<p>Gostujući u emisiji 3D, advokatica navodi da čak i kada znamo ko je kriv, dugi sudski postupci su epilog koji traje i time žrtva stiče utisak kao da se postupak nikada neće završiti.</p>
<p>Nicovićeva ističe da i kada počinilac prizna krivicu i bude osuđen, pravda za žrtvu nije potpuna.&nbsp;</p>
<p>Ona ukazuje na problem sudske prakse zbog koje se žrtve gotovo uvek upućuju na dodatni, dugotrajan parnični postupak radi naknade štete.<br/>
&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DJDPDOz4DhcM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
“Imali smo sreće da su policija i tužilaštvo uradili dobar posao i sud, tako da je u krivičnom postupku on osuđen. On je u suštini priznao na kraju to krivično delo. Konkretno je bilo pitanje o polnom uznemiravanju, koje se, ajde da kažem, najpraktičnije dovodi u vezu prema trenutnim zakonskim rešenjima vezano za deljenje fotografija ili snimaka i intimne sadržine. On je dobio šest meseci zatvora, ali u stvari uslovnu kaznu sa proveravanjem od dve godine i meru zabrane pristupa komunikaciji sa oštećenom u trajanju od dve godine, što mislim da ističe baš ove godine. Ono što je trenutno problematično za te postupke je što se ta naknada štete tog straha i intenziteta straha koje žrtve osećaju zbog svega toga što se desilo, iako je zakon ostavio mogućnost u krivičnom postupku da se dosudi ta naknada štete, Sudska praksa, nažalost, takva je da u 99,9% slučajeva ona se upućuje na parnicu. Parnični postupak i dalje traje.”, kaže Nicović.&nbsp;</p>
<p>“Možete da budete spremni koliko god želite da priložite neuropsihijatarska veštačenja koje govore tačno o toj traumi i tačno u procentu, onako, stručno koliko je ta žrtva to doživela, naravno da će suprotna strana da kaže, pa ne, to nije tačno, evo, mi smo je videli kako je Izašla iz kuće, sad parafraziram, i nastavila je normalno da funkcioniše. Onda je <a href="https://www.insajder.net/teme/kako-je-telegram-postao-steciste-nedozvoljenih-sadrzaja-zastita-podataka-i-privatnosti-korisnika-proklamovan-cilj-ali-i-razlog-za-pritvor">dodatno traumatizirajuće to što žrtva prolazi kroz veštačenja</a>, pa ona mora da bude saslušana opet o parničnom postupku. Onda nakon toga ona čita te zapisnike sa tih ročišta, da se čita laži o sebi, da je stalno pokušala da se prebaci na nju, to se sve na kraju svodi na to, nosila je kratku suknju”, dodaje ona.&nbsp;</p>
<p>Ona ističe da žrtve moraju ponovo da iznose svoja iskustva, suočavaju se s pokušajima diskreditacije i čitaju laži o sebi, što dodatno otežava njihov oporavak.&nbsp;</p>
<p>Advokatica Nicović upozorava da institucionalni kapaciteti u borbi protiv <a href="https://www.insajder.net/teme/macanovic-azc-o-osvetnickoj-pornografiji-u-nasem-sistemu-ostecene-uvek-imaju-minimalna-prava-video">digitalnog nasilja</a> nisu dovoljni da odgovore na potrebe žrtava.&nbsp;</p>
<p>“Čak i kada se žrtve odvaže na to da prijave. Dodatna je komplikacija što naše tužilaštvo i policija i sudovi nemaju dovoljno kapaciteta ljudskih. Znači, koliko je meni poznato i dalje ima samo četiri javna tužioca za visokotehnološki kriminal. Čak i da imaju sto pomoćnika, ja zaista mislim da to nije adekvatno.”, ističe ona.&nbsp;</p>
<p>Nicović naglašava koliko je važno da pravosuđe prati razvoj digitalnog sveta i poseduje savremene alate kako bi moglo da zaštiti žrtve.&nbsp;</p>
<p>Ukazuje da u slučajevima digitalnog nasilja, poput onog koji je doživela Aleksandra, problem nastaje već pri identifikaciji prve osobe koja je delila sadržaj.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder&nbsp;</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

"Pravda kao nova trauma": Zašto žrtve digitalnog nasilja ćute – objašnjava advokatica Nicović (VIDEO)

<p>"U Republici Srbiji još ne postoji zakon koji osvetničku pornografiju prepoznaje kao krivično delo. Podsetimo se: narodni poslanik Aleksandar Olenik podneo je Predlog zakona koji osvetničku pornografiju prepoznaje kao krivično delo, ali Predlog zakona nije usvojen. Autonomni ženski centar (AŽC) predao je svoj predlog zakona Ministarstvu pravde 2022. godine. AŽC trenutno radi na ažuriranju predloga kako bi se prepoznala i odgovornost administratora grupa, poput onih na Telegramu. Ukratko: ništa se nije desilo. Država je ostala nema“, navode iz Udruženja „OsnaŽene“ u istraživanju „Pucanje tišine.“</p>
<h2>&nbsp;Jedan od najozbiljnih problema</h2>
<p>U njihovom istraživanju o osvetničkoj pornografiji učestvovao je 171 ispitanik. Na pitanje „da li si ikada bio/la žrtva osvetničke pornografije?“, 40,4 odsto ispitanica/ka odgovorilo je "DA".</p>
<p>Na pitanje "da li se nekome u tvom okruženju desila osvetnička pornografija?“, 64,3 odsto je takođe potvrdno odgovorilo.</p>
<p>Na pitanje „da li znaš kome sve možeš da se obratiš ukoliko prolaziš kroz iskustvo osvetničke pornografije (institucije, NVO sektor…)?, &nbsp;čak 75,9 odsto ispitanica/ka odgovorilo je "NE.“</p>
<p>Iz <a href="https://insajder.net/prenosimo/istrazivanje-grupe-osnazene-tri-meseca-u-telegram-grupi-u-kojoj-se-deli-osvetnicka-pornografija">Udruženja "OsnaŽene"</a> naglašavaju da bi nasilje nad ženama trebalo da bude jedan od najozbiljnih problema države.&nbsp;</p>
<p>[related-content]</p>
<p>"Nasilje nad ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu. Pogađa žene svih starosnih struktura, ekonomskih statusa, kultura. Dešava se iza zatvorenih vrata njihovih domova, na radnim mestima, ali i u javnim prostorima. Međutim, svedoci i svedokinje smo da su žene sada i žrtve digitalnog nasilja“, navode "OsnaŽene“.</p>
<h2>&nbsp;"OsnaŽene" infiltrirane u Telegram grupama</h2>
<p>Podsetimo, nakon što je to udruženje početkom juna objavilo<a href="https://osnazzene.org.rs/blog/prekinuta-tisina-svedocanstva-zena/"> istraživanje o Telegram grupama</a> u kojima se deli osvetnička pornografija - nije bilo reakcije nadležnih.</p>
<p>Inače, članice Udruženja „OsnaŽene“ bile su tri meseca infiltrirane u tim grupama.</p>
<p>"Ove grupe su prostor za muškarce da traže seksualne usluge, ali glavna tema im je osvetnička pornografija. Princip rada je sledeći: Admini grupa žele da zarade. Kako to čine? Sa ili bez novčane nadoknade dobijaju fotografije i snimke uglavnom maloletnih devojaka (uz šifru: -18) koje su taj materijal poslale u poverenju, zatim sakupljaju što veću količinu fotografija i snimaka, prodaju za minimum cenu od 50 evra. Nakon što zarade dovoljno na tim žrtvama, oni podele i javno taj materijal, jer više ne mogu da zarađuju na njima, pošto su se fotografije/snimci već dovoljno raširili,“ navodi se u istraživanju.</p>
<p>Dodaje se da je to samo jedan od "kataloga“, a da za svaku od kategorija postoji određena suma koja mora da se plati.</p>
<p>Članice Udruženja koje su pristupile grupi navele su i da je "jedna od čestih pojava incest.“</p>
<p>Izvor: Insajder</p>
<p>&nbsp;</p>

Udruženje "OsnaŽene": 40 odsto žena žrtve osvetničke pornografije, nema zakona koji to prepoznaje kao krivično delo, država ne reaguje

<p>„Od objavljivanja našeg <a href="https://insajder.net/prenosimo/istrazivanje-grupe-osnazene-tri-meseca-u-telegram-grupi-u-kojoj-se-deli-osvetnicka-pornografija">istraživanja</a> prošlo je 34 dana. 34 dana bez odgovora nadležnih institucija. 34 dana dodatnih za one koji dele intimne fotografije/snimke žena i devojaka koje za to nisu dale dozvolu. Dodatnih 34 dana za one koji traže dečiju i osvetničku pornografiju. Dodatnih 34 dana za one koji krišom fotografišu svoje majke/sestre i dele sa više od 10 hiljada osoba. Dodatnih 34 dana za one koje krišom fotografišu žene i devojke na ulici bez dozvole i znanja. Nije samo 34 dana, već godinama“, naveli su iz Udruženja u objavi na mreži X.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet"><p lang="und" dir="ltr">NAPOMENA: Fotografije sadrže uznemirujući sadržaj‼️<br/><br/>▪️34 dana je prošlo od objavljivanja našeg istraživanja. <br/>▪️34 dana bez odgovora nadležnih institucija. <a href="https://t.co/Ist4RTwVzK">pic.twitter.com/Ist4RTwVzK</a></p>&mdash; OsnaŽene (@osnazzene) <a href="https://twitter.com/osnazzene/status/1811043714116051109?ref_src=twsrc%5Etfw">July 10, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
<p><br/></p>
<p>Ana Zdravković iz Udruženja "OsnaŽene" kaže za Insajder da činjenica da i dalje nema adekvatnog odgovora od institucija jeste razočaravajuća, ali je donekle, nažalost, očekivana.&nbsp;</p>
<p>„Institucije su svojim dugogodišnjim (ne)radom pokazale da njihov prioritet nisu žrtve. Poruka koja se šalje žrtvama jeste da njihova patnja i traume nisu prioritet institucijama, kao i da one ne shvataju ozbiljnost njihovih iskustava. Poruka društvu je da institucije nisu sposobne da pruže adekvatan odgovor na digitalno nasilje, što dodatno smanjuje poverenje u pravosuđe. Zločincima samo daju podstrek da nastave sa svojim delima, jer i oni sami vide i vrlo su svesni da institucije ne preduzimaju ništa da ih spreče u tome“, kaže Ana Zdravković.</p>
<p>Ona smatra da je zaključak ove situacije jasan: institucije su duboko zakazale u svojoj osnovnoj funkciji zaštite građana.&nbsp;</p>
<p>„Nedostatak adekvatnog odgovora pokazuje ne samo nemar, već i ozbiljnu nekompetentnost koja potkopava poverenje u pravosudni sistem. Institucije moraju hitno da preispitaju svoje prioritete i počnu da deluju u skladu sa potrebama i pravima žrtava“, dodaje Ana Zdravković.&nbsp;</p>
<p>Članice pomenute organizacije su, podsetimo, provele tri meseca infiltrirane u ove grupe.</p>
<p>"Ove grupe su prostor za muškarce da traže seksualne usluge, ali glavna tema im je osvetnička pornografija. Princip rada je sledeći: Admini grupa žele da zarade. Kako to čine? Sa ili bez novčane nadoknade dobijaju fotografije i snimke uglavnom maloletnih devojaka (uz šifru: -18) koje su taj materijal poslale u poverenju, zatim skupljaju što veću količinu fotografija i snimaka, prodaju za minimum cenu od 50 evra. Nakon što zarade dovoljno na tim žrtvama, oni podele i javno taj materijal, jer više ne mogu da zarađuju na njima, pošto su se fotografije/snimci već dovoljno raširili,“ navodi se u istraživanju.</p>
<p>Dodaje se da je ovo samo jedan od "kataloga“, a da za svaku od kategorija postoji određena suma koja mora da se plati.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D-udppsI4e-U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
"Članici koja je istraživala ove grupe bilo je potrebno svega dva dana da dođe do ljudi koji nude dečiju pornografiju desetinama hiljada članova. Izvor ovih slika i snimaka nije poznat,“ piše u istraživanju.</p>
<p>Članice Udruženja koje su pristupile grupi navele su da je "jedna od čestih pojava incest.“</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Aktivistkinja za Insajder: Nereagovanje nadležnih u slučaju osvetničke pornografije pokazuje da im žrtve nisu prioritet