Nasuprot tome, prateći dinamiku kretanja svetske cene nafte, cene naftnih derivata su i u septembru snižene, i to za 3,8 odsto a sezonski uobičajeno, snižene su i cene turističkih paket aranžmana.
Što se hrane tiče, doprinos mesečnoj inflaciji dominantno je potekao od rasta cena neprerađene hrane, koje su povećane za 3,2 odsto.
Rast cena svežeg voća, 5,0 odsto i povrća, 8,3 odsto bio je veći od očekivanog kao posledica efekata suše i shodno tome slabije ponude.&nbsp;
Cene prerađene hrane povećane su za 0,2 odsto a cene konditorskih proizvoda su nastavile da rastu.
Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane je iznosio 3,8 odsto.
Što se energenata tiče, cene su u septembru u odnosu na avgust snižene za 1,7 odsto, čemu su osim cena naftnih derivata doprinele i niže cene čvrstih goriva.
U odnosu na septembar prošle godine, cene energenata su niže za 0,3 odsto.
Cene u okviru bazne inflacije su u septembru, u proseku ostale nepromenjene, jer je pad cena usluga turističkih paket aranžmana kompenzovan rastom cena pojedinih usluga, kao što su komunalne, usluge restorana i hotela, stanarine.
Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija u septembru je neznatno ubrzala i iznosila je 5,3 odsto.
Prema proceni NBS, međugodišnja inflacija će i u narednom periodu nastaviti kretanje u granicama cilja,3,0 odsto plus minus 1,5 odsto, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

NBS: Septembarsku inflaciju obeležili rast cena hrane, pića, komunalnih usluga

U publikaciji Zavoda, Trendovi, II kvartal 2024 dodaje se da je ukupno učešće ovih grupa proizvoda u međugodišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu iznosilo 51,5 odsto.
Analizom strukture ukupne cene hrane i bezalkoholnih pića dolazi se do podatka da je međugodišnji rast cene mesa od 7,5 odsto imao ubedljivo najveći uticaj na rast cene hrane, ali i na ukupnu inflaciju, uz rast cene električne energije za domaćinstva.&nbsp;
U ukupnoj strukturi cene hrane i bezalkoholnih pića cena mesa zadržala je ubedljivo najveće učešće od 50,3 odsto, u poređenju sa ostalim komponentama hrane i pića.&nbsp;
Najveći uticaj na rast cene mesa imali su sušeno, dimljeno i usoljeno meso, pre svega slanina i kobasice od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, kao i svinjsko meso. &nbsp;
Kao i u prvom i u drugom kvartalu jedina vrsta mesa koja je imala deflatoran uticaj na ukupnu cenu mesa bilo je živinsko meso.
Uporednom analizom cene mesa sa drugim zemljama može se zaključiti da je cena mesa u Srbiji bila na istom nivou kao u Danskoj, Španiji, Hrvatskoj, Kipru, Portugaliji, Slovačkoj, Albaniji i Turskoj, dok je u poređenju sa cenom mesa u ostalim zemljama u regionu Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj bila veća u proseku za oko 17,8 odsto.
Izvor: Tanjug

200x200

1800x750

220x391

Republički zavod za statistiku: Cene mesa i struje za domaćinstva najviše uticale na inflaciju u prvoj polovini 2024.

"I bazna inflacija će usporiti i približiti se ukupnoj inflaciji", kazala je Tabaković na predstavljaju izveštaja o inflaciji čiji je međugodišnji rast u julu bio 4,3 odsto.
Ona je navela da je NBS povećala procenu rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP) sa 3,5 odsto na 3,8 odsto.
Izvor: Beta

Tabaković: Inflacija do kraja 2024. četiri odsto, rast BDP-a 3,8 odsto

U saopštenju se navodi da je inflacija u državama eurozone porasla sa 2,5 odsto koliko je iznosila u junu. Inflacija usluga iznosi u julu 4,0 odsto dok je u junu bila 4,1.
Rast inflacije inteziviraće diskusije, navodi Asošiejted pres, o sledećem potezu Evropske centralne banke, čiji sastanak treba da bude održan 12. septembra.
ECB je napravila prvo probno smanjenje referentnih kamatnih stopa u junu - na 3,75 odsto. Upravni savet banke je zatim napravio pauzu na julskom sastanku, a predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da će banka sledeću odluku doneti na osnovu pristiglih podataka.
Pre smanjenja kamatne stope ona je iznosila rekordnih 4,0 odsto a ovim potezom ECB se pridružuila centralnim bankama Kanade, Švedske i Švajcarske u smanjenju kamatnih stopa nakon prethodne serije povećanja, najveće u novijoj istoriji.
Izvor: Beta

Inflacija u Evropi raste, neizvestan sledeći potez Evropske centralne banke

Godišnja stopa inflacije u Argentini je u martu dostigla 287 odsto, što je među najvišim u svetu, prenosi AP.
Agencija navodi da će jučerašnje saopštenje centralne banke olakšati teret mnogim Argentincima koji moraju da nose ogromne torbe, pa i kofere, pune gotovine kako bi obavili uobičajene transakcije.
Novčanica od 10.000 pezosa vredi 11 dolara prema zvaničnom kursu i 9 dolara po kursu na crnom tržištu i očekuje se da će biti puštena u promet sledećeg meseca.
Najpopularnija novčanica i dalje je ona od 1.000 pezosa, koja je prvi put štampana 2017. godine i vredela je oko 58 dolara na crnom tržištu, a sada je svega oko jednog dolara.
Desničarski predsednik Argentine Havijer Milej, koji je preuzeo dužnost prošlog decembra, pobedio je na osnovu obećanja da će ukrotiti inflaciju i stabilizovati lokalnu valutu tako što će preokrenuti politiku prrthodnih levičarskih vlada koje su štampale novac za finansiranje javne potrošnje.
U međuvremenu, njegove oštre mera štednje podigle du cene na nivoe u SAD i Evropi, što je drastično produbilo ekonomske probleme običnih Argentinaca.
Zbog toga su organizovani masovni štrajkovi širom zemlje, a poslednji u nizu planiran je za četvrtak, napominje AP.
Izvor: Tanjug

Argentina zbog inflacije štampa novčanicu od 10.000 pezosa koja vredi 10 dolara

"Naša procena je da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/tabakovic-inflacija-u-januaru-6-4-odsto-predviden-rast-bdp-a-u-ovoj-godini-3-5-odsto">inflacija</a> u februaru i dodatno usporila na oko 5,5 odsto međugodišnje", rekla je ona na stručnoj konferenciji u centralnoj banci Srbije "Instant plaćanja, Globalna inspiracija".
<a href="https://insajder.net/prenosimo/tabakovic-inflacija-u-januaru-6-4-odsto-predviden-rast-bdp-a-u-ovoj-godini-3-5-odsto">Guvernerka </a>je navela da se nastavlja sa opreznim analizama domaćih i međunarodnih faktora, a kako je naglasila NBS je spremna da dodatno deluje ukoliko to bude potrebno.
"NBS je više od decenije održavala stabilnost deviznog kursa kroz pravovremene, objektivne intervencije na deviznom tržištu u oba smera, čime je doprinela ne samo nižoj baznoj inflaciji, već i očuvanju poverenja u poslovno i investiciono okruženje", rekla je Tabakovićeva.
Prema njenim rečima, stabilan kurs je ključni element monetarne i finansijske stabilnosti u Srbiji i ima važnu ulogu u stvaranju povoljnog okruženja za privrednike i građane.&nbsp;
Ona je naglasila i da su visoke devizne rezerve temelj otpornosti zemlje na međunarodne poremećaje i da će NBS i dalje ostati posvećena čuvanju stabilnosti dinara prema evru kao osnovu makroekonomske stabilnosti. 
 
Izvor: Tanjug&nbsp;

Tabaković: Inflacija u januaru 6,4 odsto, u februaru usporila i kretala se oko 5,5 procenata

NBS predviđa u ovoj godini rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, a za naredne dve godine od četiri do pet odsto, uvažavajući realizaciju aktivnosti za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, rekla je Tabaković. &nbsp;
Referentna kamatna stopa ostaće 6,5 odsto, rečeno je na konferenciji za novinare. &nbsp;
Guvernerka je rekla da je 2023. bila izazovna, obeležena novim geopolitičkim neizvesnostima, ali da je Srbija ostvarila planirane ciljeve.&nbsp;
Podsetila je da je pre godinu dana u februaru, kada je inflacija bila skoro na vrhuncu, najavila da će do kraja godine biti prepolovljena, te je na kraju godine iznosila 7,6 odsto. &nbsp;
Prema njenim rečima, privredni rast u 2023. godini bio je 2,5 odsto BDP-a. &nbsp;
Deficit platnog bilansa iznosio je 2,6 odsto, što je niže od projektovanog.
Direktne strane investicije iznosile su 4,5 milijardi evra, a devizne rezerve 25 milijardi evra. &nbsp;
Tabakovoć je dodala da nivo direktnih stranih investicija pokriva deficit tekućeg računa. &nbsp;
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da se očekuje da inflacija sredinom godine bude niža od 4,5 odsto, a do kraja godine oko tri odsto, odnosno da u drugoj polovini godine bude u granicama cilja.
Izvor: FoNet

Tabaković: Inflacija u januaru 6,4 odsto, predviđen rast BDP-a u ovoj godini 3,5 odsto

Smanjenju inflacije je u najvećoj meri doprineo nastavak usporavanja rasta <a href="https://insajder.net/prenosimo/hleb-sava-za-sada-nece-poskupeti-posle-nove-godine-kalkulacija-sa-novim-cenama-energenata">cena hrane</a>, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, tj. onih komponenata koje su i u prethodnim mesecima najviše delovale na usporavanje inflacije. 	
Prosečna godišnja inflacija u 2023. godini, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 12,1 odsto, posmatrano i na mesečnom nivou, pokazuje znake popuštanja pa je u decembru iznosila 0,1 odsto, što je njen najniži mesečni nivo u 2023. godini, izuzimajući julsku deflaciju. &nbsp;	
Iz NBS su naveli da su cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku blago porasle u decembru, 0,2 odsto, uz podjednak doprinos cena neprerađene i prerađene hrane. 	 	
Međugodišnje posmatrano, rast cena hrane i bezalkoholnih pića je, nakon povratka na jednocifreni nivo u novembru, dodatno usporio u decembru i iznosio je 8,4 odsto. 	
Popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, uz dobru poljoprivrednu sezonu, odrazilo se na stabilizaciju cena prerađene hrane u drugoj polovini 2023. godine, dok su cene voća i povrća od juna do decembra kumulativno snižene za oko 10 odsto. 	
Cene energenata su, pod uticajem pojeftinjenja naftnih derivata od 3,9 odsto, na mesečnom nivou, prvi put nakon jula, snižene za 1,3 odsto a međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u decembru bio je veći od ukupne inflacije i iznosio je 8,7 odsto. 	
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije su, međugodišnje posmatrano, nastavile da usporavaju rast, 6,5 odsto, dok je njihova mesečna dinamika, 0,5 odsto, bila opredeljena sezonskim poskupljenjem obuće i odeće, kao i pojedinih usluga. 	
U Narodnoj banci očekuju da će se i u narednom periodu nastaviti smanjenje međugodišnje inflacije, da će ona nastaviti da usporava i u granice cilja bi trebalo da se vrati sredinom ove godine, a zatim da se krajem 2024. približi centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto. 	&nbsp;
Takvom kretanju će, dodaju iz NBS, doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Izvor: Tanjug

NBS: Inflacija u decembru skoro upola manja nego na kraju 2022. godine

Medijalna globalna stopa inflacije će u 2024. godini prema očekivanju stručnjaka iznositi pet odsto da bi u 2025. godini pala na 4,4 odsto, a u 2027. godini na 3,6 odsto, objavljeno je na veb stranici IFO.&nbsp;
Gledano po regionima, istraživači očekuju da će najnižu stopu inflacije u 2024. godini imati Zapadna Evropa - 3,1 odsto, slede Srednja i Severna Amerika i Severna Evropa sa rasponom inflacije između 3,2 i 3,8 odsto.
Najviša stopa inflacije se ove godine očekuje u Severnoj Africi - 45 odsto i Južnoj Americi - 29 odsto.
Izvor: Tanjug

Ekonomski stručnjaci očekuju globalni pad inflacije u 2024. godini

Kako se navodi, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u novembru u odnosu na oktobar u proseku su više za 0,5 odsto. &nbsp;
U novembru, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama "stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva" (3,1 odsto), "odeća i obuća" (1,2), "restorani i hoteli" (1,1), "alkoholna pića i duvan" (jedna odsto), "zdravlje" (0,9), "obrazovanje" (0,4), "rekreacija i kultura" (0,2) i "hrana i bezalkoholna pića (0,1). &nbsp;
Pad cena zabeležen je u grupama "transport" (1,4 odsto), "oprema za stan i tekuće održavanje" (0,4) i "komunikacije (0,2), dok se kod ostalih proizvoda i usluga cene nisu bitnije menjale.
Izvor: FoNet

Inflacija