Prof. Obradović kaže da nije zanemarljiv uticaj koji na američko javno mnjenje imaju mreža „X“ milijardera Ilona Maska i „Truth social“ novog predsednika SAD Donalda Trampa, ali se ne bi složio s tim da su društvene mreže presudne za informisanje.
"Sva relevantna istraživanja pokazuju da tradicionalni mediji i dalje imaju svoj uticaj na javno mnjenje. Ali, treba motriti na te stvari (društvene mreže) i apsolutno ih ne treba zanemariti. Budućnost još uvek ne možemo da predvidimo, ali sigurno da njihov uticaj nije mali“, rekao je prof. Obradović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DC-14S3h15SA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Komentarišući izjavu Ilona Maska da su korisnici mreže &nbsp;X sada mejnstrim mediji i da su tradicionalni mediji, poput televizije, prošlost, prof. Obradović je naveo da se ne može reći da su tradicionalni mediji u potpunosti poraženi.
"Pre dve ili tri godine na Ekonomskom forumu u Davosu se baš govorilo o budućnosti informisanja i društvenih mreža. Toliko je dezinformacija na društvenim mrežama, pa sada na Zapadu imamo jedan fenomen čak i porasta pretplata na ozbiljne medije. Ljudi su umorni od dezinformacija. I, u nekom trenutku, mislim da će globalno ta prezasićenost dovesti do toga da ćemo morati da se vratimo ozbiljnim medijima“, smatra prof. Obradović.
Dodaje da se za društvene mreže ne može reći da su mediji, već su to akteri nalik medijskim akterima.
"Negde se nazivaju društvenim medijima, ali ja i dalje to ne želim da koristim, jer mislim da mediji su mediji, oni imaju jasnu uređivačku politiku... Naravno, trebalo bi tako da bude, ali i kod nas i u svetu vidimo da postoje mediji koji apsolutno ne rade u skladu sa kodeksima i u skladu sa odgovornošću prema profesiji. Ako govorimo o medijima kakvi bi oni trebalo da budu, ja apsolutno tu ne bih nikad rekao da su poraženi, jer mediji su uvek i trebalo bi da budu odgovor na jedno stanje informativnog haosa. Ne mogu da kažem da mi nismo u jednom takvom stanju, ali zaista verujem da to dugoročno nije održivo, jer ljudi će uvek težiti ka nekoj sigurnosti, informisanju i svemu ostalom. Ja u to duboko verujem. Možda me naša realnost danas demantuje, jer vidimo koliko je dezinformacija, vidimo koliko se ljudi teško snalaze u informativnom prostoru, ali baš zato mislim da bi to mogao da bude neki zdravorazumski odgovor na ovakvu jednu situaciju, jer čini mi se da smo blizu zasićenja“, kazao je prof. Obradović.
Upitan koliko naši političari prate međunarodne trendove pojavljivanja na društvenim mrežama, naročito tokom izbornih procesa, ocenio je da oni apsolutno koriste te prednosti, ali ne baš na najbolji način.
"Mislim da još uvek nismo na tom stepenu razvoja da ih posmatramo kao toliko uticajne. Same naše izborne kampanje i neko odsustvo kreativnosti na svim stranama političkog spektra govore da ne koriste društvene mreže kako bi trebalo. Vidimo da su političari prisutni na društvenim mrežama, ali ono što je meni fenomen jeste da se u okviru izbornih kampanja spotovi zapravo prvo plasiraju na društvenim mrežama, pa ih tek kasnije vidimo na televiziji. Tako da vidimo da se tu poklanja pažnja, ali ja zaista smatram da je pogrešno na društvene mreže plasirati sadržaje koji su, na primer, namenjeni televiziji. Ili da se puka saopštenja, koja cirkularno šalju medijima, na društvene mreže stavljaju samo kao copy-paste. To nije način da se komunicira posredstvom društvenih mreža. I ukoliko naši političari žele da ih koriste na pravi način moraju da poštuju ta pravila društvenih mreža, odnosno tu interaktivnost koju nude društvene mreže, da budu mnogo više u kontaktu sa građanima“, navodi profesor Filozofskog fakulteta u Nišu.
Prof. Obradović dodaje da na društvenim mrežama nije neophodno imati samo kratke, efektne poruke, jer društvene mreže trpe različite sadržaje.
"Ali ti sadržaji moraju da budu smisleni, da budu prilagođeni društvenim mrežama i da na pravi način targetiraju određene ciljne grupe. To nije lak posao. I moraju, pre svega, da budu tačne informacije. O tome ne smemo diskutovati, jer vidimo gde nas sve dovodi dezinformisanje u ovom trenutku“, zaključio je profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović, gostujući u emisiji "Svet i mi" na Insajder TV.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Prof. Neven Obradović za „Svet i mi“: Ljudi širom sveta umorni od dezinformacija, neophodan povratak ozbiljnim medijima (VIDEO)

"Povelja Ujedinjenih nacija o pravima deteta zagovara da dece treba da imaju pristup informacijama i da imaju slobodu izražavanja, a ovime se njima to na neki način ukida", rekao je Milošević.
Norveški premijer Jonas Gar Store priznao je da će to biti "teška bitka", ali je rekao da političari moraju da intervenišu kako bi zaštitili decu od "moći algoritama".&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6lsUmBGj-4g%3Ft%3D1281&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Milošević navodi da ne vidi razlog da Vlada Norveška ne pokuša, pre ograničavanja pristupa, da reguliše rad velikih tehnoloških kompanija, koji prave te adiktivne alogritme i puštaj štetan sadržaj.&nbsp;
"Tu je i velika uloga roditelja, jer kao što kada deca izlaze napolje, oni znaju i vode računa gde deca idu. Tako bi trebalo roditelji, i sada imaju odgovornost i da uz neku vrstu nadzora vode računa šta njihova deca rade na internetu", naglasio je Milošević.
Norveška već ima minimalnu starosnu granicu od 13 godina ali, uprkos tome, više od polovine devetogodišnjaka, 58 odsto 10-ogodišnjaka i 72 odsto 11-ogodišnjaka je na društvenim mrežama, prema istraživanju Norveške agencije za nadzor medija.
Izvor: Insajder

Norveška uvodi starosnu granicu za korišćenje društvenih mreža - da li je to rešenje?

Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je da će Vlada uskoro isprobati tehnologiju za verifikaciju uzrasta, sa ciljem da se deci zabrani otvaranje naloga na društvenim mrežama, preneo je AP.&nbsp;
Granica bi trebalo da bude između 14 i 16 godina.&nbsp;
Nekoliko zemalja i američkih saveznih država pokušavaju da donesu zakone kako bi decu poštedeli uticaja društvenih mreža, prvenstveno zbog maltretiranja.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Australija uvodi starosnu granicu za pristup društvenim mrežama

Međutim, još uvek nije utvrđeno kako će uzrast biti verifikovan, a premijer Entoni Albaniz rekao je da će vlada uskoro isprobati tehnologiju za verifikaciju uzrasta.
Granica bi bila između 14 i 16 godina.
Nekoliko zemalja pokušava da mladima ograniči pristup mrežama zbog, kako navode, štetnog uticaja i onlajn maltretiranja.
"Obavezali smo se da ćemo pre kraja ove godine usvojiti zakone za proveru starosti kako bismo bili sigurni da ćemo mlade ljude udaljiti od štetnog sadržaja. Ovo je pošast. Znamo da postoje posledice po mentalno zdravlje onoga sa čim se mladi susreću, roditelji žele odgovor", rekao je Albaniz australijskom javnom servisu ABC.
Stručnjakinja za informacione tehnologije na Kraljevskom tehnološkom institutu u Melburnu Liza Given kritikovala je potez kao problematičan jer bi vlada, kako je navela, uskratila mlade i korisnog sadržaja.
Izvor: Beta/ AP

Australija predlaže uvođenje starosne granice za pristup društvenim mrežama

Platforma ističe da Durov, kako navode, nema šta da krije i da često putuje po Evropi, kao i da je "apsurdno tvrditi da je on odgovoran za zloupotrebu Telegrama". &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Podseća se da gotovo jedna milijarda ljudi širom sveta koristi Telegram kao sredstvo komunikacije i kao izvor važnih informacija. 	
Uz večerašnje saopštenje, Telegram je podelio objavu Durova iz marta u kojoj je naveo da su sve velike društvene mreže lake mete za kritiku zbog sadržaja koji se na njima objavljuju. 	
Durov je napisao da je medijsko izveštavanje o naporima američke kompanije Meta da se prilagodi novim regulativama EU bilo uglavnom negativno, ali da je kompanija, uprkos tome, ostvarila veliki finansijski uspeh. 	
"Telegram će verovatno morati da prođe kroz slične faze rasta pre nego što nadmaši stare platforme. Kako brzo rastemo u obimu i značaju, rešavaćemo sve potencijalne izazove na isti način na koji radimo sve ostalo - uz efikasnost, inovativnost i poštovanje privatnosti i slobode govora", naveo je Durov. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Ambasada Rusije u Parizu zatražila je od francuskih vlasti da objasne razloge za pritvaranje Durova, navodeći da su one do sada odbijale da sarađuju po ovom pitanju, javili su ruski mediji. 	
Reagujući ranije danas na hapšenje Durova u Francuskoj, predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je na svom Telegram kanalu dala spisak nevladinih organizacija koje su 2018. godine tražile od ruskih vlasti da "prestanu da stvaraju prepreke" u radu Telegrama i postavila pitanje da li će i sada istupiti u odbranu <a href="https://insajder.net/prenosimo/osnivac-telegrama-pavel-durov-priveden-u-francuskoj">izvšnog direktora te platforme Pavela Durova. 	</a>
<a href="https://insajder.net/prenosimo/ilon-mask-povodom-hapsenja-durova-podseca-na-prvi-amandman-ustava-sad">Osnivač Telegrama</a>, koji ima francusko državljanstvo, zadržan je sinoć na pariskom aerodromu Burže neposredno nakon izlaska iz privatnog aviona kojim je doleteo iz Azerbejdžana. 	
Prema pisanju lokalnih medija, francusko pravosuđe smatra da je Durov umešan u brojna krivična dela i mogao bi da se suoči sa optužbama za terorizam, trgovinu drogom, prevaru i pranje novca. 	
Prema rečima francuskog novinara Sirila Amurskog, ovom biznismenu preti kazna do 20 godina zatvora.
Izvor: Tanjug

Kompanija Telegram: Očekujemo da situacija u vezi sa hapšenjem Durova bude brzo rešena

Komentari turskog lidera usledili su usred pregovora vlasti i predstavnika društvene mreže <a href="https://insajder.net/prenosimo/instagram-kaznjen-sa-405-miliona-evra-u-eu">Instagram</a>, o omogućavanja ponovnog pristupa milionima korisnika u Turskoj da nastave da koriste taj popularni servis.
Prethodno je, u petak 2. avgusta kompanija Aughta zabranila pristup Instagramu, bez navođenja razloga.
Neimenovani izvori iz vlade su naveli da je razlog bio to što se Instagram ne ponaša po turskim propisima i zakonima, bez konkretnog preciziranja.
Međutim, veruje se da je pravi razlog uklanjanje mnogih postova turskih korisnika, koji su na toj mreži izražavali saučešće povodom ubistva političkog lidera Hamasa <a href="https://insajder.net/prenosimo/lider-hamasa-ismail-hanije-ubijen-u-teheranu-ova-palestinska-organizacija-posle-ubistva-vode-najavljuje-rat-za-oslobodenje-jerusalima">Ismaila Hanijea</a>.
Svojevrsna potvrda tih pretpostavki stigla je od samog Erdogana.
"Oni čak ne mogu da tolerišu objavljivanje fotografija palestinskih mučenika i odmah ih zabranjuju", rekao je turski lider na jednom skupu posvećenom ljudskim pravima.
"Suočeni smo sa digitalnim fašizmom koji je prerušen da izgleda kao slobodoumlje", rekao je Erdogan.
On je potvrdio da su pregovori sa vlasnicima kompanije Meta, koja kontroliše Instagram, vođeni prethodnih dana, ali da nisu urodili plodom.
Instagram ima više od 57 miliona korisnika u Turskoj, u kojoj ukupno živi oko 85 miliona ljudi.
Procenjuje se društvene mreže dnevno donose zaradu od oko 930 miliona turskih lira (27 miliona dolara) e-trgovine u toj zemlji.
Izvor: Beta&nbsp;

Turska i dalje bez Instagrama, Erdogan optužio vlasnike za “digitalni fašizam”

Nacionalna agencija za kriminal (NCA) pojačala je napore da spreči organizovane bande koje koriste onlajn platforme kako bi privukle migranate da pređu Lamanš na malim čamcima.
Oko 3.300 postova, stranica ili naloga uklonjeno je ili suspendovano do aprila 2023. godine, dok je tokom prošle godine uklonjeno skoro 9.000, što je do kraja juna ukupno skoro 12.000.
Rukovodilac NCA-ovog odeljenja za organizovani imigracioni kriminal, Den Barkroft rekao je da su društvene mreže ključne za funkcionisanje organizovanih kriminalnih grupa.
U aprilu su četiri vijetnamska državljana uhapšena u Velikoj Britaniji u okviru velike istrage francuskih vlasti o navodnim krijumčarima koji oglašavaju prelaze malih čamaca na Fejsbuku.
"Ovaj posao je izuzetno važan i učinićemo sve što je u našoj moći da se obračunamo sa kriminalcima koji bezobrazno promovišu svoje poslove krijumčarenja na mreži i koriste društvene mreže da bi profitirali od ljudske bede", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Anđela Igl.
Izvor: Tanjug