"Ostaje da evropski partneri urade svoj deo posla, nakon čega počinje tehnički proces spajanja naših tržišta koji će se završiti u narednih 18 meseci i to će za nas biti istorijski događaj, koji će doneti koristi i građanima i privredi", rekla je Đedović Handanović na trećem Beogradskom energetskom forumu.
Cilj svih reformi, kako kaže, jeste sigurnije snabdevanje, odnosno veća energetska sigurnost.
"Institucije EU proglasile su našu zemlju liderom u reformama u energetskom sektoru. To će nas učiniti ravnopravnim članom u regionu, ali i u okviru zemalja EU u oblasti energetike", navela je Đedović Handanović.
Ministarka ističe da će <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sest-najvecih-duznika-za-struju-duguje-pojedinacno-vise-od-milijardu-dinara-eps-u">Elektroprivreda Srbije</a> ove godine imati novih 76 megavata na mreži iz obnovljivih izvora energije.
"Oni će se proizvesti iz energije vetra i sunca u Kostolcu i to je pravi znak naše energetske tranzicije, ali i procesa dekarbonizacije", istakla je i dodala da radovi na Transbalkanskom koridoru počinju ubrzo.
Prema njenim rečima, novi dalekovodi između Obrenovca i Bajine Bašte povećaće prenosne kapacitete koji će obezbediti bolju povezanost sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, a ultimativno i sa Italijom.
"Sve u cilju boljeg prenosa električne energije i veće sigurnost", naglasila je Đedović Handanović.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/preliminarna-studija-o-primeni-nuklearne-energije-u-srbiju-gotova-kroz-mesec-ili-dva-najavljuje-ministarka-energetike">Ministarka</a> navodi da se radi na ažuriranju polaznih osnova razvoja energetske infrastrukture.
"To je dokument koji će Vlada uskoro usvojiti, cilj je pre kraja maja, koji će izlistati pre svega prioritete u energetskom sektoru. Ulaganja u naš energetski sektor u narednih 10 godina vredeće između 14 i 15 milijardi evra, od čega će sedam milijardi evra biti namenjeno obnovljivim izvorima energije i novim hidropotencijalima, dok će u prenosnu i distributivnu mrežu uložiti više od dve milijarde evra", rekla je.
Đedović Handanović ističe da će država nastaviti gasno povezivanje sa regionom.
"Bitne su nam nove gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. U prenosnom sistemu, dupliraćemo naše kapacitete prenosa električne energije sa Mađarskom, dok ćemo ih sa Bugarskom povećati u budućnosti", rekla je Đedović Handanović.
Srbija će, kako kaže, nastaviti odgovorno da vodi energetsku politiku.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski izjavio je da se Zapadni Balkan nalazi pred izazovima procesa <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dedovic-handanovic-na-samitu-evrope-srbija-stvara-uslove-za-ubrzanu-dekarbonizaciju">dekarbonizacije</a>, a ubrzana integracija u EU nikad nije bila bitnija.
"Veoma je bitno postepeno približavanje standardima EU koje je u toku, ali je za ubrzanu integraciju potrebna veća koordinacija između zemalja članica. Srbija je vodeća kada je reč o transpoziciji zakonske regulative", rekao je Lorkovski.
Dodao je da je evropski komitet obezbedio okvir za zemlje Zapadnog Balkana kada je u pitanju integracija u energetsko tržište EU.
<h2>Živković: Dekarbonizacija nerealna bez proizvodnje nuklearne energije</h2>
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković izjavio je na Beogradskom energetskom forumu da proces dekarbonizacije nije realan bez proizvodnje nuklearne energije.
"Razmatramo opcije malih modularnih reaktora i velikih nuklearnih reaktora. Obe opcija imaju svoje prednosti i mane, ali su za zemlje ovog regiona više mali modularni reaktori, jer su brži i samim tim bi ubrazili proces dekarbonizacije", rekao je Živković na panelu Strategije dekarbonizacije elektroenergetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi.
Živković ističe da ne bi trebalo zanemariti ni velike nuklearne reaktore imajući u vidu da su neke zemlje na taj način ostvarile visok nivo energetske sigurnosti.
"Te zemlje imaju dovoljno dobar i kvalitetan energetski miks i energiju koja može da stvori uslove za konkurentnu privredu, što je takođe važno u današnjem svetu, jer ne treba smetnuti s uma da je ovo vek električne energije i da će cela privreda tražiti ozbiljne resurse kada je u pitanju električna energija", rekao je Živković.
Novca, kako kaže, ima za obnovljive izvore energije.
Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Jovana Joksimović istakla je da je krajnji cilj države da se obezbedi dovoljna količina energije po najpovoljnijim mogućim cenama kako za građane, tako i za privredu.
"Svi želimo napunjene mobilne telefone, klima uređaj i da prosto uživamo u komforu mobilnog sveta, a imamo proces dekarbonizacije koji zahteva ogromne količine zelenih megavata za šta su nam potrebne dozvole i struka", rekla je Joksimović na Ministarskom panelu o regionalnoj saradnji JIE i strategijama energetske tranzicije.
Joksimović je podsetila da je Srbija izmenama Zakona o energetici ukinula moratorijum na proizvodnju nuklearne energije.
"Resorno ministarstvo sprovodi detaljnu analizu i očekujemo preliminarne rezultate koji će nam dati jasne pravce i kredibilne podatke za izradu potencijalnog programa vezanog za proizvodnju nuklearne energije", rekla je Joksimović.
Dodala je da je za proizvodnju nuklearne energije bitna saradnja institucija kako unutar zemlje, tako i van nje.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Đedović Handanović: Stvoreni preduslovi za spajanje sa energetskim tržištem EU

Ona je gostujući na TV Pink istakla da pravo na umanjenje računa za struju i gas mogu da ostvare socijalno najuroženiji, primaoci dečijeg dodatka i druge kategorije društva i da je novi izmenjeni pravilnik usklađen sa rastom standarda i potrošačke korpe.
Navela je da sada, na primer, po novom pravilniku, tročlana porodica koja ima primanja manja od 54 hiljade dinara može da ostvari pravo na umanjenje računa za struju i gas i da je ta ggranica povećana u odnosu na raniji period.
Ona je naglasila da je za naš energetski sistem dobra vest da su SAD odložile primenu sankcija NIS-u na dva meseca - do 27. juna.
"Dugo smo radili na tome da objasnimo novoj američkoj administraciji i da pokušamo da budemo skunuti sa liste sankcija", istakla je Đedović Handanović.
Dodala je da je američkim partnerima predočeno da bi te mere pogodile građane Srbije i naš energetski sistem, ali da ne bi uticalo na ruski energetski sistem.
"Naišli smo na razumevanje i primena sankcija je odložena do 27. juna, a NIS je dobio specijalnu licencu da može da obavlje svoje funkcije i delatnosti", izjavila je Đedović Handanović.
Ona je još rekla da je to izuzetno značajno za Srbiju zbog bezbednog snabdevanja energentima, pogotovo sada kada je počela poljoprivredna sezona.
Izvor: Beta

Vlada usvojila novi pravilnik za umanjenje računa za struju i gas

Sredinom naredne godine biće završena preliminarna tehnička studija za razmatranje mirnodopskog korišćenja nuklearne energije, koja treba da pokaže šta je najpogodnije za naše uslove, rekla je Đedović Handanović u razgovoru sa zamenikom generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Hua Liujem. &nbsp;
Ona je navela da je važno da razumemo koji su troškovi i vremenski okvir i prema tome nastavimo da produbljujemo saradnju sa IAEA. &nbsp;
"Do tada mora da se razvija platforma u saradnji sa ministarstvima prosvete i nauke, kroz koju će se zajedno sa IAEA jačati kadrovski kapaciteti u svim institucijama, regulatornim telima i energetskim kompanijama, kao i podstaći obrazovne i naučne institucije da nastave da unapređuju svoje programe i jačaju kapacitete koji će se baviti mirnodopskom primenom nuklearne energije", rekla je ministarka.&nbsp;
Hua Liu je naveo da Srbija ozbiljno i posvećeno pristupa mirnodopskoj primeni nuklearne energije i da Srbija ima nuklearnu tradiciju i jasne namere za budućnost kada je u pitanju nuklearna energija. &nbsp;
"Mi smo spremni i voljni da vam pružimo podršku na tom putu. Kroz saradnju možete da koristite našu ekpertizu, resurse i znanje u oblasti medicine, poljoprivrede, prehrambene industrije, zaštiti životne sredine, kao i u energetici", rekao je Liu.
Izvor: FoNet

Đedović Handanović: Izmene Zakona o energetici u Parlamentu do kraja godine, po usvajanju ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih postrojenja

"Blok će sve vreme biti na mreži, da bi se sva ispitivanja i završila, a uporedo sa tim pripremila i sva dokumentacija neophodna da bi se blok predao Elektroprivredi Srbije (EPS)", kazala je ministarka za RTS.
Đedović Handanović je potvrdila i da se cene struje i gasa za domaćinstvo neće menjati tokom grejne sezone.
Prema njenim rečima EPS, poslednjih više od mesec dana izvozi struju.
"Elektroprivreda je i proizvođač i trgovac i nekad se i desi da uvozi struju upravo zato što su cene na tržištu toliko niske da je zaista rentabilno da se određena količina struje uveze da bi se kasnije prodala po povoljnim cenama. Remontna sezona je završena, osim poslednjeg bloka 'Bajine Bašte'", rekla je ministraka.
Ponovila je da je u trenutoj geopolitičkoj situaciji važno da Srbija ima što više rezervi svih energenata.
"Kada je ugalj u pitanju, oko 2,2 miliona tona ga ima na deponijama. Imamo oko 150.000 tona i u Luci Ploče (u Hrvatskoj) koje treba da se doveze. Takođe, deponije se pune i dalje, ali cilj je bio da zaista pre grejne sezone imamo oko dva miliona ili malo više, što jeste slučaj", navela je Đedović Handanović.
Dodala je da je nužno razmišljati o rezervama gasa i nafte.
"Kada je gas u pitanju, tu smo na oko 500 miliona kubnih metara, što u Srbiji, što u Mađarskoj. Ono što je bitno je da je projekat realizacije proširenja skladišta gasa u Banatskom dvoru krenuo i cilj je da se ono naredne dve godine i završi. To će nam dati dodatnu sigurnost i bezbednost", naglasila je ministarka.
Govoreći o rezervama nafte, navela je da je Srbija "na oko 95 dana prosečne potrošnje, što daje određenu sigurnost".
"Moramo i radimo na većim količinama i zalihama nafta i naftnih derivata, da bismo bili bezbedni u slučaju nekih nepredviđenih situacija", zaključila je Đedović Handanović.
Izvor: Beta

Đedović Handanović: TE "Kostolac B3" funkcionalna, počinju tronedeljna garancijska ispitivanja

Kako je saopšteno iz Ministarstva, ona je razgovarala sa direktorom za vetroparkove Siemens Gamesa za Evropu Kristijanom Esigerom i direktorom kancelarije Nemačke razvojne banke (KfW) u Beogradu Karstenom Sandhopom o napretku izgradnje vetroparka Kostolac.
"Zahvaljujući podršci Evropske unije dobili smo grant od 30 miliona evra, što je jedan od najvećih grantova u našoj zemlji, kao i grant od KfW. Zbog toga je za naše odnose sa EU i Nemačkom od velikog značaja da se savladaju izazovi na terenu i ubrzaju radovi kako bi se u predviđenom roku vetropark Kostolac povezao na mrežu", rekla je Đedović Handanović.
Kristijan Esiger upoznao je Đedović Handanović o tome dokle se stiglo u izgradnji vetroparka kapaciteta 66 MW i istakao punu posvećenost ispunjenju svih projektnih zadataka.
Na sastanku, na kome je prisustvovao i generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković, dogovorena je dinamika i izveštavanje o napretku izgradnje vetroparka Kostolac, kao i novi sastanak na visokom nivou sa kompanijom Siemens u oktobru ove godine.
Izvor: FoNet

Đedović Handanović: Vetropark Kostolac za smanjenje zavisnosti od uglja i kvalitetniju životnu sredinu

"On zapravo ima za cilj da analizira sve dostupne tehnologije, da pokaže koje su prednosti i mane tih tehnologija i koje bi najbolje mogle biti primenljive potencijalno u našoj zemlji kada se za to stvore uslovi", objasnila je Đedović Handanović, za Radio televiziju Srbije (RTS), navodeći da je "evaluacija još uvek u toku" pa ne može da priča ko će tu studiju da radi. 
 
Na pitanje zašto se nije čekalo da se ukine moratorijum, ministarka Đedović Handanović je rekla da niko iz Vlade, ali ni nadležnih kompetentnih institucija neće i ne radi nešto što nije u skladu sa zakonom, prenela je ta medijska kuća na svom sajtu. 
 
"Zakon jasno zabranjuje izgradnju nuklearnih elektrana kao i donošenje investicione odluke i pripremu tehničke dokumentacije, znači projektovanja. Ono što mi radimo je da sagledamo sve prednosti i mane u kontekstu toga i dugoročnog planiranja našeg energetskog sektora", rekla je Đedović Handanović. 
 
Ona je istakla da je to "odgovorno ponašanje, apsolutno u skladu sa zakonom, a investicione odluke, gradnje postrojenja će se dešavati onda kada za to bude bilo zakonskih osnova". 
 
Govoreći o kritičnim i strateškim mineralnim sirovinama, rekla da Srbija želi da uči od razvijenih zemalja. 
 
"Francuska je zemlja koja takođe ima bogatu rudarsku istoriju, ima veoma napredan Geološki institut u državnom vlasništvu, usvojila je izmene zakona o rudarstvu pre nekog vremena i mi možemo da se ugledamo, da se inspirišemo", rekla je Đedović Handanović. 
 
Ona je napomenula da će Srbija od Francuske, čija je delegacija bila nedavno u Beogradu, predvođena Emauelom Markonom (Emmanuel Macron), moći mnogo da nauči u više domena. 
 
"Oni razvijaju rudnik litijuma koji je sličan po određenim parametrima našem, završili su javne konsultacije. Da vidimo kako su sproveli taj proces, na što su se fokusirali šta su naučili i, na kraju krajeva, šta mi možemo da primenimo u našoj zemlji", navela je ministarka energetike. 
 
Istakla je da slede dugi razgovori sa kompanijom "Rio Tinto" o projektu "Jadar". 
 
"Ništa se sutra neće dešavati, treba da sagledamo sve činjenice i vidimo ima li prostora da se projekat na održiv način razvije. Uključićemo našu stručnu javnost i međunarodne eksperte", rekla je ministarka Đedović Handanović.
Izvor: Beta

Đedović Handanović: Ponašamo se u skladu sa zakonom u vezi sa nuklearnom energijom

"Ministarstvo rudarstva i energetike najoštrije osuđuje pretnje i zastrašivanje koje je stiglo na zvaničnu mejl adresu kabineta ministarstva. Nadležni organi su obavešteni i verujemo da će se ubrzo otkriti identitet počinioca", navodi se u saopštenju ministarstva.  
&nbsp;Kako se navodi, ovakav vid zastrašivanja i pretnji zaposlenima u državnoj ustanovi, prouzrokovan dezinformacijama i širenjem panike, sa kakvim su suočeni mesecima i godinama unazad, neće ih zaustaviti na putu napretka Srbije.  
&nbsp;"Ponavljamo, dijalog struke je ključan, a ne lažnih ekologa i političara koji se pod plaštom borbe za životnu sredinu zapravo bore za nasilan dolazak na vlast. Ovakvu situaciju u društvu upravo oni kreiraju", istaknuto je u saopštenju.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Ministarstvo rudarstva i energetike dobilo pretnje, obavešteni nadležni

Kako se naglašava, Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti zabranjen je uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva stranog porekla na teritoriju Srbije.&nbsp;
"Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i u skladu sa procesom evropskih integracija svi zakoni i podzakonska akta su usklađeni ili će biti usklađeni u tranzicionom periodu sa direktivama EU", navodi se u saopštenju.&nbsp;
Podseća se da Srbija transponuje EU direktive u oblasti energetike i životne sredine i, dodatno, naša zemlja je potpisnica Sofijske deklaracije, ugovora o Energetskoj zajednici gde je jedna od ugovornih strana i EU, kao i Pariskog sporazuma, kojim smo se obavezali da uskladimo svoje politike sa evropskim ciljevima.&nbsp;
"Sve kompanije koje posluju u Srbiji su u obavezi da poštuju zakonsku regulativu Srbije koja je, podsećamo, u procesu pregovora o članstvu u EU. Krajem marta 2024. Evropski parlament i Evropski savet usvojili su izmenu procedura i kontrolnih <a href="https://insajder.net/prenosimo/francuska-zakopavanje-radioaktivnog-otpada-u-skladu-sa-ustavom">mera za transport otpada</a>, koje, između ostalog, ima za cilj da EU ne izvozi svoje ekološke izazove u druge zemlje", dodaje se.&nbsp;
Resorno ministarstvo ističe da će usvojene mere o izvozu otpada postaviti standard u prevenciji ekoloških i javno-zdravstvenih problema u trećim zemljama, koji su izazvani neodrživim upravljanjem otpadom koji je generisan izvan njih.&nbsp;
Uredba će, kako se navodi, isključivo dozvoliti izvoz otpada generisanim u EU u zemlje koje nisu članice OECD-a, ako te zemlje obaveste Komisiju da su voljne da uvedu taj otpad i imaju sposobnost da održivo njime upravljaju.&nbsp;
"Uzgred, Direktiva Evropskog saveta 2006/117/Euratom od 20. novembra 2006. o nadzoru i kontroli pošiljki radioaktivnog otpada i istrošenog goriva, zabranjuje izvoz radioaktivnog otpada u bilo koje zemlje koje nisu članice EU i koje ne mogu da upravljaju radioaktivnim otpadom", piše u saopštenju.&nbsp;
Ministarstvo rudarstva i energetike podseća i na važnost vođenja dijaloga i informisane rasprave, zasnovane na činjenicama, i apeluje na medije da provere informacije važne za bezbednost i zdravlje građana Srbije kod nadležnih institucija - pre nego što ih objave.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Ministarstvo: Ne postoji zakonski okvir za skladištenje nuklearnog otpada iz EU

"Privredno društvo Zlatna reka resources d.o.o. iz Beograda poseduje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja na lokalitetima Leča na Rogozni, Zlatni kamen, Šanac na Rogozni i Pasji potok i svi se nalaze na teritoriji Novog Pazara. Za lokalitete Leča, Zlatni kamen i Pasji potok odobrenja za istraživanje su izdata drugim privrednim društvima i ista su preneta na privredno društvo Zlatna reka resources d.o.o.", navodi se u saopštenju.&nbsp; Iz Ministarstvo rudarstva i energetike navode da je tokom istražnog perioda detektovani su određeni potencijali kada se radi o rudama koje sadrže bakar i zlato, ali da će svakako dalja istraživanja pokazati da li predmetni lokaliteti nose tu vrstu sadržaja metala da bi se mogao smatrati perspektivnim sa aspekta eventualne eksploatacije. „Nakon završetka istraživanja radi se Elaborat o rezervama i resursima, na osnovu kojeg se utvrđuju i overavaju rezerve i resursi određene rude. Tek nakon podnetog Elaborata i analize istog od strane Republičke komisije, može sa sa sigurnošću govoriti o tačnoj količini i kvalitetu rezervi na ovom prostoru“, dodaje se u saopštenju Ministarstva.&nbsp; Pored pomenutog privrednog društva i privredni subjekt „ADRIATIC METALS d.o.o.“ iz Beograda poseduje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja olova, cinka, srebra i bakra, na lokaciji Kaznovići, sa rokom važenja do 26.11.2024. godine. Istražno polje zahvata delove teritorije Raške i Novog Pazara.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240807170812_4ca04f37c6f884d4d2a978a2c96839b619c1e4158c1537bb628844582907f1ef.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240807170812_4ca04f37c6f884d4d2a978a2c96839b619c1e4158c1537bb628844582907f1ef" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Projekat Rogozna"> <figcaption>Australijska firma Strickland metals pronašla kod Novog Pazara "najjaču zlatnu mineralizaciju ikada". Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Australijska firma Strickland metals, koja istražuje rude zlata i bakra u Srbiji, juče je saoštila da je pronašla &nbsp;"najjaču zlatnu mineralizaciju ikada" na planini Rogozna, kod Novog Pazara. Kako su dodali <a href="https://insajder.net/prenosimo/australijska-firma-strickland-metals-pronasla-kod-novog-pazara-najjacu-zlatnu-mineralizaciju-ikada">prva rupa koju je izbušio „Strickland“ kod Šanca</a> pokazala je pojas od 89,7 metara sa četiri grama zlata po toni (g/t) na 244,5 metara i čak 10,5 g/t u pojasu od 24,1 metar na dubini od 296,2 metra. "Ovo je prvi put da je ova visokokvalitetna zona zlatnog skarna uzorkovana na Šancu", naveo je Strickland, koji je nedavno postao stopostotni vlasnik projekta Rogozna. Izvor: Insajder

Ministarstvo rudarstva i energetike