Na izbore u Rumuniji do 18 časova izašlo više od polovine birača

U urbanim sredinama glasalo je 6.346.485 birača, a u ruralnim - 3.649.886 birača, objavio je Ađerpres.

Od 9.996.371 birača koji su glasali do 18 časova, u zemlji je glasalo 8.535.758, odnosno 47,45 odsto, a 1.460.000 - u inostranstvu.

Glasanje u dijaspori počelo je u petak (u 7 sati po lokalnom vremenu) i biće završeno danas u 21 čas. Najviše rumunskih birača glasalo je u drugom krugu u Italiji - 253.000, Nemačkoj - 249.000, Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske - 234.000, Španiji - 162.000, Republici Moldaviji - 145.000, Francuskoj - 80.000, Belgiji - 47.000 i Holandiji - 41.000.

U SAD je glasalo 20.000 birača, a u Kanadi - više od 13.000.

U Rumuniji su jutros u 7 sati otvorena birališta u drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora na kojima građani biraju između krajnjeg desničara Đorđa Simiona i nezavisnog kandidata Nikušora Dana.

Rumuni sa pravom glasa, njih 19 miliona, mogu da glasaju na bilo kojem od 18.979 biračkih mesta širom zemlje. Glasačka mesta biće otvorena do 21 sat.

Od ishoda izbora zavisi orijentacija zemlje

Simion, 38-godišnji lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna, nadmašio je ostalih 10 kandidata u prvom krugu izbora 4. maja, osvojivši 41 odsto glasova na talasu široko rasprostranjenog nezadovoljstva građana mejnstrim strankama. Dan, 55-godišnji nezavisni centristički gradonačelnik Bukurešta, osvojio je u prvom krugu 21 odsto glasova.

Većina istraživanja javnog mnjenja između dva izborna kruga davala je prednost Simionu, dok je najnovije pokazalo da su on i Dan izjednačeni, navodi agencija Rojters.

Pobeda Simiona u prvom krugu dovela do pada prozapadne rumunske vlade, protivi se daljoj pomoći Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu Evropske unije (EU) i zalaže se za konzervativne politike i blisko povezivanje sa pokretom predsednika SAD Donalda Trampa Učinimo Ameriku ponovo velikom (MAGA).

Poznat je i po zalaganju za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine, i kao protivnik prava LGBT zajednice.

Simion kampanju vodi pod sloganom "Rumunija na prvom mestu", a rekao je da u slučaju pobede ne može da isključi vanredne parlamentarne izbore kako bi dobio željenu vladajuću većinu u zemlji sa 19 miliona stanovnika.

Postao je vodeća figura krajnje desnice nakon što je u martu zabranjeno učešće na izborima desničarskom populisti Kalinu Đorđeskuu (Calin Georgescu), koji je na poništenim prošlogodišnjim izborima osvojio najviše glasova. Ustavni sud je poništio te izbore posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu onlajn kampanju u korist Đorđeskua, što je Moskva demantovala.

Za razliku od njega, Dan je snažno pro-EU i pro-NATO orijentisan, ukazuje na značaj rumunske podrške Ukrajini i obećava suzbijanje korupcije, smanjenje ekonomske nejednakosti i brze pregovore sa prozapadnim strankama o formiranju vlade. Taj matematičar, školovan na Sorboni, bio je antikorupcijski aktivista pre ulaska u politiku 2016. godine, kada je osnovao stranku Unija za spas Rumunije. Opisuju ga kao metodičnog i mirnog porodičnog čoveka, koji često šeta sa ćerkom do škole.

Rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Zigfrid Murešan, potpredsednik Evropske narodne partije (EPP), rekao je da Rumuni danas ne odlučuju samo o novom predsedniku, već i o vladi i celokupnoj orijentaciji zemlje u narednim godinama. Predsednik Rumunije ima određena izvršna ovlašćenja, među kojima su komandovanje vojskom i predsedavanje Savetu za odbranu, koji odlučuje o vojnoj pomoći i odbrambenoj potrošnji. Predsednik imenuje premijera i postavlja glavne sudije, tužioce i šefove tajnih službi, a ima uticaj i na spoljnu politiku, budući da može da stavi veto na odluke EU.

Međutim, rumunski parlament, odnosno vlada koja proizlazi iz većine, ima veća ovlašćenja od predsednika države. Parlamentarna većina može da poništi brojne odluke predsednika, mora da odobri izbor njegovog kandidata za premijera i može da osujeti pokušaj raspisivanja vanrednih izbora. Odlazeći saziv parlamenta gotovo je podjednako podeljen na tri tabora - na levi centar, na desni centar i na krajnju desnicu. Bez obzira na ishod predsedničkih izbora, nova vladajuća većina neće moći da bude formirana bez najveće parlamentarne stranke - Socijaldemokratske partije, koja je podeljena na prozapadno i krajnje desno krilo, navodi Rojters. Analitičari ne isključuju mogućnost formiranja manjinske vlade, koja bi podršku tražila od različitih stranaka, zavisno od teme koja je na dnevnom redu, što bi produžilo političku nestabilnost. Pobednik izbora, koji će na čelu države naslediti Klausa Johanisa, imaće zadatak da nominuje premijera i da utiče na brzo formiranje nove vlade radi smanjenja budžetskog deficita Rumunije, najvećeg u EU, i izbegavanja smanjenja kreditnog rejtinga zemlje.

Izvor: Tanjug, Beta