"Interesovanje je bilo veliko i potražnja za Telekomovim obveznicama je bila u iznosu većem od pet milijardi dolara", rekao je Lučić.
On je naveo da će se prikupljeni novac koristiti za refinansiranje postojećih dugova.
Lučić je istakao da je to prvi put da je jedna kompanija u regionu izdala obveznice na međunarodnom tržištu i dobila kreditni rejting za svoje obveznice od međunarodnih kreditnih agencija, što će biti značajno i za druge naše kompanije.
Dodao je da su obveznice, koje dospevaju za pet godina, izadate po kamatnoj stopi od sedam odsto u dolarima, ali da će nakon hedžinga kamata biti smanjena i iznositi u evrima ispod 5,9 odsto.
Naglasio je da je Telekom izdao obveznice bez ikakve garance, kao što je i do sada uzeo sve kredite bez garancije.
"Interesovanje je bilo toliko veliko na da je u prvih 10 minuta otvaranja londonske berze ponuda bila skoro milijardu dolara, što je neverovatno", istakao je Lučić.
U kupovini obveznica Telekoma učestvovali su veliki ulagači kao što su BNP Paribas, Benk of Amerika, Dojče banka i drugi.
Lučić je potvrdio za Tanjug da je agencija S&amp;P Global ocenila obveznice sa BB- i stabilnim izgledima, a agencija Fič sa B+ sa pozitivnim izgledima.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Telekom na međunarodnoj berzi izdao obveznice i prikupio 900 miliona dolara

Period raspoloživosti ovog kredita je pet godina, a korisnik je JKP Beogradski metro i voz. Period otplate kredita je 13 godina uključujući perioda počeka od 5,5 godina, a kamatna stopa je varijabilna i bazira se na 6M EURIBOR-u, uvećanom za fiksnu maržu od 1,65 odsto godišnje.&nbsp;
Provizija na nepovučena sredstva je 0,65 odsto i plaća se polugodišnje tokom perioda raspoloživosti, preciznije i poslednjeg dana perioda raspoloživosti, na nepovučeni iznos kredita.&nbsp;
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Srbije.&nbsp;
Kako se navodi u razlozima za donošenje ovog zakona, izgradnja metroa u prestonici predstavlja projekat od velikog značaja za grad, posebno što je Beograd jedan od retkih glavnih gradova u Evropi koji nema metro prevoz.&nbsp;
Zakonom o budžetu Srbije za 2024. odobreno je zaduživanje kod Stranih investicionih korporacija, fondova i banaka za Projekat izgradnje beogradskog metroa, faza I, u iznosu do 1,5 milijardi evra, koji se odnosi na Ugovor o kreditnom aranžmanu u iznosu do 178.382.740,33 evra.&nbsp;
Kako je navedeno u razlozima za donošenje ovog zakona, projekat izgradnje <a href="https://insajder.net/prenosimo/potpisan-sporazum-za-projektovanje-i-izgradnju-depoa-za-metro-u-beogradu">metroa u Beogradu</a> u najvećoj meri može da utiče na uzdizanje grada Beograda na nivo visokog ranga među metropolitenskim gradovima i prestonicama centralne, istočne i jugoistočne Evrope, prema merilima održive ekonomije i napredne tehnologije, veće teritorijalne kohezije grada, kao i višeg nivoa pristupačnosti saobraćajnoj i drugoj infrastrukturi.&nbsp;
Dodaje se i da je prostorni razvoj grada Beograda planski usmeren ka jačanju pozicije među metropolama Evrope sa nivoa MEGA4 ka nivou MEGA3.&nbsp;
Podseća se da je između vlada Srbije i Francuske, kao i grada Beograda novembra 2014. potpisan Memorandum o razumevanju o gradnji <a href="https://insajder.net/prenosimo/vesic-potpisao-ugovorni-sporazum-za-lot-1-prve-faze-linije-jedan-beogradskog-metroa">metroa u Beogradu</a>.
Ugovor o kreditnom aranžmanu u iznosu do 178.382.740,33 evra između Srbije koju predstavlja Vlada, postupajući preko Ministarstva finansija kao zajmoprimca aranžiran od strane Deutsche Bank Aktiengesellschaft Filiale Hong Kong (osnovane u Saveznoj Republici Nemačkoj sa ograničenom odgovornošću akcionara) kao Banke za strukturiranje i Ovlašćenog glavnog aranžera i Agenta Kreditnog aranžmana i Sinosure agenta, potpisan je 20. septembra 2024.
Izvor: Tanjug

Usvojen Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o kreditu za Beogradski metro između Srbije i Dojče banke

Investicioni rejting označava procenu boniteta zemlje, kompanije ili finansijskog instrumenta koja sugeriše da su oni relativno sigurni za ulaganje. Kada agencija poput "S&amp;P" Global Ratings dodeli investicioni rejting, to znači da smatra da postoji manji rizik od toga da neće biti u mogućnosti da isplati svoje dugove. „Pre svega to znači jeftinije zaduživanje same Republike Srbije na međunarodnom tržištu finansija. Ovde vidim efekte kroz to samu tehničku stvar da ćemo se po nižim stopama zaduživati gde god to bilo, da li na londonskoj berzi ili kod nekih drugih investitora. I drugi efekat je taj psihološki koji investitorima daje veće poverenje za ulaganje u Srbiju“, objašnjava za Insajder Nenad Jevtović, ekonomista Instituta za razvoj i inovacije. Konkretno, rejting "BBB-", na koji je Srbija unapređena, je najniži nivo investicionog rejtinga, ali i dalje ukazuje na to da je zemlja dovoljno stabilna da bi se smatrala sigurnom za investitore. Stabilni izgledi znače da se ne očekuje pogoršanje u bliskoj budućnosti, ali može doći do dodatnih poboljšanja ukoliko se ekonomski pokazatelji i dalje razvijaju pozitivno. Ovaj status može pomoći zemlji da pozajmljuje novac po povoljnijim kamatnim stopama na međunarodnim tržištima, privuče veći broj investitora, te ojača svoju ekonomsku reputaciju. Jevrtović navodi da javni dug Srbije nije veliki, ne prelazi 60 BDP-a. I on je ispod granice koja je propisana u Mastrihtu. „S druge strane možemo pogledati primer Japana koji ima preko 220 odsto javnog duga. Sve ono što stvore i naprave BDP-om tokom godine, oni preko toga 2,2 puta &nbsp;duguju. Međutim, Japan nije izloženi više riziku i nije nesigurniji od Srbije. Veličina javnog duga je relativni pojam koji je vezan sa velikim brojem faktora“, objašnjava sagovornik Insajdera. <h2>Bušatlija: Investicioni rejting se zloupotrebljava zbog političkog rejtinga</h2> Prema rečima Mahmuda Bušatlije, savetnika za razvoj i investicije, ova tema se zloupotrebljava zbog političkog rejtinga, prikazom rasta BDP. „Agencija "S&amp;P" Global Ratings jeste podigla dugoročni rejting Srbije sa BB+ na BBB- koje pripadaju spekulativnoj kategoriji, ali je to samo jedna stepenica ka A kategoriji, koja je isključivo investiciona. Da bi se prešlo u A kategoriju, moramo prvo proći BBB rejting. U ovom slučaju, A-3 rejting se odnosi na strane i domaće valute a ne kreditne transfere. „S&amp;P“ izgleda da usvaja stav MMF-a da je dinar stabilan. Na žalost, ta stabilnost se odnosi na evro umesto da dinar bude stabilan prema našoj ekonomiji, jer već skoro 10 godina mi imamo fiksni kurs evra od 117 dinara +/- 0,01 do 0,03 odsto, odnosno 0,1 do 0,3 promila“, navodi Bušatlija. Sagovornik Insajdera dodaje da ova konstantna „stabilnost“ dinara podseća na „valutni odbor“, koji dovodi do obaranja konkurentnosti naše robe i usluga na inostranom, ali i na domaćem tržištu, a to dovodi do pada životnog standarda stanovništva smanjujući kupovnu moć. Bušatlija objašnjava da, S&amp;P skala za kratkoročni dug procenjuje kreditnu sposobnost zajmoprimaca u kratkom roku. Svaka ocena ima svoje značenje, objašnjava sagovornik Insajdera. Ocena A-1 označava da je zajmoprimac investicionog nivoa i ima snažnu sposobnost da ispuni svoje finansijske obaveze. Ocena A-2 se takođe smatra investicionom, ali sugeriše zadovoljavajuću sposobnost, dok A-3 ukazuje na adekvatnu sposobnost ispunjavanja obaveza. S druge strane, ocena B spada u spekulativni rejting, što znači da zajmoprimac trenutno ispunjava svoje obaveze, ali suočava se s većim neizvesnostima. Ocena C ukazuje na ranjivost u pogledu plaćanja, dok D znači da je zajmoprimac već u kašnjenju ili neizvršenju svojih finansijskih obaveza. „Investiciona kategorija podrazumeva da država koristi srednjoročne i dugoročne kredite isključivo za investicije u projekte koji će svojim profitom obezbediti povraćaj tih kredita. Kao što znamo, u našem slučaju dobar deo tih kredita nama služi da vratimo prethodne kredite, koji su dobijeni pod boljim uslovima. Taj način upravljanja javnim finansijama omogućava da se prikaže rast BDP i umanji javni dug, ali ne donosi razvoj, što svako može da oseti na svom džepu i smanjenoj kupovnoj moći“, dodaje Bušatlija. Ovaj ekonomski stručnjak kaže, da sve ovo ukazuje da smo mi daleko od investicione kategorije, jer “naše državne uprave već skoro &nbsp;četvrt veka ne poduzimaju ništa da nas oslobode kolonijalnih okova”. <h2>Vučić: Prekretnica u razvoju</h2> Predsednik Aleksandar Vučić je ocenio da investicioni rejting koji je Srbija dobila prvi put u svojoj istoriji, znači da je "postigla značajnu prekretnicu u svom ekonomskom razvoju". Vučić predviđa da to vodi nižim troškovima finansiranja, većem pristupu međunarodnim tržištima kapitala i povećanom poverenju investitora što se odnosi i na državu i na domaće kompanije. <h2>Mali: Dobijanje investicionog rejtinga znači signal za investitore da dođu u Srbiju</h2> Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je dobijanje investicionog rejtinga od agencije "S&amp;P" pokazatelj ispravnosti ekonomske politike Srbije, ali i signal i poziv svim investitorima koji traže bezbednije i sigurnije destinacije za ulaganje da dođu u Srbiju. Mali je rekao u Ministarstvu finansija da je dobijanje investicionog rejtinga najvažniji pokazatelj promena koji otvara stranicu daljeg rasta i razvoja domaće privrede.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024100512100_e270424905df6656580688fe4e756fcd5eabf706b1def96b17ccca404ecd7b72.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2024100512100_e270424905df6656580688fe4e756fcd5eabf706b1def96b17ccca404ecd7b72" data-rendition-name="original" width="3888" height="2592" loading="lazy" alt="Siniša Mali"> <figcaption>Ministar finansija Siniša Mali, foto: Tanjug/Sava Radovanović</figcaption> </figure>  "Ovo je poziv i signal svim investitorima koji traži bezbednije i sigurnije destinacije za ulaganje da dođu u Srbiju, to znači nove fabrike, nova zaposlenja, nova radna mesta i veće plate. Više novca u budžet, veće penzije, kao i više novca za dalje ulaganje u infrastrukturu", rekao je Mali na konferenciji za novinare. Ministar naglašava da investicioni kreditni rejting znači i niže troškove zaduživanja kako za državu, tako i za pojedince. "To vam je sada jedna potpuno nova stranica istorije, kada su naša ekonomija i privreda u pitanju. &nbsp;Dakle, takmičimo se sada sa najboljima, u prvoj smo ligi. To znači da ćemo za građane Srbije, kroz nova radna mesta i nove investicije, obezbediti sigurnu i bolju budućnost", istakao je Mali. Prema njegovim rečima, ovo je ujedno i signal za mlade ljude u našoj zemlji da ostanu i grade svoju budućnost u Srbiji. "Nema razlika između dalje perspektive rasta i razvoja &nbsp;naše Srbije i drugih razvijenih zemalja u svetu", rekao je Mali. Objašnjava da kreditni rejting pojedinca, preduzeća ili države predstvalja najvažniji indikator finansijskog zdravlja. Izvor: Insajder

Teme

1800x750

Šta za Srbiju znači rejting "BBB-" od agencije "S&P": Dobar put za dobijanje investicija ili otplatu skupih dugova

Na vanrednoj sednici se između ostalog raspravljalo o kreditima za infrastrukturne projekte koje država uzima od domaćih komercijalnih banaka. Ekonomisti tvrde da je taj način zaduživanja najmanje isplativ.
„Zaduživanje za infrastrukturne projekte i za potrošnju kod domaćih banaka, sa kamatama od 8,3% na više je najneisplativiji način zaduživaja. Dodatno, tim zaduživanjem država sa tržišta istiskuje privatni sektor, što ima štetne posledice po privredu. Jedine koje imaju korist od tog načina zaduživanja su komercijalne banke“, kaže za Insajder Goran Radosavljević, profesor FEFA.
Najveći među kreditima biće onaj od Poštanske štedionice za izgradnju Nacionalnog stadiona - 42 milijarde dinara (oko 360 miliona evra).
“Srbija nema nikakav poseban ekonomski elaborat vezano za taj nacionalni stadion, kako bismo znali da li je koliki je stepen isplativosti ulaganja, da li tu ima neko učešće FSS, da li ima nekih sponzora. Zašto nismo ušli u javno-privatno partnerstvo? Verovatno je bilo i nekih boljih, optimalnih solucija, kad se već krenulo konkretno u taj deo projekta u okviru “Expo 2027”, nego što država, sama, kroz zaduživanje finansira taj projekat", rekao je za <a href="https://insajder.net/teme/nova-zaduzivanja-u-senci-rasprave-o-litijumu-srbija-uzima-milijardu-evra-novih-kredira-vracanje-starih-odlaze-po-visoj-kamatnoj-stopi">Insajder Saša Đogović, ekonomista</a> i urednik publikacije “Strateo”.
Drugi način zaduživanja o kojem se raspravljalo tokom vanrednog sazedanja je zaduživanje na međunarodnom bankarskom tržištu. Taj način zaduživanja je nešto povoljniji od zaduživanja kod domaćih komercijalnih banaka, ali uz sebe vuče niz drugih nepovoljnih uslova.
Bilateralni krediti, uzeti na osnovu međudržavnih sporazuma i komercijalnih ugovora, državu često obavezuju na neke druge uslove, vezane za način realizacije projekata, koje diktiraju strani partneri, a koji ne moraju nužno da idu u korist Srbije.
„To zaduživanje nešto je povoljnije od kredita uzetih od domaćih komercijalnih banaka, ali i dalje nije najpovoljniji način. Najpovoljniji način bio bi zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija. Zašto se država ne odlučuje, ili se u maloj meri odlučuje za taj, najpovoljniji model zaduživanja pitanje je za ovu vlast“, kaže Radosavljević.
Radosavljević za Insajder objašnjava da upravo taj, najpovoljniji model zaduživanja – kod međunarodnih finansijskih institucija - za koji se Srbija najmanje odlučuje, podrazumeva transparentnost javnih nabavki, kao i primenu zakona kojima se obezbeđuje kontrola ulaganja.
„Sredstva od tih zajmova nije moguće koristiti za neke populističke mere, ili druge namene, već isključivo za ono za šta su opredeljena“, podseća Radosavljević.
&nbsp;Odobrena je pozajmica s Francuskom u vrednosti od 121,5 miliona evra koja će se koristiti za unapređenje elektrodistributivnog sistema. Iznos je podeljen na dva dela gde će 24,3 miliona biti zajam francuskog trezora, a 97,1 milion će biti ugovor o kreditu sa pariskom filijalom Dojče banke.
“Kad govorimo o Francuzima, ovde nije samo reč o ekonomiji, nego imamo i određen politički uticaj. Podršku za poslovne ugovore koje će dobiti francuske kompanije. Konkretno, tu se vezujemo za izgradnju metroa, pa onda za fabriku za prečišćavanje otpada koju gradi japansko-francuski konzorcijum. Svakako će Francuzi dodatno zaraditi kako kroz kamate, tako i direktno kroz angažovanje nekih njihovih kompanija u realizaciji tih projekata”, objašnjava Đogović. &nbsp;
Banka Kine daće Srbiji oko 184 miliona evra, a novac će biti namenjen za izgradnju kanalizacione mreže. Biće utrošen u nekoliko lokalnih samouprava, kao deo šireg projekta razvoja sistema prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji. Reč je o drugoj fazi i ovaj zajam pokriva 85 odsto troškova dok će 15 odsto biti izdvojeno iz budžeta države.
“Naše lokalne samouprave su inertne, pasivne, one bi same trebalo da se angažuju i kroz &nbsp;berze, kroz izdavanje municipalnih obveznica mogle bi da dođu do sredstava. Onda bi &nbsp;mogle preko tendera da raspišu način konkurs za realizaciju nekih od njima važnih projekata. Poput kanalizacione mreže ili nekog ekološkog projekta”, objašnjava Đogović. &nbsp;&nbsp;
Poslanici su danas odobrili i <a href="https://insajder.net/teme/nova-zaduzivanja-u-senci-rasprave-o-litijumu-srbija-uzima-milijardu-evra-novih-kredira-vracanje-starih-odlaze-po-visoj-kamatnoj-stopi">produženje vraćanja starih zajmova</a> od po milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata, po višoj kamatnoj stopi.
&nbsp;Krediti od domaćih komercijalnih banaka za koje su poslanici dali „zeleno svetlo“
1. 42 milijarde dinara, kojeg Država Srbija uzima od Banke Poštanska štedionica. Kredit se uzima za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pratećim sadržajima u Surčinu.
2. 11.7 milijardi dinara kod Unicredit banke, za izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica.
3. 15 milijardi dinara od Banca Intesa za saobraćajnicu Ruma – Šabac – Loznica&nbsp;
4. 12 milijardi dinara, od OTP banke Srbija, za potrebe finansiranja olilaznice oko Kragujevca.
Dodatna zaduživanja i na međunarodnom tržištu
1. Zajam od maksimalno 24.348.272 evra od francuskog Trezora, preko BPIFRANCE ASSURANCE EXPORT - korisnik zajma će biti Elektrodistribucija Srbije, d.o.o. Beograd. U okviru istog projekta, u kreditnom aranžmanu, uz garancije BPIFRANCE ASSURANCE EXPORT, EPS-u je odobreno 97.151.728 evra. Ukupno 121,5 milion evra biće uloženo u nabavku električne opreme za modernizaciju mreže, pametno upravljanje i proširenje mreže telekomunikacije.
2. Za dodatnih 100 miliona evra EPS se zadužio kod italijanskog CASSA DEPOSITI E PRESTITI.
3. Kredit u iznosu od 183.941.730,60 evra za radove na izgradnji komunalne (kanalizacione) infrastrukture, ugovor o kreditu aranžira Bank of China.
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa KfW Frankfurt na Majni ozvaničiće zajam od 20 miliona evra, za finansiranje izgradnje i konverzije sistema daljinskog grejanja.
5. Kod KfW zadužujemo se 50 miliona evra za podsticanje energetske efikasnosti u objektima javne namene.
Izvor: Insajder
&nbsp;
&nbsp;

200x200

Radosavljević za Insajder o novim kreditima: Srbija se zadužuje po najnepovoljnijim modelima

Saradnja se intenzivira svake godine, a to znači i sve veće zaduživanje Srbije. &nbsp;Koliko Srbija ukupno duguje Kini, samo se nagađa. Ono što piše u zvaničnim podacima, odnosno u izveštaju Uprave za javni dug, jeste da samo kineskoj EXIM banci Srbija duguje 2,9 milijardi dolara!&nbsp;
Isti podaci pokazuju da zaduživanje u kineskoj EXIM banci raste iz godine u godinu. Kineske kredite uglavnom uzimamo u dolarima, pa tako podaci za januar 2021. godine pokazuju da je Srbija kineskoj banci dugovala milijardu i 300 miliona dolara. Za oko dve godine dug je udvostručen, pa je krajem 2022. porastao na više od dve i po milijarde dolara. Trend rasta je, kao što vidimo, nastavljen i narednih meseci, i sada iznosi pomenutih 2,9 milijardi dolara. Samo ove godine, Srbija će iz budžeta za otplatu kredita izdvojiti oko 178 miliona dolara!&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dkcy22P6cANw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Evo i zbog kojih je sve projekata Srbija pozajmila novac od Kineza.&nbsp;
Tri deonice auto-puta “Miloš Veliki” ove godine koštaće oko 44 miliona dolara. I to su izdvajanja iz budžeta samo za ovu godinu, jer će poslednji kredit biti &nbsp;isplaćen tek 2039. godine.
Iz budžeta će biti izdvojeno i 12 miliona dolara za ratu kredita za obilaznicu oko Beograda. Ukupna vrednost tog kredita je oko 200 miliona dolara, a Srbija će ga otplaćivati sve do 2038. godine. Kineskim kreditom finansiran je i most Zemun - Borča. Taj kredit otplaćuje se još od 2016. godine. Ove godine za ratu će biti izdvojeno 16 miliona dolara, a kredit bi trebalo da bude otplaćen za pet godina.&nbsp;
Kineskim kreditom finansirana je i brza pruga na deonici Beograd Centar - Stara Pazova, za koju će iz budžeta ove godine biti izdvojeno gotovo 20 miliona dolara, a taj kredit Srbija će otplaćivati sve do 2037. godine. &nbsp;Srbija je od Kine pozajmila novac i za deonicu pruge Novi Sad - Kelebija. Rata kredita za ovu godinu iznosi 17 miliona dolara, a &nbsp;dug ćemo vraćati narednih 15 godina.&nbsp;
Dve faze projekta Kostolac, Srbiju će koštati oko 513 miliona dolara, a samo ove godine kineskoj banci biće uplaćeno 66 miliona dolara. Kredit za prvu fazu isplatićemo 2027, a za drugu fazu 2035. godine.
Među brojnim kreditima koje je Srbija podigla u kineskim bankama ima i onih čija otplata tek treba da počne. Na tom spisku je kredit za Toplovod Obrenovac - Novi Beograd u vrednosti od 35 miliona dolara, kao i državni put Loznica - Valjevo - Lazarevac u vrednosti od 102 miliona dolara. Otplata ta dva kredita počinje u naredne dve godine.&nbsp;
Od 2027. godine, Srbija će vraćati i novac pozajmljen za izgradnju Fruškogorskog koridora vrednog 153 miliona &nbsp;dolara, kao i kanalizacione mreže u 11 opština - za šta je Srbija pozajmila 42 miliona dolara od još jedne kineske banke.&nbsp;
Posebnu pažnju privukao je projekat pod nazivom “Osmeh Vojvodine”; brza saobraćajnica koju će graditi kineska firma CRBC, i to opet kineskim kreditom. Kilometrima te saobraćajnice, ali i cenom, uveliko se licitira. Od prvobitnih 460 miliona dolara, cena je, prema rečima predsednika Srbije, skočila na oko 2 milijarde dolara. To znači da će brza saobraćajnica kroz ravnicu koštati više od 12 miliona dolara po kilometru! &nbsp;U budžetu za ovu godinu za to je namenjeno oko 236 miliona dolara.&nbsp;
Srbija se zadužuje u kineskoj banci i za izgradnju Obilaznice oko Novog Sada; za to je pozajmljeno oko 160 miliona dolara. Na budžetskom spisku za finansiranje kod kineskih banaka je i izgradnja Srpsko-kineskog industrijskog parka „Mihajlo Pupin“ u Beogradu, što je posao vredan 150 miliona dolara. I to nije sve, u budžetu je ostavljen prostor za zaduživanje i za nabavku novih vozova i projekat “Čista Srbija”, vredan oko 200 miliona dolara. &nbsp;
Dakle, kineskim kreditima finansiraju se različiti projekti - od energetike, preko železnice, do puteva.&nbsp;
&nbsp;Izvor: Insajder
 
 
 
&nbsp;
&nbsp;

Skupo prijateljstvo: Rastu dugovi Srbije u kineskim bankama (VIDEO)

Zbog velikog priliva stanovništva iz Istočne Evrope, rentiranje stanova je skočilo bezmalo tri puta, koliko je porasla i vrednost kvadrata u novogradnji. Međutim, od kraja prošle godine došlo je do stabilizacije tržišta i pada cene. Strani državljani, uglavnom Rusi, počeli su da traže jeftinija rešenja. Počeli su da rentiraju nekretnine na rubnim delovima prestonice, a jedan broj njih je odlučio da kupi jeftine, stare kuće u unutrašnjosti Srbije.&nbsp; Cene izdavanja stanova su pale, kažu agenti za promet nekretnina. Dvosoban stan od 60 kvadrata u širem delu prestonice više nije 1.000 evra, već se cena „smirila“ na nekih 500-600 evra. <a href="https://insajder.net/teme/pad-kupovine-nekretnina-u-srbiji-svaki-dvadeseti-kupac-stranac">Prema podacima RGZ</a> pala je i prodaja stanova. Cene u oglasima su i dalje visoke, ali uglavnom pregovorima, one se spuštaju za oko deset odsto.&nbsp; "Cena u oglasima i prodajna cena u 95 odsto slučajeva nije ista. Sada prodavci i stanodavci kontaktiraju agenciju i traže da se tražena suma koriguje", za Insajder priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“.&nbsp; <h2>Cene veštački porasle&nbsp;</h2> Rast kupovne cene kvadrata i iznajmljivanje nekretnina najviše je pogodila onaj sloj stanovništva koja nema rešeno stambeno pitanje. Visoke kamate, pokolebale su ih da uzimaju stambene kredite, a dolaskom Rusa i Ukrajinaca, najveći broj stanodavaca povećao je visinu mesečne rente.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Dinari, kovanice, GREMLIN, pregled godine [full]"> <figcaption>Dinari, kovanice. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema Simićevim rečima, iako se očekivalo posle korona krize, na tržištu nekretnina kvadrati budu dostupni po nekoj nižoj ceni, došlo je do eksplozije cena. A isto tako došlo je do poremećaja na tržištu cena stanova za izdavanje.&nbsp; Na cene utiče mnogo faktora, do skoro, jedan od značajnijih je bio lokacija. Sada, gotovo da nema pravila. Pa imamo da se u novoizgrađenom stambenom bloku na Banjici (obod urbanog dela Beograda) prodaju stanovi preko 3.000 evra po kvadratu, a rentiraju za oko 1.000 evra u novogradnji.&nbsp; Poređenja radi, u novobeogradskim blokovima stanovi se izdaju po cenama od sedam do 15 evra po kvadratu ukoliko je u pitanju starogradnja. U novogradnji prosečno se kreće oko 20 evra po kvadratnom metru. Ovaj raspon cena podrazumeva da će i drugi kriterijumi biti uračunati, kao što je, na primer, ukupna površina nekretnine. Što je veći stan, cena po kvadratu je niža.&nbsp; Za izdavanje nekretnine, najviše novca treba izdvojiti u centru grada, na Dorćolu. Renta stanova starogradnje kreće se od osam do 17 evra, a u novim objektima staje oko 22 evra po kvadratu. Na Vračaru, Zvezdari i u užem centru Zemuna cene se kreću od sedam do 17 evra po kvadratu, dok je na periferiji Beograda stanarina od četiri do devet evra. <h2>Šta je isplativije, kupiti ili rentirati?</h2> U godinama pre korona krize, bilo je isplativije da se uzme kredit, nego da se rentira nekretnina. Bila je mala razlika u novcu, a posle isplate kredita, nekretnina bi ostala u vlasništvu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf" data-rendition-name="original" width="1500" height="959" loading="lazy" alt="Knez Mihajlova Beograd ljudi na ulici Gremlin"> <figcaption>Beograd, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Danas, posle ovoliko <a href="https://insajder.net/teme/stanove-sve-rede-kupuju-gradani-a-sve-cesce-krupni-investitori-video">poremećaja na tržištu nekretnina</a>, teško može da se izvede dobra računica, šta je bolje – kupiti stan pod nepovoljnim kamatnim stopama, sa visokom cenom kvadrata ili gazdi plaćati kiriju, pa kada se spuste kamate i cene kvadrata, da se pazari krov nad glavom. “Iako je tržište i dalje u nekoj stagnaciji, ove sve cene su zaista jako visoke za jednog prosečnog građanina, naročito za mlade bračne parove koji treba da reše stambeno pitanje. S druge strane, kreditni kupac mora da ima jako visoka primanja, da bi bio u situaciji da aplicira za kredit”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina.&nbsp; Agenti za promet nekretnina se slažu da je isplativa kupovina nekretnine, koja će se kasnije izdavati drugim licima. &nbsp; Izvor: Insajder

Šta je isplativije, kupiti ili rentirati? Cene iznajmljivanja stanova u padu, ali i dalje visoke

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju <a href="https://insajder.net/prenosimo/nbs-referentna-kamatna-stopa-ostaje-nepromenjena-6-50-odsto">referentne kamatne</a> stope na nepromenjenom nivou deveti mesec zaredom pre svega su opredelili opadajući, ali i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci, aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, kao i prisutna neizvesnost u međunarodnom okruženju po osnovu kretanja cena energenata i primarnih proizvoda. 
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna <a href="https://insajder.net/teme/koje-kredite-gradani-najcesce-uzimaju-i-kada-postoji-racunica-da-se-zaduzite">kamatna stopa</a> i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.
Izvor: Tanjug

NBS zadržala referentu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto

Ekonomski stručnjaci tvrde, da u vreme kada je stopa inflacije veća od kamatne stope, postoji određena pozitivna računica da se uzimaju krediti. Oni u narednom periodu očekuju stabilizaciju inflacije, što će naterati banke i na stagnaciju kamatnih stopa. Prema najnovijem izveštaju izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS), dug stanovništva bankama u martu ove godine je uvećan za 5,4 odsto u odnosu na mart 2023. godine. Dug pravnih lica u istom periodu je uvećan za 2,1 odsto, dok je dug preduzetnika povećan za 3,2 procenta.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024040511040_81245150cc65809d899ea9156258981d16a9779042a60629897e7dfe0ea85c97.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2024040511040_81245150cc65809d899ea9156258981d16a9779042a60629897e7dfe0ea85c97" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="krediti, grafika"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Zaduženost stanovništva Srbije kod banaka je u proteklih godinu dana povećana sa 1.433,55 na 1.511,67 milijardi dinara.&nbsp; “Ja bih zapravo više rekao da to ukazuje na oporavak potrošnje, da ljudi sad imaju nešto više novca nego što je to bilo ranije, jer ne može svako ni da se zaduži. Kredite uzimaju oni koji imaju neke prihode, s kojim će te kredite vraćati bankama. Povećanje u realnom iznosu od nešto više od pet odsto međugodišnje, baš i ne znači puno imajući vidu da je to nešto niže od nivoa inflacije u tom istom period”, navodi <a href="https://insajder.net/teme/mihailo-gajic-u-markeru-srbija-igra-igre-u-kojoj-se-pravimo-da-postoji-slobodno-trziste-video">Mihailo Gajić</a>, ekonomista iz nevladine organizacije Libek.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240405100456_ac6e3cf4f25d5a45736a46a086bab68a00aae1a57b1025b6bec3ff1d574818d7.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240405100456_ac6e3cf4f25d5a45736a46a086bab68a00aae1a57b1025b6bec3ff1d574818d7" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="krediti, grafika"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Od ukupno 1.511,67 milijardi dinara duga stanovništva, najviše se dugovalo na ime gotovinskih kredita i to 707,67 milijardi, zatim za stambene i kredite za adaptaciju 663,08 milijardi. Drugi po veličini bankarskih dugovanja građana, stambeni i krediti za adaptaciju, povećani su u istom periodu sa 631,31 milijardu dinara na 663,08 milijardi. “Nivo kreditne zaduženosti u Srbiji je dalje ispod nivoa, nego u Hrvatskoj i odnosno na druge zemlje Istočne Evrope koje su članice EU. Postoji i dalje prostor za zaduživanje”, za Insajder priča dr Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta.&nbsp; Nedeljković ukazuje na činjenicu da u vreme galopirajuće inflacije, postoji računica da se uzima kredit.&nbsp; “Ukoliko je kamatna stopa oko 7-8 odsto, a stopa inflacije 12-13 procenata, onda je uzimanje kredita čak i racionalno zaduženje. Ukoliko se na takav način finansira potrošnja, platiće se manje, nego ako bi ako se odložila potrošnju za godinu dana, kad će cena biti za 10 odsto veća”, ukazuje Nedeljković.&nbsp; <h2>Za stanove i adaptaciju građani duguju 663 milijardi dinara</h2> Građani bankama na ime stambenih kredita i kredita za adaptaciju duguju 663.083.000.000 dinara.&nbsp; "Korisnici kredita su uglavnom mlađi ljudi u tridesetim koji osnivaju porodicu, a nisu stambeno obezbeđeni. Pored njih, kredite uzimaju i oni koji imaju jasnu računicu, da kupovinom stana, a kasnijem njegovim rentiranjem isplaćuju. Meni je racionalno da se se uzme kredit, ako je rata nešto malo veća od rente", navodi Nedeljković.&nbsp; Dekan FEFA fakulteta dodaje da nije racionalno očekivati da varijabilna kamata bude ista tokom 20 godina, koliko na primer traje isplata kredita.&nbsp; “Rast kamatnih stopa je iza nas. Očekujem da će padati, ali i mislim da nema šanse, u skorije vreme, da idemo na ovaj nivo koji je bio 2020. godine. Negde je realan nivo između &nbsp;3-4 odsto. U tom slučaju značajno će biti isplativije da se uzme stambeni kredit, nego da se plaća zakupnina stana. Poznata je činjenica je sada iznajmljivanje nekretnina u Beogradu značajno skuplje”, objašnjava Nedeljković.&nbsp; <h2>U docnji 161.831 korisnik kredita&nbsp;</h2> Kako se navodi u izveštaju UBS-a, u Srbiji je izdato 1.155.989 kreditnih kartica, te kartice koristi 923.189 građana i pravnih lica.&nbsp; Kada je reč o kašnjenju u otplati, docnja je i ovog meseca bila najveća kod preduzetnika - 6,2 odsto, slede pravna lica sa 3,2 odsto, dok je kašnjenje bilo najmanje kod stanovništva i iznosilo je 2,4 procenta. Ukupno, 161.831 korisnik kredita kasni sa otplatom.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240405100452_9f25841bcb7a85f6d0519007f17ec9eef014f7f3fb2e5b519027a5b49eb8f4d1.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240405100452_9f25841bcb7a85f6d0519007f17ec9eef014f7f3fb2e5b519027a5b49eb8f4d1" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="grafika, krediti, docnja"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Broj tekućih računa pravnih lica, građana i preduzetnika, u martu 2024. godine je povećan za 5,9 odsto u odnosu na mart prošle godine i trenutno u bankama se koristi 9,04 miliona računa.&nbsp; U istom periodu u bankama je povećan broj jedinstvenih korisnika i to za 4,0 odsto, na kraju prvog ovogodišnjeg kvartala račune ima 5,936.187 građana I pravnih lica. Izvor: Insajder

krediti