Srbija je u subotu uveče odigrala nerešeno 0:0 u Tirani protiv Albanije, na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine. Domaći navijači su se nesportski ponašali, zviždali su srpskoj himni, gađali su raznim predmetima gostujuće igrače i vređali ih na nacionalnoj osnovi, zbog čega je FSS naveo da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/utakmica-u-teskim-uslovima-remi-fudbalera-srbije-i-albanije-u-tirani-ambasada-srbije-osudila-cepanje-srpske-zastave">"fudbal u Tirani na tribinama Nacionalnog stadiona doživeo najveći poraz"</a>.
U saopštenju objavljenom na sajtu, Savez je istakao da je kompletna ekspedicija FSS tokom boravka u Tirani imala izvanredan prijem FS Albanije i predsednika Armanda Duke, da je od dočeka na aerodromu do odlaska iz Tirane "osećala samo poštovanje i pažnju".
"Nažalost, scene sa tribina koje fudbalski svet ne bi voleo da vidi, scene sa kojima se Uefa kroz svoja regulatorna tela i pravilnike godinama bori, bacile su veliku mrlju na fer i korektna dešavanja na terenu. Fudbalski savez Srbije najoštrije osuđuje političke izlive mržnje kroz različite oblike provokacija i sramna skandiranja terorističkim organizacijama i pozivanja na nove zločine", navodi se u saopštenju.
Savez je naveo da je tokom utakmice posle svih uvreda, usledilo i fizičko ugrožavanje srpskih fudbalera, pošto su sa tribina letele kovanice, pune čaše i flaše, zbog čega je sudija u više navrata prekidao utakmicu, a službeni spiker upozoravao navijače.
"Sramne scene koje su počele zviždanjem himni, a nastavile skandaloznim skandiranjem i gađanjem igrača Srbije, ne samo da narušavaju sportski duh i atmosferu fer-pleja, već direktno ugrožavaju principe međunarodnog poštovanja i tolerancije koje fudbal treba da promoviše", piše u saopštenju.
"Uz zahvalnost Fudbalskom savezu Albanije na ukazanom gostoprimstvu i lepom prijemu tokom boravka u Tirani, osuđujemo sve ono što se moglo čuti i videti sa tribina Nacionalnog stadiona", dodaje se.
Savez se osvrnuo i na tekstove domaćih medija sa konferencije za novinare selektora Dragana Stojkovića, koje, kako se ocenjuje, "daju negativan kontekst, a koje su u suprotnosti sa izrečenim".
Stojković je u današnjem saopštenju naveo da je kao selektoru njegov fokus bio isključivo na terenu, igračima, taktici i rezultatu i da je pohvalio atmosferu na stadionu u kontekstu sportskog ambijenta, punih tribina i podrške reprezentaciji.
"Međutim, normalno je da u tom trenutku nisam u potpunosti registrovao sve skandalozne i uvredljive poruke koje su dolazile s tribina, a koje su kasnije zabeležene i komentarisane u medijima. Želim jasno i nedvosmisleno da osudim bilo kakvo skandiranje koje vređa srpski narod i srpsku reprezentaciju, ili bilo koga drugog. Takve pojave nemaju mesta na sportskim terenima", rekao je Stojković.
Fudbalski savez Srbije naveo je da je "apsurdno da neko Draganu Stojkoviću imputira da podržava ekstremiste" i da "hvali mržnju prema našem narodu".
"Mnogo puta sam i tokom igračke i tokom selektorske karijere dokazao svoj patriotizam i osećaj pripadnosti prema svom narodu", rekao je selektor za sajt FSS.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

FSS: Osuđujemo političke izjave mržnje sa tribina u Tirani, hvala FS Albaniji na gostoprimstvu

U penal-seriji presudila je odbrana golmana Portugalaca Dijoga Košte, koji je u četvrtoj seriji zaustavio udarac kapitena Španije Alvara Morate.
Španija je povela golom Martina Zubimendija u 21. minutu, pet minuta kasnije izjednačio je Nuno Mendeš, a novu prednost prvacima Evrope doneo je Mikel Ojarzabal u 44. minutu.
U nastavku izjednačio je Kristijano Ronaldo, što je bio njegov 138. gol u nacionalnom dresu.
Ronaldo je zbog povrede u 88. minutu napustio teren, nije imao snage da gleda penale, a na kraju je proslavio uz suze, vrlo slično kao u finalu šampionata Evrope 2016. godine.
Izvor: Tanjug&nbsp;

200x200

Fudbaleri Portugalije posle penala pobedili Španiju i osvojili Ligu nacija

Utakmica je odigrana u teškim uslovima, zbog neshvatljivog ponašanja albanskih navijača, koji su trojicu fudbalera Srbije pogodili raznim predmetima u glavu.
Utakmica se neće pamtiti po dobroj igri, već po tri prekida zbog gađanja naših fudbalera i odbrani jedanaesterca.
Na kraju se stekao utisak da su jednim bodom zadovoljna oba tima, a ovakav ishod ipak više odgovara selekciji Srbije, koja će imati šansu da u revanšu osvoji tri boda.
Reprezentacija Srbije je u najvećem delu kontrolisala igru i imala veći posed lopte, ali je imala samo jednu izglednu šansu, kada je golman albanske selekcije odbranio udarac Aleksandra Mitrovića.
Albanci za 90 minuta nisu nijednom zapretili, ali su, ipak, imali najbolju šansu za postizanje gola, kada je Samardžić neoprezno startovao na jednog albanskog reprezentativca i skrivio jedanaesterac.
Penal je izveo Manaj, ali je Petrović pročitao njegov udarac i sačuvao svoj gol.
Srbija će 10. juna u Leskovcu igrati protiv Andore.
Albanija: Strakoša, Hisaj, Ajeti, Djimsiti, Mitaj, Šehu,Aslani, Laci, Hodža (Bajrami, 63). Manaj (Daku, 63), Broja.
Srbija: Petrović, Eraković, Milenković, Pavlović, Živković, N. Maksimović, Lukić, Terzić (S. Mitrović, 69), Samardžić (A. Maksimović, 69), Vlahović, A. Mitrović (Jović, 76).&nbsp;
<h2>Ambasada Srbije u Tirani osudila cepanje srpske zastave i ekstremističke simbole</h2>
Ambasada Srbije u Albaniji osudila je večeras incidente na ulicama Tirane, kada je, uoči utakmice fudbalskih reprezentacija Albanije i Srbije došlo do cepanja zastave Srbije i, kako navode, promovisanja ekstremističkih simbola.
U saopštenju objavljenom na nalogu Ambasade na mreži X se ističe da ovakvi postupci pripadaju prošlosti i ne doprinose izgradnji međusobnog poverenja i saradnje.&nbsp;
Dodaje se da bi sport trebalo da bude most koji zbližava i spaja narode, negujući prijateljstvo i razumevanje, a ne da produbljuje podele.&nbsp;
"Pozivamo sve da se okrenu sportskim vrednostima koje nas ujedinjuju i promovišu mir. Ovakvi postupci zaslužuju jasnu osudu svih", naglasili su iz Ambasade.
Veća grupa navijača fudbalske reprezentacije Albanije večeras je u centru Tirane, pred utakmicu sa srpskom selekcijom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. pocepala zastavu Srbije, uz uzvike "Ubij Srbina".
Kako javlja izveštač Tanjuga, u Tirani je atmosfera tokom celog dana bila uzavrela, a albanski navijači su pribegavali uobičajenim provokacijama, kao što su isticanja zastave Kosova i transparenata sa natpisom "UČK".
Utakmica je počela u 20.45, a albanski navijači izviždali su himnu Srbije uz povike "UČK".&nbsp;
Izvor: Tanjug

Utakmica u teškim uslovima: Remi fudbalera Srbije i Albanije u Tirani; Ambasada Srbije osudila cepanje zastave

Kako navodi BFM TV, tokom noći je najmanje 15 osoba uhapšeno na Parku prinčeva, stadionu PSŽ.
Hapšenja su izvršena zbog nošenja zabranjenog oružja, bacanja projektila, nasilja nad organima reda, nepoštovanja suda i pobune.
Na Jelisejskim poljima uhapšeno je devet osoba.
Pre toga, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/pari-sen-zermen-prvi-put-prvak-evrope-ubedljiva-pobeda-protiv-intera">u noći između subote i nedelje</a>, tokom prvog talasa nasilja širom Francuske, uhapšene su 563 osobe.
Među privedenima je i 14 maloletnika.
Ljudi uhapšeni u pariskoj oblasti u subotu uveče bili su uglavnom mladi ljudi iz Pariza ili bližih predgrađa.
Najčešće su hapšeni zbog bacanja projektila na policiju, oštećenja imovine i učešća u grupi sa ciljem nanošenja štete.
Više od stotinu ljudi, navodi BFM TV, nalazi se i dalje u pritvoru.
Tokom nereda, život su izgubile dve osobe.
U Daksu je sedamnaestogodišnjak smrtno izboden nožem u ulici pored trga gde se nalazila navijačka zona, tokom prenosa finala Lige šampiona.
Tužilaštvo je saopštilo da prikupljeni početni dokazi ukazuju "na individualnu radnju koja nije povezana sa sportskim rezultatima".
U Parizu, mladu ženu u dvadesetim godinama udario je automobil dok je vozila skuter i ona je preminula od zadobijenih povreda.
Vozač automobila, koji je priveden, pušten je na slobodu u nedelju uveče, saopštilo je parisko tužilaštvo.
"Video nadzor je pokazao da se skuter kretao velikom brzinom. Naložena je istraga o nesreći", izjavio je tužilac.
U finalu Lige šampiona održanom u subotu u Minhenu, Pari Sen Žermen pobedio je Inter iz Milana rezultatom 5:0 i prvi put u svojoj istoriji postao šampion Evrope u fudbalu.
Izvor: Tanjug

U Parizu uhapšeno više od 20 osoba tokom proslave pobede u Ligi šampiona

Parižani su ostvarili najubedljiviji trijumf u finalima Kupa ili Lige šampiona ikad, prethodno tri puta bilo je po 4:0 i jednom 7:3.
Na krcatoj "Alijanc areni" u Minhenu blistao je mladi Dezire Due, koji je sa nepunih 20 godina u finalu postigao dva gola i imao asistenciju.
Parižane su poveli pogotkom Ašrafa Hakimija u 12. minutu, posle dodavanja Duea i uz "pomoć" Federika Dimarka, koji je zakasnio da napravi ofsajd.
Due je osam minuta kasnije pogodio posle dodavanja Usmana Dembelea, da bi treći pogodak postigao posle sjajne akcije Dembelea i Vitinje u 63. minutu.
Četvrti gol postigao je Kviča Kvarčelija, u 73. minutu posle još jedne asistencije Dembelea, da bi konačan rezultat postavio "rezervista" Seni Majulu u 86. minutu.
Parižani su osvojili "tripletu", nakon titule i Kupa na domaćoj sceni, dok je Inter u četiri takmičenja ostao bez trofeja, sa dva poraza u finalima Lige šampiona za dve godine.

Pari Sen Žermen prvi put prvak Evrope — ubedljiva pobeda protiv Intera

Policija je nakon<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vise-od-90-ljudi-uhapseno-zbog-nereda-na-protestima-krajnje-desnice-sirom-britanije-foto"> incidenta</a> blokirala ulicu, a za sada nije poznato da li je neko povređen. 	
"Trenutno se bavimo izveštajima o saobraćajnoj nesreći u centru Liverpula. Kontaktirani smo nešto posle 18 časova danas, nakon izveštaja da je automobil udario više pešaka u Ulici Voter", rekao je portparol policije tog grada. 	
On je kazao da se automobil zaustavio na mestu događaja, i da je jedan muškarac priveden. &nbsp;	
Službe hitne pomoći su trenutno na licu mesta. 	
Pobednička parada se kretala rutom od 16 kilometara, zbog događaja je bilo zatvaranja nekoliko ulica, a Gradsko veće Liverpula je preporučilo ljudima da ne voze tim pravcem.
izvor: Tanjug

Automobil uleteo u gomilu ljudi na proslavi titule Liverpula

Pred sam kraj prvog poluvremena, u jeku napada Vojvodine, kad je šesnasterac Crvene zvezde bio pun, eksplodirao je topovski udar bačen sa tribine na kojoj se nalaze navijači beogradskog kluba, a na zemlju su kao pokošeni pali fudbaleri Kolins Sinčendže i Andrej Đurić, prenosi Sport klub.
Tu nije bio kraj incidentima na finalu Kupa. Samo što je počelo drugo poluvreme, navijači Crvene zvezde napravili su veliku bakljadu na severnoj tribini, a sudija Pavle Ilić je ponovo bio prinuđen da kratkotrajno prekine meč.
Još jedan prekid meča zbog gustog dima i bakljade usledio je malo posle toga, ovaj put u režiji navijača Vojvodine, pa je sudija ponovo bio prinuđen da prekine utakmicu na nekoliko minuta.
Pred sam kraj regularnog dela, usledile su i čarke igrača dva tima i to blizu navijača Crvene zvezde, koji su napravili još jedan incident.
Pristalice beogradskog tima ubacile su flaše na teren stadiona u Zaječaru, pa je usledio još jedan prekid, a vidljivost na terenu je veći deo drugog poluvremena bila slaba zbog dima od baklji.
Utakmica u Zaječaru završena je pobedom Crvene Zvezde rezultatom 3-0, &nbsp;za petu duplu krunu u nizu.&nbsp;
Izvor: Sport klub, Insajder&nbsp;

Finale Kupa Srbije u Zaječaru: Topovski udar, dim i bakljade zasenili fudbal

Ruskoj fudbalskoj reprezentaciji je zabranjeno da se takmiči na međunarodnim turnirima nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine, prenosi BBC.
Prema trenutnim pravilima, Rusija neće učestvovati na Svetskom prvenstvu 2026. godine, čiji su domaćini SAD, Kanada i Meksiko.
Kvalifikacije su počele u septembru 2023. godine, sa 45 mesta koja su na raspolaganju, pored tri mesta za zemlje domaćine.
Govoreći na prvom sastanku radne grupe njegove administracije za Svetsko prvenstvo 2026. godine, Tramp je rekao da bi povratak Rusije na turnir mogao da okonča rat u Ukrajini.
Sedeći pored predsednika Fife Đanija Infantina, Tramp je rekao da nije znao da je Rusiji zabranjeno učešće na turniru.
"Trenutno im je zabranjeno učešće, ali se nadamo da će se nešto desiti i da će mir nastupiti, kako bi Rusija mogla ponovo da bude primljena", kazao je Infantino.
Tramp je na to rekao da bi to mogao da bude dobar podsticaj.
Američki potpredsednik Džej Di Vens, koji je sedeo sa druge strane, rekao je da SAD jedva čekaju da ugoste navijače iz celog sveta na turniru, ali da će navijači morati "da odu kući" nakon toga.
SAD će biti domaćin 78 od 104 utakmice, uključujući finale.
Izvor: Tanjug

Tramp: Učešće Rusije na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2026. moglo bi da okonča rat u Ukrajini

"Nažalost, u sredu smo bili svedoci ponašanju kojem nema mesta na sportskim događajima, i incidenta koji je stavio mrlju na trud i načela našeg kolektiva. Oštro osuđujemo reakciju i ponašanje fudbalera našeg kluba prema zvaničnom licu, odnosno glavnom sudiji. Sa sudijom i njegovim ocem smo u kontaktu, kao klub smo izrazili najiskrenije žaljenje zbog situacije koja se dogodila“, navedeno je iz fudbalskog kluba "Lokomotiva".
Navedeno je i da će napadač snositi posledice kako unutar samog kluba, tako i pravne, ali i "od strane fudbalskog saveza“. Dodaje se da je napadač ovim potezom negativno predstavio i sebe i svoje saigrače.
"Sudiji želimo brz oporavak u nadi da će uspešno nastaviti da gradi svoju karijeru kao fudbalski sudija. Kao klub i ovom prilikom apelujemo da u fudbalu nema mesta nikakvom vidu nasilja. U radu sa najmlađima kao i u životu su nam potrebne jake vrednosti, poštovanje, timski duh, fer igra i ponašanje svih aktera“, navodi se u saopštenju fudbalskog kluba Lokomotiva.
Napad se dogodio nakon što je sudija dosudio penal za Trudbenik. Ubrzo je napadač N. R. ušao u sukob sa sudijom zbog čega je dobio žuti, a zatim i crveni karton, a nakon toga mu je naneo teške telesne povrede.
Izvor: Insajder

Maloletni sudija pretučen na utakimici; Fudbalski klub "Lokomotiva": Napadač će snositi posledice

Kada su u pitanju Srbija i bivša Jugoslavija, ni one nisu izuzetak.&nbsp;
I dok su se i ekipno i reprezentativno mnogi drugi sportovi, poput košarke i vaterpola, kitili najsjajnijim medaljama i osvajala su se najveća takmičenja, fenomen fudbala je ipak i dalje bio tu – iako su rezultati bili mnogo lošiji.&nbsp;
I verovatno je da bi, kada bi ih neko pitao, većina ex Jugoslovena menjala medalje u svim drugim sportovima, za bar jednu Boginju i titulu svetskog šampiona.&nbsp;
<h2>Rezultati osrednji, a stadioni puni</h2>
Prvi nastup reprezentacije zabeležen je još 1920. godine kada je državni tim poražen od Čehoslovačke na Olimpijskim igrama u Antverpenu, a najbolji rezultat ostvaren je na prvom svetskom prvenstvu održanom u Montevideu, kada je osvojeno četvrto mesto.&nbsp;
Socijalistička Jugoslavija imala je nešto više uspeha, a najbolji rezultati ostvarivani su, tradicionalno, na Olimpijskim igrama – sa jednim zlatom (Rim 1960), tri srebra (London 1948, Helsinki 1952 i Melburn 1956) i jednom bronzom (Los Anđeles 1984).&nbsp;
Osvojena su i dva srebra na evropskim prvenstvima (u Francuskoj 1960 i Italiji 1968), i dva zlata na Mediteranskim igrama (Izmir 1971 i Split 1979). 
 
 Na neki veći rezultat se čekalo sve do 1990. godine i Mundijala u Italiji, kada je reprezentacija SFRJ bila peta. Posle toga su usledile furiozne kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Švedskoj, posle kojih je, zbog sankcija Saveta bezbednosti, na šampionat otišla Danska, koja ga je i osvojila.&nbsp;
Posle raspada Jugoslavije, najbolje rezultate je pravila Hrvatska, sa dva treća ( Francuska 1998. i Katar 2022) i jednim drugim mestom (Rusija 2018) na svetskim prvenstvima.&nbsp;
U isto vreme, najveći uspesi reprezentacije SRJ su bili plasmani u drugi krug na SP u Francuskoj 1998. i EP 2000. u Belgiji i Holandiji. Od tada smo, i same plasmane na neko veliko takmičenje, slavili kao velike uspehe.&nbsp;
Nešto više uspeha bilo je u mlađim kategorijama, sa dva svetska zlata - u Čileu 1987. i na Novom Zelandu 2015. godine, i zlatom na evropskom prvenstvu u Litvaniji 2013.&nbsp;
Klubovi su bili tek nešto uspešniji od reprezentacije. Pored Partizanovog finala Kupa šampiona iz 1966. i Zvezdine titule iz 1991, jugoslovenski klubovi su igrali još dva polufinala. Tu su i jedno finale i tri polufinala takmičenja koje danas znamo kao Liga Evrope (Kup UEFA, Kup pobednika kupova), dva polufinala Kupa sajamskih gradova, jedno finale Intertoto kupa, i četiri titule i jedno finale predratnog Mitropa kupa.&nbsp;
Ipak, loših rezultata je bilo mnogo više, ali… Stadioni su, gotovo uvek, bili puni.
<h2>Povremeni bljeskovi, bez kontinuiranih ispeha&nbsp;</h2>
Mihailo Todić, novinar Sportskog žurnala, u razgovoru za Insajder kaže da onih kontinuiranih i najvećih uspeha nije bilo, ali da se povremeno dešavao po neki bljesak ( i to ne samo kada je velika četvorka jugoslovenskog fudbala u pitanju, već su tu bili i Željezničar iz Sarajeva, OFK Beograd, Radnički iz Niša...), ali i da je veliki problem u tome što smo konstantno potcenjivali protivnike.&nbsp;
"Mi smo obično precenjivali svoju snagu. Recimo, igramo protiv neke skandinavske reprezentacije i kažemo – "dolaze nam skijaši“. Uvek smo se postavljali kao veliki favoriti i nadmoćni nad njima, posebno, na primer, nad &nbsp;Šveđanima. A isti ti Šveđani igrali su finale svetskog prvenstva, imali sjajne generacije i jaču tradiciju i veću i jaču školu fudbala od nas, a mi smo ih potcenjivali”, kaže Todić.&nbsp;
Ističe kako je prva kolektivna igra, verovatno, bio kriket, koji je univerzitetski sport, ali da, gledajući kompletan fenomen fudbala, sve treba posmatrati sa stanovišta odakle su ti sportovi potekli i došli među šire narodne mase.&nbsp;
"Univerzitetski sportovi se nisu primili u Srbiji. Primio se fudbal koji je došao iz naroda. Postoji interesantna priča o tome kako se može pratiti gde se razvijao fudbal. Tamo gde se igra soker, doneli su ga studenti. Tamo gde se igra fudbal, doneli su ga radnici. On je izašao sa fakulteta i primio se i na niže slojeve zato što je u pitanju igra koja je postojala i ranije i koja je samo obrađena na fakultetima, na univerzitetimama i tamo dobila neka pravila, a inače je potekao iz naroda”, navodi on. &nbsp;
Todić kaže da je fudbal &nbsp;prva kolektivna igra koja je došla na ove prostore, dok su &nbsp;svi ostali sportovi koji su bili popularni, poput nadvlačenja konopca, bacanja kamena s ramena i slično, bili nešto sasvim drugačije.&nbsp;
“Fudbal je prvi koji je omogućio slojevitu podelu. Građanski - Radnički iz serije &nbsp;“Više od igre”, Zvezda - Partizan, BSK – Jugoslavija. BSK je bio građanski klub, Jugoslavija, klub elite i tu je nastao i prvi rivalitet. A šta je osnova sporta? Rivalitet”, ističe on.
Todić ponavlja da je fudbal sport koji je začet u narodu, da se on kao takav primio, te dodaje da nije Srbija jedina u kojoj postoji takav odnos prema njemu.&nbsp;
“Ceo svet je, zapravo, takav. Klica mu je bila u narodu i kao takav se pojavio. Tek kasnije je počeo da se razvija i prelazi na neke druge slojeve. Druga stvar, fudbal se igra po svim vremenskim uslovima. Jedini je sport koji se igra nogama, i nemaš potrebu za određenim fizičkim predispozicijama da bi ga igrao. Da bi igrao košarku moraš da budeš visok, ili nadprosečno visok. Da bi igrao rukomet moraš da budeš relativno nadprosečno jak. Da bi se bavio atletikom moraš da budeš nadprosečno brz. U fudbalu ima mesta za sve, na različitim mestima, različitim pozicijama, i sa različitim veštinama. I treća bitna stavka, što je kod fudbala zanimljiv sociološki fenomen, to je jedini sport u kome, kada počinješ, već imaš nešto. Počinješ sa nulom i možeš da braniš svoju nulu. U košarci moraš da ubaciš poen više da bi pobedio. U rukometu takođe da daš gol više, u odbojci moraš da pobediš za poen više. Ovde možeš da se braniš i da opet pobediš, iako si se branio. &nbsp;Možeš da budeš zadovoljan i sa 0-0, možeš da pobediš i sa 5-0, a da ti ne bude dovoljno zato što si prethodno izgubio 6-0. Može da ga igra svako, može da ga igra uvek, može da ga igra na različite načine.”, kaže Todić i dodaje da je baš ta &nbsp;mogućnost da budeš zadovoljan na različite načine zbog fudbala, sociološki fenomen zašto je on kao sport toliko omiljen.
Ljubav prema fudbalu i podršku sa tribina objašnjava fenomenom plemenske pripadnosti i drevnih rituala koji su usađeni u ljude, a to su podele i osećaj pripadanja nekoj grupaciji.&nbsp;
“Fudbal je začet u nekim krajevima sveta i tako što su se određivali prema pripadnosti. Selo protiv sela, crveni protiv plavih… Kada dođemo do navijačkih struktura, one su se, u početku, uvek određivale iz sociološke strukture, tzv. građanske i univerzitetske, elitne. Doduše, Crvena zvezda i Partizan nisu imali takvu podelu, ona je nastala drugačije, kao vojna i društvena opcija. Predratni &nbsp;BSK i Jugoslavija su bili građanski i univerzitetski klub. Gde god da krenemo, postoje takve podele. Od River Plate i Boka Juniors u Argentini, do nekih drugih zemalja gde imamo velike gradske derbije. Ako pogledamo Rendžers i Seltik u Škotskoj, gde su u pitanju protestanti protiv katolika, uvek na kraju dolazimo do fenomena pripadnosti i podele”, dodaje Todić, i navodi kao primer i rivalstva Galatasaraja, Fenerbahčea i Bešiktaša u Istanbulu, Panatinaikosa i Olimpijakosa u Atini i Arisa i Paoka u Solunu.
Kao jedan od primera podela navodi i urbanu legendu koja kaže da, u španskoj Sevilji, decenijama nema mešanja među porodicama koje navijaju za Betis i Sevilju, zbog velikog rivalstva između ta dva kluba, te da se te dve grupacije čak i “genetski i fizički razlikuju”.&nbsp;
“Fudbal je najmasovnija i igra svetskog prestiža. U FIFA ima 211 federacija, košarka ih, možda, ima više, ali fudbal, doslovno, igra ceo svet i izaziva ogromnu strast i zato ga i treba posmatrati kao globalni fenomen”, zaključuje novinar Sportskog žurnala Mihajlo Todić.&nbsp;
<h2>Tradicija i politička moć &nbsp;</h2>
Novinar Sport kluba Branko Spasojević, s druge strane, kaže da je, po njemu, tradicija faktor koji definitivno postavlja fudbal kao sport broj 1 u našoj zemlji.
“U periodu posle Drugog svetskog rata, ali i vremenu između dva svetska rata, fudbal se među našim ljudima profilisao kao sport koji ima dominantno mesto, jer smo i u međuratnom periodu imali utakmice koje je gledalo i po 20.000 navijača, što je za to vreme zaista bilo mnogo. Fudbal je, tako, bio događaj koji je okupljao &nbsp;ljude različitih opredeljenja i različitih shvatanja i razmišljanja. &nbsp;Tada je na tribinama bila uglavnom muška populacija, i fudbal se definitivno se u to vreme ukorenio među našim ljudima”, kaže on.
Kao drugi bitan faktor, Spasojević navodi činjenicu da smo kao Jugoslavija imali uspeha na međunarodnoj sceni, da je Partizan igrao 1966. finale Kupa evropskih šampiona, da je Zvezda 1991. osvojila to takmičenje, ali i da smo imali ligu za poštovanje, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi.
Ističe da je vreme stare Jugoslavije sigurno popločalo stazu u fudbalu kao najpopularnijem sportu i da to niko ne može da dovede u pitanje, jer je reprezentacija beležila značajnije rezultate na međunarodnoj sceni, a “ovde su padale i najveće svetske sile, a pobeđivali smo ih takođe i u gostima”.&nbsp;
&nbsp;“Treća stvar koja je bitna u definisanju postavke fudbala kao sporta broj jedan je svakako i činjenica da se u svetu sve moćne evropske i svetske sile legitimizuju kao fudbalske zemlje. U prvom redu mislim na Evropu. Činjenica da se nadmećemo sa jednom Engleskom, Španijom, Francuskom, Nemačkom, sigurno fudbal čini posebno atraktivnim kod nas. Uz svo dužno poštovanje svake države, u nekim drugim sportovima to nije slučaj, jer, ili imaju manju bazu, ili se neke druge zemlje, koje nisu u političkom, vojnom ili nekom drugom smislu dominantne, izbacuju u prvi plan i takmičimo se sa njima, što ipak, priznaćete, nema istu težinu”, kaže Spasojević.&nbsp;
“Dolazimo i do sociološkog, odnosno društvenog fenomena fudbala kao sporta broj 1, koji opstaje zahvaljujući činjenici da ipak dugo čekamo na uspeh i potreban je samo neki iole bolji rezultat da se naši ljudi probude i da se zainteresuju za fudbalska dešavanja. Uostalom, kako drugačije objasniti, da odlazak na Svetska prvenstva, na kojima, uglavnom po tradiciji učestujemo, sama po sebi podižu interesovanje za fudbal do maksimalnog nivoa, a posebno očekivanje da možemo napokon da izađemo iz te grupne faze”, navodi on.&nbsp;
Spasojević, ograničavajući se na period od kada kao Srbija učestvujemo na velikim takmičenjima, navodi &nbsp;euforije zbog plasmana ekipa na čelu sa Radomirom Antićem i &nbsp;Slavoljubom Muslinom 2010. i 2018.godine na SP u Južnoj Africi i Rusiji, ali i plasman tima Dragana Stojkovića na SP u Kataru, iako euforija u javnosti i među navijačima nije bila ni približna kao prethodna dva puta.&nbsp;
<h2>Sve medalje u drugim sportovima za jednu titulu svetskog prvaka &nbsp;</h2>
Da li bi prosečan stanovnik Srbije dao sve medalje u košarci ili u nekim drugim sportovima za jednu Boginju i jedno svetsko prvenstvo?&nbsp;
Na ovo pitanje Spasojević odgovara da, verovatno, bi!
&nbsp;“Možda je surovo tako reći. Hajde da izostavimo košarku kao sport koji je državni brend i koji je brend naše nacije, jer smo iškolovali tolike košarkaše, poznate košarkaške umove i trenere, pa ona &nbsp;kod nas ipak ima posebnu težinu i ukorenjenost. Kod nekog užeg kruga sportski orijentisanih ljudi, koji nisu ad hoc navijači i koji se ne interesuju samo za neka velika takmičenja, verujem da je razmišljanje drugačije. Ali mislim da bi oni drugi prihvatili ponudu da se menjaju sve medalje, u svim sportovima, ne računajući košarku, za jednu boginju ili osvajanje Evropskog prvenstva”, kaže on.&nbsp;
Međutim, Spasojević dodaje da je, i pored sve ljubavi prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, primetna erozija poverenja običnog čoveka u fudbal.&nbsp;
“To je jedno ostrvo koje je sve tanje, koje se sve više rabi, troši i nestaje pred pritiskom neregularnosti, upliva politike, upliva nefudbalskih ljudi i angažovanja nekih sumnjivih autoriteta i ljudi kojima nije mesto u sportu, u našem domaćem fudbalu, ali i oko Fudbalskog saveza Srbije”, navodi on.&nbsp;
Spasojević kaže da je to najbolje osetila generacija Dragana Stojkovića.
“Ona je ispraćena na svetsko prvenstvo, odnosno na odlučujuću utakmicu u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo protiv Portugala u Lisabonu, od svega hiljadu ljudi koji su gledali prijateljsku utakmicu protiv Katara novembra 2022. godine. To je dokaz da su ljudi izgubili poverenje i da sve ređe idu na tribine. Paradoks je da ljudi danas prate fudbal, prate sport, ali istovremeno ne idu na stadione, ne posećuju sportske događaje, odnosno fudbalske utakmice. To je nešto što je evidentno. Da li je to pošast modernog vremena? Ja to ne bih rekao. Mislim da je to direktna refleksija stanja u domaćem fudbalu kao sportu u kojem je mnogo nepravde, mnogo prljavština, mnogo nerešenih situacija, nameštenih utakmica i to se direktno oseća i na reprezentaciji ali i poseti na tribinama”, zaključuje za Insajder Branko Spasojević, novinar Sport kluba.
&nbsp;Novinar Rajko Martinović&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp; 
 
&nbsp;

Fudbal