Hrana "pojede" skoro pola plate: Građani Srbije troše najviše u regionu

U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta mesečnih primanja, u Hrvatskoj 27%, a Crnoj Gori oko 30%, ali su velike razlike i u prosečnoj i minimalnoj zaradi. 

Slovencima je prosečna plata 1.570 evra, a minimalna 930, u Hrvatskoj je prosek 1.392 evra, a minimalac 750, dok građani Crne Gore mesečno primaju 1.002 evra, a minimalne zarade kreću se u rasponu od 600 do 800 evra. 

U analizi za Crnu Goru se navodi da je prosečna zarada u januaru iznosila 1.004 evra, dok je minimalac značajno povećan krajem prošle godine i sada iznosi 600 evra za zaposlene sa srednjom stručnom spremom i 800 evra za one sa visokim obrazovanjem.

Od većih troškova se izdvajaju rentiranje stana i komunalije (390 evra), za higijenu i zdravlje oko 135 evra, za letovanje 125 evra mesečno, dok se troškovi tekućeg održavanja, ođeće, obuće, prevoza, obrazovanja i sporta kreću oko 100 evra.

Navodi se da je Podgorica za 8,2 odsto jeftinija od Beograda, dok su troškovi zakupa nekretnina niži za 22,6 odsto.

Prosečna plata u Srbiji, koja je u januaru iznosila 107.476 dinara konačno je “pokrila” prosečnu potrošačku korpu vrednu 106.195 dinara, dok je minimalac od 56.672 za 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga, navodi Demostat. 

Sadržaj domaće potrošačke korpe, i prosečne - a pogotovu minimlane - odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove. 

Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo “obogaćena” ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava. 

Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje. 

Visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda, konstatuje Demostat, navodeći poređenje da u Sjedinjenim Državama ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata. 

Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja “dve računice” - prosečne i minimalne korpe. 

Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.

Izvor: FoNet, Tanjug