Američke carine stižu 1. avgusta - Šoškić: kratkotrajan udar na trgovinsko - platni bilans, rešenje su alternativna tržišta (VIDEO)

Trgovinski rat američkog predsednika Donalda Trampa sa ostatkom sveta traje već mesecima. Iznova se nove carine uvode, odlažu, pa opet uvode i sve se čini da nema kraja tom začaranom krugu neizvesnosti. A sada je saopšteno da će recipročne carine stupiti na snagu 1. avgusta, što je važan datum i za Srbiju, s obzirom na to da se našla među četrnaest zemalja kojima je upućeno pismo o novim trgovinskim merama. 

“Imali smo godine da razgovaramo o našem trgovinskom odnosu sa Srbijom i zaključili smo da moramo da se udaljimo od ovog dugogodišnjeg i veoma upornog trgovinskog deficita izazvanog carinskim i necarinskim politikama i trgovinskim barijerama Srbije”, saopšteno je u pismu koje je objavio američki predsednik Donald Tramp na društvenoj mreži TruthSocial. 

Uvođenje carina na srpski izvoz, pak, nije novost - bile su najavljene još u aprilu, pa odložene za jul. Ministar finansija Siniša Mali tada je poručio da postoje određena neslaganja srpskih i američkih podataka o razmeni, tako da Amerikanci imaju trgovinski deficit sa Srbijom od skoro 700 miliona dolara, dok Srbija barata deficitom od nekih 79 do 80 miliona, te da se radi na tome da se metodološki usklade te cifre. Ipak, iako je u međuvremenu ostvaren porast spoljno trgovinske razmene od 30 odsto, prema rečima ministarke unutrašnje i spoljne trgovine Jagode Lazarević, deficit i dalje predstavlja problem. 

“Koliko god se mi trudili, mi i dalje imamo deficit u spoljno trgovinskoj razmeni robe sa Sjedinjenim Državama. Naša statistika to nedvosmisleno pokazuje, njihovi podaci su drugačiji i na taj način smo i došli do ove brojke kada govorimo o carini, ali svakako da je pozitivno to što naš izvoz raste, raste i iz Amerike, tako da imamo potencijal da mnogo više trgujemo sa Amerikom u narednom periodu”, rekla je za Tanjug ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević. 

Ekonomista Dejan Šoškić za Insajder kaže da je američki pristup carinama “suštinski pogrešan”, međutim, dodaje i da to nije moguće promeniti, te da će i “to malo” robe koja se izvozi u Ameriku biti pogođeno.  

“Štete će pretrpeti glavni izvoznici iz Srbije. Mi ćemo sigurno imati kao posledicu jedan kratkoročni udar na naš trgovinsko platni bilans. ali verujem da će se za određeno vreme - za šest meseci, godinu, godinu i po naći alternativna tržišta gde su ti plasmani mogući po cenama koje nama odgovaraju”, smatra ekonomista Dejan Šoškić.

I dok je carinska stopa za proizvode iz Srbije 35 odsto, za zemlje u regionu je niža - pa je tako Bosni i Hercegovini određena carina od 30 odsto. Ipak, Šoškić kaže da to neće uticati na srpske proizvođače da presele proizvodnju. 

“Verujem da iz toga što je iz Bosne moguće izvesti za 30 odsto, a iz Srbije za 35 odsto, da tu neće doći do nekog sada seljenja, recimo proizvodnje koje se odvija u Srbiji, u Bosnu ili u neku drugu lokalnu, odnosno regionalnu državu, tj. naše susede. Verujem da zbog toga ne treba očekivati gašenje proizvodnje kod nas”, kaže ekonomista Dejan Šoškić. 

Ukupna trgovinska razmena između Srbije i Amerike u 2024. iznosila je više od 1,4 milijarde dolara, a Srbija je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvezla manje robe nego što je uvezla i to za skoro 70 miliona dolara. Privredna komora Srbije je saopštila je da će rok do 1. avgusta, odnosno odlaganje od tri nedelje, biti iskorišćen za dodatne pregovore kako bi se obezbedili najpovoljniji uslovi spoljnotrgovinske saradnje.

Novinarka Mina Stojković