Stanovnici Beograda sa kojima je Insajder razgovarao kažu da im najveći deo novca ode isključivo na hranu. "Svaki dan je hrana sve skuplja i skuplja. Ne uštedim ništa, sve ode uglavnom na hranu“, naveo je za Insajder stanovnik Beograda. Građanka Beograda ističe da sigurno polovinu zarade daje za hranu, jer je za njenu četvoročlanu porodicu na mesečnom nivou potrebno između 60.000 i 70.000 dinara.&nbsp; "Da se trgovci odreknu svoje marže i da malo smanje apetite“, poručila je za Insajder. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DBvl2wj-uBH0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Većina zarade odlazi na hranu i račune, kaže još jedan stanovnik Beograda. "Na troškove vezane za decu, tako da slabo šta ostane za štednju. Stvari u mesari, to je dosta skupo, a ukoliko želite da jedete ribu, to je još skuplje“, dodao je za Insajder. Urednik Nove ekonomije Aleksandar Milošević za Insajder pojašnjava da u praksi to što građani Srbije više od 40 odsto izdvajaju za hranu, znači da nemaju novca ni za šta drugo. "To ne znači da se mi hranimo bolje ili da oni jedu lošije od nas i manje, ne, nego samo znači da mi moramo da izdvojimo jako veliki deo novca kojim raspolažemo samo za hranu, a da nam za sve ostalo ostaje jako malo novca”, kaže Milošević za Insajder.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025050716050_f24705477e929d4d9262932bc2aea320b44bd86e52dee7d4aa7c05e5b667414f.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025050716050_f24705477e929d4d9262932bc2aea320b44bd86e52dee7d4aa7c05e5b667414f" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Prodavnica: Foto: Insajder/Screenshot"> <figcaption>Foto: Insajder/Screenshot</figcaption> </figure>  Prema njegovim rečima, to ne znači da 60 odsto novca ostaje, jer taj deo odlazi na druge fiksne troškove. “Platite kiriju ili platite kredit za stan, platite gorivo, prevoz, platite struju, platite grejanje. To su te neke osnovne stvari koje morate platiti. I kad na to dodate ovih 40 odsto, onda vam ostaje jako, jako malo novca za ono što možemo zvati život”, izjavio je Milošević za Insajder. Urednik Nove ekonomije ocenjuje za Insajder i da je Srbiji potrebna “daleko veća efikasnost proizvodnje, ali i razbijanje kartela tamo gde postoje.” Rešenje ne mogu da budu oročene akcije poput “Bolje cene” ili bojkota trgovinskih lanaca jer su efekti takvih akcija kratkotrajni, dodaje Milošević. “To su akcije koje mogu da vrlo kratko daju neki efekt na ograničeni krug proizvoda i daju efekat upravo zato što proizvođači i trgovci znaju da će posle dva ili tri meseca koliko traje ta akcija sve se vratiti u normalu i onda mogu da absorbuju taj trošak“, zaključio je Milošević za Insajder. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić za Insajder ocenjuje da je ključno pitanje koliko za zaradu može da se kupi robe i usluga. "Naše samoposluge su najskuplje u regionu. To je paradoks, s obzirom da smo i najveći proizvođač hrane i najveća privreda Zapadnog Balkana i to samo po sebi govori o ozbiljnim problemima u našem privrednom sistemu poput neadekvatne ekonomske politike, monopolizacije tržišta. Podatak o tome koliko naši stanovnici svog dohotka troše na hranu naročito govori i koliko smo realno napredovali po pitanju životnog standarda i koliko su tačne ocene da je Srbija postigla neke zapažene uspehe po pitanju privrednog razvoja", naveo je Šoškić za Insajder. Kako je dodao, &nbsp;ukupan javni dug zemlje porastao je sa 14,5 milijardi evra sredinom 2012. godine, na 39 milijardi evra danas. Prema njegovim rečima, ključno za poboljšanje životnog standarda je da "institucije sistema budu jake, da pravni sistem bude efikasan, kompetentan i nepristrasan". "Institucionalni milje mora obezbediti efikasnu zaštitu konkurencije, ugovora i svojine, suzbijanje svih vidova monopolskog ponašanja na tržištu i spračavanja drugih vidova tržišnih zloupotreba. Dobro postavljena agrarna politika, na srednji i dugi rok, mogla bi da obezbedi i zadovoljne poljoprivredne proizvođače i jeftiniju hranu za stanovništvo i domaću prerađivačku industriju", izjavio je Šoškić za Insajder. Nekadašnji državni sekretar Ministarstva trgovine Dragovan Milićević za Insajder kaže da ova statistika govori i o standardu života. "Tamo gde je veći standard, to je nekih deset, 15 odsto, do maksimum 20 odsto, to je neka zlatna gornja granica. Kod nas je od 2000. godine veliko učešće osnovnih životnih namirnica", pojasnio je. Prema njegovim rečima, kada se na to dodaju i odeća, obuća, bude više od polovine mesečnih izdataka.&nbsp; Cene hrane u Srbiji, zaključuje Milićević za Insajder, blizu su proseka Evropske unije, ali su primanja manja. Visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda. Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata. I u odnosu na region, hrana u Srbiji je najskuplja. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/gradani-srbije-trose-40-plate-na-hranu-najvise-u-regionu">U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta mesečnih primanja, u Hrvatskoj 27 odsto, a Crnoj Gori oko 30 posto.</a> Novinarka Bojana Stojanović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Život na minusu: U Srbiji pola plate ide na hranu, a sve ostalo – na preživljavanje (VIDEO)

U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta mesečnih primanja, u Hrvatskoj 27%, a Crnoj Gori oko 30%, ali su velike razlike i u prosečnoj i minimalnoj zaradi.&nbsp;
Slovencima je prosečna plata 1.570 evra, a minimalna 930, u Hrvatskoj je prosek 1.392 evra, a minimalac 750, dok građani Crne Gore mesečno primaju 1.002 evra, a minimalne zarade kreću se u rasponu od 600 do 800 evra.&nbsp;
U analizi za Crnu Goru se navodi da je prosečna zarada u januaru iznosila 1.004 evra, dok je minimalac značajno povećan krajem prošle godine i sada iznosi 600 evra za zaposlene sa srednjom stručnom spremom i 800 evra za one sa visokim obrazovanjem. 	
Od većih troškova se izdvajaju rentiranje stana i komunalije (390 evra), za higijenu i zdravlje oko 135 evra, za letovanje 125 evra mesečno, dok se troškovi tekućeg održavanja, ođeće, obuće, prevoza, obrazovanja i sporta kreću oko 100 evra. 	
Navodi se da je Podgorica za 8,2 odsto jeftinija od Beograda, dok su troškovi zakupa nekretnina niži za 22,6 odsto.
Prosečna plata u Srbiji, koja je u januaru iznosila 107.476 dinara konačno je “pokrila” <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sindikati-od-ponedeljka-pregovori-o-minimalnoj-ceni-rada-troskovi-minimalne-potrosacke-korpe-veci-od-minimalnih-zarada">prosečnu potrošačku korpu</a> vrednu 106.195 dinara, dok je minimalac od 56.672 za 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga, navodi Demostat.&nbsp;
Sadržaj domaće potrošačke korpe, i prosečne - a pogotovu minimlane - odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove.&nbsp;
Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo “obogaćena” ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava.&nbsp;
Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/deklaracije-o-plati-za-zivot-minimalna-zarada-u-srbiji-ispod-praga-rizika-od-siromastva">Visoko učešće hrane u ukupnim izdacima</a> domaćinstava obeležje je niskog standarda, konstatuje Demostat, navodeći poređenje da u Sjedinjenim Državama ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata.&nbsp;
Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja “dve računice” - prosečne i minimalne korpe.&nbsp;
Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.
Izvor: FoNet, Tanjug
&nbsp;

potrošačka korpa

Život na minusu: U Srbiji pola plate ide na hranu, a sve ostalo – na preživljavanje (VIDEO)

Hrana "pojede" skoro pola plate: Građani Srbije troše najviše u regionu