Prošlog meseca, zakonodavci su odobrili novi zakon koji ima za cilj uklanjanje miliona pasa lutalica sa turskih ulica za koje navode da mogu da ugroze bezbednost građana. 
 
Ljubitelji životinja strahuju da će to dovesti do velikog odstrela ili će psi završiti u skloništima koji su već prepunjena i pogodna za širenje raznih bolesti.&nbsp;
Predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je zakon neophodan za rešavanje problema pasa lutalica u zemlji.
Demonstranti su danas tražili da se zakon ukine, mašući plakatima sa natpisima "skloništa za pse su logori smrti" i "želimo povlačenje krvavog zakona".
Glavna opoziciona Republikanska narodna partija odlučila je da ukine zakon u Ustavnom sudu manje od dve nedelje nakon što je usvojen.
Vlada procenjuje da oko 4 miliona pasa luta ulicama i ruralnim područjima Turske. Iako je većina bezopasna, napadnuto je nekoliko ljudi, uključujući decu.
U izveštaju koji je objavilo udruženje Sigurne ulice i odbrana prava na život, organizacija koja se bori za uklanjanje svih pasa lutalica sa ulica, navodi se da je 65 ljudi umrlo u napadima uličnih pasa od 2022. godine.
Novi zakon zahteva od opština da hvataju pse lutalice i smeštaju ih u skloništa kako bi bili vakcinisanii i sterilisani pre nego što ih stave na raspolaganje za usvajanje. 
 
Psi koji boluju, neizlečivo bolesni ili predstavljaju zdravstveni rizik za ljude biće eutanazirani. Prvobitni nacrt zakona uključivao je mačke, ali je taj član promenjen nakon negodovanja javnosti.
Međutim, mnogi se pitaju gde bi opštine u nedostatku novca našle novac za izgradnju neophodnih dodatnih skloništa.
Aktivisti za prava životinja brinu da bi neke opštine mogle da ubiju pse pod izgovorom da su bolesni, a ne da izdvajaju sredstva za njihovo sklonište.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Hiljade Turaka protestuje protiv kontroverznog zakona o uklanjanju pasa lutalica

Nikola Manojlović iz sela Mali Krčimir u Opštini Gadžin Han rekao je za Agenciju Beta da su krave i konji po ovoj paklenoj vrućini već drugi dan bez kapi vode.
"Životinje su veoma uznemirene i na izmaku snage. Jedna krava je sinoć uginula od žeđi. Pronašli su je kako leži pored izvora", izjavio je Manojlović, čije su krave takođe na ispaši na Suvoj planini.
On je rekao da su vlasnici krava i konja u proteklih mesec dana vozili vodu do Rakoša kamionom-cisternom koju im je dala Direkcija za izgradnju Gadžinog Hana, ali se taj kamion pokvario i ne mogu da ga poprave jer je veoma star.
"Pokušavali smo proteklih dana da nađemo pomoć, zvali opštine u ovom kraju, ali niko nam za sada ne pomaže. Zaista smo očajni, ne znamo kako da pomognemo krdu, a moramo što pre. Uginuće životinje bez vode po ovoj paklenoj vrućini", istakao je Manojlović.
Rakoš je i proteklih leta presušivao, ali su stočarima priskakali u pomoć Opština Gadžin Han i Ministarstvo poljoprivrede.
Ministarstvo poljoprivrede je pre tri godine plaćalo Vojsci Srbije prevoz vode cisternama i sve dok kiša nije pala dnevno su, od šest do 10 puta, cisternama dovozili po 3 500 litara vode.
Te godine najavljeno je da će Ministarstvo poljoprivrede pomoći stočarima da apliciraju za državnu pomoć za kopanje bunara na Rakošu, čime bi problem bio trajno rešen ali - od toga ništa nije bilo.
Izvor: Beta

Hiljadu krava i konja na Suvoj planini dva dana bez vode, stočari mole za pomoć

Akcija je sprovedena u koordinaciji sa Evropolom i Evropskom komisijom i odnosila se na uzgajivače pasa na teritoriji Obrenovca i Inđije, za koje je operativnim radom utvrđeno da se bave ilegalnim uzgojem, trgovinom i prekograničnim prometom pasa u zemlje EU, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. &nbsp;
Pretresom na više lokacija na kojima se nalaze uzgajivačnice sa kompletnom infrastrukturom za profesionalan uzgoj pasa, koje nisu registrovane, zatečena su 73 psa rasa doberman, turski kangal i šarplaninac. &nbsp;
Veći broj pasa je sa sečenim (kupiranim) ušima i repovima, što je zakonom i evropskim konvencijama zabranjeno i predstavlja mučenje i zlostavljanje životinja.&nbsp;
Pronađen je i veći broj stranih i domaćih pasoša za pse, u čiju verodostojnost se sumnja, aplikatori sa mikročipovima, lekovi za životinje i dokumentacija koja ukazuje na nedozvoljeni promet.
Izvor: FoNet

MUP: Uhapšene tri osobe osumnjičene za ubijanje i zlostavljanje životinja

Psi, mačke, pa čak i tvorovi, uživaju pravo na slobodu kretanja u EU zahvaljujući usvajanju usklađenih pravila EU o putovanju sa kućnim ljubimcima.&nbsp;
"Ako ovog leta putujete po EU sa svojim četvoronožnim prijateljem, postarajte se da je njihov EU pasoš za <a href="https://insajder.net/prenosimo/treca-smena-umrezavanje-najsladi-kucni-ljubimci-na-internetu-zasto-svet-kopira-bekamove-i-kako-milos-milakovic-uspeva-da-vas-nasmeje">kućne ljubimce</a> ažuriran", poručuju iz Evropske komisije.&nbsp;
Pasoš EU sadrži opis i detalje o kućnom ljubimcu, uključujući mikročip ili šifru tetovaže, kao i podatke o vakcinaciji protiv besnila i kontakt podatke veterinara koji je izdao pasoš.&nbsp;
Najvažniji uslov, koji se odnosi i na kućne ljubimce koji putuju u EU iz zemlje koja nije članica EU, jeste da je ažurirana vakcinacija ljubimca protiv besnila.&nbsp;
Čak i u slučaju putovanja na mesta oslobođena od pantljičare multilokularni ehinokok, kao što su Finska, Irska, Malta, Norveška i Severna Irska, važno je da je ljubimac primio tretman protiv te vrste pantljičare.&nbsp;
Postoji i nekoliko izuzetaka, pa tako od 2021. godine EU pasoši za kućne ljubimce, koji su izdati građanima Velike Britanije, više ne važe za putovanja sa kućnim ljubimcima iz Velike Britanije u zemlju EU ili Severnu Irsku.&nbsp;
Inače, pasoš EU za kućne ljubimce važi samo za mačke, pse i tvorove.&nbsp;
U slučaju odlaska na put sa drugom vrstom ljubimca, kao što su ptice, gmizavci, glodari ili zečevi, treba proveriti nacionalna pravila o uslovima ulaska zemlje koju vlasnici planiraju da posete sa svojim životinjama.&nbsp;
Ukoliko, pak, vlasnik putuje sa ljubimcem iz zemlje koja nije članica EU u EU, potrebno je da pokaže sertifikat EU o zdravlju životinje.&nbsp;
Ovaj dokument, slično kao i pasoš EU za ljubimce, sadrži podatke o zdravlju, identitetu i vakcinaciji protiv besnila i trebalo bi da ga izda zvaničan državni veterinar ne više od 10 dana pre ulaska ljubimca u EU, a važi do kraja života ljubimca ukoliko se redovno vakciniše.&nbsp;
Takođe, potrebno je da se priloži pisana izjava uz sertifikat EU o zdravstvenom stanju životinje, u kojoj se navodi da se prebacivanje životinje obavlja iz razloga koji nisu komercijalni.&nbsp;
Moguće je putovati sa do pet kućnih ljubimaca, a u slučaju da ih ima više, potrebno je dokazati da životinje učestvuju na nekom takmičenju, izložbi ili sportskom događaju i da su starije od šest meseci.&nbsp;
Ukoliko vlasnik ne planira da prati svog ljubimca na putovanjima, on mora da pisanim putem ovlasti drugu osobu da to čini u njegovo ime.&nbsp;
Iz Evropske komisije napominju da vlasnik mora da se ponovo spoji sa svojim ljubimcem u roku od 5 dana od njegovog premeštanja.
Izvor: Tanjug
 
 
&nbsp;
&nbsp;

Koja su pravila za putovanje sa kućnim ljubimcima u EU

Otkrivene su koncentracije kokaina i do 100 puta veće od onih koje su ranije otkrivene kod drugih morskih životinja.&nbsp;
Naučnici su svoje nalaze opisali kao "zabrinjavajuće" za morski ekosistem.&nbsp;
U članku za časopis Science of the Total Environment oni su naveli da droga u ajkulama verovatno potiče iz odvoda ilegalnih laboratorija u kojima se proizvodi kokain ili iz kanalizacije, odnosno urina i izmeta korisnika droga.
Tim naučnika je naveo da je moguće i da su se ajkule hranile paketima kokaina koje su krijumčari droge izgubili ili bacili u more, ali da je to manje verovatno.
"Rezultati su pokazali hroničnu izloženost kokainu zbog ljudi koji koriste kokain u Rio de Žaneiru i zbog ispuštanja ljudskog urina i fekalija kroz kanalizaciju, kao i iz ilegalnih laboratorija", izjavila je Rejčel En Hauzer-Dejvis, britanska naučnica i članica istraživačkog tima.
Ona navodi da pored obala Brazila obično nema mnogo odbačenih paketa kokaina, za razliku od Meksika i Floride, što znači da je malo verovatno da su ajkule došle do njih.
Ističe da je kokain je verovatno štetan po zdravlje životinja, ali da se još ne zna da li droga utiče na njihovo ponašanje, čineći ih agresivnijim i nepredvidivijim.
"To može biti slučaj, jer kokain cilja mozak... Potrebna su dalja istraživanja", kaže ekotoksikolog Enriko Mendes Sađoro.
Izvor: Tanjug

Ajkule pored obala Brazila pozitivne na kokain

Početkom juna aktivistikinja za prava životinja iz Velikog Gradišta, zajedno sa pravnom zastupnicom Udruženja "PUŽ", koje je vlasnik prihvatilišta otišla je poseti pse.&nbsp;
"Kada smo mi tamo otišli tamo su bili mrtvi psi po boksovima, od 120 pasa samo smo 12 zatekli žive. Nigde činija za hranu i vodu, niko ih nije pojio niko ih nije hranio ko zna koliko dugo iako je volonter koji je bio zadužen za to, odlazio svaki dan ali im nije davao niti da jedu niti da piju. Volonter je to jutro bio tamo i na moje pitanje zašto im nije dao vodu i hranu, on je rekao samo: 'Pa nisam' i otišao je kući", izjavila je za Marker Lidija Anokić, Udruženje za zaštitu životinja "Zoja".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DoSgOtH2xBhA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Veterinarski inspektori utvrdili su da su psi uginuli usled nedostatka vode i hrane tokom dužeg vremenskog perioda. Vlasnica prihvatilišta Slađana Bogičić nije želela da odgovori na pitanja Insajdera ali je ranije u izjavama za medije odgovornost prebacila na zaposlenog protiv kojeg je podnela krivičnu prijavu. On je uhapšen ali ubrzo i pušten na slobodu.&nbsp;
Međutim, prema Zakonu o dobrobiti životinja, za njih je odgovorna vlasnica, a ne zaposleni. Tužilaštvo ipak nije pokrenulo postupak po službenoj dužnosti protiv Slađane Bogičić, pa su krivične prijave morali da podnesu lokalni aktivisti i profesori Pravnog fakulteta. Ubrzo su podneli i drugu prijavu, nakon što su im dugogodišnji donatori prihvatilišta iz Nemačke dostavili potvrde o uplatama.
"Ispostavilo se da je za svega četiri meseca pribavljeno na račun vlasnice prihvatiliša više od 7.000 evra, i to su samo one potvrde za koje su dostavili donatori pa pretpostavljamo da je iznos daleko veći. Jasno je da se radi o krivičnom delu pronevere imajući u vidu da novac koji je namenjen za određenu svrhu se ne koristi za te namene i tako faktički donatori bivaju dovedeni u zabludu", izjavila je za Marker Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu.
Prema Zakonu, Opština Veliko Gradište je još pre 15 godina bila dužna da osnuje prihvatilište za životinje, ali kao i dve trećine drugih lokalnih samouprava, to nije učinila. Tu obavezu je prepustila Udruženju "PUŽ", i za zbrinjavanje pasa odobrili mu korišćenje gradskog zemljišta. Sada iz Opštine za Marker kažu da nisu znali šta se dešava u Prihvatilištu i da su, kada su saznali, odmah poništili dozvolu za upotrebu zemljišta. Pravnici i aktivisti kažu da nije sporno da se tim poslom bave udruženja, ali da loši propisi i izostanak kontrole omogućavaju potencijalne zloupotrebe.
"Informacije kojima raspolažemo i koje su javno dostupne na Agenciji za privredne registre, Udruženje ’PUŽ’ je neaktivno što znači da nije bilo obavezno da preda finansijske izveštaje, odnosno da u prethodne četiri godine nije obavljalo delatnosti za koje je registrovano a to je pomoć ugroženim životinjama samim tim taj produžetak ugovora od Opštine Veliko Gradište bio je veoma sporan", rekla je Marker Jelena Jevtović, pravnica i aktivistkinja za prava životinja.
"Sporno je i to što je Udruženje dobijalo novac od donatora na privatne račune, a ne račun udruženja kao što to treba da bude kako bi pravdali sve donacije koje stižu. Nema provera, nisu proveravani ni na koji način. Svako udruženje koje radi ima knjigovođu, novac koji stigne na račun udruženja mora da se pravda na mesečnom nivou a i godišnji izveštaj je tu koji svako mora da podnese. Međutim, pošto Udruženje nije bilo aktivno, ni računi nisu bili aktivni", kazala je za Marker Marija Cvjetićanin iz Udruženja "Ventura".
Nadležna za kontrolu rada prihvatilišta za životinje je Republička uprava za veterinu, međutim na pitanja Markera odgovaraju kratko: da su po pozivu tužilaštva izašli na teren i preduzeli određene mere. Koje tačno – ne saopštavaju. Ne odgovaraju ni tužilaštva šta su preduzeli po krivičnim prijavama. Pošto su krivične prijave podnete u svojstvu zainteresovane javnosti, a ne u svojstvu oštećene strane, moguće je i da tužilaštva odbace prijave a da o tome ne obaveste nikoga.
Izvor: Insajder

Teme

Slučaj masovne smrti pasa u Velikom Gradištu - tužilaštva ne odgovaraju šta je sa krivičnim prijavama protiv vlasnice prihvatilišta (VIDEO)

On se sumnjiči da je kao volonter u jednom prihvatilištu za pse u Velikom Gradištu, neadekvatnim postupanjem doprineo da dođe do toga da veliki broj pasa ugine, navodi se u saopštenju MUP-a. 	
Policija je, 4. juna ove godine, po prijavi, u prihvatilištu zatekla oko 40 živih i 25 leševa pasa u fazi raspadanja. 	Veterinar i republička veterinarska inspektorka su se izjasnili da su psi preminuli usled nedostatka vode i hrane u dužem vremenskom periodu. 	
Preživelim psima je pružena adekvatna veterinarska pomoć. 	
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikom Gradištu.
Izvor: Tanjug

Uhapšen muškarac u Velikom Gradištu osumnjičen za zlostavljanje i ubijanje pasa

Vlasti okruga saopštile su da je požar izbio oko 4.10 po lokalnom vremenu i da je ugašen 30 minuta kasnije, kao i da nema izveštaja o ljudskim žrtvama ili povređenima, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
Čatučak je jedna od najvećih pijaca u jugoistočnoj Aziji. Svakog vikenda tu pijacu poseti skoro 200.000 turista.
Na pijaci se kao kućni ljubimci prodaju psi, ptice, kornjače, pitoni i ostali gmizavci.
Deo pijace gde su se prodavale životinje dugo je bio kritikovan zbog loših životnih uslova životinja.
Fondacija prijatelja divljih životinja na Tajlandu opisala je pijacu Čatučak kao "sramotu za Bangkok".
"Mnoge od tih jadnih životinja se krijumčare u zemlju, često ilegalno. To je nemoralno, okrutno, opasno po zdravlje i bezbednost i potpuno nepotrebno", rekao je direktor fondacije Edvin Vik.
Izvor: Tanjug

Životinje