O izgradnji nuklearki <a href="https://insajder.net/teme/poslanik-zoran-dragisic-sns-podneo-predlog-o-ukidanju-moratorijuma-na-nuklearke-zakon-koci-ozbiljnu-drustvenu-raspravu">više puta se govorilo u domaćoj javnosti</a>. Predsednik Srbije smatra da je izgradnja malih i velikih nuklearki jedino rešenje, s obzirom na to da će se potrošnja električne energije u Srbiji učetvorostručiti do 2050-te.
Međutim, za izgradnju tradicionalne nuklearke, koja bi koštala bar 20 milijardi evra i gradila se 10 godina, nemamo para. Zato je, kako je rekao &nbsp;na ovogodišnjem Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu, Srbija zainteresovana za izgradnju „bar četiri mala modularna nuklearna reaktora koji mogu da nadomeste 1.200 megavata“, za šta je potrebno oko sedam i po milijardi evra. Međutim, i to je na dugom štapu jer, kako je priznao, nemamo ni tehnologiju, ni znanje.
Zato je najavio da ćemo pokušati da se dogovorimo o učešću u vlasništvu mađarske nuklearke „Pakš“. Istovremeno je Vlada Srbije potpisala Memorandum o saradnji sa francuskom Elektroprivredom o uspostavljanju saradnje u energetskoj tranziciji. Time se, pored ostalog, stvaraju uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji. Francuska je, inače, zemlja koja oko 70 odsto struje dobija iz nuklearki. S druge strane, zanimljivo je i to da je Nemačka, kao jedna od vodećih evropskih ekonomija, prošle godine zatvorila poslednju nuklearku.
Od država bivše Jugoslavije jedino na teritoriji Slovenije postoji aktivna nuklearna elektrana – „Krško“. Baš ovih dana je trebalo da se održi i referendum o izgradnji novog bloka u toj nuklearnoj elektrani, ali je on otkazan, jer su ekološki aktivisti i stručnjaci podneli žalbu Ustavnom sudu, dovodeći u pitanje njegovu legalnost. Tamošnje ministarstvo infrastrukture je 2021. izdalo je dozvolu za izgradnju drugog reaktora, što je naišlo na kritiku i iz susedne Austrije, čiji Ustav zabranjuje upotrebu nuklearne energije u proizvodnji struje.
Nuklearka „Krško“ je izgrađena 1983. i u zajedničkom je vlasništvu slovenačke državne kompanije GEN energija i Hrvatske elektroprivrede. Podmiruje oko 30 odsto potražnje za električnom energijom u Sloveniji i 16 odsto u Hrvatskoj. Dve države su prošle godine dogovorile da produže životni vek nuklearke „Krško“ do 2043-će.
U regionu, nuklearne elektrane imaju Rumunija, Bugarska i Mađarska.
Zbog nesreća u Černobilju 1986-te i Fukušimi 2011-te, nuklearne elektrane imaju negativan predznak kod mnogih ljudi; Černobilj je proizveo zagađenje na oko 150.000 kvadratnih kilometara u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji – u atmosferu su oslobođene velike količine radioaktivnog otpada, a posledice po zdravlje ljudi, životinja i biljaka osećaju se i danas. Na stotine hiljada ljudi je umrlo od posledica radijacije, dok su stotine hiljada trajno raseljeni iz kontaminiranih područja.
Činjenica je da je nuklearna energija ekološki čista, ali je isto tako i činjenica da nuklearke sobom nose veliki rizik, jer eventualni incidenti mogu da stvore probleme ne samo državi u kojoj je, već i mnogo širem području.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FDHsRES6oFHE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Veliko pitanje, osim bezbednosti, jeste i odlaganje nuklearnog otpada. Zato se, kao, ključno nameće pitanje kadrovskih kapaciteta za eventualnu gradnju i posebno za kasnije upravljanje nuklearnom elektranom. Tek posle toga dolazi pitanje novca. A, sudeći prema izjavama srpskih zvaničnika, za taj posao nemamo ni znanja, ni novca.
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nemačka zatvorila i poslednju nuklearku, Srbija ukinula zabranu njihove gradnje (VIDEO)

Posle 35 godina zabrane, Srbija ide ka tome da <a href="https://insajder.net/emisije/insajder-dokument/nuklearnaelektrana/insajder-dokument-nuklearna-elektrana-u-srbiji-izmedu-ne-i-mozda-4zw6z5oo">dozvoli izgradnju nuklearnih elektrana.&nbsp;</a>
"Mi planiramo da usvojimo izmene i dopune zakona o energetici do kraja meseca ili veoma brzo, gde će se praktično moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana skinuti. Nadamo se da kada se on usvoji; moći ćemo i naše programe nuklearne u budućnosti da razvijamo. To će iziskivati dosta vremena i dosta napora, ali svakako da imamo strategiju kako da u budućnosti dođemo do novih kapaciteta i do novih kapaciteta bazne energije“, izjavila je Dubravka Đedović Handanović ministarka energetike.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLlvCE4QiRFc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija voljna da kupi 5 do 10 odsto udela u novoj mađarskoj nuklearnoj elektrani u Pakšu. Takođe, on &nbsp;je u martu ove godine rekao da je Srbija zainteresovana za izgradnju malih modularnih nuklearnih elektrana, ali da ne zna kako će se to finansirati pošto je neophodno 7,5 milijardi evra. Da li je novac jedini problem?
"Ne postoji suštinski nijedan razlog da Republika Srbije jednog dana ne napravi svoje nuklearne kapacitete i počne da koristi u tom jednom miksu koji bi bio rešenje za energetiku u budućnosti - i nuklearnu energiju. Ali da bi se do toga stiglo potrebno je, nužno, neophodno je uraditi nekoliko koraka. Jedan od njih je ojačavanje našeg stručnog kadra koji u ovom trenutku ne postoji kada govorimo o bilo kakvoj eksploataciji nuklearne energije“, kaže za Marker Slobodan Bubnjević naučni novinar.
Navodi da Srbija nema nuklearne inženjere i da je nekadašnja tradicija vrlo razvijene nuklearne fizike iščezla, upravo zbog moratorijuma koji je zabranjivao nuklearke. Katedre na kojima su obučavani eksperti su ugašene.
"Iako neki glasovi govore da bi mi možda mogli da uđemo u ovaj proces i bez domaće ekspertize i da je to isto kao kad kupite neku tehnologiju da dođu strane eksperti; kada je reč o nuklearnoj energiji, to je nedopustivo čak nije ni nešto što je u skladu sa međunarodnim normativima“, smatra Bubnjević.
Tri godine posle nuklearne katastrofe u Černobilju, od 1989.godine u Srbiji je na snazi zabrana izgradnje nuklearnih elektrana.&nbsp;
Novinarka Jasmina Dobrilović&nbsp;
&nbsp;

Srbija uskoro skida moratorijum na nuklearnu energiju (VIDEO)

Stručnjaci organizacije su u utorak 29. oktobra posetili blok br. 1 nakon što su dobili informaciju o curenju vode u sistemu podrške pumpi rashladnog sredstva reaktora.&nbsp;
Za izvođenje radova zavarivanja bilo je potrebno smanjiti pritisak u primarnom kolu na atmosferski nivo, prenose RIA Novosti.&nbsp;
Radiografsko ispitivanje zavarenih spojeva je trenutno u toku.
"Agencija će nastaviti da pažljivo prati ovo pitanje, iako ne vidimo nikakve trenutne probleme za nuklearnu bezbednost" , navodi se u saopštenju IAEA.
Napominje se da stručnjaci organizacije stacionirani u stanici i dalje svakodnevno čuju zvuke eksplozija, ali nema izveštaja o šteti na objektu.
Nuklearka Zaporožje se nalazi na levoj obali Dnjepra u blizini grada Energodara.&nbsp;
Ovo je najveća stanica u Evropi po broju blokova i instalisanoj snazi pošto ima šest blokova snage po jedan gigavat.&nbsp;
U oktobru 2022. objekat je dospeo pod kontrolu Rusije.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Na jednom od reaktora nuklearke Zaporožje otkriveno curenje vode

Iako je suštinska svrha polaznih osnova da se javnost obavesti o ključnim izmenama zakona i njihovim efektima, u njima se ni jednom rečenicom ne ukazuje da će novim Nacrtom biti predloženo ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, navodi u saopštenju RERI.&nbsp;
"Da bi javnost, tokom javnih konsultacija, mogla da komentariše ili daje primedbe na predloge i nova zakonska rešenja, prethodno mora da bude obaveštena o tome šta se menja i kako predlagač analizira i obrazlaže efekte tih promena, što se u konkretnom slučaju nije dogodilo”, naveo je programski direktor RERI Mirko Popović.&nbsp;
Ministarstvo rudarstva i energetike adekvatno obrazloženje za ukidanje moratorijuma nije pružilo ni u kasnijoj fazi donošenja zakona, tokom javne rasprave. &nbsp;
Obrazloženje Nacrta Zakona koje je izloženo na javnoj raspravi nije izrađeno u skladu sa Poslovnikom Vlade, jer pored opšteg nabrajanja izmena nigde ne obrazlaže njhovu svrhu, niti se daje informaciju o tome koje bi probleme predložene izmene trebalo da reše, ističe RERI. &nbsp;
Postojeći Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana ne zabranjuje naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, niti obrazovanje kadrova, pa nije jasno zbog čega se žuri sa ukidanjem te zabrane, bez prethodne široke javne diskusije o ovom važnom pitanju, naglašava u saopštenju RERI.&nbsp;
Izvor: FoNet

RERI: Brojni nedostaci u izmenama Zakona o energetici

Ona je u intervjuu za današnji "Blic", odgovarajući na pitanje otkud nagli preokret srpskih vlasti oko nuklearki rekla da se u međunarodnoj zajednici sve češće govori o "nuklearnoj renesansi" pa su i zemlje poput Italije, Belgije i Švajcarske nedavno radikalno promenile svoju energetsku poliitku u korist nuklearne energije.
"Ta energija je u upotrebi u svetu duže od 60 godina, pa danas postoji više od 440 nuklearnih reaktora u pogonu, u više od 30 zemalja. U svetu se oko 10 odsto električne energije proizvede u nuklearnim elektranama a u Evropskoj uniji više od 20 odsto. Srbija je okružena zemljama koje imaju <a href="https://insajder.net/teme/srbija-nema-strucni-kadar-za-nuklearku-video">nuklearke</a>, kao što su Mađarska, Bugarska i Rumunija, a neke od njih planiraju i nove", navela je ona.
Dodala je da je u Evropi plan da ovi kapaciteti do 2050. godine budu oko 50 odsto veći nego danas.
Ministarka je rekla i da je od početka javnih konsultacija pristiglo manje od 10 komentara, da će javna rasprava trajati do 10. septembra a nakon toga nacrt će biti upućen na mišljenje nadležnim organima, potom na Vladu Srbije i u Narodnu skupštinu i da je plan da se zakon usvoji do kraja ove godine.
Kada je reč o potencijalnoj lokaciji za izgradnju nuklearke i modelu gradnje, odnosno opredeljenju za klasičnu ili modularnu elektranu, <a href="https://insajder.net/tag/nuklearna-energija">Đedović Handanović</a> je istakla da je preuranjeno razgovarati o tome.
"Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je javnu nabavku za izradu preliminarnih tehničkih studija radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji. U okviru nje obavićemo temeljnu komparativnu i kredibilnu opcionu analizu dostupnih tehnologija u svetu, uključujući male modularne reaktore kao i one konvencionalnog tipa, kako bi razumeli koje su najbolje dostupne tehnologije primenjive potencijalno u našoj državi, pomoću tehničkih, ekonomskih i tržišnih indikatora", navela je ona.
Što se tiče skladištenja nuklearnog otpada i navoda da je saradnja sa Francuskom uslovljena time da ovaj otpad završi u Srbiji, ministarka je navela da domaći zakoni, direktive EU, konvencije UN jasno definišu da nije moguće skladištiti nuklearni otpad iz Francuske u Srbiji.
Izvor: Tanjug

Đedović Handanović: Do prve nuklearke nam je potrebno bar 10 godina

Ona je, na otvaranju Javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u Privrednoj komori Srbije (PKS) rekla da se istovremeno uređuju i glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju. 
 
"Danas imamo apsolutno sve zakonske preduslove i za naše naučne institute i za visokoobrazovne institucije da se bavimo i analizama, ali i naučnim istraživanjima nuklearne energije. Mi smo to i želeli da ojačamo upravo potpisivanjem memoranduma o saradnji sa 20 visokoobrazovnih institucija i institua i sa pet relevantnih ministarstava, da bi jačali potencijale stručne, naučne, kadrovske, ljudske koji će nam u budućnosti biti potrebni, ukoliko se ove odluke donesu", rekla je ona. 
 
Koraci koje propisuje Međunarodna agencija za atomsku energiju u slučaju razvoja nuklearne energije u jednoj zemlji uključuju tri stvari - ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, što podrazumeva analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva i izradu neophodnih analiza i informisanja javnosti. 
 
Osim toga, propisane su i sveobuhvatne analize i izrade mape puta za sprovođenje programa nuklearne energije, zaključeno sa izradom strategije mirnodobske primene nuklearne energije i projektovanje, izgradnja nuklearnih elektrana i početak proizvodnje energije. 
 
"Podsetila bih da je od trenutka donošenja prvih informisanih odluka do puštanja u rad potrebno najmanje deset godina, a naš zadatak jeste da planiramo odgovorno i da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni za 10 ili 20 godina", rekla je ona. 
 
Dodala je da će u Srbiji narednih godina biti smanjena proizvodnja električne energije iz uglja, a povećane potrebe za energijom, pre svega zbog očekivanog rasta industrije, IT sektora, ali i razvoja veštačke inteligencije. 
 
Izmene Zakona o energetici predviđaju, prema njenim rečima i donošenje strategije razvoja, upotrebe vodonika i strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije, koje su do sada bile obuhvaćene krovnom strategijom razvoja energetike. 
 
Prvi put se predviđa i uvođenje licence za skladištenje električne energije, a da se proizvođači električne energije za sopstvene potrebe oslobađaju licenciranja, bez obzira da li se višak proizvedene energije vraća u sistem. 
 
"Mislim da je to važno da uklanjamo administrativne dodatne barijere i procedure, da bismo mogli da što više i bolje pre svega podstičemo proizvođače električne energije za sopstvene potrebe, a oni to uglavnom rade iz obnovljivih izvora", rekla je ministarka. 
 
Istakla je da su izmene Zakona o energetici dugo pripremane kako bi se u njima našli propisi važni za energetski i evropski put Srbije, a to je, kako je navela, prenošenje paketa za integraciju električne energije koji sadrže devet propisa Evropske unije (EU), a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje gradjana i privrede. 
 
"Osnovni cilj ovog Zakona jeste veća sigurnost snabdevanja. Da bismo se bolje pripremili za budućnost potrebna nam je saradnja i na regionalnom i na evropskom nivou u slučaju kriza, što postižemo ovim izmenama Zakona o energetici", rekla je ona. 
 
Dodala je da je važan doprinos tih izmena Zakona boljem funkcionisanju tržišta električne energije koje će biti u budućnosti u potpunosti usklađjeno sa evropskim pravilima. 
 
Đedović Handanović je rekla da se istovremeno radi na osnaživanju i zaštiti krajnjih kupaca, kroz definisanje i energetskog siromaštva i stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, ali i prava na napredne merne sisteme odnosno pametna brojila. 
 
U okviru modernizacije distributivne mreže, koja je početa pre manje od godinu dana, do sada je, prema njenim rečima, rekontruisano 2.500 kilometara niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno, a ugradjeno više od 500.000 dogitalnih brojila. 
 
"Zakonskim izmenama obuhvatili smo i rad prenosnog sistema i između ostalog u vezi sa raspodelom kapaciteta, odnosno davanjem prioritetnog pristupa ili takozvanog dispečinga, zatim uklanjanja zagušenja na mreži", rekla je ministarka. 
 
U distributivnom sistemu, prema njenim rečima, novine se tiču priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja, manje emisije ugljen-dioksida i zbog plana da budu instalirani punjači na auto-putevima i putevima širom Srbije, kao i posedovanja i upravljanja objektima za skladištenje električne energije. 
 
"Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem kroz tzv. vremenski prozor za istovremenu obradu zahteva za priključenje, obavezu izrade studije priključenja, bankarske garancije, kao i procedure za priključenje", kazala je ona. 
 
Dodala je da se uvodi i mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom, što je kako je kazala, važno za kompanije koje žele da smanje svoj ugljenički otisak i da više koriste zelenu energiju. 
 
Takođe, novina je i obavezna sertifikacija instalatera sistema obnovljivih izvora energije, što će biti za krajnje kupce dodatna garancija u pogledu i kvaliteta radova, ali i opreme. 
 
"Naš fokus je da svaki korak u svakoj fazi sprovedemo maksimalno odgovorno i kvalitetno, i tek na osnovu detaljnih i sveobuhvatnih analiza možemo da razgovaramo i da donosimo odluke uz učešće stručne i najšire javnosti o tome koji je najbolji put za našu državu i za naše građane, a ono što je sigurno je da će nam trebati više energije i to više bazne čiste energije", rekla je ministarka.
Javna rasprava traje od 21. avgusta do 10. septembra.
Izvor: Beta

Đedović Handanović: Usvajanjem izmena Zakona o energetici, prestaje zabrana gradnje nuklearki

"On zapravo ima za cilj da analizira sve dostupne tehnologije, da pokaže koje su prednosti i mane tih tehnologija i koje bi najbolje mogle biti primenljive potencijalno u našoj zemlji kada se za to stvore uslovi", objasnila je Đedović Handanović, za Radio televiziju Srbije (RTS), navodeći da je "evaluacija još uvek u toku" pa ne može da priča ko će tu studiju da radi. 
 
Na pitanje zašto se nije čekalo da se ukine moratorijum, ministarka Đedović Handanović je rekla da niko iz Vlade, ali ni nadležnih kompetentnih institucija neće i ne radi nešto što nije u skladu sa zakonom, prenela je ta medijska kuća na svom sajtu. 
 
"Zakon jasno zabranjuje izgradnju nuklearnih elektrana kao i donošenje investicione odluke i pripremu tehničke dokumentacije, znači projektovanja. Ono što mi radimo je da sagledamo sve prednosti i mane u kontekstu toga i dugoročnog planiranja našeg energetskog sektora", rekla je Đedović Handanović. 
 
Ona je istakla da je to "odgovorno ponašanje, apsolutno u skladu sa zakonom, a investicione odluke, gradnje postrojenja će se dešavati onda kada za to bude bilo zakonskih osnova". 
 
Govoreći o kritičnim i strateškim mineralnim sirovinama, rekla da Srbija želi da uči od razvijenih zemalja. 
 
"Francuska je zemlja koja takođe ima bogatu rudarsku istoriju, ima veoma napredan Geološki institut u državnom vlasništvu, usvojila je izmene zakona o rudarstvu pre nekog vremena i mi možemo da se ugledamo, da se inspirišemo", rekla je Đedović Handanović. 
 
Ona je napomenula da će Srbija od Francuske, čija je delegacija bila nedavno u Beogradu, predvođena Emauelom Markonom (Emmanuel Macron), moći mnogo da nauči u više domena. 
 
"Oni razvijaju rudnik litijuma koji je sličan po određenim parametrima našem, završili su javne konsultacije. Da vidimo kako su sproveli taj proces, na što su se fokusirali šta su naučili i, na kraju krajeva, šta mi možemo da primenimo u našoj zemlji", navela je ministarka energetike. 
 
Istakla je da slede dugi razgovori sa kompanijom "Rio Tinto" o projektu "Jadar". 
 
"Ništa se sutra neće dešavati, treba da sagledamo sve činjenice i vidimo ima li prostora da se projekat na održiv način razvije. Uključićemo našu stručnu javnost i međunarodne eksperte", rekla je ministarka Đedović Handanović.
Izvor: Beta