“Nama je neophodan dijalog i razgovor. Uvek se dogovor može napraviti ako imate dijalog. Ako nemamo dijalog, onda ne dajemo šansu ni dogovoru. Zato je ovo važno i ono što je zaključak ovog današnjeg skupa jeste da će se ovaj dijalog nastaviti, da će on biti otvoren i za sve druge društvene aktere, pre svega oni koji žele da učestvuju u nekom budućem izbornom procesu koji će se dogoditi pre ili kasnije”, ističe narodni poslanik i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić.
Ipak, <a href="https://www.insajder.net/teme/cekajuci-studente-koliki-je-domet-sutrasnjeg-opozicionog-okruglog-stola-na-koji-je-pozvao-nps">deo opozicionih i civilnih aktera nije učestvovao na okruglom stolu</a>. Među njima su Demokratska stranka, Kreni - Promeni, Koalicija NADA, Inicijativa Proglas, kao i studenti u blokadi. Iz Demokratske stranke poručuju da je jedina legitimna osnova delovanja opozicije bezuslovna podrška studentskoj listi, dok iz Proglasa ističu da nisu prisustvovali sastanku zbog nedovoljne reprezentativnosti skupa. Međutim, <a href="https://www.insajder.net/teme/zavrsen-sastanak-dela-opozicije-i-nvo-u-prvom-planu-biracki-spisak-i-izborni-uslovi">stranke koje su učestvovale </a>ocenjuju da današnji sastanak predstavlja početak rada na unapređenju izbornih uslova.
“Ovo je bila jedna dobra prilika gde se pokazuje, čini mi se, jedna puna koordinacija zajedništva u rešavanju ogromnih problema kojima je pritisnuta Srbija, pre svega u smislu izbornih uslova, a vrlo konkretno danas što se tiče biraskog spiska. I imali smo priliku da čujemo različite modalitete i predloge ljudi koji se time već dugo godina stručno bave i da u suštini usaglasimo naše zajedničko viđenje da nije normalno živeti u državi u kojoj vi ne znate ko glasa, ko može da glasa”, kaže narodni poslanik i zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borislav Stefanović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6HWrLyQfwmU%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
U fokusu današnjeg sastanka bila je revizija biračkog spiska. Tom temom bavi se i vlast, i to <a href="https://www.insajder.net/teme/misljenje-odihr-a-o-zakonu-o-birackom-spisku-za-vlast-usaglaseno-za-nvo-i-opoziciju-kriticko-video">pripremajući novi zakon o biračkom spisku</a>. To radi i &nbsp;Radna grupa koju su ranije napustile opozicija, kao i organizacije civilnog društva. CRTA je prisustvovala današnjem sastanku a, kako kažu, dogovor je da će u narednom periodu raditi na predlogu zakonskih izmena koje bi omogućile uvid javnosti u to ko ima pravo glasa i na kom biračkom mestu.
“Dokumentovali smo u prethodnim izbornim ciklusima mnoge probleme i smatramo da ukoliko želimo da živimo u demokratskom društvu preduslov je da imamo slobodne i demokratske izbore. Kako doći do tih izbora je bio predmet ovih razgovora. Jedan od ključnih problema u izbornom procesu je birački spisak, kako doći do revizije biračkog spiska, imajući u vidu da dosadašnji pokušaji koji su bili pod pokroviteljstvom Narodne skupštine nisu urodili plodom i inkluzivnom procesu”, navodi programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.
A u Narodnoj skupštini je, za petak, najavljeno &nbsp;javno slušanje o Nacrtu zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Iz vlasti kažu da je to deveto javno slušanje i da su svi zainteresovani mogli do sada da se upoznaju sa predlozima.
Novinar Dušan Trifunović Milešić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Prvi sastanak dela opozicije i NVO: Birački spisak i izborni uslovi u fokusu (VIDEO)

Narodni pokret Srbije (NPS) je u subotu 12. jula objavio javni poziv za održavanje okruglog stola čija bi <a href="https://www.insajder.net/teme/preporuke-zavrsile-pod-tepihom-izborni-uslovi-ostali-nepromenjeni-godinu-dana-od-formiranja-radne-grupe">tema bila poboljšanje izbornih uslova.</a> Prethodno je poziv stigao na adrese brojnih opozicionih političkih stranaka i pokreta, predstavnika civilnog sektora koji se bave izbornim procesom, ali i predstavnika studenata. &nbsp; “Imajući u vidu suštinsku važnost ovog pitanja za državu i društvo nadamo se da će se okrugli sto uspešno realizovati, da će se u proces uključiti svi ključni društveni akteri, te da ćemo doći do zajedničkih zaključaka po ovom pitanju“, ističe se u pozivu. &nbsp; Dan uoči zakazanog sastanka koji će se održati u prostorijama NPS-a, iz tog pokreta ističu da je većina stranaka i organizacija civilnog društva potvrdila prisustvo, te da očekuju da će svi biti prisutni. Ipak, to ne može da se kaže i za predstavnike studenata. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250127100112_d312e0707c8c18f64f37f193a7e032a395679a40d7aabb745d81dc2d3f5a7ce3.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250127100112_d312e0707c8c18f64f37f193a7e032a395679a40d7aabb745d81dc2d3f5a7ce3" data-rendition-name="original" width="5392" height="3592" loading="lazy" alt="Studenti blokada Autokomanda GREMLIN"> <figcaption>Blokada Autokomande. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  “Poslali smo poziv na adrese svih univerziteta, ali do danas nije bilo odgovora. Ipak, mi smo u pozivu naznačili da nam se potvrde dolasci do utorka u 12, tako da još nije istekao rok. Oni svakako imaju svoje procedure donošenja odluka za koje je potrebno nešto više vremena“, naveli su za Insajder iz Narodnog pokreta Srbije. &nbsp; Odnos studenata i opozicionih stranaka je bio distanciran od samog početka blokada fakulteta i protestnih okupljanja. Studenti su u više navrata naglašavali da njihov pokret nema veze ni sa jednom političkom strankom, a stranačka obeležja su bila zabranjena na okupljanjima koje su organizovali.&nbsp; Ipak, distanca je počela da se <a href="https://www.insajder.net/teme/studenti-u-blokadi-traze-parlamentarne-izbore">smanjuje nakon što su studenti izašli sa zahtevom za održavanjem izbora. </a>Posle toga, lokalni studenti su javno podržali opozicionu listu na lokalnim izborima u Kosjeriću, dok su u Zaječaru učestovali u kontroli biračkih mesta. Posle protesta na Vidovdan, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/hocemo-izbore-studenti-pozvali-opoziciju-na-bojkot-skupstine-bez-predaje-mandata">studenti su pozvali “sve istinske opozicione političke aktere“ da bojkotuju rad Parlamenta, </a>kao dodatan vid pritiska na vlast da raspiše izbore. Većina opozicionih stranaka je javno prihvatila poziv studenata. Ipak, koliko je poznato, do bližih kontakata između opozicije i studenata potom nije došlo. &nbsp; Ništa manje kompleksan nije ni odnos između samih opozicionih stranaka i pokreta. Raspad koalicije "Srbija protiv nasilja" je bio praćen brojnim optužbama dojučerašnjih koalicionih partnera, što je direktno uticalo na rezultate na lokalnim izborima juna 2024. godine. To je dovelo i do izvesnog rekomponovanja opozicione scene, jer su Grupa građana Dragana Milića i pokret Kreni - promeni imali iznenađujuće dobre rezultate. I, iako su od tada animoziteti unutar opozicije upadljivo popustili, činjenica je da se o formiranju neke nove koalicije koja bi uključivala sve opozicione aktere - nije javno govorilo. &nbsp; U takvim okolnostima je došao poziv Narodnog pokreta Srbija, a većina sagovornika Insajdera iz opozicije sa optimizmom gleda na predstojeći okrugli sto. &nbsp; <h2>Umereni optimizam opozicije</h2> Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, ističe da će se odazvati pozivu, napominjući da su i u prošlosti podržavali slične inicijative. &nbsp; “Nadamo se da će to biti početak jednog intenzivnijeg razgovora svih društvenih aktera po brojnim pitanjima. Pitanje izbornih uslova je svakako veoma značajno, ali je nada da je to uvod u seriju razgovora o suštinskim društvenim temama. Mislim da je značajno da razgovaramo oči u oči, a ne preko medija“, navodi Grbović. &nbsp; Sličan odnos prema zakazanom sastanku ima i predsednik poslaničke grupe Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović. Prema njegovim rečima, poziv bi trebalo da bude proširen na sve društvene grupe koje žele smenu režima Aleksandra Vučića. &nbsp; “Okupljanje u što širi front je jedini način da dođemo do potrebnih 51 odsto glasova. To nam neće omogućiti ni EU, ni Rusija, ni Kina. To je urađeno 2000. godine, to je potrebno da se uradi i sada. Podele unutar opozicije su jedini način da režim opstane“, ističe Jovanović. &nbsp; Osim parlamentarnih stranaka opozicije, poziv za okrugli sto dobile su i stranke koje su uspeh na izborima imale na poslednjim parlamentarnim izborima. Među onima koji će u sredu diskutovati o izbornim uslovima biće i Dragan Milić, predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije. &nbsp; “Važno je da razgovaramo. Mi se po mnogo čemu razlikujemo, neki su levo, neki desno, a neki u centru. Deo je za EU, drugi za Rusiju. Ali dogovor oko onoga oko čega se svi slažemo, a to je da je neophodna smena ove nakaradne vlasti, je neophodan. Međutim, ako će taj dogovor podrazumevati novo jednoumlje, onda neće uspeti. Potrebno je napraviti jedan džentlmenski dogovor o međusobnom nenapadanju opozicije i stati na put ranijoj praksi da se napada svako ko kaže nešto što se nekome ne dopada“, ističe Milić. &nbsp; Iz pokreta Kreni - promeni nisu želeli da komentarišu najavu sastanka, navodeći da je njihov stav da odnose u opoziciji ne komentarišu javno. Ipak, iz odgovora koji su dali za Insajder, stiče se utisak da nemaju ništa protiv takvog vida direktne komunikacije među opozicijom. &nbsp; “Svi vidovi saradnje među protivnicima režima treba da se dogovore na zatvorenim sastancima. Produkt ovih sastanaka trebalo bi da bude postignut plan za funkcionalno delovanje. Potrebni su sastanci na kojima će se raspravljati i donositi odluke o konkretnim rešenima, bez izlaska u medije. Naš zvaničan stav je da se zatvoreni sastanci ne komentarišu, ni ukoliko nešto sa tih sastanaka procuri u medije“, naveli su iz Kreni -promeni. &nbsp; Kako sada stoje stvari, sastanka opozicije će svakako biti. A posle sastanka će se videti da li je u pitanju samo nominalno zakopavanje sekira ili početak neke dublje saradnje. Njegova politička težina će svakako zavisiti i od toga ko će sve prisustvovati tom sastanku.&nbsp; Novinar Vuk Jeremić

Čekajući studente: Koliki je domet sutrašnjeg opozicionog okruglog stola na koji je pozvao NPS

Izbori su u Srbiji neuobičajeno česta pojava, a potpuno suprotni &nbsp;stavovi oko izbornih uslova - još češća. Predstavnici vlasti sačinili su nacrt izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku na koji je ODIHR dao svoje mišljenje. Za vlast, očekivano - nema greške.
“ODIHR u svakom svom mišljenju daje dodatne komentare, šta bi moglo da bude još bolje, šta bi moglo da bude malo drugačije… Da li je ovaj nacrt izmena i dopuna Zakona u skladu sa ODIHR preporukom, bez ikakve sumnje jeste”, kaže predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
I to ne samo u načelu, nego i suštinski saglasan - stav je predsednika Republike. Ono što izdvaja je pitanje Komisije koja bi se bavila revizijom biračkog spiska.
“Postoji čini mi se jedno važno pitanje - hoće li to biti stalno telo ili će biti zamenjen Republičkom izbornom komisijom u nekom trenutku kada prođu izbori - to je jedino pitanje, od značajnijih pitanja koje je ostalo i verujem da će biti takođe važno da se to reši u narednih nekoliko dana”, kaže <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-procenicu-kada-je-dobro-za-zemlju-da-se-izbori-odrze">predsednik Srbije Aleksandar Vučić</a>.
U samom tekstu gde se na 28 strana iznosi mišljenje ODHIR-a pozdravlja se što su uvrštene neke od ključnih preporuka iz prethodnog mišljenja, objavljenog u martu. Međutim, primećuje se ono što navode naši sagovoornici, da na deo nije odgovoreno ili je to učinjeno polovično. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/crta-odihr-naveo-da-nisu-uvazene-sve-preporuke-u-nacrtu-izmena-zakona-o-birackom-spisku">Crta </a>kaže da vlast mora na popravni, te da ocene nisu dobre. Izdvajaju da nisu uvažene preporuke u vezi sa sastavom i nadležnostima tela za reviziju biračkog spiska, transparentnošću procesa revizije i zaštiti podataka o ličnosti birača. Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka, koja je takođe napustila radnu grupu za unapređenje izbornog procesa, tvrdi da vlast ima stav koji govori da nemaju nameru da izvrše reviziju biračkog spiska, niti da se formira komisija koja bi tu reviziju radila.
“Negde se zapravo u ovim novim preporukama ODHIR-a i u komentarima na ono što je učinjeno do sada napominje da nije dovoljno učinjeno i da bi trebalo popraviti u tom smislu. Naravno napominju i da je jako velika šteta što radna grupa više ne postoji. Pominju formiranje neke nove komisije, nezavisne i sada je tu ključni momenat kako u Srbiji napraviti nešto što je nezavisno, a da bude potpuno samostalno i da predsednik ne utiče na rad te grupe”, kaže za Insajder Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka.
Kritike koje dolaze od ODHIR-a vladajuća stranka bi morala da razmotri, neke i da usvoji, kaže za Insajder Bojan Klačar iz Cesida. On je stava da je predlog koji je vladajuća stranka uputila korektan i pristojan dokument koji ne izaziva nikakve kontroverze. &nbsp;Međutim, problem je u tome što on nije posledica dobrih procedura, jer o njemu nije raspravljala radna grupa i dodatno - nema konsenzusa jer nije nastao kao posledica dogovora, nego odlukom vladajuće stranke.
“Zašto je to upitno? Upitno je zbog preciznosti onoga što ODHIR traži, ali i što traži domaća javnost, a to je da nije važno samo doneti određeni zakon nego je važna i procedura koja ga donosi, a da ta procedura uvek mora da ispuni princip inkluzivnosti. Taj princip inkluzivnosti ovde nije primenjen i samim tim je upitno da li će taj dokument moći da bude dokument od poverenja za sve aktere”, kaže Bojan Klačar iz Cesid-a.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fd3JWeyB5Yg0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Predsednica Narodne skupštine kaže da je naredni korak na parlamentarnoj radnoj grupi za implementaciju ODIHR preporuka - odnosno razgovor uz nadu da mogu da se nađu kompromisi, kao i da će u njenom radu učestvovati i predstavnici civilnog društva i opozicije. Predlog Zakona bi se, dodaje ona, mogao naći na zasedanju početkom jula.
Novinarka Teodora Vasiljević

Mišljenje ODIHR-a o Zakonu o biračkom spisku: Za vlast usaglašeno, za NVO i opoziciju kritičko (VIDEO)

"Ja bih rekao da su čak lošiji nego što su bili tada, ali to je više pitanje stvarnosti, prakse i nekih dešavanja tokom poslednjih meseci, nego zakona. Zakoni se nisu promenili ni najmanje, institucije su iste koje su bile i onda", rekao je za Radio-televiziju Vojvodine Nenadić, koji je do početka februara ove godine predsedavao Radnom grupom Skupštine Srbije za poboljšanje izbornih uslova.
Dodao je da sada postoji "novi momenat" koji do sada nije bio obuhvaćen preporukama ODIHR za poboljšanje izbornih uslova, a to su skupovi promocije Pokreta za narod i državu, na koje poziva predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali za koje se, kako je naveo Nenadić, ne zna ko su organizatori.
"To je jedan dodatni način da se zamagli to preplitanje između države i partije, što smo mogli da vidimo kroz najavu formiranja Pokreta za narod i državu i održavanje nekoliko javnih skupova, za koje se ne zna ni ko im je zvaničan organizator, a koji imaju neku svrhu političke promocije", rekao je Nenadić.
Upitan da li je moguće popraviti izborne uslove u kratkom roku, ukoliko uskoro budu raspisani vanredni parlamentarni izbori koje traže studenti u blokadi, kazao je da je moguće, ali da sve zavisi od političke volje.
"Naravno da je moguće popraviti, čak i u kratkom roku, neke od izbornih uslova, ne sve, ali za tako nešto svakako da mora da postoji volja kod ključnih aktera - bilo da se promene izborni zakoni, ili da se primene zakoni", naveo je Nenadić.
Prema njegovim rečima, ko je vlast zaista spremna da nešto unapredi, kada je reč o izbornim uslovima, nisu neophodne nikakve radne grupe, a za mnoge stvari nisu neophodne čak ni izmene zakona, poput funkcionerske kampanje.
"Ne postoji nijedan zakon koji obavezuje ministre i gradonačelnike da obilaze gradilišta za vreme izborne kampanje. Oni jednostavno mogu da prestanu da to čine. Ne postoji nijedan zakon koji obavezuje opštine ili ministarstva da dodeljuju vanrednu socijalnu pomoć baš u doba izborne kampanje. Jednostavno, treba da prestanu to da čine", ocenio je Nenadić.
Naveo je da već postoje raspisani izbori za odbornike u Zaječaru i Kosjeriću, koji se održavaju upravo po starim pravilima i uslovima.
Podsetimo, nakon parlamentarnih i lokalnih izbora u decembru 2023. godine <a href="https://www.insajder.net/teme/preporuke-zavrsile-pod-tepihom-izborni-uslovi-ostali-nepromenjeni-godinu-dana-od-formiranja-radne-grupe">ODIHR je objavio izveštaj identifikujući 25 preporuka</a> koje bi trebalo usvojiti kako bi se unapredio izborni proces. Od toga je prošlo više od godinu dana, a nijedna preporuka nije usvojena. &nbsp;
Izvor: Beta/Insajder
&nbsp; 
&nbsp;

Prenosimo

„Situacija lošija nego 2023, novi momenat je promocija Pokreta za narod“: Nemanja Nenadić o izbornim uslovima

Da problem postoji, usaglasili su se predstavnici vlasti i parlamentarne opozicije tokom konsultacija u skupštini u martu prošle godine. Rezultat tih sastanaka bilo je formiranje Radne grupe za primenu ODIHR preporuka koja je trebalo da sve kritične tačke izbornog procesa pretoči u zakonske izmene. Grupu koja je formirana u aprilu prošle godine, činili su predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora, a sistem glasanja je tako ustrojen da niko nije mogao nikoga da preglasa. &nbsp;
Ipak, tokom deset meseci formalnog trajnja radne grupe, još jednom se pokazalo da je postizanje međustranačkog konsenzusa najteži poduhvat u domaćoj politici. Kada su u febuaru ove godine <a href="https://www.insajder.net/teme/nevladine-organizacije-preporuke-odihr-a-za-unapredenje-izbornih-uslova-nisu-usvojene-video">predstavnici opozicije zamrzli učešće u radnoj grupi, a odmah za njima i predstavnici civilnog sektora, </a>ukupan broj predloga koji je prosleđen skupštini na usvajanje bio je – nula. &nbsp;
"To je stiglo do mrtve tačke“, kaže za Insajder narodna poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović i bivša članica radne grupe. &nbsp;
“Ključni faktor razmimoilaženja te radne grupe je bio Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Nacrt organizacije CRTA nije bio zadovoljavajući za predstavnike vlasti, pa su oni izašli sa svojim nacrtom zakona. Najveća razlika je bila ko bi činio komisiju koja bi vršila reviziju biračkog spiska. Predstavnici vlasti nisu pokazali ni trunku dobre volje da se stvari maknu sa mrtve tačke i na tome se stalo“, navodi Nestorović. &nbsp;
<h2>Ključne ODIHR preporuke</h2>
Pitanje revizije biračkog spiska ubrzo se iskristalisalo kao primarno od svih ODIHR preporuka, tim pre što je cela kriza izbornog legitimiteta u decembru 2023. godine i nastala zbog sumnje u „izborni turizam“. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/finalni-izvestaj-posmatracke-misije-crta-izbori-nisu-bili-posteni-bio-je-to-vasar-bezakonja">Optužbe opozicije i dela civilnog sektora da su izborni rezultati nelegitimni </a>zbog brojnih mahinacija dobili su svoju potvrdu u izveštaju ODIHR-a, OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Ubrzo, ODIHR je objavio i spisak preporuka koje bi trebalo ispraviti da se unapredio izborni proces. Od 25 preporuka, sedam je definisano kao prioritetno – osim revizije biračkog spiska tu se navodi, između ostalog, i uspostavljanje nezavisnog REM-a, zabranu funkcionerske kampanje, ali i sprečavanje pritiska na birače i zaposlene u javnim preduzećima. Prva preporuka navodi da ceo proces unapređivanja izbornog zakonodavstva mora da bude zasnovan na „širokom političkom konsenzusu“. &nbsp;
Nakon izlaska opozicije i predstavnika civilnog sektora iz radne grupe ona je suštinski prestala da postoji. Ipak, strogo formalno, ona nije ukinuta, što ostavlja mogućnost da predstavnici vlasti koji su u njoj ostali mogu da izađu sa svojim zakonskim predlogom. &nbsp;
Jelena Jerinić, narodna poslanica Zeleno-levog fronta koja je bila u radnoj grupi ističe da ona nije ukinuta, ali da ne može ni da postoji ukoliko u njoj ne učestvuju predstavnici opozicije i civilnog sektora. &nbsp;
"Odlukom o formiranju grupe je predviđeno da njom predsedava predstavnik civilnog društva, ali oni su svi napustili grupu. ODIHR u svojim preporukama traži da se izmene propisa usvajaju u jednom inkluzivnom procesu, a svaka odluka koju bi eventualno usvojili samo predstavnici vlasti nikako ne bi zadovoljila taj kriterijum“, navodi Jerinić. &nbsp;
Razlog zbog kojeg je grupa i dalje tema, iako je napuštena od dve trećine članova, je taj što su dva predloga za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku od februara predstavljena na više javnih slušanja u različitim gradovima Srbije. Jedan predlog je podneo Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA, a drugi Uglješa Mrdić, poslanik SNS-a. &nbsp;
Pavle Dimitrijević za Insajder navodi da ništa što bi skupština eventulano usvojila nakon što je grupa napuštena ne bi imalo legitimitet. &nbsp;
“Ako bi uopšte i išli dalje sa tim procesom, potpuna je nepoznanica koji je status tih predloga izmena zakona. Da li je to nešto što su predstavnici vlasti sami sastavljali ili su to zakoni koje je razmatrala radna grupa? Dosta je tu nepoznanica“, kaže Dimitrijević. &nbsp;
Poslanik Uglješa Mrdić, s druge strane, nije želeo da govori za Insajder.
<h2>Zarada kroz usvajanje reformi</h2>
Predstavnici vlasti bi imali motiv za usvajanje zakonskih izmena koje bi bile na tragu ODIHR preporuka, pošto je ovaj proces <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/miscevic-srbija-do-kraja-godine-sprovodi-preporuke-odihr-a-u-okviru-reformske-agende">apostrofiran kao jedan od ključnih u Reformskoj agendi </a>na koju se Srbija obavezala. Reformska agenda je mehanizam EU za podsticanje reformi na Zapadnom Balkanu, ali je isplata novca blisko povezana sa konkretnim reformskim potezima. Pri vrhu spiska obaveza koje važe za Srbiju, nalazi se i popravljanje izbornog procesa. Reformskom agendom opredeljeno je oko 1,6 milijardi evra za Srbiju, što u bespovratnim sredstvima, što u povoljnim kreditima. &nbsp;
Jelena Jerinić naglašava da očekuje da će vladajuće stranke ipak pokušati da usvoje neke zakone kako bi ispunili stavke iz Reformske agende. &nbsp;
“Kakve god te izmene bile, one će svakako biti tako postavljene da suštinski ne ugroze poziciju vlasti. Ne bi bio prvi put da SNS usvaja neke zakone kako bi imali izgovor da kažu da su ispunili međunarodne obaveze“, ističe Jerinić. &nbsp;
Danijela Nestorović ističe da bi jedino kombinacija spoljnog i unutrašnjeg pritiska mogla da primora vlast da usvoji suštinske izmene izbornog zakonodavstva. &nbsp;
“Jedino ako bi se pojavio spoljni pritisak kroz ODIHR, a pritom ne mislim na oštro intonirana saopštenja, nešto bi moglo da se uradi. To, u kombinaciji sa pritiskom studenata i predstavnika opozicije, bi jedino priteralo vlast da napravi promene“, zaključuje Nestorović. &nbsp;
Novinar Vuk Jeremić

Preporuke završile pod tepihom: Izborni uslovi ostali nepromenjeni godinu dana od formiranja Radne grupe

Nakon opozicije i CRTE, radnu grupu za unapređenje izbornih uslova, napustila je još jedna organizacija civilnog društva - Transparentnost Srbija. Programski direktor te organizacije, i predsedavajući radnom grupom Nemanja Nenadić, kaže za Insajder da su je napustili jer je došlo do kršenja procedura.&nbsp;
"Kao što je poznato nije usvojen nijedan od zakona koji bi trebalo da se donese da bi se primenile preporuke ODHIR. Ono što je još gore, nije došlo ni do promena u praksi koje nisu nužno vezane za poštovanje zakona. Kao tipičan primer može se navesti slučaj postupanja kod izbora članova saveta REM-a sto je takođe vezano za preporuke ODHIR-a, gde procedura utvrđena zakonom iz 2023. nije poštovana", izjavio je Nenadić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DFGC4AvAwISw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Radna grupa za unapređenje izbornih procesa, formirana je u aprilu 2024, nju su činili predstavnici poslaničkih grupa vlasti, dela opozicije i tri organizacije civilnog društva - CESID, CRTA i Transparentnost. Cilj grupe bio je usvajanje preporuka ODIHR-a i predlaganje više zakona o izbornim uslovima. Koliko je radna grupa u tome imala uspeha, govori činjenica da su je neki članovi napustili. Među njima je i organizacija CRTA, Pavle Dimitrijević ističe za Insajder da nema garancije da će naredni izbori biti bolji.&nbsp;
"Apsolutno ništa od najznačajnijih, glavnih, ključnih ODHIR preporuka do sada nije ispunjeno i u tome pre svega leži pokazatelj koliko je izborni proces i dalje u velikom problemu, jer se može desiti da u naredni izborni proces uđemo sa apsolutnim istim problemima koji su postojali i sada. Uz nažalost naveliko poznatu nekažnjivost krivičnih dela i drugih malverzacija koje su zabeležene u izbornom procesu, a nisu imale sudski epilog", rekao je Dimitrijević.
Tako i posle deset meseci rada i sastajanja Radne grupe, nema gotovo nikakvog napretka u izbornim uslovima. Od tada do danas brojna pitanja o regularnosti biračkog spiska i dalje su nerazjašnjena, a članovi radne grupe nisu postigli nikakav dogovor o njegovoj reviziji i terenskoj kontroli.&nbsp;
Novinarke Ana Mihaljčić i Nevena Cvijović

Nevladine organizacije: Preporuke ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova, nisu usvojene (VIDEO)

Pre godinu dana opozicija je <a href="https://insajder.net/prenosimo/poceo-deveti-protest-liste-srbija-protiv-nasilja-ispred-rik-a-blokiran-saobracaj-u-ulici-kralja-milana">na protestima ispred RIK-a</a> tražila poništavanje izbora održanih 17. Decembra 2023. godine, zbog sumnje u izborni inženjering. Potom su posle višemesečnog prepucavanja vlasti i opozicije, i<a href="https://insajder.net/teme/spajanje-izbora-2-juna-sada-i-zakonski-moguce-sledi-rad-na-izbornim-uslovima-video"> hitnog usvajanja zakonskih izmena</a>, u istom danu održani beogradski i ostali lokalni izbori u junu 2024. godine. Na zahtev opozicije formirana je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, ali ne i Komisija koja bi se bavila revizijom biračkog spiska. Upravo je formiranje te Komisije jedan od zadataka Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Grupa se sastaje u poslednjih pola godine, a na poslednjem sastanku pred sam kraj 2024. godine, 27. decembra članovi su se izjašnjavali o izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koje se, između ostalog, odnose na formiranje Komisije za reviziju biračkog spiska.&nbsp; Članovi Radne grupe odlučivali su o dva zakonska predloga, jedan koji je podnela organizacija CRTA i drugi koji je podnela Srpska napredna stranka.&nbsp; Međutim, saglasnost nije postignuta, jer nijedan od predloga nije dobio neophodnu dvotrećinsku većinu glasova. Predsedavajući Radnom grupom i programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, za Insajder kaže da postoje brojna neslaganja opozicije i civilnog sektora sa jedne i vlasti sa druge strane. “Ključne razlike koje se tiču tog zakona su se odnosile na trajanje mandata Komisije za reviziju biračkog spiska, način odlučivanja unutar te komisije i takođe njenog sastava. S jedne strane CRTA je predlagala da tu Komisiju čine tri predstavnika iz civilnog društva, tri iz opozicije i tri na predlog poslaničke grupe vlasti, ali je predlog SNS- taj da u Komisiji bude pet članova iz vlasti, tri iz opozicije, dva iz civilnog društva”, objašnjava Nenadić.&nbsp; Narodna poslanica Zeleno-levog fronta i članica Radne grupe Jelena Jerinić za Insajder kaže da su za njih neprihvatljivi predlozi vlasti da se rad Komisije završi za svega nekoliko meseci. “U nacrtu SNS-a, to je samo nekakva jednokratna aktivnost, mogu tako da kažem, koja bi se završila, recimo, za devet meseci, i onda bi komisija zapravo podnela neke izveštaje Narodnoj skupštini, koje bi bili razmatrani samo u odborima. Znači, za nas je to neprihvatljivo jer suštinski ostavlja reviziju biračkog spiska u rukama Ministarstva državne uprave i MUP-a. Mi nemamo apsolutno nikakvo poverenje da bi oni to sproveli sa dobrom verom”, objašnjava Jerinić i dodaje da smatra da izveštaj Komisije mora da bude raspravljan u plenumu Narodne skupštine. Ističe i da je važno da terensku kontrolu, odnosno proveru koliko ljudi živi na određenoj adresi, ne sprovodi samo MUP, kako se navodi u zakonskom predogu SNS-a.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231219181240_8f4a39522f290ba0318df4149cb9c98b488710a18b5286581eca0d80c2bdf447.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20231219181240_8f4a39522f290ba0318df4149cb9c98b488710a18b5286581eca0d80c2bdf447" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="Protest isprfed RIK-a"> <figcaption>Protest ispred RIK-a, foto: Insajder</figcaption> </figure>  <h2>Dometi Radne grupe ograničeni - velike nesuglasice vlasti, opozicije i NVO</h2> Formiranje Radne grupe za unapređenje izbornog procesa u kojoj bi učestovala i opozicija i civilni sektor bila je preporuka ODIHR-a, ali i jedan od zahteva opozicije pre održavanja junskih izbora. Do tog trenutka postojala je samo Radna grupa u kojoj nije bilo opozicije ni predstavnika civilnog sektora. Grupa je formirana krajem aprila 2024, a dve nedelje nakon toga <a href="https://insajder.net/prenosimo/sednica-skupstine-srbije-o-dopunama-zakona-o-jedinstvenom-birackom-spisku">Narodna skupština usvojila je i izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku</a>, a koje podrazumevaju da oni koji su promenili prebivalište u proteklih 11 meseci ne mogu da glasaju na izborima 2. juna na novoj adresi. Izmene zakona usvojene sa ciljem da se iskorene sumnje o fantomskim biračima koji glasaju na više mesta. Uprkos različitim tumačenjima ovih zakonskih izmena, i opozicija i civilni sektor bili su saglasni u jednom - da takve izmene Zakona o biračkom spisku nisu dovoljne i da je potrebna njegova kompletna revizija.&nbsp; Od tada do danas brojna pitanja o regularnosti biračkog spiska i dalje su ostala nerazjašnjena, a uporno ćutanje MUP-a i nedostavljanje potrebnih podataka Radnoj grupi, otežavalo je njen rad. Posle pola godine rada na izmena Zakona koji se odnose na izborne uslove, članovi Radne grupe ističu da je postignuto jako malo, i da i dalje izostaje volja vlasti za realne promene.&nbsp; “Po mom mišljenju, najveću prepreku za unapređenje izbornih uslova i do sada i ubuduće predstavlja to što vlast ovo pitanje i dalje posmatra prevashodno kao spolja nametnutu obavezu ili udovoljavanje zahtevima opozicije, nego kao problem koji realno postoji”, kaže predsednik Radne Grupe Nemanja Nenadić, ali dodaje da smatra da ima i smisla i dalje raditi na poboljšanju izbornih uslova kroz Radnu grupu jer je to institucija koju prepoznaje i ODIHR. I narodna poslanica ZLF-a Jelena Jerinić u razgovoru za Insajder ističe da i dalje postoji veliko nepoverenje među članovima Radne grupe.&nbsp; “Nema apsolutno nikakvu veru u to da Srpska napredna stranka stvarno hoće da poboljša izborne uslove. To je fingiranje nekakvog procesa koji treba međunarodnoj zajednici, a možda i za neku internu upotrebu, da pokaže da se zaista radi na ispunjavanju određenih preporuka”, ističe Jerinić.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231219181240_01e1035be1988125aac5507ac342a8b402d0e9acad932092ce51cc1ab2003b0f.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231219181240_01e1035be1988125aac5507ac342a8b402d0e9acad932092ce51cc1ab2003b0f" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="Protest isprfed RIK-a"> <figcaption>Protest isprfed RIK-a, foto: Insajder</figcaption> </figure>  <h2>Brojne sumnje u izborne neregularnosti i dalje neispitane pred nadleženim organima</h2> Tokom prethodna dva izborna ciklusa sumnje u izborne neregularnosti neprestano su se gomilale i pre, ali i na sam dan izbora.&nbsp; Gotovo ništa od tih navoda, uprkos brojnim krivičnim prijavama nije ispitano, a brojna pitanja i dalje su bez odgovora, dok je u pojedinim slučajevima tužilaštvo odbacilo prijave. Uprkos brojnim prijavama, kao i istraživanjima CRTA-e i Istinomera prema kojima su na pojedinim mestima, neuslovnim za život, ili objektima javnih preduzeća, prijavljene na desetine birača, nadležni nisu reagovali.&nbsp; Institucije na reakciju nije nateralo ni to što su brojni građani prijavljivali da su na njihovim adresama prijavljeni ljudi čija su im imena potpuno nepoznata.&nbsp; Jedina reakcija su bile tvrdnje vlasti da je izborni spisak nikad sređeniji, a izbori nikad pošteniji.&nbsp; Bez odgovora su ostala i brojna pitanja o sumnjama na falsifikovane potpise podrške izbornim listama pre početka decembarske izborne kampanje.&nbsp; Samo jedan od primera je slučaj Beograđanke Ive Đinđić Ćosić, kojoj su zloupotrebljeni podaci stare lične karte za potpis podrške izbornoj listi bivšeg ministra privrede Radeta Baste.&nbsp; Razjašnjenje ko je i kako neovlašćeno došao do ličnih podataka građana<a href="https://insajder.net/teme/dva-meseca-bez-odgovora-ko-je-zloupotrebio-podatke-gradana-za-izborne-liste-video"> nije dao ni Viši sud,</a> koji je sve žalbe odbio kao neosnovane. Pritom, u obrazloženju je naveo da neke liste, i bez tih potpisa, imaju dovoljnu podršku da se kandiduju na izborima, zanemarujući činjenicu da su podaci građana upotrebljeni bez njihove dozvole. Neispitane su ostale i sumnje opozicije i dela građana da su na izborima glasali i brojni građani Republike Srpske, koji nemaju potrebno prebivalište da bi glasali na lokalnim izborima u Srbiji. Nadležno tužilaštvo ništa nije preduzelo ni povodom <a href="https://insajder.net/prenosimo/crta-rezultati-beogradskih-izbora-su-u-prevelikoj-meri-proizasli-iz-nelegalnog-izbornog-inzenjeringa">navoda posmatračke misije CRTA </a>da je na rezultat decembarskih izbora u velikoj meri uticala organizovana migracija birača, posebno kada je reč o beogradskim izborima. "Zabeleženo je da su organizovano pristizali birači iz raznih delova Srbije (npr. iz Pančeva, Valjeva, Čačka, Aranđelovca, Smedereva, Vršca, Novog Sada itd.), kao i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, što pojačava sumnju da su lokalni izbori strateški raspisani samo u trećini jedinica lokalne samouprave kako bi se omogućile privremene selidbe birača", navodi se u izveštaju CRTA-e. Konačno, na zahtev da odluči o regularnosti decembarskih izbora ostala je nema i jedina institucija koja te izbore može da poništi - Ustavni sud.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231115151156_bd220ada328c081b741e03a039764576437f660f861987d9cdb7e4574d42a0cc.jpg" data-media-id="editor_7" data-image-id="20231115151156_bd220ada328c081b741e03a039764576437f660f861987d9cdb7e4574d42a0cc" data-rendition-name="original" width="1500" height="966" loading="lazy" alt="izbori, glasanje, birački spisak, glasački listić, glasačka kutija GREMLIN"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  <h2>Rezolucija Evropskog parlamenta i međunarodna istraga - mrtvo slovo na papiru</h2> Izbori u Srbiji bili su tema i poslanika Evropskog parlamenta, a u<a href="https://insajder.net/teme/evropski-parlament-glasa-o-rezoluciji-o-izborima-u-srbiji-lideri-spn-na-panelu-pre-glasanja-pozvali-na-hitnu-istragu"> Rezoluciji koju su evroposlanici usvojili</a>, poziva se na međunarodnu istragu izbora u Srbiji. Poslanici su čak tom prilikom najavili i mogućnost ukidanja fondova EU za Srbiju, ukoliko se pokaže da je vlast u Srbiji bila umešana u izborne neregularnosti.&nbsp; Sumnje u izborne neregularnosti koje se navode u Rezoluciji, vlast je odbacila i poručila da za to nije previše zainteresovana.&nbsp; “To vam je rezolucija na osnovu argumenata radio Mileve, eto tako... ja sam čuo, postoji optužba, 'Srbija protiv nasilja' je rekla... eto to", rekla je u februaru 2024. godine Ana Brnabić, tada predsednica Vlade u tehničkom mandatu. Rezolucije Evropskog parlamenta međutim nisu obavezujuće, a u nadolazećim izborima za Evropski parlament, pitanje neregularnosti izbora u Srbiji palo je u drugi plan.&nbsp; Tako je nezavisna međunarodna istraga na koju je pozivao Evropski parlament ostala samo mrtvo slovo na papiru.&nbsp; Novnarka Maja Repić