To znači da će u izabranim popisnim krugovima biće evidentirani svi objekti i sva domaćinstva na toj teritoriji, pri čemu će posebna pažnja biti posvećena domaćinstvima koja imaju bar jedno dete mlađe od pet godina, objavio je RZS.
Podaci će se odnositi na razvoj dece u ranom detinjstvu, imunizaciju, zdravlje, dojenje i ishranu odojčadi, obrazovanje dece, rane brakove, ali i na zdravlje i položaj žena i muškaraca. 
Ovo je najavljeno u okviru sedmog kruga Istraživanja višestrukih pokazatelja u Srbiji, koji RZS sprovodi u saradnji sa UNICEF-om, uz finansijsku pomoć UNICEF-a, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), Republike Srbije i drugih partnera.
Kako je saopšteno, istraživanje se na reprezentativnom uzorku sprovodi kao dva istraživanja, od kojih će jedno obuhvatiti 8.000 domaćinstava nacionalne populacije a drugo 2.000 domaćinstava populacije u romskim naseljima. 
Glavno istraživanje biće sprovedeno od sredine septembra do kraja decembra ove godine. 
Ovo istraživanje se ponavlja na svakih pet do šest godina i obezbeđuje praćenje napretka i identifikovanje trendova, navedeno je.
Pojedinačni podaci prikupljeni u svim fazama istraživanja koristiće se isključivo u statističke svrhe, a biće objavljeni u zbirnom obliku, kako je napomenuto. 
Dodaje se da svi podaci koji se odnose na lične, porodične, imovinske i ekonomske prilike ispitanika predstavljaju službenu tajnu, u skladu sa zakonom. 
U popisnim krugovima koje saradnici RZS-a budu posetili oni će imati ID kartice sa obeležjima UNICEF-a i RZS-a. 
Na kartici će, kako je istaknuto, biti slika saradnika, broj lične karte i ovlašćenje za rad, a saradnici će sa sobom imati i pismo za domaćinstvo.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zavod za statistiku od sutra mapira domaćinstva u Srbiji za istraživanje sa UNICEF-om

Ističe se da ništa ne opravdava ubijanje dece gde god da su i poziva da se nastavi prekid vatre u Pojasu Gaze.
Unicef ukazuje da je prekid vatre početkom godine dao deci u Pojasu Gaze šansu da prežive i budu deca.
„Nastavak rata ponovo im oduzima detinjstvo“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Agencije UN za palestinske izbeglice (UNRWA).
Od početka rata u Pojasu Gaze u oktobru 2023. godine ubijeno je 15.000 dece, navodi Unicef.

Unicef: Najmanje 100 dece svakodnevno ubijeno ili ranjeno u Pojasu Gaze od 18. marta

Peter Hokins iz UNICEF novinarima u Ženevi putem video veze iz Sane rekao je da je u pojedinim područjima ozbiljna i akutna pothranjenost 33 odsto.
"Posebno na zapadnoj obali, u Hodeidi, na rubu su katastrofe... gde će hiljade ljudi umreti", rekao je on.
Smanjenje pomoći SAD i drugih donatora, zajedno s ozbiljnim nedostatkom distribucije hrane u 2024, doprinelo je kritičnim situacijama u nekim područjima. Svako drugo dete mlađe od pet godina pothranjeno je u Jemenu, uz 1,4 miliona trudnica i dojilja, navodi UNICEF.&nbsp;
"Ova katastrofa nije prirodna - uzrokovao ju je čovek. Više od decenije sukoba je desetkovalo jemensku ekonomiju, zdravstvenu zaštitu i infrastrukturu. Više od polovine stanovništva oslanja se na humanitarnu pomoć", dodao je Hokins.
Ranije ovog meseca, Lekari bez granica su upozorili da se pothranjenost uvećava u Jemenu, te da potrebe prevazilaze trenutne kapacitete.
UNICEF je apelovao na dodatnih 157 miliona dolara za 2025.
Od stupanja na dužnost 20. januara, američki predsednik Donald Tramp pauzirao je programe USAID-a na 90 dana, dok njegova administracija razmatra da li su u skladu sa politikom "Amerika na prvom mestu".
Izvor: Beta

UNICEF: Zapadna obalna područja Jemena na ivici katastrofe zbog pothranjenosti

"Skoro svako dete u Gazi zna šta znači biti raseljeno, njihove porodice su rasturene, njihovi domovi uništeni", kaže se u saopštenju Unicefa i dodaje da "nijedno dete neće izaći iz užasa bombardovanja bez traume". 	Unicef pozdravlja najavu prekida vatre, iako samo time neće biti okončana patnja dece. &nbsp;
"Mobilišimo resurse za povećanje i proširenje našeg odgovora na hitne slučajeve. Samo uz siguran, neograničen pristup širom Gaze, humanitarci mogu da dostavljaju pomoć koja će stići do dečjih ruku", navodi se u apelu Unicefa uz napomenu da je deci u Gazi pomoć hitno potrebna.&nbsp;
"Od početka ovog rata, osoblje Unicefa je na terenu, radeći sa partnerima na obezbeđivanju vode za piće raseljenim porodicama, lečenju teško neuhranjene dece i obezbeđivanju medicinskog materijala i vakcina za decu u bolnicama i skloništima", ističe se u apelu Unicefa u kojem se, pre svega, traži potpuno pridržavanje sporazuma o prekidu vatre i oslobađanju talaca.&nbsp;
Unicef traži bezbedan i neograničen humanitarni pristup širom Pojasa Gaze za protok neophodne pomoći i da bezbedno kretanje humanitarnim radnicima bude zagarantovano.
Unicef apeluje da deca dobiju pristup školama, bolnicama, da im se obezbedi vodovodna i sanitarna infrastruktura. &nbsp;
"Deci i njihovim porodicama mora biti dozvoljeno da se slobodno kreću i ne bi trebalo da budu prisiljeni da se presele", navodi Unicef u apelu. 	Tes Ingram, menadžer za komunikacije Unicefa, rekla je za Al Džaziru da je srela porodice u Gazi koje su pravile improvizovana skloništa na ruševinama onoga što su nekada bili njihovi domovi.&nbsp;
Ona je dodala da je posebno zabrinuta za dobrobit dece.&nbsp;
"Za decu je u ovakvim uslovima nije samo zastrašujuće da budu napolju, izložena hladnoći, već je i veoma opasno. Imali smo veliki broj dece u Gazi koja su umrla od hipotermije. Porodice nemaju mogućnost da obezbede da im deca budu zaštićena“, rekla je ona.&nbsp;
"Ono što ljudi najviše traže od nas su šatori, cerade i voda, jer su vodovodni sistemi potpuno uništeni, a ne pruža im se ni mogunost da ih poprave", rekla je ona.
Izvor: Tanjug

UNICEF: Deca u Gazi žive u opasnim uslovima, hitno potrebna pomoć

UNICEF je takođe naveo da se svakodnevno prijavljuje oko desetoro povređene dece, preneo je CNN.
Navedeno je da mnoga deca, koja i nisu fizički povređena, prolaze kroz duboke traume zbog nasilja.
Prema saopštenju UNICEF-a, mnoga deca su pokazala ozbiljne znake emocionalnog stresa, uključujući anksioznost zbog odvojenosti, agresivnost i probleme sa koncentracijom.
Deca se suočavaju sa poremećajem sna, noćnim morama, glavoboljama i gubitkom apetita.
Izvršna direktorka UNICEF-a, Ketrin Rasel, pozvala je na hitno primirje kako bi se zaštitila deca.
"Trenutni rat u Libanu ruši dečje živote, nanoseći im ozbiljne fizičke povrede i duboke emocionalne ožiljke. Kada su deca prisiljena da trpe dug period traumatskog stresa, suočavaju se sa ozbiljnim zdravstvenim i psihološkim rizicima, a posledice mogu da traju ceo život", istakla je Rasel.
Libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od oktobra prošle godine poginulo 166 dece, dok je 1.168 njih povređeno.
Izvor: Tanjug

UNICEF: U Libanu svakodnevno strada bar jedno dete

Na konferenciji za novinare u Ženevi, portparol UNICEF-a Džejms Elder rekao je da će, ako se ovaj tempo nastavi, biti potrebno više od sedam godina da se evakuiše 2.500 dece kojima je potrebna hitna medicinska pomoć, preneo je Gardijan.
Prema podacima UNICEF-a, broj evakuisane dece pao je sa 296 na 22 mesečno otkako je zatvoren prelaz Rafa 6. maja.
Od tada je samo 127 dece, koja pate od povreda glave, amputacija, opekotina, raka i teške neuhranjenosti, dobilo dozvolu da napusti Gazu.
Izvor: Tanjug

UNICEF: Broj evakuisane dece pao je sa 296 na 22 mesečno, otkako je zatvoren prelaz Rafa

Iako je više devojaka i žena pogođeno i njihova iskustva su bolje dokumentovana, žrtve su i dečaci i muškarci. Procenjuje se da je 240 do 310 miliona dečaka i muškaraca – odnosno 1 od jedanaest – doživeo je silovanje ili seksualni napad tokom detinjstva. O ovim zabrinjavajućim podacima za Marker je govorila ekspertkinja za zaštitu dece iz UNiCEFA Afruz Kavijani Džonson.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9PdrN-nKytA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Nalazi su šokantni i trebalo bi da budu razlog za veliku zabrinutost i akciju. &nbsp;Mislim da mnogi faktori doprinose rasprostranjenosti i visokim stopama seksualnog nasilja. &nbsp;Vidimo kontinuirane društvene i kulturne norme, stvari poput rodne nejednakosti i u mnogim zajednicama one omogućavaju da dođe do seksualnog nasilja. &nbsp;I često sprečavaju ljude da govore. &nbsp;Postoje i drugi konteksti u kojima vidimo seksualno nasilje, posebno su ranjiva deca u osetljivim okruženjima i slično. &nbsp;Takođe znamo da u nekim zemljama, &nbsp;sistem krivičnog pravosuđa nije jak. &nbsp;Dakle, ako dete doživi nasilje, ne postoji adekvatna pravda za decu. &nbsp;I počinioci mogu da nastave da deluju nekažnjeno", kaže Džonson.
Na pitanje Insajdera šta možemo učiniti kako bi se što pre smanjile ovakve brojke, iz Unicefa odgovoraju da je potrebna hitna akcija.
"Ne možemo samo da pogledamo ove brojke i pomislimo, u redu su i da nastavimo, isto, kao što smo do sada radili. &nbsp;UNICEF preporučuje niz akcija, kao prvo, stvarno izazivanje i transformaciju onih društvenih i kulturnih normi, koje omogućavaju da dođe do nasilja i sprečavaju žrtve i preživele da progovore. Dakle, ovo treba da se desi na nivou zajednice, na nacionalnom nivou. &nbsp;Drugo, treba da osiguramo da svako dete ima pristup odgovarajućim i tačnim informacijama kako bi moglo da identifikuje štetno predatorsko ponašanje. Zato je potrebno da budu podržani da govore kada su njihova prava povređena. Važna stvar je i osigurati da deca žrtve i preživeli mogu pristupiti uslugama i pravdi, koja može da im omogući izlečenje i oporavak i spreči dalju štetu. &nbsp;Zatiim, stvarno je potrebno popunjavanje praznina u pravnim sistemima, u zakonima, kako bi se osuguralo da ti pružaoci usluga, pravosudni sistemi, socijalne službe budu adekvatno opremljeni da odgovore na ovo pitanje. &nbsp;I poslednja tačka je nastavak prikupljanja podataka, jer prikupljanjem ovih podataka činimo nevidljivo vidljivim. Moramo biti odgovorni i možemo pratiti napredak, uz nadu da će se stvari menjati na bolje", zaključuje Džonson.
Novinarka insajdera Ana Mihaljčić