Kako se navodi u saopštenju, u optužnom predlogu <a href="https://insajder.net/prenosimo/suspendovana-policajka-katarina-petrovic-na-protestu-u-valjevu-moj-tata-i-danas-zna-da-kaze-deco-sve-se-pere-sem-obraza">Katarini Petrović </a>je stavljeno na teret da je 14. juna 2023. godine "neovlašćeno nepozvanom licu učinila dostupnim dokumenta koja su joj poverena i koja predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti ’poverljivo’“.
U optužnom predlogu se navodi i da je tog dana kao policijski službenik, za vreme dok je bila radno angažovana, pristupila informacionom sistemu MUP-a i podatke sa aplikacije "Dnevnik događaja“ prosledila &nbsp;putem društvene mreže Twitter na nalog poslanice Marinike Tepić.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DSN1s4NlptEI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Viši sud u Valjevu je u julu ove godine doneo oslobađajuću presudu, na koju je javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu podneo žalbu.
Međutim Apelacioni sud je zaključio da u postupanju Katarine Petrović 
"nema elemenata krivičnog dela“.
"Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da u postupanju okrivljene Katarine Petrović, koje je predmet optužnog predloga, nema elemenata krivičnog dela koje joj je stavljeno na teret, budući da se podaci koje je okrivljena dostavila, a koji se odnose na saobraćajnu nezgodu ne mogu smatrati tajnim podatkom u smislu Zakona o tajnosti podataka“, navodi se u saopštenju.&nbsp;
Dodaje se da dostavljeni podatak nije od strane nadležnog organa ni određen, ni označen kao tajni podatak sa određenim stepenom tajnosti, a što je neophodno da bi uopšte postojalo krivično delo koje je predmet optužbe.&nbsp;
"Dodatno, tokom postupka izvedenim dokazima na nesumnjiv način je utvrđeno da je javnost o predmetnoj saobraćajnoj nezgodi već bila obaveštena pre 14. juna 2023. godine (što je vreme koje je u optužnom aktu opredeljeno kao vreme izvršenja krivičnog dela za koje se okrivljena tereti)“, piše u saopštenju Apelacionog suda.
Kako se navodi, prema stavu suda, u konkretnom slučaju podaci o saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 6. marta 2023. godine oko 17.00 časova u Beogradu "ne mogu se smatrati podacima od interesa za Republiku Srbiju, koji, radi zaštite njenog interesa odnosno sprečavanja štete po interese Republike Srbije, moraju imati stepen tajnosti odnosno ne mogu imati svojstvo tajnog podatka i podatka od interesa za Republiku Srbiju, iz kog razloga oznaku tajnosti ( ni "poverljivo“ ni "interno“) nisu ni imali“.
Navodi se da postupanje Katarine Petrović može biti predmet vođenja disciplinskog postupka zbog povrede radne obaveze, ali ne i osnov krivičnopravne odgovornosti okrivljene, kako je to pravilno prvostepeni sud zaključio.
"Dakle, suprotno žalbenim navodima javnog tužioca, sud nije „oduzeo svaki dokazni kredibilitet“ predmetnoj Obaveznoj instrukciji, već je pravilno zaključio da je ona bez uticaja na odlučivanje u konkretnoj krivičnopravnoj stvari“, piše u saopštenju suda.
<h2>Katarina Petrović: Ovo mi je potvrda da sam radila sve kako treba</h2>
"Ovo mi je potvrda da sam radila sve kako treba i moja je bila ubeđenost u to, da u našim institucijima ipak postoje ljudi koji rade svoj posao, u skladu sa zakonom i u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjima. Ispred veća Apelacionog suda je bio ceo predmet i apsolutno sve u vezi sa mojim postupanjem. Tako da mi je ovo samo zaista ogromna podrška i prosto ne mogu baš da opišem kako se osećam. Iako sam se nadala ovakvom ishodu, opet mi je… presrećna sam", kaže Katarina Petrović za Insajder.
Na pitanje Insajdera da li bi opet uradila sve isto, Katarina kaže.&nbsp;
“Rekla bih prvo da se zaista ne kajem i uradila bih ponovo sve isto; jer prosto neko mora da ustane i da kaže da nešto nije u redu, a da je to na opštu korist svih nas. Znači to nema veze sa mojom ličnom promocijom, niti sa bilo čim od ovoga što mi se kasnije izdešavalo. Ali prosto ovo je bilo moj bunt, nešto što je izašlo iz mene gde sam kao čovek osetila potrebu da kažem da moramo da primenjujemo te zakone, kako ih primenjujemo prema svima ostalima, da važe za sve nas isto, i za mene i za sve ostale građane ove zemlje", rekla je u razgovoru za Insajder Katarina Petrović.
Podsećamo da je<a href="https://insajder.net/teme/apelacioni-sud-ukinuo-oslobadajucu-presudu-policajki-katarini-petrovic"> Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu Višeg suda u Valjevu</a> kojom je policajka Katarina Petrović oslobođena krivice za odavanje tajnih podataka u vezi sa istragom koja je vođena protiv Nikole Petrovića. 
 
Prethodno, policajka Katarina Petrović, 3. jula prošle godine, &nbsp;<a href="https://insajder.net/prenosimo/pritvor-do-30-dana-policijskoj-sluzbenici-koja-je-mariniki-tepic-dostavila-izvestaj-o-udesu-nikole-petrovica">uhapšena je zbog sumnje da je izvršila zloupotrebu službenog položaja time što je potpredsednici Stranke slobode i pravde Mariniki Tepić poslala informacije o udesu </a>koji je izazvao biznismen Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je prema policijskom izveštaju bio pod dejstvom droge i alkohola.
&nbsp;Novinarke Tanja Vujisić i Ana Đurić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Policajka Katarina Petrović za Insajder nakon oslobađajuće presude Apelacionog suda: Odluka suda znak da sam sve radila kako treba (VIDEO)

Ovaj sud je <a href="http://www.bg.ap.sud.rs/lt/articles/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/aktuelni-predmeti/organizovani-kriminal/ok-donete-odluke/">odbio kao neosnovanu žalbu Koluvijinog branioca </a>i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu, objavljeno je na sajtu tog suda. &nbsp;	
Od njega su privremeno oduzete katastarske parcele, voćnjaci, pašnjaci u Staroj Pazovi, plastenici, zgrade, hladnjače, kao i stan u Beogradu od 90 kvadrata. 	
Određeno je i da privremeno oduzimanje imovine traje najduže dok sud ne odluči o trajnom oduzimanju imovine, s tim što sud najmanje jednom godišnje po službenoj dužnosti preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. &nbsp;	
Oduzetom imovinom upravlja Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. 	
Koluviji se sudi za slučaj Jovanjica u predmetu u kome su nedavno <a href="https://insajder.net/teme/visi-sud-u-beogradu-spajaju-se-predmeti-jovanjica-1-i-jovanjica-2-qlab1f4g">objedinjena dva postupka ,</a> poznati kao <a href="https://insajder.net/prenosimo/optuzeni-u-jovanjica-1-i-jovanjica-2-konacno-na-jednoj-optuzenickoj-klupi-sud-odbio-ponudu-odbeglog-vujisica-da-se-vrati-u-srbiju-uz-uslov-da-se-protiv-njega-povuce-poternica">Jovanjica 1 i Jovanjica 2.</a>
Izvor: Tanjug/ Insjader

Prenosimo

Apelacioni sud potvrdio odluku o privremenom oduzimanju imovine Koluviji

Apelacioni sud u Beogradu<a href="https://insajder.net/prenosimo/novinaru-andreju-gnjotu-zakazano-rociste-27-avgusta-u-apelacionom-sudu"> zakazao je ročište</a> o "slučaju Gnjot" za danas nakon što se Gnjot žalio na rešenje Višeg suda da bude izručen Belorusiji. To je druga takva odluka Višeg suda, nakon što je Apelacioni sud prvu ukinuo početkom godine. Tužiteljka Aleksandra Grbović obraćajući se sudu predložila je da se žalbe odbrane odbiju, jer je kako navodi, Viši sud utvrdio da postoje svi pravni uslovi za njegovo izručenje. Osvrćući se na žalbu odbrane, u kojoj piše da „sud nije sa dovoljno dokaza potkrepio odluku o izručenju, odnosno da nisu prikazani dokazi koji ukazuju da postoje osnovi sumnje da je Gnjot &nbsp;krivično delo utaje poreza koje mu se stavlja na teret“, Grbović je rekla da to nije tačno i da je sve uredno potkrepljeno.&nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FuCwxkvdvRJk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Nakon tužiteljke, sudu se obratio Andrej Gnjot, negirao je optužbe za utaju poreza koje mu se stavljaju na teret i naveo da je proces protiv njega u Belorusiji politički motivisan. „Ako sam utajio 300.000 evra poreza onda to znači da sam zaradio milione, a ako sam milioner zašto bih dolazi o u Srbiju da snimam reklamu već bih bio u kazinima širom sveta“, rekao je Gnjot. Gnjot je uhapšen na beogradskom aerodromu krajem oktobra prošle godine po poternici Interpola koju je za njim izdala Belorusija zbog navoda o utaji poreza, a u Srbiju je doputovao kako bi snimio jednu reklamu. Andrej Gnjot je podsetio da po dolasku privreden i zatvoren u Centralnom zatvoru, gde je boravio dože od sedam meseci. „Sada sam u kućnom zatvoru. Zatvoren sam 23 od 24 sata, ali bolje je to nego da budem u Centralnom zatvoru. Međutim, da li je to dostojanstven život?“, upitao je Gnjot i pozvao sud da ne bude izručen „diktatoru Aleksandru Lukašenku“. On je dodao da očekuje pravdu i pozitivnu odluku suda kako bi mogao da ode svojoj kući, "koja u ovom trenutku nije Belorusija". "Pravda i istina su na mojoj strani, nemam šta da krijem", rekao je Gnjot, koji je zahvalio Srbima koji su uz njega. "Hvala što ste uz mene, ja sam uz vas i to je važno za sve, ovo je pitanje pravde", dodao je Gnjot. Advokat Andreja Gnjota, Žarko Eknić podsetio je da je Apelacioni sud, kada je prvi put ukinuo odluku Višeg suda o izručenju Gnjota, između ostalog, naložio da Sud odluku potkrepi dokazima beloruskog pravosuđa kojima se Gnjotu stavlja na teret da je utajio porez, ali da, kako kaže, sud to nije učinio jer nema dokaza. „Zato odbrana u žalbi osporava i navode tužiteljke da su ispunjeni svi uslovi, odnosno da postoje osnovi sumnje za ta krivična dela“, kaže Eknić. Advokat je naglasio da Viši sud nije razmatrao dokaze koje je Gnjot dostavio da mu u slučaju izručenja u Belorusiji preti trotura i eventualna smrt. Odbrana je navela da je sud morao to da razmatra, jer je izručenje zakonom zabranjeno ako osumnjičenom preti tortura ili nefer suđenje. Gnjot je sudu priložio peticije umetnika i vesti o međunarodnima akcijama kojima se traži da Gnjot bude oslobođen. Advokati su sudu priložili i dokument Interpola kojim je Interpol u međuvremenu ukinuo poternicu za Gnjotom, a na osnovu koje je uhapšen na beogradskom aerodromu. Advokat Filip Sofijanić po završetku današnjeg ročišta izjavio je da sud ima po zakonu rok do tri meseca da saopšti odluku, ali da smatra da će javnost odluku znati u naredne četiri nedelje. Kako je javio reporter Insajdera, na početku ročišta ispred Apelacionog suda bili su predstavnici Ruskog demokratskog društva u Srbiji koji su nosili transparente na kojima pozivaju da sud ne dozvoli izručenje Andreja Gnjota Belorusiji.&nbsp; Ispred zgrade suda je bio i Zoran Lutovac predsednik Demokratske stranke i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024082711084_16db4c0561fb71167868fd167ab40ef9f8287dac494b2524806e638c6e693a4d.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2024082711084_16db4c0561fb71167868fd167ab40ef9f8287dac494b2524806e638c6e693a4d" data-rendition-name="original" width="1800" height="1225" loading="lazy" alt="Andrej Gnjot"> <figcaption>Andrej Gnjot u Apelacionom sudu, foto: Insajder</figcaption> </figure>  Podsećamo, <a href="https://insajder.net/teme/novinar-andrej-gnjot-za-insajder-nadam-se-da-me-ministarka-pravde-srbije-nece-izruciti-belorusiji">Andrej Gnjot</a> je 2020. godine pobegao iz Belorusije na Tajland, jer je kritikovao režim i učestvovao u protestima posle predsedničkih izbora na kojima je pobedu proglasio autoritarni lider Aleksandar Lukašenko. Posle hapšenja na beogradskom aerodromu pri pokušaju ulaska u Srbiju, oktobra 2023. godine, Gnjot je u beogradskom Centralnom zatvoru proveo sedam meseci, da bi 5. juna 2024. bio prebačen u kućni pritvor. U beloruskim zatvorima je više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.&nbsp; <h2>Nikitin: Očekujemo da Apelacioni sud Gnjota pusti na slobodu</h2> Osnivač Ruskog demokratskog društva Pjotr Nikitin izjavio je da se od Apelacionog suda u Beogradu očekuje da beloruskog aktivistu Andreja Gnjota pusti na slobodu kako bi mogao da napusti Srbiju. “Gnjot je proveo sedam meseci u zatvoru i tri u kućnom pritvoru. Protest ispred Apelacionog suda nije vrsta pritiska na taj sud, već potez kojim se ističe da se od Suda očekuju pravda i pravo, koje Viši sud nije pokazao”, navodi Nikitin.&nbsp; "Verujem da će Apelacioni sud postupati drugačije, po pravdi, zakonu i ljudskosti, i oslobodoti Gnjota da napusti Srbiju u kojoj ne živi", ponovio je Nikitin. Nikitin je upozorio da je u Belorusiji od 2020. godine umrlo 25 opozicionara ili aktivista, što u zatvoru, što na drugim mestima na kojima su pronađeni mrtvi. Izvor: Insajder

Odluku o izručenju Gnjota, Apelacioni sud će objaviti u pisanom obliku (VIDEO)

Rebrača se teretila da je zloupotrebom Fonda za prevenciju raka dojke, zajedno sa saradnicama, protivpravno prisvojila više od 22 miliona dinara koje su uplaćivali građani i donatori.
Rebrača je obavezana da na ime pribavljene protivpravne imovinske koristi uplati u budžet Republike Srbije oko 22 i po miliona dinara. Protiv te presude dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u trećem stepenu.
Postupak protiv Katarine Rebrače i njene dve saradnice pokrenut je u aprilu 2010. godine - hapšenjem Rebrače koja je u pritvoru bila do oktobra te godine, posle čega je puštena da se brani sa slobode, uz oduzimanje pasoša i zabranu napuštanja boravišta koji su joj ukinuti u maju 2018, posle izricanja prvostepene presude. 
 
Podsećamo, presudom Višeg suda iz 2022. godine njih tri su bile oslobođene optužbi, međutim, Apelacioni sud je posle glavnog pretresa usvojio žalbu Višeg javnog tužilaštva, te preinačio presudu i osudio ih na zatvorske kazne. S obzirom na to da je prvostepena presuda bila oslobađajuća, a drugostepena osuđujuća, dozvoljene su žalbe na tu presudu trećem stepenu Apelacionog suda.
Vlasnica Fonda "Katarina Rebrača" je odbacila sve navode optužnice, tvrdeći da nije radila ništa nezakonito.
Izvor: Insajder

Posle 14 godina suđenja: Katarina Rebrača osuđena na dve godine i deset meseci zatvora