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<h2>Novi sadržaji</h2>
<p><br/>
Program Insajder TV će, uz već etablirane sadržaje u sopstvenoj produkciji kao što su čuveni „Insajder serijali“, istraživačko - dokumentarne emisije, dnevna aktuelno - informativna emisija <a href="https://insajder.net/emisije/marker">„Marker“</a>, <a href="https://insajder.net/emisije/intervju">„Insajder intervju“</a>, „Insajder debata“, <a href="https://insajder.net/emisije/malevelikeprice">„Male velike priče“</a>, <a href="https://insajder.net/emisije/slucaj">„Slučaj“</a>, <a href="https://insajder.net/emisije/tabu">„Tabu“</a>, <a href="https://insajder.net/emisije/agape">„Agape“</a>, <a href="https://insajder.net/emisije/u-krugu-porodice">„U krugu porodice“</a> i jutarnji program <a href="https://insajder.net/tv-najava/jutarnji-program-budenje-na-insajder-tv?utm_source=internal-banner&amp;utm_medium=banner&amp;utm_campaign=internal+marketing?utm_source=internal-banner&amp;utm_medium=banner&amp;utm_campaign=internal+marketing">„Buđenje“</a>, obogatiti i nove emisije „Svet i mi“ i „Pod lupom Insajdera“, novo, sada vikend izdanje emisije <a href="https://insajder.net/emisije/treca-smena">„Treća smena“</a>, kao i novi dnevni program „3D – nova dimenzija dana“.</p>
<p>Emisija „Insajder debata“ ponovo će, kao što je to bilo na početku njenog emitovanja, trajati sat i po, a uz argumentovanu razmenu mišljenja relevantnih sagovornika gledaoci će u njoj moći da vide i priloge u kojima se sublimira tema o kojoj je reč. Kao i kad je emisija uspostavljena, emisiju će uređivati i voditi Senka Vlatković Odavić.</p>
<h2><b>Nova aplikacija</b></h2>
<p>Uz poruku „Istina je naša najvažnija priča“, Insajderov jubilej obeležiće i pokretanje nove Insajder aplikacije uz pomoć koje će publika u zemlji i inostranstvu na raspolaganju imati sve sadržaje sa portala <a href="http://insajder.net/" target="_blank">insajder.net</a> i sve emisije Insajder televizije.</p>
<p>I to je tek početak, jer Insajder u novembru donosi još iznenađenja.</p>

Dvadeset godina Insajdera

<p>Radionica o medijskoj pismenosti, ulozi društvenih mreža, prepoznavanju lažnih vesti, pravilima i izazovima istraživačkog novinarstva bila je dvosmerna ulica - članovi Insajder tima bili su u prilici da čuju kako razmišljaju mladi, odnosno oni &nbsp;za čiju se budućnost borimo.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dwc8EBFHp88o&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Učenici Filološke gimnazije u poseti Insajder televiziji (VIDEO)

<p>"Insajder Televizija je dobila priznanje zbog svoje uređivačke politike koja je posvećena čoveku, koja je posvećena jednom objektivnom posmatranju problema društva, jednom kritičkom stavu, i činjenici da je to jedna od retkih informativnih televizija koja se emituje na svim kablovskim kanalima. To je dovoljan dokaz za objektivnost same jedne televizije," rekao je Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FDLd0bAxe2Pc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Matić je dodao da je emisija "Male velike priče" autorke Sandre Mandić, koja je jedna od dobitnica ovogodišnjih priznanja postala, između ostalog, simbol Insajder Televizije.&nbsp;</p>
<p>"Upravo zbog toga što se 'Male velike priče' bave vrlo teškim temama, ali na način da te teme budu predstavljene zajedno sa svojim rešenjem i sa, naravno, uzrocima problema", kaže Matić za Insajder.</p>
<p>Dodaje da emisija predstavlja i moguće rešenje problema, kao i da "često do nekog takvog rešenja i dolazi."</p>
<p>Autorka serijala “Male velike priče” Sandra Mandić kaže da se emisija bavi pričama ljudi iz najranjivijih kategorija društva.</p>
<p>"Ne možemo da kažemo da smo uspešni kao društvo ako zanemarimo potrebe onih najranjivijih kategorija našeg društva kojima je potrebna naša pomoć, koji često vode borbu da bi ostvarili osnovna ljudska prava. Serijal 'Male velike priče' se upravo bavi takvim temama i drago mi je da je Srpski filantropski forum prepoznao značaj samog serijala kroz ovo priznanje", rekla je autorka serijala “Male velike priče” na Insajder TV Sandra Mandić.</p>
<p>Veliko „Priznanje &nbsp;dobrote“ uručeno je Aleksandru i Miodragu Kostiću za celokupan doprinos kulturi davanja, posle renoviranja i doniranja opremljene zgrade naučnim fakultetima Beogradskog univerziteta. Ostala „Priznanja dobrote“ dobili su dr Slavica Plavšić, Jovan Mitrović, Aleksandar Savin, Bojan Marković, Ivan Đolić, Miloš Petrović i Branko Stanković za emisiju „Kvadratura kruga“. Među organizacijama i kompanijama, „Priznanja dobrote“ dobili su DM drogerie market d.o.o, Trag fondacija, Fondacija "Ana i Vlade Divac", kao i Intesa Fondacija filantropska organizacija.</p>
<p>Nacionalni dan davanja obeležen je danas i kao Festival filantropije na Topličinom vencu, u organizaciji Srpskog filantropskog foruma i Privredne komore Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva turizma i omladine i Američke agencije za međunarodnu saradnju (USAID).</p>
<p>Nacionalni dan davanja obeležava se od 2018. godine na dan rođenja srpskog naučnika Mihajla Pupina - 9. oktobra.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Priznanja Srpskog filantropskog foruma za Insajder TV i autorku “Malih velikih priča” Sandru Mandić (VIDEO)

<p>&nbsp;"Treba imati u vidu kako DPS trenutno vodi politiku i šta on radi, i to ne samo sada, već u protekle četiri godine. DPS pokušava da maksimalizuje svoju snagu, ali istovremeno da ne širi svoj koalicioni kapacitet prema partijama koje čine većinu u različitim kombinacijama nakon 2020. To čini, između ostalog, time što ignoriše ono što se dešavalo pre 2020, što ignoriše razne procese koji se trenutno vode protiv nosilaca tog režima iz sudske vlasti, tužilaštva i policije, ali i određenih poslanika. DPS nema nikakav komentar na to, štaviše, zove specijalnog državnog tužioca ’skaj tužiocem’, zato što je većina tih tužbi došla iz skaj prepiski, te samim tim čini sebe nepoželjnim partijama koje čine vlast, dok uspeva da u svom tradicionalnom biračkom telu održi broj", rekao je Đukić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DpN_YFBKN__8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<h2><b>Mala izlaznost pogodovala DPS-u</b></h2>
<p>On kaže da je niska izlaznost na izborima pogodovala DPS-u, koji je u apsolutnom broju birača nešto pao u odnosu na prethodne lokalne izbore, ali je očuvao jezgro, što se vidi kada se pogledaju rezultati po opštinama u Podgorici; tako na nekim biračkim mestima imaju gotovo isti broj glasova kao na prethodnim izborima.</p>
<p>Partije koje čine vlast na državnom nivou - Pokret "Evropa sad" (PES) premijera Milojka Spajića i Demokrate potpredsednika Vlade Alekse Bečića osvojile su manje od očekivanog u glavnom gradu Crne Gore. Đukić navodi da je teško proceniti da li je to ujedno i realna podrška koju sada imaju među biračima na nivou cele države.</p>
<p>"Mogli bismo, recimo, da napravimo paralelu sa prethodnim lokalnim izborima - tada je PES sam, ali sa predsednikom Milatovićem kao nosiocem liste, imao 21 odsto, Demokrate su imale oko 11 odsto, a Pokret URA 6,6 odsto. Sada je Milatović sa URA, a Demokrate i PES zajedno, i kada se saberu svi njihovi procenti dobija se pet - šest odsto manje u odnosu na prethodne izbore. Samim tim, očigledno da je opala ta podrška, da Milatović i URA nisu napravili sinergiju u dovoljno velikoj meri, a da su PES i Demokrate značajno pali", kazao je Đukić.</p>
<p>Prema njegovim rečima, više je faktora zašto je do svega toga došlo.</p>
<p>"Jedan od faktora je, naravno, taj što glavni ekonomski program na kojem PES bankira svoju podršku – ’Evropa sad 2’, koji bi trebalo da poveća minimalnu zaradu, a samim tim i prosečnu, još nije startovao. Iako su ovo lokalni izbori, kao i kod vas u Srbiji tako i kod nas se te margine jako često gube i prosto ljudi glasaju na lokalnim izborima često razmišljući o državnoj temi. To je jedan od razloga zašto nisu dobro prošli. A drugi razlog je to što su došli na vlast s obećanjima o meritokratiji, o iskorenjivanju korupcije, o promeni određenih politika u odnosu na to kako su se vodile ranije, a ništa od toga se nije desilo. I pokazalo se da je njihovo biračko telo spremno to da kazni", objasnio je sagovornik "Markera".</p>
<p>S druge strane, dodao je, biračko telo DPS-a je dosta disciplinovano, dok je i bivši Demokratski front (DF) čak malo i povećao svoju podršku, jer je i njihovo biračko telo takođe disciplinovano.</p>
<p>"Biračko telo ovog takvozvanog građanskog centra, gde spada premijerova partija PES, Demokrate, partija Dritana Abazovića, spremno je da kazni apstinencijom. Znači, oni nisu otišli i glasali iz protesta DPS ili DF, oni prosto nisu izlašli na izbore i zato smo imali najmanju izlaznost ikad na lokalnim izborima u Podgorici", ističe Đukić.</p>
<h2><b>Neće biti laki pregovori</b></h2>
<p>Jezičak na vagi u Podgorici je koalicija koju predvode predsednik Jakov Milatović i bivši premijer Dritan Abazović, ali je, kako navodi Đukić, otvoreno pitanje na koju će oni stranu.</p>
<p>"Možete se setiti da je Abazović postao premijer glasovima DPS-a u Skupštini. Na kraju se ta avantura nije dobro završila ni za njega. Iako je sa tri poslanika u crnogorskoj Skupštini držao maltene apsolutnu vlast, Abazović nije to preneo u neke glasove na izborima prošle godine. Istovremeno, DPS ima osećaj da je prevaren, da ta manjinska podrška koju su dali Abazoviću nije dobro prošla, tako da je veliko pitanje šta će se sada desiti. S druge strane, Saša Mujović, nosilac liste PES-a, dakle Spajićeve liste, rekao je da nipošto neće biti gradonačelnik ako to bude značilo da URA i Milatović daju potrebnu većinu", kazao je Đukić.</p>
<p>On smatra da postoji mogućnost da se ide i na nove lokalne izbore.</p>
<p>"Da vas podsetim da sve ove partije - PES, Demokrate, bivši Demokratski front, URA - vrše vlast u Podgorici, svi imaju neke značajne funkcije i neće biti laki ti pregovori između njih, jer svi žele da su ovi izbori imali neki smisao, da negde povećaju svoju vlast, a nemaju nauštrb koga, dok s druge strane imamo potencijalnu koaliciju koja je velika dilema i velika nesigurnost i za Abazovića i Milatovića, ali i za DPS. Potpuno je nejasno kako bi oni izašli iz svega toga, to bi predstavljalo značajan avanturizam", zaključio je za Insajder analitičar Stefan Đukić.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Insajder