Desničarski političar Đorđe Simion, podneo je zahtev za poništavanje izbora u kojem je<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/simion-osporicu-izborni-poraz-zbog-mesanja-francuske-i-moldavije"> tvrdio da su se u izbore umešale Francuska i Moldavija</a>, preneo je Rojters.
Međutim, nezavisni posmatrači ocenili su da su izbori bili dobro organizovani.
Sud će danas potvrditi rezultate izbora, a Dan će biti prisutan na ceremoniji verifikovanja.
U drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora u Rumuniji, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/novi-predsednik-rumunije-nikusor-dan-matematicar-u-borbi-protiv-korupcije">Nikušor Dan</a> je osvojio 53,60 odsto glasova, a desničarski kandidat Đorđe Simion 46,40 odsto.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vrhovni sud u Rumuniji odbio zahtev za poništavanje predsedničkih izbora

''Osporićemo izbore na Ustavnom sudu iz istih razloga zbog kojih su poništili izbore u decembru. Sada imamo nepobitne dokaze o mešanju Francuske, Moldavije i drugih aktera, u orkestriranom naporu da manipulišu institucijama, usmere medijske narative i na kraju nametnu rezultat koji ne odražava suverenu volju rumunskog naroda", rekao je Simion. 	
On je rekao da je u Moldaviji potrošeno 100 miliona evra za kupovinu glasova i tvrdio da su ''mrtvi ljudi" glasali u drugom krugu u nedelju. 	
On se pozvao na tvrdnje Pavla Durova, osnivača aplikacije za razmenu poruka Telegram, da je francuska vlada zatražila od platforme da ''ućutka" konzervativne glasove pre predsedničkih izbora. 	
Simion je rekao da sud treba da pozove Durova da svedoči i ''iz prve ruke podeli ono što zna o dezinformacijama i digitalnim operacijama koje su ometale rumunske izbore" pre nego što rezultat bude potvrđen, prenosi Politiko. 	
''Ni Francuska ni Moldavija niti bilo ko drugi nema pravo da se mešaju u izbore druge države“, rekao je on. 	
Simion je dodao da smatra da su male šanse da će Ustavni sud Rumunije poništiti izbore nakon njegove žalbe i pozvao je Rumune da takođe podnesu žalbe. 	
U drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora u Rumuniji,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/novi-predsednik-rumunije-nikusor-dan-matematicar-u-borbi-protiv-korupcije"> Nikušor Dan je osvojio 53,60 odsto glasova</a>, a desničarski kandidat Đorđe Simion 46,40 odsto. 	
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ko-su-glavni-kandidati-za-predsednika-rumunije-na-izborima-u-nedelju-od-ultranacionalista-do-zagovornika-prozapadnih-vrednosti">Ponovljeni izbori</a> održani su nakon što je prvi krug izbora za predsednika u novembru, u kojem je pobedio Kalin Đorđesku, poništen zbog navodnog ruskog mešanja u korist Đorđeskua. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Moskva je odbacila te optužbe. 	
Predsednik Rumunije ima značajna ovlašćenja, budući da je zadužen za savet odbrane koji odlučuje o upućivanju vojne pomoći, vodi spoljnu politiku i ima mogućnost da stavi veto na odluke EU koje zahtevaju jednoglasnost među državama članicama. 
 
izvor: Tanjug

Simion: Osporiću izborni poraz zbog mešanja Francuske i Moldavije

Njegov protivkandidat, evroskeptični desničar Đorđe Simion ima 45,73 odsto podrške rumunskih birača, javlja Digi24. 	
Simion je od dijaspore dobio podršku 55,16 birača, dok je Nikušr Dan dobio podršku 44,84 odsto Rumuna u inostranstvu, prenosi Ađerpres. 	
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/prvi-zvanicni-rezultati-u-drugom-krugu-predsednickih-izbora-u-rumuniji-vodi-simion">Dan je iz parka Čišmidžiju u Bukureštu nakon objavljivanja izlaznih anketa</a>, izjavio je da je posle današnjeg glasanja pobedila zajednica koja želi "duboku" promenu u Rumuniji.&nbsp;
"Zadatak svih nas, jeste da se borimo za jednu Rumuniju, a ne za podeljenu zemlju. Živimo trenutak nade. Ali tražim od vas da budete strpljivi u periodu koji sledi. Pred nama je težak period, neophodan za stabilizaciju ekonomije i postavljanje temelja zdravog društva. Tražim nadu i strpljenje. Uveravam vas sve i one koji su glasali za mene i one koji nisu, Rumune u zemlji i inostranstvu...da ću učiniti sve što je u mojoj moći kako bi rumunska država služila svojim građanima", istakao je Dan. 	
Kako je preneo Digi24, izlaznost građana je premašila izlaznost iz 2014. godine, a stručnjaci su naveli da će upravo izlaznost odrediti novog predsednika Rumunije.
izvor: Tanjug

U Rumuniji prebrojano 98 odsto biračkih listića, ubedljivo vodi Nikušor Dan

Prema izlaznim prognozama za poljske televizije, Tšaskovski je osvojio 30,8 odsto glasova a Navrocki 29,1 odsto. 
 
Izlaznost je ako rezultati potvrde ove prognoze u prvom krugu prevazišla očekivanja pošto je glasalo 66,8 odsto odsto od preko 29 miliona registrovanih birača. 
 
Izborni sudar koncepta proevropske Poljske sa jakim i aktivnim gradjanskim društvom za koju se zalaže Tšaskovski sa Poljskom reformisanom po ugledu na Madjarsku Viktora Orbana a u spoljnoj politici uz slogan MEGA, učinimo Evropu ponovo velikom, po ugledu na pokret MAGA američkog predsednika Donalda Trampa odlučiće u drugom krugu sposobnost dva glavna bloka da mobilišu svoje birače. 
 
Vladajuća koalicija premijera <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tusk-vremena-su-brutalna-stvaramo-armiju-kakvu-poljska-nije-imala-vekovima">Donalda Tuska</a> izgubila je od izbora u jesen 2023. godine simpatije prema procenama najmanje 400.000 birača, posebno mladih. 
 
Oni su nezadovoljni zbog izneverenih obećanja da će proevropska demokratska vlada obnoviti pravnu državu, vratiti nezavisnost pravosudju, rešiti pitanje kriminalizacije veštačkih prekida trudnoće što vlada nije mogla jer jos sistematski i dosledno nužne zakone blokira odlazeći predsednik<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/duda-poljska-spremna-da-prihvati-nuklearno-oruzje-na-svom-tlu"> Andžej Duda </a>bilo vetom, bilo tako što ih šalje Ustavnom sudu nad kojim i dalje ima kontrolu opoziciona konzervativna desnica. 
 
Važno će biti i to da li će kandidati koji su osvojili veći broj glasova a ne dovoljno da udju u drugi krug podržati kandidata koji im je politički blizak. 
 
Izlazeća zvezda radikalne desnice iz stranke Konfederacija Slavomir Mencen za koga masovno glasaju mladi a sada je osvojio 15,4 odsto glasova najavio je, medjutim, pred prvi krug da neće podržati kandidata konzervativne stranke Pravo i Pravda Navrockog. 
 
Konačne rezultate današnjih predsedničkih izbora Državna izborna komisija najavila je za ponedeljak uveče.
izvor: Beta&nbsp;

Poljaci će novog predsednika izabrati tek u drugom krugu 1. juna

Njegov protivkandidat, evroskeptični desničar Đorđe Simion ima 47,97 odsto podrške rumunskih birača, javlja Digi24.
<h2>Simion bio u vođstvu prema prvim zvaničnim rezultatima</h2>
Prema prvim zvaničnim podacima Rumuske izborne komisije, na osnovu prebrojanih glasova sa 20 odsto biračkih mesta, u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, evroskeptični desničar Đorđe Simion vodio je sa 51,8 odsto glasova podrške birača, javlja Digi24.
Njegov protivkandidat, nezavisni kandidat i gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan imao je 48.14 odsto podrške rumunskih birača. 	
Dan je nakon objavljivanja prvih izlaznih anketa koje su ukazivale da on ima prednost, izjavio ''da je rumunsko društvo pokazalo ipresivnu snagu'', dok je Simion kazao da ''prema procenama njegovog tima ima 400 hiljada glasova više'' od Dana, preneo je Rojters. 	
Kako je preneo Digi24, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/simion-necu-izdati-poverenje-biraca-rumuni-su-danas-ustali">izlaznost građana je premašila izlaznost iz 2014. godine</a>, a stručnjaci su naveli da će upravo izlaznost odrediti novog predsednika Rumunije.
izvor: Tanjug

U Rumuniji prebrojano 73 odsto biračkih listića, vodi Nikušor Dan

U urbanim sredinama glasalo je 6.346.485 birača, a u ruralnim - 3.649.886 birača, objavio je Ađerpres. 
Od 9.996.371 birača koji su glasali do 18 časova, u zemlji je glasalo 8.535.758, odnosno 47,45 odsto, a 1.460.000 - u inostranstvu. 
Glasanje u dijaspori počelo je u petak (u 7 sati po lokalnom vremenu) i biće završeno danas u 21 čas. Najviše rumunskih birača glasalo je u drugom krugu u Italiji - 253.000, Nemačkoj - 249.000, Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske - 234.000, Španiji - 162.000, Republici Moldaviji - 145.000, Francuskoj - 80.000, Belgiji - 47.000 i Holandiji - 41.000. 
U SAD je glasalo 20.000 birača, a u Kanadi - više od 13.000. 
U Rumuniji su jutros u 7 sati otvorena birališta u drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora na kojima građani biraju između krajnjeg desničara Đorđa Simiona i nezavisnog kandidata Nikušora Dana. 
Rumuni sa pravom glasa, njih 19 miliona, mogu da glasaju na bilo kojem od 18.979 biračkih mesta širom zemlje. Glasačka mesta biće otvorena do 21 sat.
<h2>Od ishoda izbora zavisi orijentacija zemlje</h2>
Simion, 38-godišnji lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/hiljade-ljudi-prisustvovalo-proevropskim-skupovima-u-rumuniji">Rumuna</a>, nadmašio je ostalih 10 kandidata u prvom krugu izbora 4. maja, osvojivši 41 odsto glasova na talasu široko rasprostranjenog nezadovoljstva građana mejnstrim strankama. Dan, 55-godišnji nezavisni centristički gradonačelnik Bukurešta, osvojio je u prvom krugu 21 odsto glasova.
Većina istraživanja javnog mnjenja između dva izborna kruga davala je prednost Simionu, dok je najnovije pokazalo da su on i Dan izjednačeni, navodi agencija Rojters.
Pobeda Simiona u <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rumuni-danas-biraju-predsednika-favorit-ultranacionalista-simion">prvom krugu</a> dovela do pada prozapadne rumunske vlade, protivi se daljoj pomoći Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu Evropske unije (EU) i zalaže se za konzervativne politike i blisko povezivanje sa pokretom predsednika SAD Donalda Trampa Učinimo Ameriku ponovo velikom (MAGA).
Poznat je i po zalaganju za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine, i kao protivnik prava LGBT zajednice.
Simion kampanju vodi pod sloganom "Rumunija na prvom mestu", a rekao je da u slučaju pobede ne može da isključi vanredne parlamentarne izbore kako bi dobio željenu vladajuću većinu u zemlji sa 19 miliona stanovnika.
Postao je vodeća figura krajnje desnice nakon što je u martu zabranjeno učešće na izborima desničarskom populisti Kalinu Đorđeskuu (Calin Georgescu), koji je na poništenim prošlogodišnjim izborima osvojio najviše glasova. Ustavni sud je poništio te izbore posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu onlajn kampanju u korist Đorđeskua, što je Moskva demantovala.
Za razliku od njega, Dan je snažno pro-EU i pro-NATO orijentisan, ukazuje na značaj rumunske podrške Ukrajini i obećava suzbijanje korupcije, smanjenje ekonomske nejednakosti i brze pregovore sa prozapadnim strankama o formiranju vlade.
 
Taj matematičar, školovan na Sorboni, bio je antikorupcijski aktivista pre ulaska u politiku 2016. godine, kada je osnovao stranku Unija za spas Rumunije. Opisuju ga kao metodičnog i mirnog porodičnog čoveka, koji često šeta sa ćerkom do škole.
Rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Zigfrid Murešan, potpredsednik Evropske narodne partije (EPP), rekao je da Rumuni danas ne odlučuju samo o novom predsedniku, već i o vladi i celokupnoj orijentaciji zemlje u narednim godinama.
 
Predsednik Rumunije ima određena izvršna ovlašćenja, među kojima su komandovanje vojskom i predsedavanje Savetu za odbranu, koji odlučuje o vojnoj pomoći i odbrambenoj potrošnji. Predsednik imenuje premijera i postavlja glavne sudije, tužioce i šefove tajnih službi, a ima uticaj i na spoljnu politiku, budući da može da stavi veto na odluke EU.
Međutim, rumunski parlament, odnosno vlada koja proizlazi iz većine, ima veća ovlašćenja od predsednika države. Parlamentarna većina može da poništi brojne odluke predsednika, mora da odobri izbor njegovog kandidata za premijera i može da osujeti pokušaj raspisivanja vanrednih izbora.
 
Odlazeći saziv parlamenta gotovo je podjednako podeljen na tri tabora - na levi centar, na desni centar i na krajnju desnicu.
 
Bez obzira na ishod predsedničkih izbora, nova vladajuća većina neće moći da bude formirana bez najveće parlamentarne stranke - Socijaldemokratske partije, koja je podeljena na prozapadno i krajnje desno krilo, navodi Rojters.
 
Analitičari ne isključuju mogućnost formiranja manjinske vlade, koja bi podršku tražila od različitih stranaka, zavisno od teme koja je na dnevnom redu, što bi produžilo političku nestabilnost.
 
Pobednik izbora, koji će na čelu države naslediti Klausa Johanisa, imaće zadatak da nominuje premijera i da utiče na brzo formiranje nove vlade radi smanjenja budžetskog deficita Rumunije, najvećeg u EU, i izbegavanja smanjenja kreditnog rejtinga zemlje.
Izvor: Tanjug, Beta

Na izbore u Rumuniji do 18 časova izašlo više od polovine birača

"S obzirom na rezultate glasanja, koalicija formirana sa liberalima i strankom mađarske manjine više nema legitimitet", rekao je Čolaku novinarima posle sastanka svoje stranke u Bukureštu. 
 
Izneo je da je ostavku podneo predsedniku Rumunije Ilijeu Boložanu i da je "svojim kolegama predložio" da napuste vladu koja stoga više neće imati potrebnu većinu u parlamentu. 
 
Ministri će delovati s ovlašćenjima samo za tehničke poslove dok se ne formira nova vlada posle drugog kruga predsedničkih izbora zakazanog za 18. maj. 
 
Posle parlamentarnih izbora održanih u decembru, Čolaku (57) je ostao na čelu vlade na osnovu sporazuma koji je trenalo da spreči uspona krajnje desnice na vlast i predstavljanje zajedničkog kandidata za predsedničke izbore. 
 
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/simion-necu-izdati-poverenje-biraca-rumuni-su-danas-ustali">Međutim, kandidat vlade Krin Antonesku, osvojio je treće mesto u prvom krugu predsedničkih izbora</a> i ispao iz dalje trke. 
 
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ko-su-glavni-kandidati-za-predsednika-rumunije-na-izborima-u-nedelju-od-ultranacionalista-do-zagovornika-prozapadnih-vrednosti">Kandidat krajnje desnice Đorđe Simion</a> bio je najbolji u prvom krugu predsedničkih izbora sa 40,9 odsto glasova, ispred centrističkog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana koji je dobio 20,9 odsto.
Izvor: Beta
&nbsp;

Premijer Rumunije podneo ostavku

Za drugo mesto se bore rame uz rame gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan sa 20,65 odsto glasova i kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku sa 20,64 odsto glasova.
Drugi krug izbora je planiran za 18. maj 2025.
Đorđe Simion izjavio je večeras da neće izdati poverenje koje su mu građani dali.
"Želim da zahvalim od srca svima koji su glasali za mene. Bio je to čin hrabrosti, poverenja i solidarnosti. Zahvalan sam svima i uveravam vas da neću izdati vaše poverenje", poručio je on u snimljenoj poruci, prenose rumunski mediji.
On je rekao da je ostvario izuzetan rezultat, optužujući medije da su tokom kampanje širili laži.
"Danas je rumunski narod progovorio. Vi ste pobedili. Rumuni su ustali“, rekao je Simion.
Naglasio je da će ostati lojalan Kalinu Đorđeskuu, proruskom kandidatu na prethodno poništenim izborima 24. novembra dodavši da ne želi vlast za sebe.
"U narednih nekoliko sati, hijene će se međusobno rastrgati da bi došle na vlast. To nije naša borba, nećemo se mešati u njihovu borbu. Ovde smo da pišemo istoriju, a ne da se bavimo politikom“, rekao je Simion, prenosi portal digi24.ro.
<h2>Antonesku: Pobeda nije odlučena, brojimo svaki glas</h2>
Krin Antonesku, kandidat koalicije PSD-PNL-UDMR na predsedničkim izborima u Rumuniji, rekao je večeras da "demokratija znači bitku“ i da pobedu ne odlučuju prvi rezultati izlaznih anketa.
"Dovoljno sam iskusan da znam da se pobeda ne odlučuje izlaznim anketama, ne može se neko obavezati, izjavljivati nakon izlaznih anketa. Brojimo svaki glas, a onda ćemo razgovarati o gubitnicima ili pobednicima“, dodao je on.
Pravo glasa imalo je 18 miliona građana.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ko-su-glavni-kandidati-za-predsednika-rumunije-na-izborima-u-nedelju-od-ultranacionalista-do-zagovornika-prozapadnih-vrednosti">&nbsp;U trci za naslednika Klausa Johanisa je 11 kandidata</a>, a ako niko od njih ne osvoji apsolutnu većinu glasova, drugi krug izbora biće održan 18. maja.
<h2>Ko su Simion, Antonesku i Dan</h2>
Simion, lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna, postao je favorit nakon što je njegovom savezniku Đorđeskuu u martu zabranjeno učešće na predstojećim izborima u zemlji sa 19 miliona stanovnika. 
 
Đorđesku se suočava sa optužbama za podršku fašističkim grupama i u vezi sa finansiranjem kampanje. Rumunske vlasti ispituju i finansiranje kampanje Simiona nakon što je prijavio da nije trošio sredstva na onlajn promociju, uprkos dokazima o plaćenom sadržaju na društvenim mrežama. 
 
Simion, koji je zauzeo četvrto mesto na novembarskim izborima, protivi se slanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i podržava predsednika SAD Donalda Trampa. 
 
Zalaže se za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine. Moldavija i Ukrajina su mu zabranile ulazak zbog tog stava. 
 
Kao konzervativni hrišćanin, zalagao se za održavanje neuspelog referenduma 2018. čiji su inicijatori želeli da spreče sklapanje brakova istopolnih parova. 
 
Pobeda Simiona mogla bi da izoluje Rumuniju, da smanji ulaganja i da učini zemlju manje predvidljivom i manje kooperativnom članicom NATO-a po pitanju vojne pomoći Kijevu, što bi išlo naruku Rusiji, navodi Rojters.
Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta je progresivno-liberalni, nezavisni političar, koji je stekao ime kao aktivista protiv bukureštanske mafije nekretnina i suosnivač zeleno-liberalne protestne stranke Unija Spasimo Rumuniju (USR).	
Dan je doktorirao matematiku i važi za poštenog, nekorumpiranog, ali i ne previše uspešnog u svojoj funkciji gradonačelnika Bukurešta, jer se sam bori protiv moćnog aparata. &nbsp;	
Ima reputaciju razumnog, racionalnog političara, koji problemima pristupa analitički i teži dugoročnim rešenjima, a zalaže se za bezuslovnu podršku Ukrajini. &nbsp;	
Krin Antonesku je pre ulaska u politiku radio kao profesor istorije, ima dvoje dece, a njegova supruga, Adina Velean, bivša je evropska komesarka za transport. 	
On je zajednički kandidat vladajuće tročlane koalicije iz Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalno-liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR). &nbsp;	
Bio je predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) od 2009. do 2014. i obavljao je više visokih državnih funkcija, uključujući i mesto predsednika Senata Rumunije. &nbsp;	
Tokom političke krize 2012. kratko je bio i vršilac dužnosti predsednika Rumunije, nakon suspenzije tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua. 	
U svojoj kampanji, Antonesku se zalagao za povećanje budžeta za odbranu, podršku Ukrajini i uvođenje civilnih unija za istopolne parove, dok istovremeno ističe važnost članstva Rumunije u EU i NATO savezu.
Prethodne izbore, u novembru 2024. godine, <a href="https://www.insajder.net/teme/ponistavanje-predsednickih-izbora-u-rumuniji-koje-su-moguce-posledice-video">poništio je Ustavni sud</a>.&nbsp;
Izvor: Tanjug, Beta

Predsednički izbori