Istragu je inicirala Komisija za zločine protiv poljskog naroda iz Krakova, a odnosi se na komentare koje je Braun izrekao tokom intervjua na radiju Vnet 10. jula, prenosi Politiko.
Kako je navedeno iz tužilaštva, on je javno negirao genocid koji su izvršili nacisti u Aušvicu između 1941. i 1944, a posebno ubistva Jevreja i drugih žrtava u gasnim komorama.
Oko 1,1 milion ljudi ubijeno je u tom logoru, podsetio je Politiko.
Slučaj protiv Brauna odnosi se na član 55 poljskog Akta o instituciji nacionalnog sećanja, na osnovu kojeg je negiranje Holokausta prestup za koji se može izreći kazna do tri godine zatvora.
Istraga je usledila nakon tužbi više institucija i istaknutih ličnosti, uključujući i direktora Nacionalnog muzeja Aušvic, Pjotra Civinskog.
U intervjuu na radiju, Braun je nazvao gasne komore u Aušvicu „falsifikatom“ i optužio Nacionalni muzej Aušvic da „ometa istraživanja“ i promoviše „pseudoistorijski narativ“.
Voditelj intervjua Lukaš Jankovski u tom trenutku je prekinuo razgovor, rekavši da je Braun „otišao predaleko“.
Braun je ove izjave dao dok je prisustvovao ceremoniji u selu Jedvabne, gde je obeležena godišnjica pogroma iz 1941. u kojem su lokalni Poljaci, pod nemačkim nadzorom, ubili preko 340 Jevreja.
Braun i drugi poljski nacionalisti odbacuju takve istorijske nalaze.
On je i ranije izazivao incidente i u jednom od njih prekinuo memorijalnu ceremoniju povodom Holokausta u poljskom parlamentu, podsetio je Politiko.
Braun se kandidovao za predsednika na izborima održanim u maju i osvojio 6,34 odsto glasova.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Poljski tužioci pokrenuli istragu protiv poslanika zbog negiranja zločina u Aušvicu

“Zapravo je planirao da u februaru 1959. otputuje u Zapadnu Nemačku i podneo je svu neophodnu papirologiju argentinskoj policiji. Kada smo razgovarali sa istoričarima, uvek su govorili da je on bio tamo 1959. Čak je i njegov bivši vozač iz Aušvica svedočio, da je te godine video Mengelea u Nemačkoj, u Ginzburgu, njegovom rodnom gradu. Ali, sve su to bile glasine, znate, a sada, sa ovim policijskim dosijeom, postoji nešto više od toga. Postoje dokazi da je zaista podneo potrebnu papirologiju da bi došao u Zapadnu Nemačku. Dakle, ima više dokaza da je to zaista moglo da se desi, ali mi smo takođe podneli zahteve nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, a oni su rekli da ne znaju da je on tada stigao u Nemačku. Dakle, nema konačnog dokaza, ali je vrlo verovatno da je došao, da,” kaže za Insajder istraživački novinar Kristijan Bergman.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FbGgTd5UEeaw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Objašnjava da je tim novinara došao do saznanja da je policijski dosije o Mengelovom kretanju nestao 2002. godine iz argentinske federalne policije, a da se sada nalazi u vlasništvu privatnog kolekcionara. Autentičnost su potvrdili istoričari i drugi stručnjaci.
“Razgovarali smo sa stručnjacima, kao i sa kolekcionarom koji zapravo, sada, u suštini poseduje dosije. A naš utisak je da su u Argentini postojale određene bezbednosne snage koje su bile za, da kažemo, pro-desnu, pro-nacionalnu socijalističku ideologiju. I zapravo su u to vreme pomagali, možda i Mengeleu. Postojala je istraga na koju je Mengele dva puta upozoren, najverovatnije su to činile argentinske snage bezbednosti, pre nego što je pobegao u Paragvaj. Postoji duga istorija nedavanja određenih informacija, jer je argentinska policija, kao što smo takođe objasnili, bila pod uticajem nemačkih, ali i hrvatskih oficira koji su dolazili u Argentinu. I tako je došlo do razmene određenih ideologija i sistema vrednosti, pa se zato ne isključuje ni pomoć argentinske policije Mengeleu u vidu upozorenja.”
Osamdeset godina posle rata još se otkrivaju dokumenta i dokazi o stotinama nacista koji su izbegli pravdu. Važnost otkrivanja pune istine o tome na koji način i uz pomoć koga su počinioci nekih od najstrašnijih zločina uspeli da žive mirno - nemerljiva je.
”Mislim da je to opšte važno, posebno za zapadni svet, i posebno za Argentinu i Brazil. Ako pažljivo pogledate policijske fajlove, oni zapravo nisu tražili Mengelea. A toliko je papirologije koja ukazuje na to da su znali gde je. Znalo se da je pobegao u Paragvaj. Kao što je kasnije i Brazil u suštini znao da je on u zemlji. Oni su to znali od 1963-će, a živeo je tamo do 1979. Tako da su imali dosta vremena da ga pronađu i imali su sve informacije. Ali, izgleda da se nisu baš trudili. A onda se to dovodi u vezu sa širom perspektivom - da je borba protiv komunizma bila glavni pokretač svih zapadnih zemalja u to vreme, pa su određeni nacistički ratni zločinci poput Klausa Barbija radili za američke obaveštajne službe. I pomagali su kasnije jedni drugima u Južnoj Americi da se međusobno štite. U suštini, ono što možemo reći jeste da u to vreme potraga za nacističkim ratnim zločincima uopšte nije bila prioritet. I zato mislim da moramo da razmislimo o tome koliko smo mi, ili uopšte, koliko su naša društva snizila moralne standarde neproganjanja nacističkih ratnih zločinaca samo zato što bi mogli da budu od pomoći za, na primer, borbu protiv komunizma.”
Posle svega, postavlja se pitanje da li je ključ otkrivanja pune istine o nacistima posle rata, zapravo, u Južnoj Americi. Ali, sagovornik Insajdera novinar Kristijan Bergman naglašava da su i druge zemlje, uključujući Nemačku odgovorne za dokumentaciju, koja bi trebalo da bude dostupna javnosti. Ono što je po njemu doprinelo odluci da se objavljuje sve više dokumenata o begu i životu nacista posle Drugog svetskog rata je to, što “određeni ljudi više ne mogu biti povređeni” otkrivanjem dokumentacije.
“Dakle, možda je ovo šansa da razmišljamo o istoriji na drugom nivou, jer se sve više i više dokumenata pojavljuje, a sve je to u suštini samo mali deo slagalice o tome kako je izgledao taj deo istorije. Mislim da nećemo sve dobiti, to je sigurno, ali određeni delovi se pojavljuju i da, pomažu nam da shvatimo kako je tekla potraga za nacistima i kako su oni zapravo uspeli da pobegnu. Siguran sam da u Latinskoj Americi ima još nekih dokumenata. To je sigurno. Ali, s druge strane, imate datoteke o nemačkim ratnim zločincima koji su pobegli u Južnu Ameriku i još su zatvoreni u nemačkim arhivama. Dakle, Nemačka nema interes da pokaže da je tajna služba Zapadne Nemačke, BND, zapravo, uglavnom bila sastavljena od nacističkih kriminalaca koji su pomogli da i Mengele pobegne u Paragvaj. Mislim da ključevi tajni nisu samo u Južnoj Americi; ima ih tamo, ali ih ima i ovde u Nemačkoj,” kazao je novinar Kristijan Bergman.
Novinarka Tanja Vujisić

Novinar Kristijan Bergman: Mnogi nacisti izbegli pravdu, Zapadu to nije bio prioritet (VIDEO)

"Pitanje je osetljivo. S jedne strane tu je odluka međunarodnog suda, a sa druge meni je očigledno da predsednik ili premijer Izraela moraju da imaju puno pravo da se osećaju bezbedno kada posećuju bivši logor Aušvic", rekao je danas poljski premijer. 
&nbsp;
Tusk je pre nekoliko dana zato zatražio od ministara pravde i spoljnih poslova da pripreme posebnu deklaraciju poljske vlade koja uverava najviše predstavnike Izraela da će vlada Poljske garantovati njihov slobodan i bezbedan dolazak i učešće u komemoraciji žrtvama holokausta. 
 
Danas su poljski mediji javili da je predsednik Poljske Andžej Duda uputio premijeru Tusku pismo u kome traži da se uzmu u obzir vanredne okolnosti, odnosno 80. godišnjica oslobađanja koncentracionog logora Aušvic Birkenau i da se daju izraelskom premijeru garancije da neće biti uhapšen.
Netanhajuovo hapšenje traži Međunarodni krivični sud u Hagu, zbog optužbi za zločine protiv čovečanstva tokom napada Izraela na Gazu. 
 
Poljske vlasti očekivale su da će izraelsku delegaciju predvoditi neki od izraelskih ministara, najverovatnije prosvete.&nbsp;
Sam Muzej bivšeg nemačkog logora Aušvic Birkenau saopštio je da pozivnice izričito šalje samo preživelim logorašima, dok vlade zemalja preko ambasada samo obaveštava ako žele da pošalju državnu delegaciju. 
 
Ni ove godine takvo obaveštenje nije dobila Rusija zbog agresije na Ukrajinu, iako su vojnici Crvene armije 27. januara oslobodili taj nemački logor na jugu Poljske u kome je tokom Drugog svetskog rata stradalo oko 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja ali i Roma, , sovjetskih vojnih zarobljenika, Poljaka i drugih naroda Evrope.
Izvor: Beta

Poljska garantuje da neće uhapsiti Netanjahua ako dođe na godišnjicu u Aušvic