Ruskoj fudbalskoj reprezentaciji je zabranjeno da se takmiči na međunarodnim turnirima nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine, prenosi BBC.
Prema trenutnim pravilima, Rusija neće učestvovati na Svetskom prvenstvu 2026. godine, čiji su domaćini SAD, Kanada i Meksiko.
Kvalifikacije su počele u septembru 2023. godine, sa 45 mesta koja su na raspolaganju, pored tri mesta za zemlje domaćine.
Govoreći na prvom sastanku radne grupe njegove administracije za Svetsko prvenstvo 2026. godine, Tramp je rekao da bi povratak Rusije na turnir mogao da okonča rat u Ukrajini.
Sedeći pored predsednika Fife Đanija Infantina, Tramp je rekao da nije znao da je Rusiji zabranjeno učešće na turniru.
"Trenutno im je zabranjeno učešće, ali se nadamo da će se nešto desiti i da će mir nastupiti, kako bi Rusija mogla ponovo da bude primljena", kazao je Infantino.
Tramp je na to rekao da bi to mogao da bude dobar podsticaj.
Američki potpredsednik Džej Di Vens, koji je sedeo sa druge strane, rekao je da SAD jedva čekaju da ugoste navijače iz celog sveta na turniru, ali da će navijači morati "da odu kući" nakon toga.
SAD će biti domaćin 78 od 104 utakmice, uključujući finale.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp: Učešće Rusije na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2026. moglo bi da okonča rat u Ukrajini

"Nažalost, u sredu smo bili svedoci ponašanju kojem nema mesta na sportskim događajima, i incidenta koji je stavio mrlju na trud i načela našeg kolektiva. Oštro osuđujemo reakciju i ponašanje fudbalera našeg kluba prema zvaničnom licu, odnosno glavnom sudiji. Sa sudijom i njegovim ocem smo u kontaktu, kao klub smo izrazili najiskrenije žaljenje zbog situacije koja se dogodila“, navedeno je iz fudbalskog kluba "Lokomotiva".
Navedeno je i da će napadač snositi posledice kako unutar samog kluba, tako i pravne, ali i "od strane fudbalskog saveza“. Dodaje se da je napadač ovim potezom negativno predstavio i sebe i svoje saigrače.
"Sudiji želimo brz oporavak u nadi da će uspešno nastaviti da gradi svoju karijeru kao fudbalski sudija. Kao klub i ovom prilikom apelujemo da u fudbalu nema mesta nikakvom vidu nasilja. U radu sa najmlađima kao i u životu su nam potrebne jake vrednosti, poštovanje, timski duh, fer igra i ponašanje svih aktera“, navodi se u saopštenju fudbalskog kluba Lokomotiva.
Napad se dogodio nakon što je sudija dosudio penal za Trudbenik. Ubrzo je napadač N. R. ušao u sukob sa sudijom zbog čega je dobio žuti, a zatim i crveni karton, a nakon toga mu je naneo teške telesne povrede.
Izvor: Insajder

Maloletni sudija pretučen na utakimici; Fudbalski klub "Lokomotiva": Napadač će snositi posledice

Kada su u pitanju Srbija i bivša Jugoslavija, ni one nisu izuzetak.&nbsp;
I dok su se i ekipno i reprezentativno mnogi drugi sportovi, poput košarke i vaterpola, kitili najsjajnijim medaljama i osvajala su se najveća takmičenja, fenomen fudbala je ipak i dalje bio tu – iako su rezultati bili mnogo lošiji.&nbsp;
I verovatno je da bi, kada bi ih neko pitao, većina ex Jugoslovena menjala medalje u svim drugim sportovima, za bar jednu Boginju i titulu svetskog šampiona.&nbsp;
<h2>Rezultati osrednji, a stadioni puni</h2>
Prvi nastup reprezentacije zabeležen je još 1920. godine kada je državni tim poražen od Čehoslovačke na Olimpijskim igrama u Antverpenu, a najbolji rezultat ostvaren je na prvom svetskom prvenstvu održanom u Montevideu, kada je osvojeno četvrto mesto.&nbsp;
Socijalistička Jugoslavija imala je nešto više uspeha, a najbolji rezultati ostvarivani su, tradicionalno, na Olimpijskim igrama – sa jednim zlatom (Rim 1960), tri srebra (London 1948, Helsinki 1952 i Melburn 1956) i jednom bronzom (Los Anđeles 1984).&nbsp;
Osvojena su i dva srebra na evropskim prvenstvima (u Francuskoj 1960 i Italiji 1968), i dva zlata na Mediteranskim igrama (Izmir 1971 i Split 1979). 
 
 Na neki veći rezultat se čekalo sve do 1990. godine i Mundijala u Italiji, kada je reprezentacija SFRJ bila peta. Posle toga su usledile furiozne kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Švedskoj, posle kojih je, zbog sankcija Saveta bezbednosti, na šampionat otišla Danska, koja ga je i osvojila.&nbsp;
Posle raspada Jugoslavije, najbolje rezultate je pravila Hrvatska, sa dva treća ( Francuska 1998. i Katar 2022) i jednim drugim mestom (Rusija 2018) na svetskim prvenstvima.&nbsp;
U isto vreme, najveći uspesi reprezentacije SRJ su bili plasmani u drugi krug na SP u Francuskoj 1998. i EP 2000. u Belgiji i Holandiji. Od tada smo, i same plasmane na neko veliko takmičenje, slavili kao velike uspehe.&nbsp;
Nešto više uspeha bilo je u mlađim kategorijama, sa dva svetska zlata - u Čileu 1987. i na Novom Zelandu 2015. godine, i zlatom na evropskom prvenstvu u Litvaniji 2013.&nbsp;
Klubovi su bili tek nešto uspešniji od reprezentacije. Pored Partizanovog finala Kupa šampiona iz 1966. i Zvezdine titule iz 1991, jugoslovenski klubovi su igrali još dva polufinala. Tu su i jedno finale i tri polufinala takmičenja koje danas znamo kao Liga Evrope (Kup UEFA, Kup pobednika kupova), dva polufinala Kupa sajamskih gradova, jedno finale Intertoto kupa, i četiri titule i jedno finale predratnog Mitropa kupa.&nbsp;
Ipak, loših rezultata je bilo mnogo više, ali… Stadioni su, gotovo uvek, bili puni.
<h2>Povremeni bljeskovi, bez kontinuiranih ispeha&nbsp;</h2>
Mihailo Todić, novinar Sportskog žurnala, u razgovoru za Insajder kaže da onih kontinuiranih i najvećih uspeha nije bilo, ali da se povremeno dešavao po neki bljesak ( i to ne samo kada je velika četvorka jugoslovenskog fudbala u pitanju, već su tu bili i Željezničar iz Sarajeva, OFK Beograd, Radnički iz Niša...), ali i da je veliki problem u tome što smo konstantno potcenjivali protivnike.&nbsp;
"Mi smo obično precenjivali svoju snagu. Recimo, igramo protiv neke skandinavske reprezentacije i kažemo – "dolaze nam skijaši“. Uvek smo se postavljali kao veliki favoriti i nadmoćni nad njima, posebno, na primer, nad &nbsp;Šveđanima. A isti ti Šveđani igrali su finale svetskog prvenstva, imali sjajne generacije i jaču tradiciju i veću i jaču školu fudbala od nas, a mi smo ih potcenjivali”, kaže Todić.&nbsp;
Ističe kako je prva kolektivna igra, verovatno, bio kriket, koji je univerzitetski sport, ali da, gledajući kompletan fenomen fudbala, sve treba posmatrati sa stanovišta odakle su ti sportovi potekli i došli među šire narodne mase.&nbsp;
"Univerzitetski sportovi se nisu primili u Srbiji. Primio se fudbal koji je došao iz naroda. Postoji interesantna priča o tome kako se može pratiti gde se razvijao fudbal. Tamo gde se igra soker, doneli su ga studenti. Tamo gde se igra fudbal, doneli su ga radnici. On je izašao sa fakulteta i primio se i na niže slojeve zato što je u pitanju igra koja je postojala i ranije i koja je samo obrađena na fakultetima, na univerzitetimama i tamo dobila neka pravila, a inače je potekao iz naroda”, navodi on. &nbsp;
Todić kaže da je fudbal &nbsp;prva kolektivna igra koja je došla na ove prostore, dok su &nbsp;svi ostali sportovi koji su bili popularni, poput nadvlačenja konopca, bacanja kamena s ramena i slično, bili nešto sasvim drugačije.&nbsp;
“Fudbal je prvi koji je omogućio slojevitu podelu. Građanski - Radnički iz serije &nbsp;“Više od igre”, Zvezda - Partizan, BSK – Jugoslavija. BSK je bio građanski klub, Jugoslavija, klub elite i tu je nastao i prvi rivalitet. A šta je osnova sporta? Rivalitet”, ističe on.
Todić ponavlja da je fudbal sport koji je začet u narodu, da se on kao takav primio, te dodaje da nije Srbija jedina u kojoj postoji takav odnos prema njemu.&nbsp;
“Ceo svet je, zapravo, takav. Klica mu je bila u narodu i kao takav se pojavio. Tek kasnije je počeo da se razvija i prelazi na neke druge slojeve. Druga stvar, fudbal se igra po svim vremenskim uslovima. Jedini je sport koji se igra nogama, i nemaš potrebu za određenim fizičkim predispozicijama da bi ga igrao. Da bi igrao košarku moraš da budeš visok, ili nadprosečno visok. Da bi igrao rukomet moraš da budeš relativno nadprosečno jak. Da bi se bavio atletikom moraš da budeš nadprosečno brz. U fudbalu ima mesta za sve, na različitim mestima, različitim pozicijama, i sa različitim veštinama. I treća bitna stavka, što je kod fudbala zanimljiv sociološki fenomen, to je jedini sport u kome, kada počinješ, već imaš nešto. Počinješ sa nulom i možeš da braniš svoju nulu. U košarci moraš da ubaciš poen više da bi pobedio. U rukometu takođe da daš gol više, u odbojci moraš da pobediš za poen više. Ovde možeš da se braniš i da opet pobediš, iako si se branio. &nbsp;Možeš da budeš zadovoljan i sa 0-0, možeš da pobediš i sa 5-0, a da ti ne bude dovoljno zato što si prethodno izgubio 6-0. Može da ga igra svako, može da ga igra uvek, može da ga igra na različite načine.”, kaže Todić i dodaje da je baš ta &nbsp;mogućnost da budeš zadovoljan na različite načine zbog fudbala, sociološki fenomen zašto je on kao sport toliko omiljen.
Ljubav prema fudbalu i podršku sa tribina objašnjava fenomenom plemenske pripadnosti i drevnih rituala koji su usađeni u ljude, a to su podele i osećaj pripadanja nekoj grupaciji.&nbsp;
“Fudbal je začet u nekim krajevima sveta i tako što su se određivali prema pripadnosti. Selo protiv sela, crveni protiv plavih… Kada dođemo do navijačkih struktura, one su se, u početku, uvek određivale iz sociološke strukture, tzv. građanske i univerzitetske, elitne. Doduše, Crvena zvezda i Partizan nisu imali takvu podelu, ona je nastala drugačije, kao vojna i društvena opcija. Predratni &nbsp;BSK i Jugoslavija su bili građanski i univerzitetski klub. Gde god da krenemo, postoje takve podele. Od River Plate i Boka Juniors u Argentini, do nekih drugih zemalja gde imamo velike gradske derbije. Ako pogledamo Rendžers i Seltik u Škotskoj, gde su u pitanju protestanti protiv katolika, uvek na kraju dolazimo do fenomena pripadnosti i podele”, dodaje Todić, i navodi kao primer i rivalstva Galatasaraja, Fenerbahčea i Bešiktaša u Istanbulu, Panatinaikosa i Olimpijakosa u Atini i Arisa i Paoka u Solunu.
Kao jedan od primera podela navodi i urbanu legendu koja kaže da, u španskoj Sevilji, decenijama nema mešanja među porodicama koje navijaju za Betis i Sevilju, zbog velikog rivalstva između ta dva kluba, te da se te dve grupacije čak i “genetski i fizički razlikuju”.&nbsp;
“Fudbal je najmasovnija i igra svetskog prestiža. U FIFA ima 211 federacija, košarka ih, možda, ima više, ali fudbal, doslovno, igra ceo svet i izaziva ogromnu strast i zato ga i treba posmatrati kao globalni fenomen”, zaključuje novinar Sportskog žurnala Mihajlo Todić.&nbsp;
<h2>Tradicija i politička moć &nbsp;</h2>
Novinar Sport kluba Branko Spasojević, s druge strane, kaže da je, po njemu, tradicija faktor koji definitivno postavlja fudbal kao sport broj 1 u našoj zemlji.
“U periodu posle Drugog svetskog rata, ali i vremenu između dva svetska rata, fudbal se među našim ljudima profilisao kao sport koji ima dominantno mesto, jer smo i u međuratnom periodu imali utakmice koje je gledalo i po 20.000 navijača, što je za to vreme zaista bilo mnogo. Fudbal je, tako, bio događaj koji je okupljao &nbsp;ljude različitih opredeljenja i različitih shvatanja i razmišljanja. &nbsp;Tada je na tribinama bila uglavnom muška populacija, i fudbal se definitivno se u to vreme ukorenio među našim ljudima”, kaže on.
Kao drugi bitan faktor, Spasojević navodi činjenicu da smo kao Jugoslavija imali uspeha na međunarodnoj sceni, da je Partizan igrao 1966. finale Kupa evropskih šampiona, da je Zvezda 1991. osvojila to takmičenje, ali i da smo imali ligu za poštovanje, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi.
Ističe da je vreme stare Jugoslavije sigurno popločalo stazu u fudbalu kao najpopularnijem sportu i da to niko ne može da dovede u pitanje, jer je reprezentacija beležila značajnije rezultate na međunarodnoj sceni, a “ovde su padale i najveće svetske sile, a pobeđivali smo ih takođe i u gostima”.&nbsp;
&nbsp;“Treća stvar koja je bitna u definisanju postavke fudbala kao sporta broj jedan je svakako i činjenica da se u svetu sve moćne evropske i svetske sile legitimizuju kao fudbalske zemlje. U prvom redu mislim na Evropu. Činjenica da se nadmećemo sa jednom Engleskom, Španijom, Francuskom, Nemačkom, sigurno fudbal čini posebno atraktivnim kod nas. Uz svo dužno poštovanje svake države, u nekim drugim sportovima to nije slučaj, jer, ili imaju manju bazu, ili se neke druge zemlje, koje nisu u političkom, vojnom ili nekom drugom smislu dominantne, izbacuju u prvi plan i takmičimo se sa njima, što ipak, priznaćete, nema istu težinu”, kaže Spasojević.&nbsp;
“Dolazimo i do sociološkog, odnosno društvenog fenomena fudbala kao sporta broj 1, koji opstaje zahvaljujući činjenici da ipak dugo čekamo na uspeh i potreban je samo neki iole bolji rezultat da se naši ljudi probude i da se zainteresuju za fudbalska dešavanja. Uostalom, kako drugačije objasniti, da odlazak na Svetska prvenstva, na kojima, uglavnom po tradiciji učestujemo, sama po sebi podižu interesovanje za fudbal do maksimalnog nivoa, a posebno očekivanje da možemo napokon da izađemo iz te grupne faze”, navodi on.&nbsp;
Spasojević, ograničavajući se na period od kada kao Srbija učestvujemo na velikim takmičenjima, navodi &nbsp;euforije zbog plasmana ekipa na čelu sa Radomirom Antićem i &nbsp;Slavoljubom Muslinom 2010. i 2018.godine na SP u Južnoj Africi i Rusiji, ali i plasman tima Dragana Stojkovića na SP u Kataru, iako euforija u javnosti i među navijačima nije bila ni približna kao prethodna dva puta.&nbsp;
<h2>Sve medalje u drugim sportovima za jednu titulu svetskog prvaka &nbsp;</h2>
Da li bi prosečan stanovnik Srbije dao sve medalje u košarci ili u nekim drugim sportovima za jednu Boginju i jedno svetsko prvenstvo?&nbsp;
Na ovo pitanje Spasojević odgovara da, verovatno, bi!
&nbsp;“Možda je surovo tako reći. Hajde da izostavimo košarku kao sport koji je državni brend i koji je brend naše nacije, jer smo iškolovali tolike košarkaše, poznate košarkaške umove i trenere, pa ona &nbsp;kod nas ipak ima posebnu težinu i ukorenjenost. Kod nekog užeg kruga sportski orijentisanih ljudi, koji nisu ad hoc navijači i koji se ne interesuju samo za neka velika takmičenja, verujem da je razmišljanje drugačije. Ali mislim da bi oni drugi prihvatili ponudu da se menjaju sve medalje, u svim sportovima, ne računajući košarku, za jednu boginju ili osvajanje Evropskog prvenstva”, kaže on.&nbsp;
Međutim, Spasojević dodaje da je, i pored sve ljubavi prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, primetna erozija poverenja običnog čoveka u fudbal.&nbsp;
“To je jedno ostrvo koje je sve tanje, koje se sve više rabi, troši i nestaje pred pritiskom neregularnosti, upliva politike, upliva nefudbalskih ljudi i angažovanja nekih sumnjivih autoriteta i ljudi kojima nije mesto u sportu, u našem domaćem fudbalu, ali i oko Fudbalskog saveza Srbije”, navodi on.&nbsp;
Spasojević kaže da je to najbolje osetila generacija Dragana Stojkovića.
“Ona je ispraćena na svetsko prvenstvo, odnosno na odlučujuću utakmicu u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo protiv Portugala u Lisabonu, od svega hiljadu ljudi koji su gledali prijateljsku utakmicu protiv Katara novembra 2022. godine. To je dokaz da su ljudi izgubili poverenje i da sve ređe idu na tribine. Paradoks je da ljudi danas prate fudbal, prate sport, ali istovremeno ne idu na stadione, ne posećuju sportske događaje, odnosno fudbalske utakmice. To je nešto što je evidentno. Da li je to pošast modernog vremena? Ja to ne bih rekao. Mislim da je to direktna refleksija stanja u domaćem fudbalu kao sportu u kojem je mnogo nepravde, mnogo prljavština, mnogo nerešenih situacija, nameštenih utakmica i to se direktno oseća i na reprezentaciji ali i poseti na tribinama”, zaključuje za Insajder Branko Spasojević, novinar Sport kluba.
&nbsp;Novinar Rajko Martinović&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp; 
 
&nbsp;

Teme

Zašto Srbi vole fudbal: Strast, tradicija i neostvareni snovi

"Pravi je trenutak da napravimo presek, šta smo uradili u prethodna tri meseca od kako smo došli u klub i da iznesemo neke zanimljive stvari koje bi mogle da budu interesantne stvari navijačima. Moja je obaveza kao člana Radne grupe da izađem pred javnost. Probaću da budem iskren, transparentan i direktan, što smo u prvom obraćanju i obećali", rekao je Mijatović na konferenciji za medije. 	
"Ukupno dugovanje FK Partizan u ovom trenutku je 53.128.000 evra. Bilo je spekulacija da je to 60 miliona evra, ali u ovih tri meseca smo prikupili detaljne informacije, jer je to naša dužnost. Od toga, ukupno dugovanje prema klubovima, što domaćim, što inostranim, je 7.250.628 evra. Domaćim klubovima se duguje 1.883.187 evra", dodao je Mijatović. 	
On je potom izneo koliko iznosi dug Partizana prema igračima, trenerima i stručnjacima u sportu. 	
"Ukupno dugovanje prema igračima, trenerima i stručnjacima u sportu do 31. 12. 2024. godine, iznosi 10.227.000 evra. Od toga bivšim igračima, trenerima i stručnjacima u sportu se duguje 4.684.057 evra. Aktivnim igračima, trenerima i stručnjacima u sportu se duguje 5.542.943 evra", naveo je Mijatović i nastavio: &nbsp;	
"Ukupno dugovanje na osnovu poreskih obaveza do 31. 12. 2024. iznosi 22.487.000 evra. Tek smo došli na 60 odsto našeg dugovanja, moram da budem precizan. Imamo i obavezu, odgovornost i potrebu da to saopštimo, jer hoćemo da budemo precizniji. Dugovanje prema fudbalskim agentima iznosi u ovom trenutku 4.915.343 evra". 	
On je izneo podatak koliko iznose dugovanja Partizana po ostalim osnovama. 	
"Dugovanja po ostalim osnovama, krediti, dobavljači, ostale obaveze je 6.800.000 evra. Ima i ostalih obaveza. Sve ukupno - 53.128.000 evra. To je na današnji dan, naše dugovanje i to je pouzdano, tačno, precizno i ne ostavlja prostora bilo kakvim spekulacijama i nagađnjima", istakao je Mijatović. 	
Član Radne grupe Partizana je naglasio da je u poslednja tri meseca umanjen dug kluba iz Humske. 	
"Ovaj dug od 53 miliona evra je za ova tri meseca umanjen, jer je bio veći kad smo mi došli. Imali smo plaćanja prema nekim klubovima i igračima, to je umanjeno i naša projekcija je u stvari da sa svim sistematizacijama i svim što smo pokrenuli je da će do kraja prvenstva taj dug biti manji za skoro 3.800.000 evra. Nešto smo počeli da radimo i smanjujemo iako neki ljudi imaju drugačiju percepciju", dodao je Mijatović. 	
Partizan je u poslednjih sedam godina od prodaje igrača privredio 81 milion evra, istakao je Mijatović. 	
"Od 1. januara 2017. godine do današnjeg dana, Partizan je na osnovu sponzorisanja javnih preduzeća, na osnovu državnih davanja, privatnih preduzeća, prodaje igrača, priliva iz UEFA takmičenja ukupno privredio 145.817.005 evra! Od sponzora javnih preduzela privređivali smo od 2017. do 2024, 11.682.894 evra. Direktna državja davanja su bila 14.709.111 evra. Od prodaje igrače u periodu od 2017. do 2024. godine, FK Partizan je privredio 81.325.000 evra. Od UEFA takmičenja koje smo igrali u periodu od 2017. do 2024. godine, Partizan je privredio 32.246.000 evra. Znate da smo igrali nekoliko puta Ligu konferencije i Ligu Evrope, nismo bili učesnici Lige šampiona što je naša velika želja i naš veliki cilj u narednom periodu", najavio je Mijatović. 	
On je naglasio da su rashodi u poslednjih sedam godina bili 33 milion evra. 	
"Rashodi, od 2017. do 2024. po osnovu samo dva segmenta, a to su kupovina igrača i obaveze prema agentima iznose 33.009.745 evra. To je slika prihoda i rashoda FK Partizan u prethodnih sedam godina", dodao je član Radne grupe Partizana. 	Mijatović je naveo da 25 igrača Partizana ima procenat od sopstvene prodaje. 	
"To je nenormalno. To nikada nisam video. Procenti se kreću od 10-20 odsto. Meni, kao odgovornom licu, meni je ovo skandal. Iako to FIFA nije zabranila. Poštujem igrače i agente, ali moja obaveza je da branim interese kluba. Dok sam ja ovde, a ne znam koliko ću da bude, a želimo da to bude dugi niz godina, neću da radim ovo. Nećemo da dozvolimo da igrač dođe u Partizan i da ima procenat od prodaje. Ovo ćemo morati da ispoštujemo, biće mi krivo i teško da ispoštujem, ali ovoga neće biti u budućnosti", naveo je Mijatović. 	
Ne postoji dan kad smo došli, evo i jutros, da nismo primili nekoliko pretnji tužbama, naglasio je član Radne grupe Partizana. 	
"To su potraživanja od bivših igrača, bivših trenera, agenata i agencija, pa i aktuelnih igrača. Drugih potražioca, to je apsolutni haos da smo jednostavno bili prinuđeni da zbog takve situacije i pretnji tužbama angažujemo tri velika Partizanovca, advokata koji su na neki način zapostavili svoje obaveze u svojim firmama da bi mogli da izađu na kraj sa svim tim tužbama, pretnjama i tako dalje. To su Ilija Dražić, Ivan Simić i Nenad Vojnović. To su tri čoveka koji su važni kao i igrači", istakao je Mijatović.
<h2>"UEFA monitoring mora da se uradi na najbolji način, tražićemo pomoć države"</h2>
Član Radne grupe fudbalskog kluba Partizan Predrag Mijatović izjavio je danas da predstojeći UEFA monitoring mora da se uradi na najbolji mogući način i dodao da će "crno-beli" tražiti pomoć države. 	
Mijatović je istakao da je naredni UEFA monitoring veoma važan za Partizan. 	
"To je stvar koja mora da se uradi na najbolji mogući način, jer od toga zavisi naš nastavak takmičenja, licenca. Moramo da uradimo sve što je u našoj moći da to bude precizno i dobro i da taj monitoring prođemo. Tužbe i te kako remete našu koncepciju pripreme za monitoring, jer su to obaveze koje moramo da ispunimo", rekao je Mijatović na konferenciji za medije. &nbsp;	
Mi smo pokušali da sa igračima i bivšim i sadašnjim, kao i sa nekim klubovima da razgovaramo u pravcu da reprogramiramo dug i da nađemo zajednički jezik, dodao je Mijatović. 	
"To ide jako teško, zato što su to očigledno saveznici, da ne tražim drugi izraz, saveznici bivše uprave. Dolazimo do situacije zatvorenih vrata i to ide jako teško. Mi moramo da idemo u pravcu da obezbedimo sredstva da bez sporazuma prođemo monitoring", naveo je Mijatović. &nbsp;	
"Moraćemo i jako mi je žao, ali ćemo morati da potražimo pomoć od države, jer jednostavno nećemo moći drugačije to da prevaziđemo, ali verujem da ćemo uspeti. Sa tužbama i pretnjama, konkretno sa tužbama ćemo se boriti pravno, pa se nadam da ćemo neke rešiti u svoju korist, verovatno će biti nekih koje neće biti u našu korist", naglasio je Mijatović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DdTh3C7SW-FU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Milionskim dugovima Partizana i Crvene zvezde Insajder se bavio u <a href="https://insajder.net/emisije/serijali/prvenstvouprevari">serijalu "Prvenstvo u prevari</a>".
Izvor: Tanjug

Mijatović: Dug Partizana preko 53 miliona evra, tražićemo pomoć države

“Kao razlog ostavke, trener Milošević je naveo želju da zaštiti lični integritet i samostalnost u donošenju odluka", dodaje se saopštenju.&nbsp;
Kako se navodi, nakon razgovora sa članovima Radne grupe zaduženim za sportska pitanja, Predragom Mijatovićem i Dankom Lazovićem, doneta je zajednička odluka o prihvatanju ostavke.
“Ovom prilikom želimo da istaknemo da klub nije imao nameru da smeni trenera prvog tima, niti su vođeni razgovori o finansijskim detaljima ugovora ili plati. Dosadašnji šef stručnog štaba je imao punu slobodu u sastavljanju tima i izboru igrača, a autonomija sportskog sektora nije bila narušena. U svim prethodnim javnim nastupima, trener Milošević uživao je nedvosmislenu podršku kluba i bio istican kao „najbolje rešenje“”, dodaje se u sopštenju Partizana.&nbsp;
Partizan je zahvalio Miloševiću na doprinosu tokom njegovog drugog mandata i poželeo mu mnogo uspeha u daljoj karijeri.
Izvor: FK Partizan/Insajder&nbsp;
&nbsp;

FK Partizan prihvatio ostavku Sava Miloševića

Demokrate Ron Viden iz Oregona i Dick Durbin iz Ilinoisa rekli su predsedniku FIFA da "da za zemlju domaćina izabere neku sa evidencijom boljeg poštovanja ljudskih prava".
Saudijska Arabija je jedina zemlja kandidat za Svetsko prvenstvo 2034. godine, uprkos potrebi da se tek izgradi 15 stadiona i riziku da se ponove pitanja radnih prava koja su viđena u Kataru pre Svetskog prvenstva 2022. godine. 
 
Zvanična odluka treba da bude saopštena 11. decembra. 
 
"Odobravanje kandidature Saudijske Arabije ugrožava radnike, sportiste, turiste i predstavnike štampe, i to je u suprotnosti sa politikom FIFA za ljudska prava", naveli su Vajden i Durbin u pismu.
"Saudijska Arabija nastavlja da progoni disidente, učestvuje u vansudskim ubistvima, diskriminiše LGBTK+ zajednicu, ugnjetava žene i verske manjine, eksploatiše i zlostavlja strane radnike i ograničava skoro sva politička prava i građanske slobode", napisali su senatori. 

Na sednici u Ženevi, zvaničnici saudijske vlade ukazali su na desetine reformi u korist žena i širu modernizaciju njenog društva u okviru programa "Vizija 2030", koji je pokrenuo prestolonaslednik Mohamed bin Salman.
Pravila FIFA za prijavu kandidata za domaćina Svetskog prvenstva zahtevaju procenu rizika za ljudska prava, ali analizu advokatske firme Kliford Čens objavljenu u julu kritikovali su nevladine organizacije i aktivisti zbog nedostatka transparentnosti.
Izvor: Beta&nbsp;

Američki senatori traže da FIFA ne izabere Saudijsku Arabiju za domaćina Svetskog prvenstva 2034

Prvu šansu na meču imala je domaća selekcija u 12. minutu, kada je iz daljine šutirao Edmilson Fernandeš, a njegov udarac odbranio je golman Đorđe Petrović.
Srbija je prvi udarac ka golu rivala uputila u 24. minutu. Terzić je poslao centaršut u kazneni prostor, Dušan Vlahović je šutirao glavom, ali je lopta završila pored gola.
Najbolju priliku u prvom poluvremenu Švajcarska je imala u 28. minutu. U šesnaesterac je ušao Fernandeš, odlično pred golom pronašao Nou Okafora, kojem lopta loše odskače i nakon toga pogađa prečku.
Srbija je najbolju šansu u prvom delu meča imala u 41. minutu, kada je Vlahović povukao loptu sa sredine terena, izašao pred švajcarskog golmana, ali je u poslednjem trenutku njegov udarac blokirao štoper domaće selekcije Eraj Džemert.
Do kraja prvog poluvremena inicijativu je imala Švajcarska, ali promene rezultata nije bilo.
U drugom poluvremenu prvo je viđen nesportski potez Brila Embola. Švajcarski napadač je u 50. minutu prvo udario u lice Andriju Živkovića, da bi ga zatim pogodio i loptom. Ubrzo su i ostali fudbaleri ušli u međusobnu raspravu, a sve je završeno žutim kartonom za Embola.
Tri minuta kasnije dosuđen je penal za Srbiju, nakon što je Aleksandra Mitrovića u kaznenom prostoru oborio Džemeret. Mitrović je u 55. minutu stavio loptu na "belu tačku", ali je njegov udarac po sredini gola nogama odbranio golman Gregor Kobel.
U nastavku meča Švajcarska je imala veliku priliku da povede, nakon što je do odbijene lopte u šesnaestercu došao Amduni. Ipak, njegov šut iz neposredne blizine je zaustavio golman Petrović, a zatim je dosuđen i ofsajd.
Srbija je na novu priliku čekala do 70. minuta, kada je iz kaznenog prostora tik preko gola šutirao Vlahović.
Devet minuta kasnije viđen je vodeći gol za Švajcarsku. Posle greške odbrane Srbije lopta je došla do Rikarda Rodrigesa, koji centrira do Rema Frojlera, a on glavom spušta loptu do Amdunija. Amduni je u nastavku akcije uputio precizan volej udarac i savladao golmana Srbije.
Švajcarska je u nastavku mogla i da poveća prednost, ali je u 82. minutu stativu pogodio Fernandeš.
Srbija je čekala svoju šansu iz kontre, a upravo iz jedne takve situacije dolazi do izjednačenja. Loptu je ka Terziću poslao Vlahović, a fudbaler Salcburga je lako savladao golmana Kobela.
U drugom meču ove grupe Španija je u Kopenhagenu pobedila Dansku sa 2:1. Golove za aktuelne prvake Evrope postigli su Mikel Ojarsabal u 15. i Ajose Peres u 58. minutu, dok je jedini pogodak za Dansku postigao Gustav Isaksen u 84. minutu.
Španija na prvom mestu grupe 4 ima 13 bodova, druga je Danska sa sedam bodova, treća Srbija ima pet, dok je Švajcarska poslednja sa dva boda. Španija je ranije osigurala plasman u četvrtfinale Lige nacija, dok će se za drugu poziciju u direktnom duelu u ponedeljak boriti Danska i Srbija. Švajcarska je ispala u niži rang.
Utakmica poslednjeg šestog kola između Srbije i Danske igra se u ponedeljak u Leskovcu od 20.45 časova.
Foto: Beta

Remi Srbije i Švajcarske, protiv Danske za plasman u četvrtfinale Lige nacija

"Za sada je poznato da je pet osoba prebačeno u bolnicu, a 62 osobe su uhapšene", saopštila je amsterdamska policija na društvenoj mreži Iks (bivši Tviter).
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Op social media circuleren verschillende berichten over de gebeurtenissen van afgelopen nacht in Amsterdam. De politie is een groot onderzoek gestart naar meerdere geweldsincidenten. Tot nu toe is bekend dat vijf gewonden naar het ziekenhuis zijn afgevoerd en 62 mensen zijn…&mdash; Politie Eenheid Amsterdam (@POL_Amsterdam) <a href="https://twitter.com/POL_Amsterdam/status/1854809676837195930?ref_src=twsrc%5Etfw">November 8, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Navijači Makabija iz Tel Aviva sukobili su se sinoć sa propalestinskim demonstrantima pre i posle utakmice Lige Evropa između njihovog tima i Ajaksa ispred Ajaksovog stadiona u Amsterdamu, preneli su mediji i zvaničnici. 
 
Sukobi su, prema izveštajima izbili, iako je gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema zabranila te demonstracije, strahujući da bi moglo da dođe do okršaja sa navijačima izraelskog fudbalskog kluba.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FENWE_fZ3P_w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
 
Fudbaleri Ajaksa pobedili su u četvrtak uveče u Amsterdamu sa 5:0 ekipu Makabija, koju sa klupe vodi srpski trener Žarko Lazetić, u okviru četvrtog kola Lige Evropa.
Izvor: Beta/ Insajder

Posle sukoba navijača Makabija i propalestinskih demonstranata, u Amsterdamu uhapšene 62 osobe a pet prebačeno u bolnice (VIDEO)

Oni su nosili transparente sa natpisima "Dajte nam pravdu", "Pravda za nevinu decu", "Ne braniš državu zatvaranjem nevinih" i "Poštujte ljudska prava". 
 
Majka jednog od uhapšenih navijača Bisera Biševac kazala je da roditelji nisu pristalice nikakvog nasilja, ni nad policijom, ni nad njihovom decom. 
 
“Verujemo da je većina naše dece, možda, izmanipulisana i da nisu u svemu ovome, iako su nekim svojim postupcima prekršila neke mere. Ne mogu se nazvati huliganima. Ne mrze ovaj grad, ovu državu, ovu policiju", rekla je ona. 
 
Pozvala je sve društvene aktere da upotrebe svoj autoritet i da "sva nevina deca već noćas izađu iz pritvora". 
 
"Verujem da će nam ova država biti majka, a ne maćeha i nadam se da će ovo više nikad neće ponoviti i da naša deca neće dozvoliti da budu izmanipulisana i da vladaju njima", dodala je Biševac. 
 
Okupljeni su prošetali i do Policijske uprave u Novom Pazaru. 
 
Više tužilaštvo otvorilo je istragu, a Viši sud odredio pritvor do 30 dana za 11 navijača Novog Pazara koji se sumnjiče da su izvršili <a href="https://insajder.net/teme/kladnicanin-o-sukobu-u-novom-pazaru-navijacke-grupe-politizovane-video">krivična dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti</a>. 
 
Pritvor je određen A.H. (27), koji se sumnjiči da je bio kolovođa, zbog čega mu prete strožije kazne od tri do 12 godina zatvora za nasilničko ponašanje, i od tri do 10 godina zatvora zbog napada na policiju. 
 
Ostali, S.L. (37), S.B. (24), U.N. (22), J.P. (30), M.D. (30), B.M. (21), S.K (29), K.T (23) i F.F. (20) iz Novog Pazara, kao i R.D. (21) iz Sjenice, se sumnjiče da su ta dela izvršili kao članovi grupe, pa im za nasilničko ponašanje preti od dve do pet godina zatvora, a za napad na policiju od tri do 10 godina zatvora. 
 
Oni su uhapšeni u ponedeljak, zbog izazivanja nereda tokom utakmice Novog Pazara i Partizana (3:4) i napada na policiju koja je pokušala da ih spreči da uđu na Gradski stadion i prekinu meč. 
 
Tom prilikom bacali su pirotehnička sredstva, gađali policiju kamenicama i letvama, povredivši četiri čuvara javnog reda. 
 
Pored toga, oštetili su i pet automobila parkiranih u blizini Gradskog stadiona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DIvwgWJN_RDo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Beta&nbsp;

Roditelji traže da pritvoreni navijači Novog Pazara budu pušteni na slobodu

Delević je za Tanjug rekao da su prilikom redovne kontrole na administrativnom prelazu Brnjak kod Uljarevića pronađeni dresovi sa natpisima "Fudbalski savez Kosova i Metohije" i "Nema predaje".&nbsp;
Advokat je naveo da je, prema tužilaštvu, Uljarević tim dresovima navodno provocirao građane Kosova albanske nacionalnosti, iako je izjavio da sporne dresove ni on ni fudbaleri nikada nisu nosili u javnosti.&nbsp;
Dodao je da je Uljarević dresove dobio na poklon i da ih je držao u gepeku.&nbsp;
"Zbog natpisa na dresovima, deci se zbog ovakvih postupaka policije i tužilaštva zabranjuje da se bave sportom, koji mora biti odvojen od politike", naglasio je Delević.&nbsp;
Uljarević je nakon saslušanja pušten da se brani sa slobode. Za krivično delo izazivanje razdora i netrpeljivosti predviđena je kazna zatvora do 5 godina.
<h2>Kancelarija: Privođenje Uljarevića udar na čitav srpski sportski sistem na KiM</h2>
Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je da je jučerašnje privođenje predsednika Fudbalskog saveza Kosova i Metohije Igora Uljarevića na administrativnom prelazu Brnjak čin odmazde Prištine i zastrašivanja prema svim sportskim radnicima sa KiM i poruka da Srbima na tom prostoru nije dozvoljeno ni da se bave sportom.&nbsp;
kancelarija u saopštenju naglašava da je udar na ovog sportskog radnika - udar na čitav srpski sportski sistem na KiM i sve one Srbe koji se na bave sportom.&nbsp;
 
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Fudbal