Na javnom slušanju na kojem je predstavljen Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, Tabaković je rekla da se međugodišnja inflacija u maju ove godine vratila u granice cilja od tri plus minus jedan i po procenata i nakon toga je nastavila da se kreće unutar tih granica. &nbsp;
"Ona bi do kraja ove godine trebalo da se kreće oko nivoa od četiri odsto ili blago iznad, a zatim da usporava i krajem naredne godine se približi centralnoj vrednosti cilja. Izraženo u brojkama, u 2025. godini očekujemo prosečnu inflaciju od 3,7%, što je gotovo u skladu sa projekcijom koju je Ministarstvo financija koristilo prilikom pripreme budžeta za 2025. i u njihovim projekcijama ona iznosi 3,5%", navela je Tabaković.&nbsp;
Dodala je da je budžet za narednu godinu pripreman uz predpostavku da će privredni rast u 2025. iznositi 4,2 odsto, a projekcija NBS je da će biti u rasponu između četiri i pet, sa centralnom vrednošću projekcija od 4,5 odsto. &nbsp;	
"Zajednička nam je i ocena u pogledu strukture rasta ekonomske aktivnosti, kao i to da će ona biti fiskalno izdašnija, s obzirom na to da će rast BDP voditi domaći faktori. Većoj potrošačkoj tražnji doprinosi nastavak rasta zaposlenosti, zarada i penzija, što potvrđuje da je ekonomska politika uspešno očuvala standard naših građana", istakla je guvernerka NBS. 	
Kako je rekla, rast investicione tražnje je rezultat povećanog investicionog poverenja, ali i obezbeđenih izvora finansiranja kroz sva četiri osnovna stuba, od kojih je prvi profitabilnost privrede iz prethodnih godina, koja je u prošloj godini dostigla 972 milijarde dinara, odnosno 8,3 milijarde evra i ostvarila godišnji rast od preko 12 odsto. &nbsp;	
"Drugi stup predstavljaju i dalje visoki prilivi stranih direktnih investicija, koje su u prošle godine dostigle 4,6 milijardi evra, a oko tog nivoa očekujemo da će se zadržati i u ovoj i u narednim godinama. Kapitalni izdaci države, koji se projektuju na oko 7,3 odsto BDP predstavljaju treći značajan stub finansiranja. a četvrti veća dostupnost kreditnih izvora", rekla je Tabaković.&nbsp;
Ona je naglasila da je dobijanjem investicionnog rejtinga i uspešnim završetkom četvrte, poslednje revizije aranžmana sa MMF i dogovaranje novog savetodavnog aranžmana jesu najbolja potvrda da se u Srbiji vodi odgovorna i fiskalna i monetarna politika, kao i da domaća ekonomija postaje sve jača i otpornija na eksterne izazove.&nbsp;
"NBS je mišljenja da predloženi zakoni doprinose ne samo o čuvanju do sada postignutih rezultata, već i postizanju znatno zahtevnijih ciljeva ekonomske politike u budućnosti, kao što su zelena agenda, puna zaposlenost, dalji proces realne konvergencije ka razvijenim tržišnim privredama, dodatno jačanje investicijenog rejtinga i drugog", rekla je Tabaković.&nbsp;
Dodala je da NBS i Vlada Srbije imaju zajednički cilj, a to je održavanje makroekonomske stabilnosti uz stvaranje uslova za održiv i dinamičan ekonomski razvoj, razvoj naše ekonomije, dalje jačanje konkurentnosti, kao i rast zaposlenosti i životnog standarda naših građana.&nbsp;
"Smatram da predloženi nacrt Zakona o buđetu za 2025. godinu na adekvatan način doprinosi ostvarivanju tih ciljeva. Narodna banka Srbije u potpunosti podržava načela buđetskog planiranja koja su poštovana u predlogu Zakona o buđetu za 2025. godinu", rekla je Tabaković.&nbsp;
Dodala je da su fiskalni prihodi projektovani uz uvažavanje principa opreznosti, a plan rashoda izrađen je uz naglasak na kapitalna ulaganja koja treba da doprinesu daljem razvoju pre svega infrastrukture kao i na nabavku robe i usluga za potrebe organizovanja specijalizovane izložbe Ekspo 2027. 	
"Realizacija ovog budžeta trebalo bi da obezbedi i povoljnije uslove za rast poslovne i investicione aktivnosti i direktan impuls za rast ekonomske aktivnosti. I pored toga što je nacrtom zakona planirano povećanje učešća fiskalnog deficita na 3 odsto BDP, smatram da makroekonomska stabilnost u srednjem roku neće biti narušena, s obzirom na to da će se zadržati opadajuća putanja učešća javnog duga u BDP", istakla je Tabaković.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

Tabaković: Sledeće godine inflacija 3,7 odsto

Umesto povećanja cena, guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković očekuje snižavanje i to kako kaže – onih neopravdano povećanih. Na predstavljanju izveštaja o inflaciji, guvernerka Narodne banke je rekla da bi trebalo ispitati i cene lekova. Navela je i lični primer.&nbsp;
"Ja, na primer, ne mogu da objasnim ničim zašto je lek koji ja koristim za svoje nežno srce poskupeo preko 50 posto u periodu od dve godine i to u jednoj od najjeftinijih apoteka u Novom Sadu gde ja redovno kupujem kao lojalan kupac“, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.&nbsp;
I dok guvernerka pominje cene lekova, građani osnovne životne namirnice i dalje plaćaju više nego u većini zemalja regiona, ali i Evrope. &nbsp;Sa druge strane, guvernerka Narodne banke kaže da je inflacija u oktobru bila blago veća od očekivane, ali zbog posledica suše na poljoprivrednu proizvodnju. Procenjuje i da bi inflacija naredne dve godine trebalo da nastavi da usporava i bude u ciljanim okvirima.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DMTxXJdTSqG4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti očekujemo u naredne dve godine na raspon između 4 i 5 procenata, sa centralnom vrednošću projekcije od 4,5 odsto. U odnosu na avgust, neznatno je izmenjena struktura rasta u korist rasta domaće tražnje. Najveći pozitivan doprinos u ovoj i u narednim godinama očekujemo od privatne potrošnje kao rezultat rasta zaposlenosti i zarada i očuvanog potrošačkog poverenja i životnog standarda naših građana”, dodala je Tabaković.
Prošle godine, Narodna banka je ograničila kamatnu stopu na kredite u evrima za kupovinu stanova, a u pripremi je i predlog zakona o ograničavanju maksimalnih nivoa kamatnih stopa na pojedine kategorije kredita stanovništva. Ovaj predlog zakona, trebalo bi da se nađe pred poslanicima Skupštine do kraja godine. Ipak, nejasno je koliko će to uticati na građane, jer se, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji &nbsp;85 odsto stanova kupuje za gotovinu, a samo je 25 posto onih koji postaju vlasnici iz kredita.
Novinar Bojana Stojanović

Teme

Tabaković: Očekujem snižavanje neopravdano povećanih cena (VIDEO)

"Ta dobra vest (o usporavanju inflacije) zapravo samo znači da će cene sada nastaviti da rastu sporijim tempom nego što su rasle u ranijem periodu. Dakle, cene će, na ove cene koje su sadašnje, nastaviti dalje da rastu, samo sporije nego što su do sada rasle. Koliko je ovo dobro za građane zavisi od toga u kojoj meri će njihove plate ili druga primanja pratiti taj rast cena. Ukoliko ne budu pratile taj rast cena - biće loše, ukoliko budu pratile - biće dobro", rekao je Milošević.
Kako kaže, građani možda ni ne osećaju to o čemu govori NBS - umirivanje cena na 4,5 odsto - i ne doživljavaju to kao toliko dobru vest zato što smo u prethodnom periodu imali jako veliki rast cena.
"Mi smo imali dve godine sa dvocifrenom inflacijom, imali smo godine sa visokom jednocifrenom inflacijom. Ako govorimo, recimo, o hrani, ona je od 2020. do početka ove godine porasla za nekih 51 odsto", dodao je.
Prema njegovim rečima, podaci pokazuju da mi u Srbiji imamo toliko visoke cene da su one potpuno uporedive sa cenama u EU, gde je životni standard daleko veći, pa ljudi tamo mogu sebi da priušte takve cene.
"Nedavno sam bio u Portugalu i video sam da meso košta manje nego u Beogradu, da su cene u prodavnicama generalno niže, da su cene u kafićima uporedive sa beogradskim cenama, a plate su daleko veće", naveo je Milošević.
<h2>Ovim tempom nećemo uskoro stići EU</h2>
Govoreći o reagovanju Komisije za zaštitu konkurencije, koja je pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca zbog dogovaranja cena, on je naveo da se naposletku ne može očekivati previše.
"Čini mi se da je i Komisiju za zaštitu konkurencije i sve ostale da se uključe pogurao upravo politički momenat, odnosno to što je procenjeno da je, što se kaže, ’doteralo cara do duvara’, da je ljudima previše tih jako visokih cena... Tu smo videli jednu veliku promenu kod Vlade Srbije, koja je odjednom promenila stav. Prošle godine je tvrdila da trgovinski lanci nisu odgovorni za visoke cene, a ove godine je odjednom počela da tvrdi da jesu odgovorni za visoke cene. I onda se, na kontu toga, uključila i Komisija za zaštitu konkurencije, pa čak i tužilaštvo da istražuje ta pitanja. Nažalost, mislim da nas iskustvo ne može ohrabrivati da se nadamo nekim visokim kaznama ili nekom učinkovitom dejstvu njihovih postupaka. Komisija i ranije, kada je utvrđivala da postoji kartel, nameštanje cena itd, izricala je simbolične kazne, bile su manje od dobiti koju je ta sama Komisija procenjivala da su akteri na tržištu ostvarili kršenjem zakona", naveo je Milošević.
Kada je reč o životnom standardu građana, odnosno o tome da vlast stalno insistira na tome da rastu plate i penzije, kao i minimalna zarada, Milošević je naveo da plate i penzije svakako rastu, ali da ne treba da zaboravimo da imamo jako visoku inflaciju.
"Kada govorimo o tome kolike su plate danas ili kolike će biti, uvek treba da vodimo računa kolika je bila inflacija. Recimo, predsednik Srbije je pomenuo da će plata dostići 1.150 evra u Srbiji, a tih 1.150 evra danas vredi koliko je vredela plata od nekih 800 evra pre pet godina. To je zbog inflacije. Ali, da ne bude da standard nije uopšte porastao, standard u Srbiji zaista jeste porastao. Ako govorimo o prosečnim platama u poslednjih deset godina, one su realno porasle za nekih 36 odsto. Od 2014. do sada to je 36 odsto rast. Da li je za čitavu deceniju dovoljno da životni standard poraste za 36 odsto? Tim stepenom nećemo stići EU za naših života", ističe gost "Markera".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dcf35Gg8rYMQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>Privreda da diktira rast plata, a ne država</h2>
Milošević je naveo i da rast plata treba da vodi privatni sektor, a ne država.
"Dakle, ne treba država da diktira koliko će rasti plate, ne treba ona da bude ta koja zapravo vodi taj rast plata. To treba da bude privreda i to je onda održivo", rekao je on.
Kako kaže, da bi Srbija imala veću dugoročnu produktivnost i da bi mogla zapravo da ima dugoodrživ privredni rast potrebno je da mnogo više proizvodi proizvode i usluge koje imaju veću dodatnu vrednosti - sofisticirane proizvode i usluge.
"A za to je potrebno da ima daleko bolji obrazovni sistem i sve te fundamente koje nema. Mi sada često vidimo privredni rast koji je opet vođen državom, vođen državnim ulaganjima i to ćemo, recimo, sada imati do Expa 2027, kada ćete videti velika ulaganja u razne infrastrukturne objekte. I to će podići privredni rast, ali to nije ono što je zapravo održivo. Jer, kada se ti objekti završe, ostaju vam objekti koji ne doprinose ekonomiji, a ostaju vam i dugovi koje morate da vratite i sva ova statistika koju ćemo nagomilati u ove dve-tri godine pada u vodu. Nama treba održiv privredni rast koji vodi privreda", zaključio je Aleksandar Milošević.
Izvor: Insajder

200x200

600x803

Milošević: Cene će nastaviti da rastu, plata od 1.150 evra danas vredi koliko 800 evra pre pet godina (VIDEO)

Nasuprot tome, prateći dinamiku kretanja svetske cene nafte, cene naftnih derivata su i u septembru snižene, i to za 3,8 odsto a sezonski uobičajeno, snižene su i cene turističkih paket aranžmana.
Što se hrane tiče, doprinos mesečnoj inflaciji dominantno je potekao od rasta cena neprerađene hrane, koje su povećane za 3,2 odsto.
Rast cena svežeg voća, 5,0 odsto i povrća, 8,3 odsto bio je veći od očekivanog kao posledica efekata suše i shodno tome slabije ponude.&nbsp;
Cene prerađene hrane povećane su za 0,2 odsto a cene konditorskih proizvoda su nastavile da rastu.
Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane je iznosio 3,8 odsto.
Što se energenata tiče, cene su u septembru u odnosu na avgust snižene za 1,7 odsto, čemu su osim cena naftnih derivata doprinele i niže cene čvrstih goriva.
U odnosu na septembar prošle godine, cene energenata su niže za 0,3 odsto.
Cene u okviru bazne inflacije su u septembru, u proseku ostale nepromenjene, jer je pad cena usluga turističkih paket aranžmana kompenzovan rastom cena pojedinih usluga, kao što su komunalne, usluge restorana i hotela, stanarine.
Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija u septembru je neznatno ubrzala i iznosila je 5,3 odsto.
Prema proceni NBS, međugodišnja inflacija će i u narednom periodu nastaviti kretanje u granicama cilja,3,0 odsto plus minus 1,5 odsto, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja.
Izvor: Tanjug

NBS: Septembarsku inflaciju obeležili rast cena hrane, pića, komunalnih usluga

U publikaciji Zavoda, Trendovi, II kvartal 2024 dodaje se da je ukupno učešće ovih grupa proizvoda u međugodišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu iznosilo 51,5 odsto.
Analizom strukture ukupne cene hrane i bezalkoholnih pića dolazi se do podatka da je međugodišnji rast cene mesa od 7,5 odsto imao ubedljivo najveći uticaj na rast cene hrane, ali i na ukupnu inflaciju, uz rast cene električne energije za domaćinstva.&nbsp;
U ukupnoj strukturi cene hrane i bezalkoholnih pića cena mesa zadržala je ubedljivo najveće učešće od 50,3 odsto, u poređenju sa ostalim komponentama hrane i pića.&nbsp;
Najveći uticaj na rast cene mesa imali su sušeno, dimljeno i usoljeno meso, pre svega slanina i kobasice od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, kao i svinjsko meso. &nbsp;
Kao i u prvom i u drugom kvartalu jedina vrsta mesa koja je imala deflatoran uticaj na ukupnu cenu mesa bilo je živinsko meso.
Uporednom analizom cene mesa sa drugim zemljama može se zaključiti da je cena mesa u Srbiji bila na istom nivou kao u Danskoj, Španiji, Hrvatskoj, Kipru, Portugaliji, Slovačkoj, Albaniji i Turskoj, dok je u poređenju sa cenom mesa u ostalim zemljama u regionu Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj bila veća u proseku za oko 17,8 odsto.
Izvor: Tanjug

1800x750

Republički zavod za statistiku: Cene mesa i struje za domaćinstva najviše uticale na inflaciju u prvoj polovini 2024.

"I bazna inflacija će usporiti i približiti se ukupnoj inflaciji", kazala je Tabaković na predstavljaju izveštaja o inflaciji čiji je međugodišnji rast u julu bio 4,3 odsto.
Ona je navela da je NBS povećala procenu rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP) sa 3,5 odsto na 3,8 odsto.
Izvor: Beta

Tabaković: Inflacija do kraja 2024. četiri odsto, rast BDP-a 3,8 odsto

U saopštenju se navodi da je inflacija u državama eurozone porasla sa 2,5 odsto koliko je iznosila u junu. Inflacija usluga iznosi u julu 4,0 odsto dok je u junu bila 4,1.
Rast inflacije inteziviraće diskusije, navodi Asošiejted pres, o sledećem potezu Evropske centralne banke, čiji sastanak treba da bude održan 12. septembra.
ECB je napravila prvo probno smanjenje referentnih kamatnih stopa u junu - na 3,75 odsto. Upravni savet banke je zatim napravio pauzu na julskom sastanku, a predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da će banka sledeću odluku doneti na osnovu pristiglih podataka.
Pre smanjenja kamatne stope ona je iznosila rekordnih 4,0 odsto a ovim potezom ECB se pridružuila centralnim bankama Kanade, Švedske i Švajcarske u smanjenju kamatnih stopa nakon prethodne serije povećanja, najveće u novijoj istoriji.
Izvor: Beta

Inflacija u Evropi raste, neizvestan sledeći potez Evropske centralne banke

Godišnja stopa inflacije u Argentini je u martu dostigla 287 odsto, što je među najvišim u svetu, prenosi AP.
Agencija navodi da će jučerašnje saopštenje centralne banke olakšati teret mnogim Argentincima koji moraju da nose ogromne torbe, pa i kofere, pune gotovine kako bi obavili uobičajene transakcije.
Novčanica od 10.000 pezosa vredi 11 dolara prema zvaničnom kursu i 9 dolara po kursu na crnom tržištu i očekuje se da će biti puštena u promet sledećeg meseca.
Najpopularnija novčanica i dalje je ona od 1.000 pezosa, koja je prvi put štampana 2017. godine i vredela je oko 58 dolara na crnom tržištu, a sada je svega oko jednog dolara.
Desničarski predsednik Argentine Havijer Milej, koji je preuzeo dužnost prošlog decembra, pobedio je na osnovu obećanja da će ukrotiti inflaciju i stabilizovati lokalnu valutu tako što će preokrenuti politiku prrthodnih levičarskih vlada koje su štampale novac za finansiranje javne potrošnje.
U međuvremenu, njegove oštre mera štednje podigle du cene na nivoe u SAD i Evropi, što je drastično produbilo ekonomske probleme običnih Argentinaca.
Zbog toga su organizovani masovni štrajkovi širom zemlje, a poslednji u nizu planiran je za četvrtak, napominje AP.
Izvor: Tanjug

Argentina zbog inflacije štampa novčanicu od 10.000 pezosa koja vredi 10 dolara

"Naša procena je da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/tabakovic-inflacija-u-januaru-6-4-odsto-predviden-rast-bdp-a-u-ovoj-godini-3-5-odsto">inflacija</a> u februaru i dodatno usporila na oko 5,5 odsto međugodišnje", rekla je ona na stručnoj konferenciji u centralnoj banci Srbije "Instant plaćanja, Globalna inspiracija".
<a href="https://insajder.net/prenosimo/tabakovic-inflacija-u-januaru-6-4-odsto-predviden-rast-bdp-a-u-ovoj-godini-3-5-odsto">Guvernerka </a>je navela da se nastavlja sa opreznim analizama domaćih i međunarodnih faktora, a kako je naglasila NBS je spremna da dodatno deluje ukoliko to bude potrebno.
"NBS je više od decenije održavala stabilnost deviznog kursa kroz pravovremene, objektivne intervencije na deviznom tržištu u oba smera, čime je doprinela ne samo nižoj baznoj inflaciji, već i očuvanju poverenja u poslovno i investiciono okruženje", rekla je Tabakovićeva.
Prema njenim rečima, stabilan kurs je ključni element monetarne i finansijske stabilnosti u Srbiji i ima važnu ulogu u stvaranju povoljnog okruženja za privrednike i građane.&nbsp;
Ona je naglasila i da su visoke devizne rezerve temelj otpornosti zemlje na međunarodne poremećaje i da će NBS i dalje ostati posvećena čuvanju stabilnosti dinara prema evru kao osnovu makroekonomske stabilnosti. 
 
Izvor: Tanjug&nbsp;

Tabaković: Inflacija u januaru 6,4 odsto, u februaru usporila i kretala se oko 5,5 procenata

NBS predviđa u ovoj godini rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, a za naredne dve godine od četiri do pet odsto, uvažavajući realizaciju aktivnosti za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, rekla je Tabaković. &nbsp;
Referentna kamatna stopa ostaće 6,5 odsto, rečeno je na konferenciji za novinare. &nbsp;
Guvernerka je rekla da je 2023. bila izazovna, obeležena novim geopolitičkim neizvesnostima, ali da je Srbija ostvarila planirane ciljeve.&nbsp;
Podsetila je da je pre godinu dana u februaru, kada je inflacija bila skoro na vrhuncu, najavila da će do kraja godine biti prepolovljena, te je na kraju godine iznosila 7,6 odsto. &nbsp;
Prema njenim rečima, privredni rast u 2023. godini bio je 2,5 odsto BDP-a. &nbsp;
Deficit platnog bilansa iznosio je 2,6 odsto, što je niže od projektovanog.
Direktne strane investicije iznosile su 4,5 milijardi evra, a devizne rezerve 25 milijardi evra. &nbsp;
Tabakovoć je dodala da nivo direktnih stranih investicija pokriva deficit tekućeg računa. &nbsp;
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da se očekuje da inflacija sredinom godine bude niža od 4,5 odsto, a do kraja godine oko tri odsto, odnosno da u drugoj polovini godine bude u granicama cilja.
Izvor: FoNet

Inflacija