"<a href="https://www.insajder.net/teme/zastita-zivotinja-u-srbiji-sesnaest-godina-zakona-ali-nasilje-i-dalje-nekaznjeno">Zakon o dobrobiti životinja </a>je u junu obeležio punih 16 godina od usvajanja, ali to dete još uvek nije prohodalo. Ovde smo da nadležnima kažemo da nam je dosta i da insistiramo <a href="https://www.insajder.net/teme/konferencija-na-pravnom-fakultetu-izmena-zakona-o-dobrobiti-zivotinja-u-ovom-trenutku-nemoguca-misija">na primeni regulative</a>, kako bismo zaustavili napuštanje, zlostavljanje i ubijanje životinja, što je u interesu svakom civilizovanom čoveku", naveli su aktivisti u saopštenju.
Prema njihovim rečima, to je <a href="https://www.insajder.net/teme/protest-protiv-zanemarivanja-i-zlostavljanja-zivotinja-drzava-da-primenjuje-propise-koje-je-donela">peti skup aktivista od početka godine</a>, nakon što su dva prihvatilišta u Rumi i Gajdobri zatvorena jer su u njima pronađene izgladnele, bolesne životinje u užasnim uslovima.
Aktivisti tvrde da je tako u većini prihvatilišta u Srbiji, uprkos značajnim sredstvima koje se svake godine izdvajaju za poslove zoohigejene.
Dodali su da se protiv firme "Avenija MB" takođe već godinama podnose prijave zbog nezakonitog postupanja u hvatanju, transportu i takozvanom zbrinjavanju pasa iz cele Srbije, za koje aktivisti tvrde da je rezultiralo smrću hiljada pasa i da nikada niko nije za to odgovarao
Aktivisti tvrde i da većina lokalnih samouprava nije ispunila zakonsku obavezu iz 2009. godine da na svojoj teritoriji obezbedi prihvatilište.
Protesti su danas održani u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Pirotu, Boru, Kraljevu, Čačku i Kragujevcu ispred sedišta 12 okružnih veterinarskih inspekcija i Uprave za veterinu u Beogradu, koji su nadležni za sprovođenje propisa o dobrobiti životinja.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U više gradova u Srbiji održani protesti kojima se traži primena zakona za zaštitu životinja

Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do dve godine za svakoga ko, suprotno propisima, ubije, povredi, muči ili na bilo koji drugi način zlostavlja životinju. Ako je u pitanju veći broj jedinki, ili se radi o posebno zaštićenoj vrsti, zakon predviđa novčanu kaznu do million dinara, ili kaznu zatvora u trajanju do tri godine.
Međutim, praksa pokazuje da su zatvorske kazne veoma retke, a podaci Republičkog zavoda za statistiku su poražavajući.&nbsp;
U 2021. godini podneta je 231 krivična prijava, ali je doneto samo 25 osuđujućih presuda. Kada se pogleda struktura presuda, jedno lice je osuđeno na šestomesečnu zatvorsku kaznu, osam osoba je kažnjeno novčanom kaznom, a 16 uslovno.&nbsp;
Podaci za sledeću 2022. godinu, po Republičkom zavodu za statistiku, kažu da je za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja prijavljeno 210 osoba, a da je od njih jedna osuđena na zatvorsku, pet na novčanu i 16 na uslovnu kaznu zatvora.&nbsp;
Osnovni problem je, kako navode mnogi <a href="https://www.insajder.net/teme/veterane-na-cetiri-noge-vojska-rashoduje-i-prodaje-sluzbenog-psa-ne-mozete-da-date-obicnom-civilu-za-500-dinara">aktivisti za prava životinja</a>, to što počinioci najčešće ostaju nepoznati, a i kada su poznati, građani ih ne prijavljuju verovatno zbog straha od konfrontacije, ali i nepoverenja u rad institucija.&nbsp;
<h2>Bajović: Zakon – mrtvo slovo na papiru</h2>
Profesorka krivično procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović kaže za Insajder da je <a href="https://www.insajder.net/teme/konferencija-na-pravnom-fakultetu-izmena-zakona-o-dobrobiti-zivotinja-u-ovom-trenutku-nemoguca-misija">Zakon o dobrobiti životinja</a> usvojen pre 16 godina, ali da se može reći da je <a href="https://www.insajder.net/teme/vanja-bajovic-zivimo-u-drzavi-u-kojoj-institucije-nemamo-video">ostao mrtvo slovo na papiru</a>, imajući u vidu zanemarljiv broj prekršajnih postupaka koji se pokreću za kršenje njegovih odredbi.
Kako dodaje, za njegovu primenu je nadležna Veterinarska inspekcija, koja svoje nepostupanje pravda kadrovskim nedostacima, a sama primena bi mogla sa se poboljša kada bi se stavio u nadležnost i komunalnoj miliciji.
Ističe i kako se tužilaštva uopšte ne bave slučajevima kršenja ovog Zakona, uprkos brojnim prijavama građana.
Problem vidi i u lokalnim samoupravama.&nbsp;
&nbsp;“Lokalne samouprave su dužne da otvore prihvatilišta, organizuju službe zoohigijene na svojoj teritoriji i za to dobijaju sredstva iz budzeta. <a href="https://www.insajder.net/teme/jelena-jevtovic-za-insajder-gde-odlaze-milioni-evra-namenjeni-zastiti-zivotinja-video">Pitanje je gde ta sredstva završavaju</a>, kada vidimo u kakvom su nam stanju prihvatilišta i koliko je napuštenih pasa na ulicama. Lokalne samouprave pare koje dobijaju iz budžeta prebacuju privatnim kompanijama da obavljaju ove poslove, a one namerno ne rešavaju problem kako bi sticale profit”, kaže profesorka Bajović.
Smatra da je rešenje u doslednoj primeni Zakona, ali i u određenim zakonskim izmenama.
“Neophodno je insistirati na odgovornom vlasništvu, strogoj kontroli odgajivačnica, ispunjenju zakonskih obaveza od strane lokanih samouprava kao i strogoj kontroli trošenja budžetskih sredstava”, navodi Vanja Bajović.&nbsp;
<h2>Marić: Mnogo nelogičnosti i onoga što ne odgovara situaciji na terenu</h2>
Branko Marić, predsednik Asocijacije nemačkih ovčara kaže za Insajder da <a href="https://www.insajder.net/teme/konferencija-na-pravnom-fakultetu-izmena-zakona-o-dobrobiti-zivotinja-u-ovom-trenutku-nemoguca-misija">Zakon o dobrobiti životinja</a> generalno nije loš, ali da je problem u tome što se ne primenjuje.&nbsp;
“Ne mogu da pričam sa preciznošću koliko je Zakon dobar. U njemu ima mnogo nelogičnosti, mnogo onoga što ne odgovara situaciji na terenu, ali stvarno ne možemo da pričamo o njemu kada se, od dana donošenja do dana današnjeg, ne primenjuje. Apsolutno - nemamo primenu”, navodi on.&nbsp;
Marić navodi i rezultate <a href="https://zbornik.pf.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2019/12/doi_10.5937_zrpfns53-22679.pdf">studije Dr Nataše D. Stojanović, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Nišu</a>, koja je, faktografski izvukla podatke za deset godina, što se tiče broja prijavljenih i procesuiranih osoba za kršenje Zakona o dobrobiti životinja.&nbsp;
“Kao uzorak su uzeti Kragujevac, Novi Sad i Niš, i dobijeni su podaci koliko je bilo slučajeva koji su procesuirani na osnovu tog Zakona. To je nešto minorno i smešno. Znači, <a href="https://www.insajder.net/teme/protest-protiv-zanemarivanja-i-zlostavljanja-zivotinja-drzava-da-primenjuje-propise-koje-je-donela">radi se samo o tome da državne institucije ne rade svoj posao</a> i da inspekcija nije tu da zatvara kafiće i restorane. Terenska inspekcija je tu da kontroliše problem koji postoji oko pasa, azila i slično, ali oni prijave često odbace sa izgovorom kako nisu nadležni i tako sa sebe skidaju odgovornost”, ističe on.&nbsp;
Kao nadležne institucije navodi Ministarstvo poljoprivrede, Poljoprivrednu inspekciju i Upravu za veterinu.&nbsp;
“Poljoprivredna inspekcija je nadležna za sve domaće životinje, a Uprava za veterinu za Zakon o dobrobiti životinja, gde je vrlo precizno navedeno da se to odnosi i na pse i mačke. Naravno, tu su i tužilaštvo, i policija, i svi oni koji, jednostavno, ne rade svoj posao”, ističe Marić.&nbsp;
Marić dodaje i kako je veoma važno ko podnosi prijavu za zlostavljanje ili ubijanje životinja.&nbsp;
“Nije isto kada vi ili ja podnesemo prijavu, ili, recimo, kada to učini načelnik Veterinarske inspekcije, koji može da pozove direktora ili načelnika Finansijske inspekcije, MUP i kaže - treba mi podrška, krećemo u kontrolu. Mi kao pojedinci, jednostavno, nemamo izvršnu vlast da bismo sprovodili zakon”, zaključuje Marić.&nbsp;
<h2>Radivojević: Institucije će uvek odgovoriti da nisu nadležne</h2>
Tijana Radivojević iz inicijative građana "Pravnici za zaštitu životinja Novi Sad" kaže da je, što se tiče kršenja Zakona o dobrobiti životinja, prvi problem to što ne postoji preventiva. &nbsp;
“Ne postoji uspostavljen mehanizam u smislu edukacije, kako građana, tako i ljudi koji se time bave - od pravosuđa, do inspektora i policije. Svi misle da uvek imaju da rade neke važnije stvari, nego da se “bave psima i mačkama”, a usvojeni su Zakon i podzakonski propisi koje treba da primenjuju i gde postoje mehanizmi za primenu. Najčešći utisak jeste da će institucije &nbsp;uvek reći - mi nismo nadležni. Čak i ukoliko nisu, u obavezi su da obaveste nadležne organe. Međutim, oni to ne rade, pa građani budu zbunjeni &nbsp;u smislu ko jeste nadležan, i na kraju obično odustanu od prijave”, ističe ona.
Kao drugi veliki problem <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/usvojeni-zahtevi-peticije-za-zastitu-zivotinja-u-azilima">navodi prihvatilišta</a>, zato što ih u nekim delovima Srbije nema, a tamo gde ih ima, sve se radi uz pomoć “štapa i kanapa”.&nbsp;
“Nema kontakta sa volonterima i građanima. Volonteri se ne pozivaju, a u prihvatilištima su dosta zatvoreni za saradnju, jer bi na taj način volonteri i građani mogli, na neki način, da budu mehanizam kontrole koliko se tamo radi adekvatno, a koliko ne. &nbsp;Postoji komunalna inspekcija koja bi trebala da kontroliše da li je pas čipovan i da obilaze teren. Oni to ne rade, a ne znam ni da li imaju čitače”, ističe.&nbsp;
Objašnjava i zašto je veoma mali broj prijava kršenja Zakona.&nbsp;
“Kao prvo, ljudi možda i ne znaju kome se šta prijavljuje i na koji način. Ne dobijaju prave informacije. Ako i prijave, često se desi da niko ne postupi po prijavi ili da komunalni inspektor kaže – “izašao sam na teren, nisam mogao da uđem u objekat/dvorište, nije bilo nikoga” i priča se završi na tome”, navodi ona.&nbsp;
Kada su u pitanju mere koje se određuju onima koji krše zakon, kaže da su sankcije veoma slabe i da se svode na prekršajne prijave ili novčane kazne.&nbsp;
“Nema nekih konkretnih sankcija u smislu da se možda odredi obaveza rada ili <a href="https://www.insajder.net/arhiva/price/komunalci/lubenice-problem-a-nelegalna-gradnja-odrzavanje-zoohigijene-smece-na-ulicama">volontiranja u Zoohigijeni </a>na neko vreme, ili da se, pored novčane kazne, oformi registar pristupnika, pa da sutra taj neko možda ne može da uzme psa ili mačku kao kućnog ljubimca, zato što se pokazao kao nesavestan vlasnik. Mislim da moramo modernizovati vrstu sankcija, da to ne bude samo novčano kažnjavanje ili, kada je u pitanju krivično delo, uslovna kazna, zato što se to nije pokazalo kao dovoljno efikasna mera. Znači mora postojati nešto konkretnije”, kaže Radivojević.
Kao posebno važnu stvar, ponovo navodi potrebu edukacije, posebno komunalnih i veterinarskih inspektora, ali i utvrđivanje da li ih ima dovoljno i da li mogu da pokriju sav teren za koji su nadležni.&nbsp;
“Postoji mnogo problema što se tiče napuštanja životinja i nesavesnih vlasnika, ali to ne može da ide u nedogled ukoliko postoje organi i službe koje će to da kontrolišu i sankcionišu. Ako toga nema, dobijamo problem da postoji mnogo napuštanja koja prolaze nekažnjeno, da imamo odgajivačnice koje su neregistrovane, mnogo sive zone gde ne možete da ispratite promet pasa i mačaka za koje više ne znate odakle su došli i ko ih je izbacio. &nbsp;Sve rezultira time da ćemo imati životinje koje će biti na ulici, ili po privatnim pansionima koje će građani da plaćaju, da ih zbrinjavaju, udomljavaju, ili u zoohigijeni ili azilu, koji izgledaju kao logori. I to je začarani krug koji se uopšte ne rešava, a nije nerešiv, samo ako postoji volja”, dodaje ona. &nbsp;
Ističe da <a href="https://www.insajder.net/teme/protest-protiv-zanemarivanja-i-zlostavljanja-zivotinja-drzava-da-primenjuje-propise-koje-je-donela">niko ne sprovodi kontrolu, niti pokazuje nameru</a> da se svemu pristupi savesno i ozbiljno, sa namerom da problemi počnu da se rešavaju.&nbsp;
“Niko od nas ne očekuje da se problem reši preko noći, ali da bi bar počeo da se rešava, moramo imati saradnju sa nadležnim institucijama. Ne možemo biti odvojeni i ne može postojati odsustvo komunikacije, moramo komunicirati i razmenjivati informacije, &nbsp;jer mi imamo informacije na terenu, a oni imaju mogućnost da nešto menjaju, jer su izvršna vlast koja treba da sprovodi propise i zakone i da sprovodi kontrolu”, zaključuje Tijana Radivojević iz inicijative građana “Pravnici za zaštitu životinja Novi Sad”.&nbsp;
 
novinar Rajko Martinović
&nbsp;

Teme

Zaštita životinja u Srbiji: Šesnaest godina Zakona, ali nasilje i dalje nekažnjeno

„Ispred Ministarstva su ostavljene fotografije izgladnelih, namučenih životinja, kao i životinja iz prihvatilišta širom Srbije koji su bukvalno kost i koža, a jedinice lokalne samouprave izdvajaju ogromna sredstva iz budžeta za navodnu brigu o dobrobiti tih pasa. Propisi koji se bave zaštitom životinja su dobri, problem je što se ne primenjuju. Država mora da poštuje zakon, i meni lično je poražavajuće da je neophodno da se država moli da poštuje propise koje je donela“, ističe Jevtović.
Okupljanje ispred Ministarstva je počelo u 11:59, odnosno u „minut do 12“, a održano je i osam minuta ćutanja, koji simbolizuju večnost, „za sva stradanja životinja u Srbiji“.
„Psi u prihvatilištima žive očajno, bukvalno se raspadaju. Državna prihvatilišta ne ispunjavaju uslove koje predviđa Pravilnik o uslovima koje moraju da ispune prihvatilišta i pansioni za životinje“, navodi Jevtović.&nbsp;
Ona dodaje da je, prema informacijama kojima raspolaže, u registru Uprave za veterinu registrovana 91 odgajivačnica pasa, a da ih je u Kinološkom savezu preko 4.000.
„Posao Uprave sa veterinu je da sve njih uvede u sistem jer nelegalna prodaja cveta, budžet je uskraćen za velika sredstva koja bi se mogla prikupiti kada ovi ljudi ne bi bili u sivoj zoni. Za to što je veliki broj pasa na ulici delom su zaslužni nelegalni odgajivači jer neretko izbacuju pse koje imaju neke nedostatke, kao i lovci koji izbacuju pse koji ne žele da love“, dodaje.&nbsp;
Naglašava da „opravdanje da nema dovoljno inspektora ili kapaciteta, nju kao građanku ne treba da zanima“.&nbsp;
„Moraš da obezbediš kapacitete, moraš da nađeš način da institucije rade svoj posao. Jedan od načina da podstaknemo državu na to je kritična masa, da se vidi da postoje ljudi kojima je stalo da životinje budu tretirane kako i sam Zakon propisuje – ’sa pažnjom dobrog domaćina’“, poručuje.
Dodaje da je jedan od zahteva protesta i zatvaranje, kako navodi, „ozloglašene Avenije MB, iz Vrnjačke Banje, koja na izrazito nasilan i nehumano način postupa sa psima prilikom hvatanja, a sa kojom jedinice lokalne samouprave zaključuju ugovore suprotno zakonima“.
Ističe da ne postoji edukacija o sterilizaciji ili kastraciji, čipovanju i vakcinaciji, kao i generalno o tome šta znači život sa životinjom.&nbsp;
„Mišljenja sam kada bi samo jedna osoba bila adekvatno kažnjena da bi to poslužilo kao primer ostalima. Kada se država ponaša kao da ju je baš briga za tamo neke pse, što je u sred Beograda nađen pas bez glave, što se životinje raspadaju u prihvatilištima, kakva je to poruka onima koji ih zlostavljaju, izbacuju, ubijaju“, upitala je Jevtović.
Dodaje da „svako od nas može edukovati svoju okolinu“.
„Može objasniti komšijama da psi koji su na ulici nisu pali s Marsa, već da ih je neko izbacio. I da mogu prijaviti nekoga ko psa izbacuje, zlostavlja ili zanemaruje. Pa valjda kada tim prijavama budu zatrpane institucije i kada se stvori ta malopre pomenuta kritična masa institucije konačno počnu i u ovoj oblasti da rade svoj posao“, zaključuje aktivistkinja Jelena Jevtović.
Deo protesta je bila i protestna šetnja do Lovačkog saveza u ulici Alekse Nenadovića, gde su okupljeni pravili buku i ostavljali poruke da psi nisu štetočine i da je pozivanje na njihov odstrel krivično delo.
Skup je podržala grupa bajkera, a obezbeđivala ga je i policija.
Prethodni protest održan je 8. marta ispred Uprave za veterinu.
Izvor: Insajder

Protest protiv zanemarivanja i zlostavljanja životinja: Država da primenjuje propise koje je donela

"Suočeni smo sa populacijom pasa lutalica koje nema ni u jednoj drugoj civilizovanoj zemlji i ta populacija raste", rekao je nedavno turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i dodao da "(turska) nacija želi rešavanje tog problema". 
 
 U centru rasprave koja će trajati nekoliko dana, nalazi se odredba koja predviđa eutanaziju bolesnih pasa ili onih sa "lošim ponašanjem", što osuđuju aktivisti za prava životinja koji se zalažu za njihovu masovnu sterilizaciju. 
 
 Vlada, zabrinuta zbog porasta napada i slučajeva besnila zbog četiri miliona zvanično registrovanih pasa lutalica, odbija pripremnu kampanju eutanazije, tvrdeći da želi da pse okupi u skloništima i podstakne njihovo usvajanje. 
 
 "Naš narod želi sigurne ulice", rekao je Erdogan, čija Partija pravde i razvoja (AKP) i njeni saveznici imaju apsolutnu većinu u parlamentu. 
 
 Opozicija obećava da će blokirati tekst, čak i ako bude usvojen. 
 
 Opoziciona Republikanska narodna partija, druga snaga u parlamentu, koja kontroliše najveće gradove u zemlji, uključujući Istanbul i glavni grad Ankaru, saopštila je da njeni gradonačelnici neće sprovoditi zakon, ako bude usvojen. 
 
 Demonstracije protiv teksta održane su poslednjih nedelja, čak i u okviru zdanja parlamenta u Ankari. 
 
 Kao odgovor, vlada preti neposlušnim gradonačelnicima zatvorom, a posetiocima je zabranjen pristup parlamentu ove nedelje kako bi se sprečili incidenti. 
 
 Za razliku od mnogih zemalja, psi i mačke lutalice sastavni su deo svakodnevnog života miliona Turaka, koji nude hranu i ljubav tim životinjama. 
 
 Čak je nedavno reagovala i slavna Brižit Bardo (Brigitte Bardot), čija je fondacija posvećena borbi za zaštitu životinja. 
 
 "Turska je do sada bila primer saosećanja za mačke i pse lutalice koji mogu da žive u harmoniji sa stanovništvom. Ne dozvolite da Turska postane zemlja koju ne vole i koju kritikuju zbog ravnodušnosti i okrutnosti prema živim bićima koja su naši najverniji saputnici", navodi se u pismu bivše francuske glumice upućenom Erdoganu.
Izvor: Beta&nbsp;

Turski parlament počeo raspravu o uličnim psima, opozicioni gradonačelnici kažu da neće poštovati zakon

"<a href="https://insajder.net/prenosimo/ssp-upozorava-izmena-zakona-o-dobrobiti-zivotinja-bi-mogucilaa-eutanaziju-pasa">Zakon o dobrobiti životinja</a>, koji postoji već 14 godina i kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornost ljudi u postupanju prema životinjama, nije mnogo doprineo u zaštiti životinja. Razlog je taj što se pojedine odredbe Zakona ne primenjuju, a druge zloupotrebljavaju smatra Vanja Bajović, profesorka krivičnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.&nbsp; "Svima nama koji volimo životinje je jasno kakva je Srbija zemlja za životinje. Dovoljno je što ih svakodnevno viđamo po ulicama izmučene, gladne, napuštene, bolesne, povređene. Svi mi, koji imamo izvesnu dozu empatije, ne možemo a da ne saosećamo sa njihovim patnjama. Sa druge strane, čak i oni koji ne vole životinje, čak i oni koji se plaše životinja, moraju da vide interes u tome da se ovo pitanje pravno reši“, naglašava ona.&nbsp; Vanja Bajović smatra da, ukoliko bi se odredbe Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterini pravilno primenjivale, u Srbiji ne bi bilo napuštenih pasa na ulicama &nbsp;- jer bi se vlasnici kažnjavali, a kao problem ističe i nefunkcionalnost institucija.&nbsp; "Lokalne samouprave napuštene životinje smatraju komunalnim problemom“, kaže Vanja Bajović. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231208231232_46f9c49c3371be9ea78fe5a2869906eba6438c430f4c01d8d56ae12c9c4c42cf.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231208231232_46f9c49c3371be9ea78fe5a2869906eba6438c430f4c01d8d56ae12c9c4c42cf" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Konferencija pod nazivom „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja” na Pravnom fakultetu u Beogradu"> <figcaption>Konferencija pod nazivom „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja” na Pravnom fakultetu u Beogradu, foto: Insajder</figcaption> </figure>  "Nažalost, uporište imaju u Zakonu o komunalnim delatnostima, što je apsolutno neusklađeno sa Zakonom o veterinarstvu i potencijalno neustavno, jer životinje ne mogu da budu komunalni problem. Dobrobit životinje i životinja same po sebi nisu komunalni otpad, nisu komunalni problem - to je suprotno svim evropskim konvencijama“, dodaje ona. Vanja Bajović kaže da je problem i u tome što lokalne samouprave, umesto da organizuju službe zoohigijene i otvaraju prihvatilišta, zaključuju prilično privilegovane ugovore sa određenim kompanijama, kojima nije u interesu da se problem reši. "Njima je u interesu da problem traje iz godine u godinu, kako bi imali što više angažmana i više posla“, ističe ona. Vanja Bajović je podsetila i na Izveštaj Državne revizorske institucije o efikasnosti rešavanja problema napuštenih životinja, koji je objavljen krajem 2021. godine i koji je ukazao na to da sporost i nedoslednost lokalnih samouprava u izvršavanju zakonskih obaveza ima za posledicu nesvrsishodno trošenje sredstava iz lokalnih budžeta.&nbsp; Za četiri godine iz lokalnih budžeta za obavljanje zoohigijene izdvojeno 6 milijardi dinara, a još dodatnih 5 milijardi je isplaćeno na ime odštete za ujede pasa, navodi se u tom Izveštaju, što posledica nedovoljnog angažovanja nadležnih organa na lokalnom i državnom nivou. Naravno, tu je veći rizik po zdravlje i bezbednost ljudi, a ugrožena je i dobrobit životinja. "<a href="https://insajder.net/prenosimo/obelezen-nacionalni-dan-prava-zivotinja-u-beogradu">Ni kaznena politika ne daje željene rezultate</a>, već je apsurdno mali broj krivičnih i prekršajnih sankcija“, kaže Vanja Bajović. &nbsp;Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da je za krivčno delo ubijanje i zlostavljanje životinja u 2022. godini prijavljeno 210 punoletnih osoba, međutim, podaci pokazuju i da jako mali broj dobije adekvatnu kaznu.&nbsp; &nbsp;Iste godine, kaznu zatvora za to delo dobila je samo jedna osoba, novčanih kazni bilo je pet, a uslovnih osuda 16. &nbsp; Problem je što je su učinioci tog krivičnog dela u većini slučajeva nepoznati.&nbsp; <a href="https://insajder.net/teme/miloradovic-bjelica-prvo-osnovno-tuzilastvo-krijumcarenje-zivotinja-izolovani-incident-neophodna-obuka-tuzilaca-sudija-i-policijskih-sluzbenika-video">Nena Miloradović Bjelica</a>, viša tužilačka pomoćnica Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, kaže da za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja uglavnom nema dokaza, što takođe utiče na izuzetno mali broj krivičnih presuda.&nbsp; "Nemamo snimak, nemamo fotodokumentaciju, nije rađen uviđaj sa lica mesta, ne zna se čiji je krv zatečena, ako je bilo do nekog povređivanja fizičkog i jednostavno takve prijave u nedostatku dokaza, odbacuju se u fazi predkrivičnog postupka“, kaže Nena Miloradović Bjelica.&nbsp; Ona smatra da je potrebna dodatna obuka tužilaca, sudija i policijskih službenika.&nbsp; "Često nedostaje empatija policijskog službenika prema životinjama, a često je ta životinja ubijena na svirep način. Ja pitam - šta je motiv? Zašto se to radi? Ti ljudi možda vežbaju da jednog dana ubijaju ljude“, kaže Miloradović Bjelica. Zakon o dobrobiti životinja, od kad je u primeni, od 2009. godine, nije menjan. Međutim, on nije sasvim usklađen sa pojedinim direktivama Evropske Unije i Saveta Evrope, pa je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede &nbsp;pokrenulo njegove izmene u tri navrata, 2015, 2019. i ponovo 2023. godine.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231208231232_00782c6bc056aba97d7e35ecefb60c163d714093e1640e0a005abc26e3afebdd.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231208231232_00782c6bc056aba97d7e35ecefb60c163d714093e1640e0a005abc26e3afebdd" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Konferencija pod nazivom „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja” na Pravnom fakultetu u Beogradu"> <figcaption>Konferencija pod nazivom „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja” na Pravnom fakultetu u Beogradu, foto: Insajder</figcaption> </figure>  Članica Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama <a href="https://insajder.net/teme/krijumcarenje-divljih-zivotinja-opasna-i-zakonom-zabranjena-praksa-video">Zakona o dobrobiti životinja</a>, Jelena Jevtović (Unija poslodavaca Srbije), kaže da je problem što nemaju uvid u ceo Zakon već se grupa bavi određenim članovima, koji se odnose na dobrobit životinja na farmama, napuštenih životinja, zatim tokom prevoza, u naučne svrhe itd.&nbsp; "Tako da u moći Radne grupe nije bilo ništa, to je farsa, jer &nbsp;je ona osnovana samo da se bavi samo sa ta četiri člana Zakona, a definicija i ključne stvari su negde tamo na početku objašnjene i definisane. Zakon je jedna celina“, kaže Jelena Jevtović i dodaje da su prvobitni predlozi izmena bili neprihvatljivi, poput eutanazije zdravih životinja. "Mi smo 2015. godine to sprečili i sa tadašnjim Ministarstvom usaglasili tekst koji je bio prihvatljiv i Udruženjima i njima. To je sve bilo super i to je završilo u fioci. Sad, osam godina kasnije, izvuku iz fioke, ali ne taj što smo se dogovorili, nego onaj prvi od kog smo mi krenuli i koji nama ne odgovara, da bi provukli to što hoće, jer - oni neće da kažnjavaju neodgovorne vlasnike, nego im je lakše da ubiju pse“, ističe Jelena Jevtović i dodaje da je sporno i uvođenje regionalnog prihvatilišta za hiljadu do dve pasa. &nbsp;"A tamo gde je kapacitet 90 pasa, oni se jedu međusobno, zatim je sporno &nbsp;to da karantin postoji samo za pse i mačke, mislim, a gde ćeš ti sa povređenom kravom, gde ćeš sa povređenim konjem?“, pita se ona. Jelena Jevtović smatra da je izmena Zakona u ovom trenutku nemoguća misija i da je bolje sačekati, kako bi se dobio Zakon kakav žele građani koji vole životinje i saosećaju sa njihovom sudbinom i kako bi se postigao krajnji cilj – a to je prava zaštita životinja i njihove dobrobiti. &nbsp;Izvor: Insajder

Konferencija na Pravnom fakultetu: Izmena Zakona o dobrobiti životinja u ovom trenutku nemoguća misija