Otvarajući događaj Matić je ukazao na stopostotnu nekažnjivost zločina nad novinarima u Srbiji i pročitao spisak nerazrešenih ubistava novinara u poslednje tri decenije na teritoriji Srbije i Kosova i Metohije. On je naglasio da je, i pored pomaka u slučaju Slavka Ćuruvije sa dve prvostepene osuđujuće presude za četiri optužena, oslobađajuća presuda Apelacionog suda šokirala javnost i poslala užasnu poruku novinarima i medijima. Dodao je da je podržao inicijative međunarodnih organizacija da se osnuje međunarodna komisija koja će istražiti slučajeva kidnapovanja i ubistava novinara na Kosovu.
<table><tbody><tr><td><h4>Ubijeni novinari u Srbiji i na Kosovu i Metohiji od 1994. do danas:</h4>
Radislava Dada Vujasinović, nađena mrtva u svom stanu 8. aprila 1994.
Slavko Ćuruvija, ubijen ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo 11. aprila 1999.
Milan Pantić, ubijen u ulazu zgrade u kojoj je živeo 11. juna 2001.
Afrim Malići, ubijen u Prištini 2. decembra 1998.
Enver Maljoku ubijen u Prištini 11. januara 1999.
Gabrijel Griner i Folker Kremer, novinari "Šterna“, &nbsp;i prevodilac Senolj Aljit, ubijeni kod Prizrena 13. juna 1999.
Aleksandr Simović Sima, ubijen u Prištini 21. avgusta 1999.
Krist Gegaj, ubijen u Istoku 12. septembra 1999.
Momir Stokuća, ubijen u Prištini 21. septembra 1999.
Šefki Popova, ubijen u Vučitrnu 10. septembra 2000.
Džemailj Mustafa, ubijen u Prištini 23. novembra 2000.
Bekim Kastrati, ubijen kod Prištine 19. oktobra 2001.
Bardulj Ajeti, atentat izvršen kod Gnjilana 3. juna 2005, preminuo 25. juna 2005. u Italiji
<h4>Nestali novinari na Kosovu i Metohiji između 1998. i 2000. godine:</h4>
Ismailj Berbatovci, 23. jula 1998. godine kada je otišao na novinarski zadatak
Đura Slavuj i Ranko Perenić, novinarska ekipa Radio Prištine, 21. avgusta 1998. na novinarskom zadatku kod Velike Hoče
Ljubomir Knežević, dopisnik srpskog nacionalnog dnevnika "Politika“ i novinar "Jedinstva“ iz Prištine, 6. maja 1999. u Vučitrnu
Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, 9. septembra 2000. godine u Prištini</td></tr></tbody></table>
U obraćanju g. Žiofrea istaknuto je da je rad novinara u javnom tj. kolektivnom interesu, te da se juče objavljen Godišnji izveštaj EU odnosi i na bezbednost novinara, kao i na nekažnjivost. Šef EU Delegacije istakao je i nekažnjena ubistva troje novinara u Srbiji i naglasio da mora postojati nulta tolerancija na nekažnjivost napada na novinare. Svoje izlaganje završio je osvrtom na primetan trend rasta SLAPP tužbi protiv istraživačkih novinara i nevladinih organizacija.
"Pitanje bezbednosti novinara u konstantnom je fokusu Misije OEBS u Srbiji“, rekao je prvi čovek ove kancelarije Jan Bratu i dodao da mora postojati međusobna solidarnost i zajedničke akcije novinarske zajednice, pominjući kao pozitivan primer slučaj OK radija iz Vranja. On je naveo i da je Komisija za istraživanje ubistava novinara na čelu sa Veranom Matićem učinila veliki napor da se prikupe dokazi i da se ne zaborave zločini nad novinarima, a istakao je i veliki značaj Stalne radne grupe za bezbednost novinara, čije aktivnosti OEBS pomaže osam godina. Gospodin Bratu je završio svoje izlaganje sa porukom da “nekažnjivost ohrabruje napade na novinare”.
Advokatica Kruna Savović predstavila je rezultate medijskog monitoringa od početka godine, koji obuhvata stanje medijskih sloboda, slobodu izražavanja, implementaciju, izmene i dopune postojećih medijskih zakona, kao i analizu SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti). U izveštajima, koji se mogu pronaći na sajtu https://bezbedninovinari.rs/, analiziraju se brojni slučajevi surovih pretnji i &nbsp;napada na novinare i, posebno, nekažnjivost ovih dela.
Veljko Milić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine predstavio je predlog Stalne radne grupe za bezbednost novinara, novinarskih udruženja i asocijacija za bolju krivično-pravnu zaštitu novinara, koji je zasnovan na tri ekspertske analize.
Pavol Salai naveo je da se Srbija trenutno nalazi na 98. mestu globalnog indeksa medijskih sloboda, što je najlošiji plasman na teritoriji nekadašnje zemlje, a da je u ovom delu Evrope samo Albanija dobila lošije ocene od Srbije. On je kao šokantnu istakao oslobađajuću presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, 25 godina nakon izvršenog zločina, ali je naglasio i da njegova organizacija prati napredak u nekim istragama i suđenjima, poput osuđujuće presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Svoje izlaganje g. Salai završio je informacijom da za “Reportere bez granica” slučaj ubistva Slavka Ćuruvije ostaje i dalje otvoren.
Zaključujući skup, Veran Matić je naglasio da se priroda pretnji neprestano menja i da nije sve u statistici i broju slučajeva, već i u činjenici da se fokus sve više stavlja na pritiske i pretnje određenim novinarima i pojedinim redakcijama. Pored direktnih pretnji koje dobijaju sa društvenih mreža, izloženi su kampanjama prepunim laži u tabloidnim medijima, političkim diskvalifikacijama, potom i sudskim procesima sa zastrašivanjem kako bi prestali da se bave istraživačkim radom – sve do pretnji zatvorom i zabranom obavljanja novinarskog posla.
Matić je naglasio da je gotovo nemoguće preživeti ovakve hibridne pretnje i dodao da je zbog toga važno da se ugrožavanja bezbednosti šire sagledaju i da se na njih reaguje na taj način, novinarskom solidarnošću, ali i efikasnim istragama i presudama. Visok stepen nekažnjivosti je ohrabrivanje nasilnika, a kažnjavanje – prevencija da do napada i pretnji ne dolazi u tolikom obimu.
Ovaj medijski događaj održan je u sklopu ANEM-ovog projekta “Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“ koji tokom 2 godine podržavaju Evropska komisija, Misija OEBS-a u Srbiji i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
Izvor: ANEM

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ANEM obeležio Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima

"Kao preduslov, novinari moraju da se osećaju bezbedno dok rade svoj posao", rekao je Žofre novinarima u Beogradu, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.
Srbija, prema njegovim rečima, mora da do kraja sprovede reforme u medijskom sektoru koje je započela izmenama medijskih zakona pre tačno godinu dana, kao i da obezbedi transparentno sufinansiranje medija i transparentnost u vlasništvu medija, dodajući da su budžeti za sufinansiranje ove godine značajno smanjeni.
"U kontekstu šta je urađeno prošle godine i još uvek nije u potpunosti sprovedeno, zakonodavni okvir u Srbiji još uvek nije u potpunosti u skladu sa evropskim zakonodavstvom u oblasti medija... Ovo je deo agende reforme koju je Srbija prihvatila početkom oktobra, a potom i od strane Evropske komisije, gde Srbija mora da sprovede dodatne reforme u oblasti medija kako bi u potpunosti bili u skladu sa evropskim standardima", kazao je Žofre.
Dodao je da je EU za sprovođenje Medijske strategije u Srbiji dala 1,5 miliona evra, kao i da očekuje da ona u potpunosti bude implementirana.
Šef Delegacije EU naveo je da je Evropska komisija u godišnjem Izveštaju navela da u Srbiji još uvek postoji izazov sigurnosti novinara, u kom je naglašena potreba poboljšanja bezbednosti novinara.
"Takođe, pozivamo državne zvaničnike da se suzdrže od verbalnih napada na novinare, kao i da se postaraju da bilo kakve pretnje i nasilje nad novinarima budu propraćene, istražene i procesuirane", kazao je Žofre.
Pomenuo je slučajeve nerešenih slučajeva ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića, navodeći da su ti slučajevi primer nekažnjivosti zločina nad novinarima.
"To ostavlja porodice, ali i druge novinare i javnost sa gorkim iskustvom nedovršene pravde. Nadležni moraju da pokažu nultu toleranciju za nekažnjivost u slučajevima koji su još uvek u toku i još uvek mogu da dostignu pravdu", dodao je on.
Naglasio je i da svaki zločin mora biti kažnjen, ukoliko postoji želja da se zaštite novinari, kao i da se morao obezbediti situacija u kojoj oni mogu bezbedno da rade.
"Primećen je problematičan trend slab tužbi... Evropska komisija pomno prati pravne postupke protiv novinara u Srbiji", kazao je Žofre.
Naveo je da su novinari širom sveta izloženi životnoj opasnosti - uključujući i one koji izveštavaju iz ratnih zona, ali i one koji izveštavaju o osetljivim temama poput organizovanog kriminala i korupcije.
"Novinari izveštavaju o onome što je javni interes, a javni interes je naš kolektivni interes... Mi kao društvo imamo obavezu da štitimo novinare. Ovo je globalni slučaj, uključujući i EU. Nažalost, nekoliko godina unazad imali smo i slučajeve ubistava novinara", rekao je Žofre.
Šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji Jan Bratu rekao je da se Srbija obavezala da će preduzeti efektivne mere da zaustavi nekažnjivost u zločinima nad novinarima.
"Ja ću podsećati, i nastavićemo da podsećamo, nadležne u Srbiji na ovu obavezu. Vlasti uvek moraju da poštuju bezbednost novinara, uvek moraju da osude sve napade nad novinarima i moraju da budu pažljivi kako govore o novinarima i medijskim radnicima", naveo je Bratu.
Vlast i organi za sprovođenje zakona, prema njegovim rečima, moraju da pozovu na odgovornost one koji su počinili zločin nad novinarom.
"Nekažnjavanje, jednostavno, ohrabruje dalje napade. Novinarstvo nije zločin. Napadi na novinare, sa druge strane, jesu zločin. Nijedan zločin ne bi smeo da prođe neprocesuiran i nekažnjen. Odgovornost za zločine i kažnjavanje zločina je javni interes i kolektivna odgovornost", kazao je Bratu.
Pozvao je Srbiju da donese novi akcioni plan za Medijsku strategiju, za period od 2024. do 2025. godine, kao i da počne da radi na sledećem, ističući da medijska reforma mora u potpunosti biti sprovedena.
Bratu je naveo i da neće biti ispunjen zadati rok od godinu dana od donošenja novih medijskih zakona i dodao da je važno da se sve dogovoreno ispuni, jer je to dogovor vlasti i medijskih udruženja.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić, koja je organizovala događaj, da u Srbiji stoprocentna nekažnjivost za ubistva novinara.
Naveo je primere Ćuruvije, Pantića i Vujasinović, ali i primere 20 srpskih, albanskih i drugih novinara ubijenih na Kosovu od 1998. do 2005. godine, dodajući na to otmice i nestanke.
Dodao je da novinari odavno traže međunarodnu komisiju koja bi istražila nestanke i ubistva novinara, ali da nikada nije došlo ni blizu pokretanja takve komisije.
"Moramo da nastavimo da vršimo pritisak da bi se nastavila ozbiljna istraga i da bi se dobili sudski epilozi svih tih novinara", kazao je Matić, upućujući apel i vlastima u Srbiji i međunarodnoj zajednici da u tome pomognu.
Izvor: Beta

Žiofre: Srbija mora da ojača medijske standarde

Oni se sumnjiče za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, saopšteno je iz MUP-a.
Sumnja se da su D. R. i S. M. putem društvenih mreža slali preteće poruke jednoj novinarki, a pretresom njihovih stanova policija je pronašla mobilne telefone sa profilima društvenih mreža sa kojih su slate poruke oštećenoj.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
Izvor: Tanjug

Uhapšena dvojica osumnjičenih da su novinarki slali preteće poruke

Na pitanje kako preživeti tabloidizaciju i ima li nam leka, Tamara kaže da je jedini lek, učiniti sve da novinari I mediji koji profesionalno I odgovorno izveštavaju – prežive.
“Oni su jedini antiotrov za taj otrov. Tako da, to je jedini način. Tabloidi mogu da postoje, pa postoje sve dok imaju svoju publiku. Ali, ukoliko mi imamo medijski pismenu publiku, prosvećenu publiku, koja se ne zadovoljava onim što nalazi u tabloidnoj štampi, onda smo na belom konju, onda smo na dobroj strani.”
Sagovornica Insajdera se osvrnula i na ponašanje gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, koji neretko proziva medije i novinare, koji mu nisu po volji.
“On je u sukobu sa medijima i sa novinarima od kada je stupio na funkciju, pa i ranije. Tako da, ja ne znam prosto kako tretirati tog čoveka. Da nisam novinarka, rekla bih što uopšte idete na njegove konferencije za medije, što izveštavate o njemu, ali čovek je gradonačenik Beograda i to prosto zahteva izveštavanje. Ipak mislim da bi trebalo što više redukovati njegovo prisustvo u medijima, jer je njegovo prisustvo u medijima zapravo izjednačeno sa pravljenjem skandala i svađama sa novinarima. Mi od njega, kad čujemo neku konkretnu informaciju, a mnogo češće se zamajavamo time šta je on rekao ovom ili onom mediju; s tim što to sve što je rekao sa medijima i novinarima je nedopustivo, nezamislivo, nepojmljivo za jednu javnu funkciju.”
Tamara Skrozza naglašava da Aleksandar Šapić, nažalost, nije jedini funkcioner koji se tako ponaša.
“Publika nam nije dovoljna medijski pismena, mi sve svi borimo za opstanak, ali i državni i javni funkcioneri ne znaju zapravo šta je uloga medija. Ja mislim da u tim nekim školicama koje oni, vidim, pohađaju, trebalo bi uvesti jedan predmet koji bi im objašnjavao šta je uloga medija. Pa čak i kad se ponašaju tako kako se ponašaju prema medijima, da makar znaju šta u normalnim okolnostima bi mediji trebalo da rade i kako bi u normalnim okolnostima oni sami trebalo da se ponašaju.”
A, kolika je šteta pričinjena i još uvek se čini društvu, koju pravi neetičko I neprofesionalno izveštavanje medija.
“Ja se bavim medijskom etikom, meni je bitan i taj jedan čovek, pojedinac kao i društvo, jer društvo čine ljudi. Tako da mislim da bi trebalo se baviti jednom i drugom stvari, a jedna i druga stvar su tragične i opet nemam rešenja, nemam lek. Dakle, možemo samo da konstituujemo bolest i da vidimo koliko će čitava stvar da traje. Tabloidi uništavaju život ljudi, od ljudi koji su nešto učinili što nije po volji njihovim medijskim vlasnicima, nalogodavcima, naredbodavcima, zapravo uništavaju život. Vi kada osvanete na naslovnoj strani tabloida, vi postajete poznata ličnost. Vi postajete ličnost koju zagledaju na pijaci, koju zagledaju u autobusima.”
Tamara je I sama bila na meti tabloida, poslednji put tokom leta, kada je pogrešno interpretirana jedna njena izjava. Osim tabloida, doživljavala je prozivke i od predstavnika vlasti
“U prevozu i na pijacu i na svim mestima na koje dođem, mada ja moram da priznam da nisam imala neprijatnosti. Dakle, nisam imala neke fizičke napade, neko dovikivanje, nekih ružnih reči i tako dalje. Imala sam možda neke ružnije poglede, ali ništa strašno. Većina ljudi je bila dobronamerna. Ali; ti kad si u toj situaciji, mislim, ti se voziš u prevozu i vidiš ljude koji kreću ka tebi, ne znaš da li hoće da ti ustanu, jer ja se teško krećem zbog bolesti, da li hoće da ti pruže ruku ili hoće da te udare. I to je jedan život koji nije normalan. Mislim, to nije stvar koju očekuješ od normalnog života. To je život pod stresom. To je jedna konstantna anksioznost i neizvesnost. A samo da naglasim, ja sam neko ko je u medijima već jako dugo, već nekoliko decenija. Dakle, ja sam već i oguglala na neke stvari.”
Skrozza dodaje, da se pita kako čovek koji nije u medijima, nema to iskustvo, jednog dana osvane kao meta tabloida.
“Životi tih ljudi su uništeni, to je ta jedna strana, ali je i život čitavog društva duboko narušen. Mi zbog tabloida imamo duboko polarizovano društvo, napeto društvo, društvo u kome se ne zna šta je istina, šta je laž, u kome je sve relativizovano. I mi ćemo od toga morati da se lečimo godinama, čak i kada se medijska scena uredi. Jer ćemo imati novinare koji su stasali u tim tabloidima i uz te tabloide. Dakle, deca koja sada rastu uz tabloide će prosto morati da budu pod znacima navoda lečena od toga, od tog uticaja.”
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FUkwgSvIEjWQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Sagovornica Insajdera dodaje da se zbog svega mora učiniti napor da se sačuva zdravo tkivo medijske scene i da publika bude medijski pismenija, selektivnija, i da prosto odbaci sadržaje koje diktiraju tabloidi. A, o onima koji časno obavljaju svoj novinarski posao kaže.
“Da se ti ljudi ne bore, mi ne bismo imali ni ovo malo medija što danas imamo. Dakle, mi ne bismo imali ni ovo malo slobode govora što danas imamo. Ti ljudi nose, opstanak profesionalnih medija. Nose prosto, bez njih ne može. Vi se borite iz dana u dan. Mislim, ja se bavim medijskom etikom, pa svakog dana čitam te tablide i osećam se zaista poraženom. Ali šta ćemo ukoliko se ne borimo nas nekoliko koji se bavimo time? Šta ćemo onda? Onda neće biti nikoga ni da zabeleže šta je bilo, a neko mora makar da zabeleže šta se desilo. Tako da i u ovom poslu, kao i nekim drugim, prosto čovek nekad mora da se pomiri s tim da je bitka izgubljena, ali da ta bitka mora da se vodi, da ne bismo došli u totalnu propast.” Kazala je Tamara Skrozza u razgovoru za emisiju 3D, na Insajder telviziji.
Izvor: Insajder

Teme

Tamar Skrozza za Insajder: Zbog tabloida imamo duboko polarizovano društvo (VIDEO)

Time je nastavljena istraga protiv oca i majke dečaka koji je počinio zločin, M. M. i M. M. M., koji se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti za koje je zaprećena kazna zatvora do 12 godina.
Otac ubijenog dečaka, Mića Simić, rekao je da su godinu dana posle zločina prvi put danas saslušani u Višem javnom tužilaštvu i da je saslušanje trajalo više od četiri sata.
"Konačno smo izneli sve činjenice i dokaze za koje smo smatrali da su važni za ovu istragu. Izneli smo sve one detalje koje smo vapili da kažemo i nadamo se da je najzad stvar krenula s mrtve tačke i da će se sve odvijati ubrzano", rekao je Simić novinarima.
Pravni zastupnik porodice Simić, advokat Saša Knežević, rekao je da ne može da govori o detaljima iskaza svojih klijenata jer je doneta naredba da su iskazi službena tajna.
"Možemo da kažemo da su stvari krenule s mrtve tačke čim je predmet iz Osnovnog prebačen u Više javno tužilaštvo. Tada se ozbiljno krenulo s dokaznim radnjama, saslušavanjem svedoka, sada i oštećenih", rekao je Knežević.
Kazao je da oštećeni i on nisu imali uvid u spise predmeta do danas, jer je takva praksa, koja mu nije sasvim jasna. Dodao je da "tek od sutra ujutru mogu da traže uvid u spis predmeta", pa da, kako je ukazao, znamo šta je do sada rađeno.
"Nadam se da smo blizu podizanja optužnice. Mislim da to može u naredna najviše dva meseca da se završi, to je neka moja procena", izjavio je Knežević.
Roditelji M. M. se terete da su, kako je navelo tužilaštvo, u periodu od jula do 5. oktobra 2023. u Niškoj Banji, stavili nadohvat maloletnog sina hladno oružje, noževe pogodne za nanošenje povreda.
Dečak je iskoristio laku dostupnost noževa i njima doveo u opasnost život i telo maloletnog Andreja Simića.
U Osnovnom sudu u Nišu protiv roditelja M. M. tužbu je podneo Centar za socijalni rad za potpuno lišavanje roditeljskog prava zbog grubog zapostavljanja deteta i zanemarivanja roditeljskih dužnosti.
Otac ubijenog dečaka u izjavama za medije ranije je kazao da je dečak koji je usmrtio Andreja uvek nosio pun ranac noževa, na šta je više puta upozoravao njegovu majku, koja ga nije sprečila da nastavi s ovakvim ponašanjem koje je kulminiralo zločinom.
Motiv ubistva i dalje je nepoznat.
Izvor: Beta

Roditelji ubijenog dečaka Andreja iz Niške Banje saslušani u niškom Višem javnom tužilaštvu

Nezavisno udruženje novinara Srbije je u saopštenju osudilo Šapićev postupak na jučerašnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je gradonačelnik Beograda zamerio novinaru N1 Miodragu Sovilju što u prilogu koji je emitovan na toj televiziji, nakon jedne od prethodnih konferencija, nije bilo mesta za integralno obraćanje gradonačelnika, već su samo neki delovi iskorišćeni. 
 
"Aleksandar Šapić već duže vreme koristi javni prostor kako bi se obračunavao sa nezavisnim novinarima. On vređa novinare i obraća im se prostačkim i uličarskim jezikom, nedostojnim funkcije koju obavlja. Umesto da na konferencijama za štampu i prilikom obraćanja javnosti odgovara na novinarska pitanja, on vređa i targetira što je izuzetno opasno i na taj način može da ugrozi bezbednost novinara koji rade na televiziji N1", ocenio je NUNS. 
 
Pozvali su gradonačelnika da pre podnošenja ostavke, "preduzme akcije iz svoje nadležnosti", u cilju uklanjanja grafita mržnje prema televiziji N1, koji su na prema navodima NUNS, ispisani po Beogradu. 

<h2>UNS poziva Šapića da 'prestane sa vređanjem' novinara</h2>
Udruženje novinara Srbije (UNS) kriktikovalo je danas gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića zbog uvreda koje je uputio novinarima televizije N1 i pozvalo ga da prestane sa takvim odnosom prema medijima. 
 
U saopštenju udruženja se navodi da to nije prvi put da Šapić vređa novinare N1, kao i da su već nekoliko puta od njega tražili da, u skladu sa funkcijom koju obavlja, odgovara na pitanja novinara i prema njima se odnosi sa poštovanjem. 
 
"Meni je važno da javnost zna kakvi ste vi hohštapleri i manipulatori…teški", rekao je Šapić na jučerašnjoj konferenciji za novinare. 
 
UNS je podsetio Šapića da je posao novinara da postavlja pitanja od interesa za javnost, a dužnost funkcionera da na njih odgovaraju, te da je pravo novinara da u svom prilogu sam proceni koji deo izjave je važan za javnost. 
 
"Novinari nemaju obavezu da bilo kome, pa ni javnim funkcionerima, unapred odgovore šta će se naći u prilogu, već isključivo da pri objavljivanju priloga verno prenesu izjavu ili deo izjave koji smatraju da je važan za javnost", stoji u saopštenju. 
 
Gradonačelnik Aleksandar Šapić kritikovao je juče novinara televizije N1 Miodraga Sovilja što je na jednoj od prethodnih konferencija za novinare postavio više pitanja, otvorio veći broj tema, dok u prilogu emitovanom u Dnevniku te televizije, kako tvrdi, nije emitovano sve, prikazujući usput isečke i konferencije za novinare i priloga. 
 
Televiziju N1 je optužio da su "hohštapleri i manipulatori", kao i da "obmanjuju javnost", nakon čega su novinar i snimatelj te televizije napustili konferenciju za novinare. 
 
Analiza priloga N1 prikazana je na "pametnoj tabli", koju gradonačelnik nije koristio na konferenciji za novinare dok je govorio o različitim ekonomskim i društvenim merama, pre pitanja te televizije.
Izvor: Beta

UNS osudio Šapićeve uvrede novinarima, NUNS traži da gradonačelnik Beograda podnese ostavku

"Izraelski ratni avioni izvršili su napad u 3.30 na libansko-sirijsku granicu”, navodi se u izveštaju agencije.
Mediji su javili i da je u napadima pogođen hotel u Hasbaji, oko 50 kilometara južno od Bejruta, kao i da su na meti bili ciljevi u južnim predgrađima glavnog grada.
U<a href="https://insajder.net/prenosimo/komitet-za-zastitu-novinara-najmanje-128-novinara-ubijeno-za-godinu-dana-ratovanja-u-pojasu-gaze"> izraelskim udarima </a>su uništene najmanje četiri zgrade i izazvan je veliki požar.
Izvor: Beta

Troje novinara poginulo u izraelskim napadima na Liban

Obrazloženje žirija pročitao je novinar Slobodan Georgijev ispraćen višemitnunim aplauzom i istakao da je da Tamara Skrozza skoro tri decenije svojim beskompromisnim, časnim i profesionalnim radom brani osnovne postulate novinarstva, od početaka u Radio Indeksu, preko dvodecenijskog pisanja za nedeljnik Vreme, do angažovanja u Cenzolovki, a potom i FoNetu.
Tome svedoče i brojne nagrade koje je do sada zaslužila za svoje tekstove, ali i iskazanu hrabrost i dostojanstvo u odbrani profesionalnih i građanskih vrednosti.
Georgijev je istakao i njenu principijelnu borbu za poštovanje novinarskog kodeksa i istakao da je ova nagrada više za nju kao osobu.
Nagradu su novinarki predale ćerka i unuka Dušana Bogavca, a ona je uz izraze zahvalnosti rekla da se pita ima li sve smisla i da li je bolje ne zamerati se nikada, jer novinari koji se ne zameraju ne završavaju na naslovnim stranama tabloida.
Sa druge strane su oni koji rade svoj posao, često su na meti i pitaju se ima li sve smisla.
"Čemu sve? Zato što je užas postao naše okruženje, da nije novinara koji gore, ne bismo ni imali medije već medijsko zgraište", rekla je Skrozza.
Istakla je da su pritisci sve veći, a "obrazu je pala cena" i da je zato još više ponosna na ovu nagradu.
U ime Fondacije "Dušan Bogavac" Filip Mladenović izjavio je da ova nagrada dva puta od kad je nastala nije dodeljena nikome, prvi put 1994 kada je ubijena Dada Vujasinović i drugi put 1999. kada je ubijen Slavko Ćuruvja, a izvršioci zločina nisu privedeni pravdi jer se u državi "nije dogodio 6. oktobar".
On je podsetio na brojna medijska širenja govora mržnje i ratno huškanje, a da ti novinari nikad nisu kažnjeni, pri čemu su tužili NUNS i dobili presude za duševni bol.
Mladenović je rekao da danas posebno hoće da se seti Dade Vujasinović i najavio za narednu godinu premijera filma o njoj.
Žiri posebno ističe njen ogromni doprinos utemeljenju i radu Saveta za štampu i dugogodišnju principijelnu borbu za poštovanje normi Kodeksa novinara Srbije.
Ove godine u užem izboru za nagradu "Dušan Bogavac" bili su i Bojana Jovanović, novinarka KRIK-a, Radmilo Marković (BIRN), Vladimir Kostić (CINS) i Aleksandar Đorđević (BIRN).
Nagradu dodeljuju Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Fondacija "Dušan Bogavac", a u radu žirija učestvovali su prethodni dobitnici nagrade Snežana Čongradin i Saša Dragojlo, te Branka Bogavac i i Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.
Izvor: Beta

Nagrada Dušan Bogavac dodeljena Tamari Skrozzi

Predstavnici tužilaštva naveli su na današnjem redovnom tromesečnom sastanku te radne grupe da je pet predmeta formirano u julu, jedan u avgustu i tri u septembru, prenela je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u saopštenju.
Osam od ovih devet predmeta formirano je pred Posebnim tužilaštvom za visoko-tehnološki kriminal (VTK) za pretnje upućene putem interneta i društvenih mreža, dodaje se.
Od početka 2024. godine, u svim javnim tužilaštvima u Srbiji formirano je ukupno 44 predmeta na štetu novinara, a 2023. godine 76 predmeta, a 2022. i 2021. po 87 predmeta.
Od 39 pojedinačnih novinara koji su bili žrtve napada tokom ove godine, 17 je muškog, a 22 ženskog pola.
"Predstavnici tužilaštva su obavestili prisutne da su radili analizu ovog podatka i da nije utvrđeno da priroda napada na novinarke ima veze sa njihovim polom. Inače, ovo je prva godina od uspostavljanja baze podataka tužilaštva 2016. godine da je procenat napada na novinarke veći od napada na novinare", navodi se u saopštenju.
Kada je reč o rešenim slučajevima, do kraja septembra ove godine doneta je prvostepena ili konačna odluka u 10 slučajeva (22,7 odsto) od kojih: jedna osuđujuća presuda, šest službenih beleški da nema mesta pokretanju krivičnog postupka i u tri odbačene krivične prijave, dok su preostala 32 predmeta su u različitim istražnim i dokaznim fazama.
Članovi Stalne radne grupe su, kako se dodaje, razmenili mišljenja i o unapređenjima krivično-pravne zaštite novinara kroz potencijalne izmene Krivičnog zakonika, te će predstavnici novinarskih udruženja pokušati da sinhronizuju svoje stavove i predložiti odrežena zakonska rešenja, jer javna rasprava traje do 31. oktobra.
Na sastanku je razmatran i predlog ministarstva za telekomunikacije i informisanje da njihov predstavnik učestvuje u radu radne grupe, ali da je odlučeno da nije moguće izaći u susret toj inicijativi, jer legitimitet za učešće u njenom radu imaju samo potpisinici osnivačkog akta Stalne radne grupe.
"Pored toga, zaključeno je i da se SRG bavi bezbednošću novinara isključivo iz ugla njihove krivično-pravne zaštite, što je oblast u kojoj ovo ministarstvo nema nadležnosti", dodaje se u saopštenju.
Stalnu radnu grupu, koja je osnovana u januaru 2017. godine, čine predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, ministarstva unutrašnjih poslova, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, Asocijacije medija, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Asocijacije onlajn medija, kao i Misije OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.
Izvor: Beta

SRG: Tužilaštva od jula do septembra formirala devet predmeta vezanih za bezbednost novinara

Tamara Skrozza skoro tri decenije beskompromisnim, časnim i profesionalnim radom brani osnovne postulate novinarstva, od početaka u Radio Indeksu, preko dvodecenijskog pisanja za nedeljnik Vreme, do angažovanja u Cenzolovki, a potom u FoNetu, istaknuto je u obrazloženju.
Tome svedoče, kako je navedeno, i mnogobrojne nagrade koje je do sada zaslužila za svoje tekstove, ali i za iskazanu hrabrost i dostojanstvo u odbrani profesionalnih i građanskih vrednosti, naveo je žiri.
Žiri je posebno istakao njen ogroman doprinos utemeljenju i radu Saveta za štampu, kao i dugogodišnju principijelnu borbu za poštovanje normi Kodeksa novinara Srbije.
U užem izboru za nagradu "Dušan Bogavac" ove godine bili su i novinarka KRIK Bojana Jovanović, Radmilo Marković i Aleksandar Đorđević ispred BIRN, kao i novinar CINS Vladimir Kostić.
U radu žirija učestvovali su prethodni dobitnici nagrade Snežana Čongradin i Saša Dragojlo, te Branka Bogavac i Filip Mladenović u ime Fondacije "Dušan Bogavac", kao i predsednik NUNS Željko Bodrožić.
Fondacija "Dušan Bogavac" osnovana je 1991. godine u znak sećanja na čestitog i hrabrog novinara Dušana Bogavca (1931–1990), koji se krajem 1980-ih godina otvoreno zalagao za demokratiju i slobodu izražavanja i osnovao Fond solidarnosti ugroženim novinarima.
Nagrada za etiku i hrabrost "Dušan Bogavac" dodeljuje se od 1991. godine, a od 1994. godine, uz Fondaciju, suosnivač tog priznanja je i NUNS.&nbsp;
Izvor: FoNet

novinari