Prvi ugovor potpisan je s Dojče bankom, koja će na osnovu zajma od 500 miliona evra omogućiti ukupno milijardu evra u kreditima i obrtnoj likvidnosti širom Evropske unije. &nbsp;
Ova sredstva namenjena su malim i srednjim firmama koje učestvuju u lancu snabdevanja velikih evropskih proizvođača naoružanja i vojne opreme kao što su Erbas, Tales, Rajnmetal i Leonardo. &nbsp;
Cilj je da se ojačaju inovacije, otpornost snabdevanja i strateška autonomija Unije, posebno zbog rasta geopolitičke neizvesnosti. Predsednica Evropske investicione banjke Nađa Kalvinjo predstavila je plan na samitu u Briselu i istakla da je jačanje evropske bezbednosti i odbrane postalo centralni deo misije banke. &nbsp;
Očekuje se da narednih nedelja budu potpisani slični ugovori sa drugim evropskim bankama, a sledeći partner biće francuska banka BPCE. Povećanje fonda je deo šireg evropskog odgovora na geopolitičke izazove i nove strategije ubrzavanja investicija u industriju odbrane i bezbednosti, navodi se u saopštenju na veb stranici Evropske investicione banke. &nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/teme/bezbednosna-struktura-evrope-postoji-li-bez-sjedinjenih-drzava-video">Pitanje evropske bezbednosti aktuelizovano je izbijanjem rata u Ukrajini, ali još više povratkom Donalda Trampa </a>u Belu kuću, imajući u vidu da je Evropa od kraja Drugog svetskog rata bila pod bezbednosnim kišobranom Amerike. &nbsp;
&nbsp;Izvor: Beta/Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Jačanje bezbednosti u EU: Evropska investiciona banka utrostručila fond za odbrambeni sektor

"<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zapalio-se-autobus-kod-boljevca-koji-je-prevozio-osnovce-nema-povredenih">Treba sagledati i ispitati sve aspekte kako je došlo do incidenta u Doljevcu</a> i videti da li je to neki izuzetak ili pravilo," rekao je za Insajder Goran Aleksić, predsednik Granskog udruženja poslodavaca drumskog saobraćaja Srbije "Srbijatransport" i dodao da je sadašnji zakon dobar i da ga samo treba primenjivati.
"Kada je organizovani prevoz dece u pitanju, u Republici Srbiji postoje jasna i jako precizna pravila koja su stroža nego u mnogim zemljama EU. Svako vozilo pre polaska na put mora da prođe kontrolu Saobraćajne policije, svako vozilo mora ima tehnički pregled koji nije stariji od mesec dana, svaki vozač mora da ima pauze, odnosno odmore koji su ne kraći od propisanog... Ne smeju da konzumiraju alkohol, mora da bude kompanija koja ima licencu, izvod licence, postoji ovlašćeno lice koje je odgovorno za transport u svakom pravnom licu. Mi u Srbiji imamo jako puno prevoza dece, ekskurzija itd. i ta kontrola je rigorozna“, istakao je Aleksić i dodao da u konkretnom slučaju treba videti da li su policija i inspekcija prekontrolisali autobus.
Autobus je imao svu potrebnu tehničku dokumentaciju i policija ga je pregledala tog jutra, uoči polaska na put, rekao je za Tanjug Branislav Petković, vlasnik turističke agencije "Halo travel“ iz Niša koja je organizovala ekskurziju.
<h2>Neophodno više automatskih požarnih aparata</h2>
Komitet za bezbednost saobraćaja je još prilikom donošenja pravilnika 2019. godine predložio da jedan od obaveznih uslova za organizovan prevoz dece bude da je autobus opremljen sistemom za automatsko gašenje požara i da ima više većih protivpožarnih aparata, jer je sada u obavezi da praktično ima samo jedan.
"Gledajte ovako, ovo su sad bila deca od 13 do 14 godina. Oni su uspeli na vreme da izađu. A šta bi bilo da je to vrtić i da se radi o deci uzrasta četiri godine? Pri tome, opet ne karikiram, vi imate sad već organizovan prevoz dece od četiri godine. Do navršene četvrte godine deca ne smeju da idu u nastavnu aktivnost. Već sa napunjenom četvrtom godinom idu i sa vrtićem, mogu da idu sa sportskim klubom, sa sportićem i ostalo“, objasnio je Okanović.
Bezbednost dece u saobraćaju u Srbiji regulišu Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Pravilnik o organizovanom prevozu dece, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima, kao i drugi podzakonski akti koji uređuju tehničke zahteve za vozila, rad vozača i organizaciju saobraćaja.
Donošenjem pravilnika, kaže sagovornik Insajdera, jeste napravljen pomak, ali Okanović smatra da sam pravni okvir koji se tiče organizovanog prevoza dece nije na potrebnom nivou, da je liberalan - te da takvi incidenti ne treba da nas iznenađuju.
"Problem je to što su uslovi u smislu vozila i dalje prilično blagi. Dakle, ne postoji, na primer, starosni uslov za vozilo, tako da vi možete vršiti organizovan prevoz dece autobusom starim 30 godina. Možda malo eksterno, teatralno, ali u praksi se dešava da to budu autobusi stariji od 30 godina, a vozač koji upravlja tim autobusom može da ima 85 godina ili može da bude jako mlad. Znači, može juče da položi za D kategoriju i već danas da sedne za upravljač organizovanog prevoza dece“, objasnio je Okanović.
Uoči puta, autobusi koji prevoze decu moraju da prođu detaljnu tehničku kontrolu i budu potpuno ispravni, sa obaveznim sigurnosnim pojasevima na sedištima i funkcionalnim sistemima za sigurnost, uključujući vrata i evakuacione izlaze. Vozilo mora da ima kompletnu i važeću dokumentaciju za organizovani prevoz dece, dok vozač mora da bude stručno osposobljen, odmoran, i da poseduje sve potrebne dozvole i potvrde.
Takođe, najmanje 48 sati pre polaska na put potrebno je da pripremi i prijavi policiji plan puta, a tokom vožnje je, naravno, obavezno da bude prisutna odgovorna pratnja - najčešće to budu nastavnici, vaspitači, roditelji ili drugi ovlašćeni pratioci koje odredi organizator putovanja.
Autobusi, pored svega navedenog, moraju da imaju jasno označenu tablu "Prevoz dece“, kako bi svi učesnici u saobraćaju bili upozoreni na prisustvo najmlađih putnika.
<h2>Izvrdavanje zakona</h2>
Sagovornim Insajdera ukazuje na neke od najčešćih zloupotreba: organizator nije prijavio prevoz dece teritorijalnoj policijskoj stanici najmanje 48 sati ranije, &nbsp;policija ne kontroliše autobus, na ukrcavanje dođe ispravan autobus pa na prvoj benzinskoj stanici deca pređu u drugi autobus, na polasku na put dođe vozač koji ispunjava sve kriterijume, a onda se posle desetak minuta zameni sa drugim vozačem koji ne ispunjava sve uslove.
To znači da je za bezbednost dece u saobraćaju nadležno više institucija, u zavisnosti od toga koju oblast pokrivaju.
Ministarstvo prosvete ima nadležnost nad organizacijom školskog sistema, uključujući preporuke za organizovani prevoz učenika i pravila za ekskurzije i nastavu u prirodi. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donosi pravilnike koji se odnose na tehničke uslove vozila i standarde za bezbedan prevoz putnika, uključujući decu. Ministarstvo unutrašnjih poslova, preko Saobraćajne policije, nadzire primenu zakona i kontroliše ispravnost vozila, posedovanje licenci i poštovanje saobraćajnih propisa. Lokalna samouprava, u okviru svojih nadležnosti, može da organizuje prevoz učenika i postavlja saobraćajnu signalizaciju u blizini škola. Pored toga, Agencija za bezbednost saobraćaja sprovodi edukativne kampanje i prikuplja podatke o udesima u kojima učestvuju deca.
Iz "Srbijatransporta" ističu za Insajder da su državnim organima i institucijama uputili brojne primedbe i sugestije zbog velikog obima sive ekonomije u drumskom transportu koja se, kako navode, sprovodi kroz nelegalan rad autobusa, kombija i putničkih vozila.
"Sastanak je bio vrlo kooperativan u toku formiranja radnih grupa za izradu Nacrta zakona, izmene i dopune Zakona o javnom prevozu putnika, izrade Zakona o pravima putnika i izmene i dopune Zakona o ugovorima o prevozu, koji upravo regulišu odnose, prava i obaveze koje imaju i prevoznici i putnici. Sve ovo je jako važno pre svega zbog zaštite interesa korisnika usluga, zbog bezbednosti saobraćaja i zbog konkurentnosti. Time će, kada je drumski transport u pitanju, Republika Srbija imati daleko bolju poziciju prema svim usaglašavanjima sa EU. I to nije stvar da se mi usaglašavamo sa EU zbog EU, nego zbog lakšeg, kvalitetnijeg i boljeg protoka roba, zbog naših korisnika usluga i zbog kvaliteta života u Republici Srbiji“, rekao je predsednik "Srbijatransporta" Goran Aleksić.
Poslednji zabeleženi incident u Srbiji u kojem se zapalio autobus, a koji je prevozio učenike šestog razreda Osnovne škole „Momčilo Živojinović“ iz Mladenovca, dogodio se 5. juna 2024. godine, u mestu Stanišinci nedaleko od Vrnjačke Banje, kada su se đaci vraćali sa ekskurzije na Kopaoniku.
novinar Đorđe Jokić

Teme

Između propisa i stvarnosti: Koliko je bezbedan dečji prevoz u Srbiji?

Bezbednost građana Srbije i očuvanje mira i stabilnosti u zemlji prioritetni su zadaci sektora bezbednosti, saopšteno je posle sednice Biroa, kojoj je predsedavao sekretar <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/savet-za-nacionalnu-bezbednost-saglasnost-da-na-celo-bia-dode-vladimir-orlic">Saveta za nacionalnu bezbednost </a>Ivica Dačić.&nbsp;
Na sednici je konstatovano je da će sektor bezbednosti, kao i svi državni organi Srbije, u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima, preduzeti sve mere i radnje u pravcu održavanja stabilnog javnog reda i mira, nesmetanog funkcionisanja državnih institucija i javnih ustanova i zaštite ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Srbije, kao i bezbednosti i normalnog funkcionisanja svakodnevnog života i rada građana.
Sednici Biroa su prisustvovali i direktor Bezbednosno-informativne agencije Vladimir Orlić, direktor Vojno-bezbednosne agencije Đuro Jovanić, direktor Vojno-obaveštajne agencije Vladimir Planić, a u radu je učestvovao i direktor policije Dragan Vasiljević, navodi se u saopštenju.
izvor: FoNet&nbsp;

Biro: Bezbednosna situacija stabilna uprkos stalnim unutrašnjim i spoljnim provokacijama

Nekoliko stotina okupljenih je po drugi put blokiralo saobraćaj, a današnji protest je trajao 30 minuta duže kao upozorenje da će istrajati u zahtevima.
Jedan od govornika na protestu je kazao da nisu ispunjena stara obećanja bezbednosti puteva i da su političari slagali građane i 2022. godine kada se desila saobraćajna nezgoda sa smrtnim ishodom.
"Čekaćemo vas još nedelju dana. Ako do sledećeg petka ne dobijemo to što tražimo, bićete iznenađeni i vi (okupljeni građani) i oni (vlast i političari). Građani bi mogli da se druže (na blokadi puta) za sedam dana na nekoliko sati, pa po ceo dan", rečeno je na protestu.
Građani su prvi protest organizovali posle saobraćajne nesreće u kojoj je teško povređen šesnaestogodišnji Samed Alić, na koga je na proširenju i van saobraćajne trake naleteo automobil iz pratnje ministra i predsednika Stranke pravde i pomirenja (SPP) Usame Zukorlića.
Zukorlić je objavio da tada nije bio u vozilu, te dodao da će nesavesni vozač snositi sve konsekvence.
Ministar turizma Huesin Memić (Sandžačka demokratska partija-SDP) iz redova vladajuće partije u Novom Pazaru posle prvog protesta je izjavio da je novac obezbeđen i da će "u ponedeljak (28. aprila 2025.) početi radovi u tom delu Novog Pazara".
Izvor: Beta

Protest u Novom Pazaru: Građani blokadom traže bezbedne puteve

Kako ocenjuje šef Deska Reportera bez granica za Evropsku uniju (EU) i Balkan Pavol Salaj, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/reporteri-bez-granica-srbija-96-na-listi-po-indeksu-slobode-medija">napredak Srbije na toj listi “predstavlja iluziju” zbog pada indeksa u drugim zemljama</a>, dodao je i da je njen rezultat dostigao najniži nivo u 23-godišnjoj istoriji indeksa slobode medija.
Salaj pojašnjava da Srbija ostaje svrstana u kategoriju zemalja sa “teškom” situacijom, kao i da je pretposlednja po rangu 40 zemalja u zoni EU-Balkana.
<h2>Porast napada na novinare u Srbiji</h2>
Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenjuje da je broj napada na novinare tokom 2025. veći u odnosu na isti period prošle godine, dodaje se i da je položaj novinara u Srbiji “težak”.&nbsp;
Tokom ove godine zabeleženi su brojni napadi na novinare prilikom izveštavanja, a novinari su se, prilikom protesta koji se dešavaju širom Srbije prethodnih meseci, susreli sa brojnim poteškoćama tokom rada.&nbsp;
Od početka godine do danas <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/uns-tezak-polozaj-novinara-u-srbiji-pravosude-decenijama-nemocno-da-kazni-ubice-novinara">UNS je zabeležio 51 slučaj ugrožavanja novinara</a>, devet više nego u istom periodu prošle godine. U četiri meseca ove godine bilo je osam fizičkih napada na novinare, čak sedam više nego u istom periodu prošle godine", piše u Proglasu.
Novinara Insajder televizije Stefana Miljuša napao je juče, 1. maja, tokom izveštavanja sa Trga Nikole Pašića, nepoznati muškarac. Napadač ga je, prilikom pokušaja da mu oduzme telefon kojim ih je snimao, udario dva puta. Redakcija Insajdera taj napad prijavila je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Takođe, podsetimo, nedavno su, na gotovo istom mestu, <a href="https://www.insajder.net/teme/ljudi-preteceg-izgleda-ekipi-insajdera-zabranili-ulaz-u-pionirski-park-iz-belih-satora-porucuju-mi-smo-ovde-zbog-onih-tamo-video">novinarki Insajdera Ireni Stević na ulazu u Pionirski park nepoznati muškarci zabranili ulazak</a>. Dok su policajci na licu mesta tvrdili da je ulaz slobodan, ali nisu mogli da kažu ko su muškarci u crnom.
Taj napad prilikom izveštavanja sa jučerašnjih skupova nije bio izolovani slučaj. Tokom izveštavanja sa odlaska građana iz Novog Sada na Narodni Sabor u Beogradu, Zamenik glavnog urednika portala 021 <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/strika-za-insajder-snimao-sam-incident-napali-su-me-na-putu-ka-skupu-u-beogradu">Zoran Strika fizički je napadnut</a>, prilikom pokušaja snimanja incidenta na keju.&nbsp;
Ranije, u februaru, novinarki Televizije N1 Kseniji Pavkov upućene su pretnje i uvrede tokom izveštavanja iz Sremske Mitrovice gde je održan skup Srpske napredne stranke povodom Dana državnosti i Sretenja. Kako je tada objasnila, “osim psovki i povika, mogle su se čuti i pretnje”.
Iako bi novinarima trebalo da bude garantovana bezbednost tokom izveštavanja, sudeći po nizu koji se nastavlja, napadi na njih nisu izuzetak pravilu, već “novi standard”.&nbsp;
U toku ove godine, UNS je zabeležio i više slučajeva ometanja u radu, nego u istom periodu prošle godine, a zabeležena su i tri slučaja hapšenja novinara, dok, kako se navodi, takvih situacija nije bilo u 2024. Oni traže da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima, kao i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost.
<h2>Ubistva novinara u Srbiji prate nerazjašnjene okolnosti i prikrivanje dokaza</h2>
Fizički i verbalni napadi na novinare sa kojima se medijski radnici neretko suočavaju, su trenutna slika stanja u zemlji po pitanju slobode medija i bezbednosti novinara. Pravosuđe, čini se, &nbsp;selektivno reaguje na ovakve slučajeve, a UNS navodi da srpsko pravosuđe “i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalagodavce”.
"Ni posle više decenija još uvek nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice <a href="https://www.insajder.net/teme/epilog-ubistva-slavka-curuvije-ubica-nema-kaznjen-policajac-koji-je-vodio-istragu-novinari-se-targetiraju-oslobodeni-podnose-tuzbe-video">novinara Slavka Ćuruvije</a> i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tok-o-stavu-predsednika-uns-a-nema-dokaza-da-je-pantica-ubila-organizovana-kriminalna-grupa">Milana Pantića</a>, niti rasvetljene okolnosti smrti <a href="https://www.insajder.net/teme/trideset-i-jedna-godina-od-smrti-novinarke-radislave-dade-vujasinovic-video">Dade Vujasinović</a>, kao ni ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine (...) UNS traži da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost", piše u Proglasu.
Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije ostalo je nerešeno, a ubice nekažnjene. Optužnica se čekala 15, a pravosnažna presuda 25 godina. Istražujući slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, Insajder je za dve decenije otkrio brojne dokaze o tome kako deo državnog sistema radi protiv tog istog sistema i kako istrage zločina koje vode do vrata Državne bezbednosti, počinju ali se i završavaju prikrivanjem dokaza, uništavanjem tragova i opstrukcijama.
Novinarka lista "Duga" Radislava Dada Vujasinović umrla 1994. godine u svom stanu na Novom Beogradu. Trideset jednu godinu kasnije slučaj njene sumnjive smrti i dalje je nerazjašnjen - nije utvrđeno da li je bilo u pitanju ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj, a prošle godine nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva u predmetu koji nikada nije ni izašao iz faze predistražnog postupka.
Prošle godine u Tužilaštvu za organizovani kriminal rečeno je da, u slučaju ubistva novinara iz Jagodine Milana Pantića, nema dokaza a ni podataka "na osnovu kojih bi se moglo zaključiti" da je to krivično delo izvršila organizovana kriminalna grupa. Pantić je pisao o korupciji i zloupotrebama u Pomoravlju, kao i o slučajevima privatizacije tamošnje cementare i pivare, ubijen je 2001. Godine udarcima s leđa u glavu, ispred svoje zgrade u Jagodini.&nbsp;
U saopštenju ANEM-a navodi se da je Apelacioni sud doneo oslobađajuću odluku za četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, posle dve prvostepeno osuđujuće odluke na ukupno 100 godina zatvora, nakon 15 godina istrage i devet godina suđenja.
“Tužilaštvo za organizovani kriminal je, po drugi put, odbilo da preuzme istragu ubistva novinara Milana Pantića, čime se praktično minimiziraju mogućnosti da ovo ubistvo bude razrešeno, ni 24 godine nakon što je počinjeno. Ove godine navršilo se i 30 godina od smrti Dade Vujasinović. Udruženje novinara Srbije navelo je da je nastupila apsolutna zastara za rešavanje ovog slučaja. Navršeno je i 18 godina od pokušaja atentata na novinara Dejana Anastasijevića, bez nastavka istrage i kazne za počinioce” navodi se u saopštenju ANEM-a..
Društvo u kojem se “normalizuju” napadi na novinare stvara atmosferu u kojoj se medijski radnici ne osećaju bezbedno, ali i atmosferu u kojoj je nepredvidiv sledeći korak i potencijalni progres napada. Izostanak odgovora pravosudnih organa na incidente, ali i nerazrešena ubistva novinara šalju poruku javnosti o odnosu prema zaštiti medijskih radnika, ali i ophođenu prema slučajevima u kojima se i decenijama kasnije traže počinioci.
<h2>3. i 4. maj 2023. u Srbiji ostali upamćeni po dva masovna ubistva; Neprofesionalno izveštavanje na Svetski dan slobode medija</h2>
Svetski dan slobode medija širom sveta obeležava se 3. maja, na dan kada se pre dve godine desilo masovno ubistvo u OŠ Vladislav Ribnikar, a samo dan kasnije iste godine i ubistva u Duboni i Malom Orašju.
Predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić tada je naveo da su “<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/svetski-dan-slobode-medija-povod-rasprave-o-eticnosti-objektivnosti-slobodi-i-bezbednosti-novinara">predstavnici institucija, svojim često pogrešnim istupima, ili odsustvom informacija, stvarali prostor za greške koje su se pojavljivale u medijima</a>. Dok su mediji, u trci za publiku, često kršili postulate profesije, kodeks, a neretko, i zakone, na šta je, kako kaže REM ostao pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima”.
Tog dana, kao i u periodu koji je usledio, mediji su često podlegali senzacionalizmu i objavljivanju neproverenih informacija. Izveštavanje u kriznim situacijama koje nije profesionalno i dosledno Kodeksu novinara Srbije, može izazvati nepovratnu štetu po više strana. Kako povredu ugleda i časti žrtve, tako i neosetljivim objavljivanjem informacija izazvati traumu bliskom krugu osoba koje su stradale. Pored toga, u takvim slučajevima, nemarnim objavljivanjem vesti, neproverenim informacijama, nesavesnim i neetičkim izveštavanjem, kao i trkom za publicitet mediji mogu izazvati i širenje panike.
<h2>Sloboda medija ugrožena na globalnom nivou: Autoritarizam i ekonomski pritisak pretnja po nezavisno novinarstvo</h2>
Sloboda medija nije ugrožena samo u Srbiji, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/reporteri-bez-granica-srbija-96-na-listi-po-indeksu-slobode-medija">već se u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica globalno stanje slobode medija prvi put klasifikuje kao “teška situacija”</a>. Pored vidljivih fizičkih napada na novinare, ekonomski pritisak je takođe jedan od faktora koji utiče na medijsku slobodu. Kako je objavio RSF ekonomski indikator na Indeksu slobode medija je na “ nezabeleženom, kritičnom nivou, jer je njegov pad nastavljen 2025. godine”.
Uprkos tome što je ekonomski pritisak “nevidljiv”, ima veliki uticaj na uređivačku politiku medija i slobodu plasiranog sadržaja. Koncentracija vlasništva, pritisak oglašivača i finansijski centri moći su jedan od glavnih delova ovog problema, prema izveštaju RSF. Kako je objašnjeno “RSF Indeksa jasno pokazuju da su mediji danas uhvaćeni između očuvanja uredničke nezavisnosti i obezbeđivanja ekonomskog opstanka”. &nbsp;
Urednica RSF Bokande ocenila je da “Medijska ekonomija mora hitno biti vraćena u stanje koje je pogodno za novinarstvo i obezbeđuje proizvodnju pouzdanih informacija, što je inherentno skupo”.
Da ekonomski pritisak svakako nije jedini faktor koji utiče na slobodu medija i njihovu nezavisnost svedoči i godišnji izveštaj Unije za građanske slobode za Evropu u kojem se poručuje da se “sloboda medija, koja je prva linija odbrane od autoritarizma, raspada širom Evrope”.
U izveštaju se navodi da vlade sve više utiču na medije tako što usmeravaju javne finansije u njima prijateljski nastrojene medije i koriste javne servise kao komunikacioni alat.
Takođe, dodaje se da se “novinari suočavaju sa raširenim pretnjama i nasiljem, novinarke su nesrazmerno meta a netransparentno vlasništvo u medijima ograničava pluralizam”. Navodi se i da &nbsp;javni službenici često uskraćuju pristup javnim informacijama dodatno ograničavajući transparentnost.
Kako se ocenjuje u izveštaju, promene kod medijskih sloboda pokazatelj i istovremeno pokretač u oblasti vladavine prava, a da se to najbolje vidi u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Dalje se navodi da Slovačka sada sledi mađarski "autokratski priručnik", dok su Poljska i Slovenija uložile značajne napore u obnovu medijske nezavisnosti i smanjenje političkog mešanja. Dodaje se da su u Mađarskoj javni mediji potpuno pod kontrolom vlade i deluju kao “mikrofon vlasti”, a istovremeno su izmene zakona u Slovačkoj dodatno smanjile zaštite koje su obezbeđivale nezavisnost medija.
Pojašnjavaju da netransparentno finansiranje i politička kontrola nad uprava stvaraju “ranjivost na politički uticaj” čak i u, kako navode, manje problematičnim zemljama poput Grčke, Hrvatske, Malte, Bugarske i Italije.
Širom EU, piše dalje, vlade su nastavile da “vrše uticaj kroz nejasnu raspodelu sredstava za oglašavanje”, pri čemu se u zemljama poput Bugarske, Hrvatske, Grčke, Mađarske, Malte, Slovenije i Španije “favorizuju provladini mediji”. Takođe, kažu da je ozbiljan razlog za zabrinutost je i velika koncentracija medijskog vlasništva, posebno u Hrvatskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Malti, Holandiji, Sloveniji, Španiji i Švedskoj.
EMFA inače predviđa javno dostupne baze podataka koje obezbeđuju transparentnost vlasništva ali mnoge članice EU tek treba da ih uspostave.
Upozorava se i da su širom Evrope novinari suočeni sa sve većim opasnostima, posebno novinarke, i to u Bugarskoj, Italiji, Slovačkoj i Švedskoj. Zabrinutost izaziva i upotreba špijunskih softvera protiv novinara, naročito prognanih iz Rusije ili Belorusije, kao i nasilje prema novinarima, posebno na demonstracijama.
Širom Evrope sve više se koriste strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) kako bi se ućutkali novinari, aktivisti i javnost.
Da li je predstojeće obeležavanje Svetskog dana slobode medija formalnost? Ko u toj trci pobeđuje? Vlasti u zemljama u kojima pokušavaju da priguše tu slobodu ili mediji koji nastoje da se trenutno stanje promeni?
&nbsp;Izvor: Insajder/Beta/FoNet

Obeležavanje bez slobode: Šta znači Svetski dan slobode medija u Srbiji?

Svaka strana je prihvatila da "osigura bezbednost plovidbe, isključi upotrebu sile i spreči upotrebu komercijalnih plovila u vojne svrhe u Crnom moru", navela je Bela kuća. 
 
SAD se obavezuju, u pogledu Ukrajine, da će "podržati napore za razmenu zarobljenika, oslobađanje civila i povratak prisilno raseljene ukrajinske dece". 
 
Rusija koja je na meti sankcija, može da računa na podršku Bele kuće da "dobije pristup svetskom tržištu radi izvoza poljoprivrednih proizvoda i đubriva, smanji troškove pomorskog osiguranja i poboljša pristup lukama i sistemima plaćanja za te transakcije". 
 
Tokom razgovora, SAD su "ponovile da predsednik Donald Tramp zaista želi da se okončaju ubistva na obe strane" u Ukrajini. 
 
Vašington će "nastaviti da organizuje pregovore između dve strane kako bi se našao miran ishod", piše u oba saopštenja. 
 
S druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je danas izjavio da su delegacije Rusije i SAD imale samo "tehničke konsultacije" u Rijadu i da rezultat pregovora neće biti objavljen, mada je pre tih sastanaka bilo najavljeno izdavanje zajedničkog saopštenja.
Izvor: Beta

Bela kuća: SAD i Rusija će prekinuti neprijateljstva na Crnom moru

O tome da li je ovo najveća prekretnica u međunarodnim odnosima posle drugog svetskog rata, sagovornik Insajdera kaže.
“Ovo je sad jedno novo razdoblje, Amerika pod Trampom shvata da gubi na konkurentnosti. U odnosnu na Kinu, Amerika se reorganizuje i mora svoje prioritete da promeni. To će naravno dovesti do toga da ćemo se mi u Evropi morati da se prilagođavamo, s obzirom na to ćemo morati više da brinemo za svoju bezbednost i plaćati za istu. Moramo konačno odrasti, biti punoletni, dosad smo se ponašali kao štićenici, a moramo početi razmišljati kao odrasle osobe, kao partneri.”&nbsp;
&nbsp;O problemima u Evropi, Kovač kaže da se mnogo priča a malo radi.
“Puno se pričalo, malo se radilo i to na kraju krajeva vidimo. Ono što je po meni problem u Evropi, &nbsp;je da naši partneri u zapadnoj Evropi nemaju svoju bezbednost bez Amerikanaca. Ako pitate Poljake, možete li vi zamisliti svoju bezbednost bez Amerikanaca, reći će ne. Ako pitate Britance, koji nisu Arapi, oni su vezani. Kada je reč o &nbsp;nuklearnom štitu, vezani su sa Amerikancima. Francuzi to mogu zamisliti. Oni više nemaju NATO na svojoj teritoriji. Nemci to isto teško mogu zamisliti. Prema tome, puno se govori, a u praksi je to teško zamislivo. Jedini način da dođe do osamostaljenja Evrope, što sam ja govorio više puta u hrvatskoj javnosti, je “noga u zadnjicu”. Da dobijemo nogu u zadnjicu od gospodina Trampa, da nas on prisili da se osamostalimo i da počnemo da brinemo o svojoj sigurnosti” napominje bivši šef hrvatske diplomatije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DZXTLu5yZonE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Kovač smatra da trenutnu krizu i rat Rusije protiv Ukrajine treba iskoristiti za obustavu istog i pobrinuti se da svi poštuju tu odluku.
“To je šansa za nas da se uhvatimo za plan gospodina Trampa za prekid vatre, da kažemo napokon treba prekinuti sa ratom u Ukrajini i mi ćemo onda kao Evropljani pomoći da se osigura prekid vatre, da dođe do primirja koje će se poštovati, a ne da bežimo od toga. Znači, nekakvi planovi se osmišljavaju u Londonu, u Parizu, a onda se oni nude Amerikancima, koji će ih blagosloviti, ili ih neće blagosloviti. To je neozbiljno. Treba imati pravi evropski plan i ja se nadam da ću ga videti” ističe Miro Kovač.
Pošto je Hrvatska članica Evropske unije i NATO-a i nalazi se u strateški važnoj poziciji, bivši šef hrvatske diplomatije smatra da se Hrvatska treba reorganizovati i što je više moguće osamostaliti.
“Što se tiče Hrvatske, i ona se mora reorganizovati. Znači ako se Amerika reorganizuje, to znači i reorganizacija Evrope, što znači i reorganizacija Hrvatske. Hrvatska mora biti na planu energetike i prehrambene industrije samostalnija, a na planu odbrane mora biti snažnija. To je s jedne strane što treba činiti, dok s druge strane, ove manje države se ignorišu. Šta to znači? Mi moramo u Srednjoj i Istočnoj Evropi, da sarađujemo. Ove manje države moraju sarađivati da ne bi na kraju izvisile. Videli ste, kad dođe do velikih tektonskih poremećaja, svako gleda samo sebe. Tako moramo i mi gledati sebe, znajući da nismo velika država i da moramo sebe jačati, ali u onoj meri u kojoj je to moguće, na pametan način, koordinirati svoje politike sa zemljama u susedstvu, konkretno u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi” zaključuje Kovač.
Izvor: Insjader

Miro Kovač za Insajder: Evropa mora da odraste i preuzme odgovornost za svoju bezbednost (VIDEO)

U tekstu na portalu "Javniservis.net" Matić je istakao da je zbog teških optužbi iz izveštaja Amnesti internešenela veoma važno, u najkraćem mogućem roku, pokrenuti transparentan proces proveravanja činjenica iz te ubedljive analize.&nbsp;
Pošto je Vlada Norveške učestvovala u nabavci ovog alata, Matić je dodao da veruje da bi relevantne institucije te zemlje, koja je jedan od najvećih donatora države Srbije, ali i zemlja sa najvišim standardima slobode govora, medija i novinara, trebalo da, uz saglasnost institucija Srbije, veštače sve mobilne uređaje za koje laboratorija Amnesti Internešenela tvrdi da su manipulisani, uz pomoć alata čiju su nabavku finansirali. &nbsp;
Matić je naveo da je siguran da nije teško napraviti mešoviti tim stručnjaka iz ove oblasti koji će, posle forenzičkog superveštačenja, izneti svoje nalaze i preporuke. &nbsp;
On je ukazao i na izjavu Jelene Sesar iz Amnesti Internešenela da su spremni da podrže/učestvuju u meta-analizi/super veštačenju, kao i da su već u razgovoru sa Selebrajt (Cellebrite) kompanijom da to urade direktno s njima u januaru, kao i sa veštacima iz nemačke vlade u Berlinu. &nbsp;
Prema Matićevim rečima, u međuvremenu institucije u Srbiji bi morale da sprovedu efikasne i brze istrage po postojećim krivičnim prijavama, kao i po onim koje će uslediti ovih dana, a koje je najavilo deset organizacija civilnog društva.&nbsp;
"Novinari u Srbiji, pored svih problema sa kojima se suočavaju, sada svakako sa zebnjom upotrebljavaju svoje mobilne uređaje, uče nove protokole o bezbednim komunikacijama, suočavaju se sa razumljivim paranojama", rekao je Matić i dodao da je zbog toga važno da se što pre pronađe rešenje za utvrđivanje činjenica i odgovornosti i izvuku pouke i preporuke. &nbsp;
Amnesti je u izveštaju objavljenom 16. decembra naveo da su srpski zvaničnici instalirali špijunski softver na telefone desetina novinara i aktivista, pozivajući se na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su rekli da su bili hakovani poslednjih meseci.
Izvor: FoNet

Veran Matić: Neophodna brza istraga navoda o špijunskim softverima u telefonima novinara i aktivista

"Postoji snimak na kojem se vidi da avion na prilazu uleće u jato ptica i vidi se nešto nalik na eksploziju na jednom motoru. Međutim, savremeni avioni su napravljeni tako da bez problema mogu da lete sa jednim motorom, i to ne bi trebalo da predstavlja nikakvu veliku prepreku za njihov dalji let. Avion je neposredno posle toga proglasio 'mejdej' i sleteo u roku od pet minuta, ali po načinu kako je sleteo, vidimo da je očigledno imao mnogo više problema nego da je samo ostao bez jednog motora", kazao je Vučetić.&nbsp;
Vučetić je rekao da se na snimcima ne vidi da je avion podigao površine koje smanjuju brzinu - "flapsove" i "slotove", i da stajni trap nije izvučen.
"Vidimo da je došlo do problema sa hidraulikom. Kako je do toga došlo, to još ne znamo. Avion je u punoj brzini, bukvalno, uklizao na aerodromsku pistu. Ono što je još zbunjujuće je da je taj zid koji se nalazi na 300 metara od kraja piste, njemu tamo apsolutno nije bilo mesto. Pogotovo što je zid, kao što smo videli od armiranog betona", naveo je Vučetić.
Uvek kada se dese ovakve stvari, pogotovo ovako učestalo kao što je bilo ovog vikenda, digne se velika priča u medijima i građani se jako uznemirže.
"I dalje stoji da je avio-saobraćaj ubedljivo najbezbedniji vid saobraćaja. To nije samo gola statistika, da vam ja kaže da su to milijarde putnika koji prolaze kroz avio-saobraćaj. Protekle godine su, verovali ili ne, jedne od najbezbednijih u avio-saobraćaju", naglasio je Predrag Vučetić, urednik portala "Aero".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fr78gygfGwuw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder

Vučetić (Aero): Ne postoji potpuna zaštita aviona od udara ptica (VIDEO)

U saopšenju uprava Filološkog, Filozofskog i šest fakulteta prirodno-matematičke grupacije - Hemijskog, Fizičkog, Geografskog, Biološkog, Matematičkog i Fakulteta za fizičku hemiju navodi se da se u poslednjih nekoliko dana učestalo ugrožava bezbednost studenata sa fakulteta Univerziteta u Beogradu čije je sedište na Studentskom trgu.&nbsp;
Uprave su ukazale da se bezbednost ugrožava pozivanjem i slanjem poruka s nepoznatih brojeva, uz vređanje na polnoj osnovi, korišćenje nepristojnih reči i upućivanje direktnih pretnji.&nbsp;
"Pored toga, tokom organizovanja studenskih skupova u više navrata je uočeno da nepoznata lica fotografišu pojedine studente ili čitave grupe studenata", navele su uprave fakulteta.&nbsp;
Dodaje se da su studenti izrazili zabrinutost i bojazan za svoju ličnu i opštu bezbednost i spremni su da iz tog razloga podnesu zvanične prijave nadležnim organima.&nbsp;
"Uprave svih fakulteta sa sedištem na Studentskom trgu smatraju da je slobodno izražavanje mišljenja osnovno ljudsko pravo. Stoga odlučno tražimo od nadležnih organa Srbije da identifikuju, privedu i procesuiraju lica koja ugrožavaju bezbednost studenata", navedeno je u saopštenju.&nbsp;
Izvor: FoNet&nbsp;

Bezbednost