Američke carine od 145 odsto na većinu robe iz Kine biće smanjene za 30 odsto, uključujući i carinsku stopu vezanu za najčešće švercovani narkotik fentanil, dok će kineske carine od 125 odsto na američku robu - pasti za 10 odsto. To, praktično, znači da će <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/preokret-u-trgovinskom-ratu-sad-i-kina-spustaju-carine-i-prave-90-dnevnu-pauzu">međusobne carine biti izjednačene</a>, odnosno do sredine avgusta iznosiće 115 odsto.
Zajedničko saopštenje dve zemlje stiže posle više razgovora dve delegacije tokom vikenda u Ženevi – pregovaralo se na neutralnom terenu, a Švajcarska se ponudila da bude domaćin.

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DlIHrRXrMCng&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
"Dosadašnje veoma visoke carine bile su zapravo embargo. A nijedna strana to ne želi. Mi želimo trgovinu. Želimo uravnoteženiju trgovinu. I mislim da su obe strane posvećene tome. Želeli bismo da vidimo da je Kina otvorena za više američke robe. Očekujemo da će postojati i mogućnost kupoprodajnih ugovora kako bi se smanjio naš najveći bilateralni trgovinski deficit. On je prilično neuravnotežen, mnogo toga se dogodilo zbog zanemarivanja u protekle četiri godine jer se prethodna administracija nije bavila tim pitanjem“, rekao je Skot Besent, američki ministar finansija.
 A, Džejmison Grir trgovinski savetnik predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, deli stav da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/americki-ministar-finansija-ostvaren-znacajan-napredak-o-smirivanju-trgovinskog-rata-izmedu-sad-i-kine">tromesečno primirje u trgovinskom ratu sa Kinom</a>, dobar potez.
"Setite se samo zašto smo uopšte ovde; Sjedinjene Države imaju ogroman trgovinski deficit od 1,2 biliona dolara. Zato je predsednik proglasio vanredno stanje i uveo carine. Uvereni smo da će nam dogovor koji smo postigli sa našim kineskim partnerima pomoći da rešimo problem, da radimo na rešavanju te nacionalne vanredne situacije."
Oglasio se i američki predsednik; dok pozdravlja dogovor s Pekingom i deli sebi komplimente, zapravo, ne bira reči kada je reč o prethodnoj američkoj administraciji.

"Za samo tri meseca, bilioni dolara, a samim tim i rekordan broj radnih mesta slivaju se u Sjedinjene Države. To je zahvaljujući mojoj carinskoj politici i našoj velikoj pobedi na izborima 5. novembra! Veoma glupe demokrate rade sve što je u njihovoj moći da umanje značaj onoga što se dešava. Potpuno su van kontrole i izgubili su svako poverenje. Ovo je finansijska revolucija, a oni bivaju zgaženi,” uveren je Donald Tramp.
 A, iako se<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-najavio-smanjenje-carina-kini-uoci-sastanka-u-svajcarskoj"> dogovor Amerike i Kine u Ženevi</a> smatra istorijskim dogovorom, zapravo je reč tek o početku otopljavanja odnosa u trgovinskom ratu koji je počeo pre tri meseca, razvio se pre dva, a buknuo prošlog meseca. Naime, od početka marta, kada je Amerika udvostručila carinsku stopu na kineski uvoz na 20 odsto - trgovinski rat Vašingtona i Pekinga je, po principu „carinom ćeš me, carinom ću te“, za samo mesec dana dostigao 145, odnosno 125 odsto! Drugi april, kada su tarife na uvoz kineske robe dostigle maksimum, Donald Tramp je nazvao "Danom oslobođenja“. Tada je praktično obustavljena trgovine između dve zemlje, što je izazvalo veliku paniku na svetskim tržištima. Mogućih globalnih posledica svesni su i sami akteri. 
"Današnji svet prolazi kroz promene nezabeležene u jednom veku, ekonomski odnosi Kine i Amerike nisu samo od velikog značaja za dve zemlje, već imaju veliki uticaj na globalnu ekonomsku stabilnost i razvoj. Kada je reč o našim odnosima, neminovno je da postoje određene razlike i sukobi, ali ključno je da se sledi princip međusobnog poštovanja, miroljubive koegzistencije i saradnje u kojoj svi dobijaju“, kaže He Lifeng potpredsednik Vlade Kine.
Posle vesti o dogovoru Amerike i Kine, koji je za sada oročen na tri meseca, evropski berzanski indeksi su odmah porasli. S obzirom na to da Vašington i Peking nastavljaju pregovore, postoji mogućnost da carine budu još niže, a berze – sve življe.
 Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Preokret u trgovinskom ratu: SAD i Kina se dogovorile o tromesečnom primirju (VIDEO)

U aprilu je Peking proširio ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih elemenata i magneta koji su ključni za električna vozila, vetroturbine i borbene avione, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kina-obecala-cvrste-i-energicne-mere-kao-odgovor-na-americke-carine">kao odgovor na carine</a> od 145 posto koje je uveo američki predsednik Donald Tramp.
Vladini zvaničnici, trgovci i menadžeri iz automobilske industrije rekli su da firme, za koje se procenjuje da će imati zalihe još tri do šest meseci, sada žure s novim nabavkama i traženjem alternativnih izvora kako bi izbegle ozbiljne poremećaje u proizvodnji.
Jan Gize, trgovac metalima iz frankfurtske firme Tradium, upozorio je da su kupci zatečeni nespremni i da većina proizvođača automobila i njihovih dobavljača ima zalihe magneta tek za dva do tri meseca.&nbsp;
"Ako u tom roku magneti ne stignu u EU ili Japan, mislim da ćemo imati zaista ozbiljne probleme u lancu snabdevanja automobilske industrije", rekao je Gize.
<h2>"Ograničenja će imati veliki uticaj na Teslu i sve ostale proizvođače automobila"</h2>
Najnovije kineske kontrole usmerene su na teške i srednje retke zemne metale, koji omogućuju izradu magneta visokih performansi, otpornih na visoke temperature, poput disprosijuma, terbijuma i samarijuma.&nbsp;
Ovi elementi su ključni za vojne sisteme poput borbenih aviona, projektila i dronova, kao i za rotore, motore i prenosnike koji se koriste u električnim i hibridnim automobilima.
Jedan visoki zvaničnik iz automobilske industrije rekao je da će ova ograničenja imati veliki uticaj na Teslu i sve ostale proizvođače automobila Ii ocenio ozbiljnost kineskih kontrola sa "7 ili 8 od 10".
"To je<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/trampove-carine-stupile-na-snagu-srbiji-37-kini-cak-104-odsto"> oblik odmazde kojim kineska vlada poručuje</a>: 'Nećemo više odgovarati istom merom na carine, ali ćemo vas pogoditi tamo gde boli, pa će vaše firme vršiti pritisak na vlastite vlade da promene tarifnu politiku'", rekao je isti izvor.
Zabranjeno slanje retkih zemnih metala u SAD
Retki zemni metali široko su rasprostranjeni u Zemljinoj kori, ali se teško i skupo prerađuju na ekološki prihvatljiv način. Kina gotovo u potpunosti kontroliše &nbsp;preradu teških retkih zemnih elemenata.
Laki retki metali, poput neodimijuma i praseodimijuma, koji se koriste u većim količinama za izradu magneta, zasad nisu obuhvaćeni zabranom, što Kini ostavlja "veliki prostor za dodatne pretnje" ako trgovinski rat eskalira, rekao je Kori Kombs iz pekinške konsultantske kuće Trivium.
Po novim pravilima, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kina-od-sutra-povecava-carine-na-americke-proizvode-za-84-odsto">kineski izvoznici </a>moraju da dobiju dozvolu za svaku pošiljku retkih metala u inostranstvo, a zabranjeno je njihovo prosleđivanje Sjedinjenim Državama.&nbsp;
Ipak, sprovođenje tih ograničenja, koja se od 2023. postupno šire na sve više ključnih minerala kao odgovor na američke zabrane izvoza tehnologije čipova u Kinu, zasad nije sistemska.
Neki kineski izvoznici već su proglasili problemom više sile pošiljke retkih zemnih metala i magneta namenjenih inostranstvu i povukli robu iz ponude, što dodatno otežava ionako netransparentno formiranje cena na tom tržištu.
<h2>Japan i Australija računaju na sopstvenu proizvodnju</h2>
Japan i druge zemlje polažu nade u smanjenje kineske dominacije nad teškim retkim metalima preko australijske kompanije Lynas, koja planira da proširi svoj pogon u Maleziji i započne preradu disprosijuma i terbijuma do sredine 2025.
"Zalihe teških retkih zemnih metala nisu dovoljne da se spreče mogući poremećaji u lancu snabdevanja automobilske industrije", rekao je jedan zvaničnik japanske vlade i dodao da bi državne rezerve mogle da pruže sigurnost uz zalihe od dva do tri meseca koje trenutno drže proizvođači automobila.
"Ključno je pitanje možemo li na vreme da izgradimo novi, alternativni lanac snabdevanja da premostimo ovu situaciju", dodao je.
Još nije jasno kako tačno kineska vlada planira da sprovodi <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/administracija-sad-izuzela-pametne-telefone-racunare-cipove-iz-reciprocnih-carina">najnovija ograničenja</a> iako su uvedena 2. aprila.&nbsp;
Analitičari ističu da se nova pravila donose u trenutku kad Kina ima sve manje sirovina za preradu teških retkih metala zbog građanskog rata u Mjanmaru, pa bi zabrana izvoza mogla pomoći da se zadovolje domaće potrebe.
Stručnjaci primećuju da Kina u poslednjih nekoliko godina okleva s potpunim zabranama koje bi joj nanele štetu, kao što je slučaj s metalom galijumom. Ali izvoz drugih metala, poput antimona koji se koristi za izradu metaka, već je ozbiljno poremećen.&nbsp;
"Ključno je pitanje koliko će vremena trebati za obradu izvoznih dozvola", rekao je Gize.
Kineska nadmoć građena decenijama
Kina je s vađenjem retkih minerala započela još 1950-ih, no pravi uzlet dogodio se krajem 1970-ih, kada je kombinovala jeftinu radnu snagu, slabe ekološke standarde i strane tehnologije, objašnjava Sten Trut iz konsultantske firme Spontaneous Materials.
"Mnoge tehnologije koje su koristili razvijene su u SAD-u, Japanu ili Evropi. Kinezi su ih usvojili i s vremenom poboljšali", kaže.
Kako je rasla proizvodnja, Peking je shvatio koliko su ti metali strateški važni.&nbsp;
Već 1992. bivši vođa Deng Ksijaoping proročanski je izjavio: "Bliski istok ima naftu, Kina ima retke minerale."&nbsp;
Danas je Kina ostvarila tu viziju - kontroliše gotovo celi lanac, od rudnika do gotovih proizvoda.
Prema američkoj Geološkoj službi, SAD je između 2020. i 2023. čak 70% svojih potreba za retkim metalima podmirivao uvozom iz Kine.
Izvor: Index
&nbsp;

Prenosimo

Odgovor Kine na američke carine: Zabrana izvoza retkih metala ugroziće auto i vojnu industriju

"Moji sunarodnici, Amerikanci. Danas je 'dan oslobođenja'!“ Tako je predsednik Donald Tramp Amerikancima najavio početak preporoda američke industrije i novo bogaćenje Amerike! Međutim, bogaćenje Amerikanaca, prema njegovom planu, moraće da plate druge zemlje koje su ih, kako tvrdi, do sada iskorišćavali. 
 
"Hronični trgovinski deficit Amerike nije više samo ekonomski problem, već je i vanredna situacija koja ugrožava našu bezbednost i način života. Velika je pretnja po našu zemlju. Zemljama koje se ophode loše prema nama - u carine ćemo uračunati njihove carine na američku robu, nemonetarne prepreke i druge vidove varanja kojima pribegavaju“, najavljuje predsednik SAD Donald Tramp.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FiwvG5FN0Cac&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Ukaz o carinama propisuje osnovicu od 10 odsto carina svim zemljama, na svu robu. Međutim, kao što je pojasnio Tramp, onda se računaju i nameti koje je određena zemlja uvela Americi. Zatim se rezultat podeli sa dva i dobijeni broj je zapravo iznos američkih carina. 
 
"Ako pogledate prvi red - Kinu. Šezdesetsedam odsto predstavlja carine koje Kina nameće Americi, tu ulaze manipulacije valutama i trgovinske prepreke. Zbog toga ćemo im uvesti carine od 34 odsto. Uvodimo im manje carine u odnosu na one koje su nametnuli nama, kako onda mogu da se ljute? Evropska unija. Oni su teški pregovarači. Neko bi pomislio - Evropska unija, prijateljska strana. Međutim, oni nas otkidaju. Tužno je to gledati. Oni nama 40 odsto, pa ćemo mi njima uvesti carine od 20 odsto“, kaže Tramp. 
 
Na brojne trgovinske mere koje je Tramp uveo za samo dva i po meseca od povratka u Belu kuću, mnoge države ni do sada nisu ćutale. Sada, kada su se na meti našle sve države sveta, kako sam kaže, i prijatelji i rivali – tek se očekuju odgovori, na poteze Amerike. 
 
"Sve vreme smo spremni da pregovaramo sa Sjedinjenim Državama da uklonimo barijere u trgovini. U isto vreme, spremni smo i da odgovorimo. Privodimo kraju pisanje prvog paketa kontra mera kao odgovor na carine na čelik, a sada pripremamo naredne poteze kako bismo zaštitili svoje interese i privredu, ako propadnu pregovori“, poručuje Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. 
 
Iz Pekinga podsećaju da je jednostrano uvođenje carina suprotno pravilima Svetske trgovinske organizacije.
"Štetno je po interese svih zemalja i neće rešiti probleme Amerike. Jasno je da se sve više država suprotstavlja američkom maltretiranju“, kaže Guo Džijakun, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine. 
 
Odlazeći kancelar Nemačke Olaf Šolc smatra, da je odluka o carinama „u srži pogrešna.“
"To je napad na svetsku trgovinu koja je dovela do prosperiteta planete, a to je velikim delom i zasluga Amerike. Svetska ekonomija će patiti zbog nepromišljenih poteza“, ocenjuje Šolc. 
 
Nestabilna berza, koja iz godine u godinu prolazi kroz različite krize, ušla je u novu krizu: evropski berzanski indeks Stoks 600 pao je 2,3 odsto, a vrednost brodske kompanije Mersk, čija se vrednost uzima kao barometar svetske trgovine, pala je 10 odsto. Međutim, najveći gubitnik Trampovog takozvanog dana oslobođenja, piše Blumberg, jeste američka berza koja je izgubila četiri odsto vrednosti.
Izvor: Insajder

Trgovinski rat Trampa sa svetom – odjeci i reagovanja (VIDEO)

"Tramp to u SAD naziva 'Danom oslobođenja', ali ja smatram da je to trenutak kada moramo zajedno da odlučimo da svoju sudbinu više uzmemo u svoje ruke i mislim da je to hod ka nezavisnosti", rekla je Kristin Lagard za radio Frans enter (France Inter) i situaciju opisala kao "egzistencijalni trenutak za Evropu".
Posle čelika i aluminijuma, a pre carina na automobile, američki predsednik planira da u sredu uvede svoje takozvane "recipročne" carine, koje će promeniti pravila igre svetske trgovine.
Tramp je sinoć rekao da će se te mere odnositi na "sve zemlje". "Počeli bismo sa svim zemljama i videćemo", rekao je sinoć Tramp novinarima, odbacujući mogućnost da se carinske mere odnose samo na mali broj trgovinskih partnera Vašingtona.
"Da bismo se stavili u dobru pregovaračku poziciju, moramo da pokažemo da nismo spremni da odustanemo", rekla je Kristin Lagard, dok Evropska unija priprema svoj odgovor na američke carine.
Prema ECB-u, zona evra bi mogla da doživi pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 0,3 odsto zbog trgovinskog rata američkog predsednika i za 0,5 odsto u slučaju evropskog odgovora, u prvoj godini primene tih mera, prenela je agencija Frans pres.
"Trgovinski rat samo stvara gubitnike", dodala je Lagard.
Izvor: Beta

Predsednica Evropske centralne banke pozvala na hod ka nezavisnosti Evrope zbog carinskih mera SAD

"Spreman sam da sednem sa predsednikom Trampom u odgovarajuće vreme", rekao je Karni i dodao da to mora da se uradi uz "poštovanje kanadskog suvereniteta". 
 
Karni je izrazio želju da radi na uspostavljanju "zajedničkog i mnogo globalnijeg pristupa trgovini". 
 
"Svima će biti bolje kada najveće svetsko ekonomsko i bezbednosno partnerstvo bude obnovljeno i ponovo pokrenuto", rekao je Karni, koji je prethodnog vikenda izabran za lidera liberala da bi zamenio Džastina Trudoa (Justin Trudeau). 
 
Tramp je poslednjih meseci pretio carinama, a carine od 25 odsto na čelik i aluminijum stupile su danas na snagu. Kanada je najveći dobavljač čelika i aluminijuma u ​​SAD. 
 
Kanada će uzvratiti uvođenjem carina od 25 odsto na 29,8 milijardi kanadskih dolara (18 milijardi evra) američkog uvoza. Ta mera sutra stupa na snagu. 
 
Insistiranje na "kanadskom suverenitetu" dolazi zbog Trampovih ranijih izjava da bi Kanada trebalo da postane 51. američka država.
Izvor: Beta

Budući kanadski premijer spreman na razgovare sa Trampom o trgovinskim odnosima