Sutrašnji izborisu 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata. Na glasačkom<a href="https://insajder.net/prenosimo/haris-obecava-kraj-rata-u-gazi-tramp-novo-zlatno-doba-amerike"> listiću građani biraju između </a>demokratskog kandidata Kamale Haris i kandidata republikanaca Donalda Trampa, a pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od 20. januara 2025. godine. Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer <a href="https://insajder.net/prenosimo/izbori-u-sad-ankete-pokazale-da-su-harisova-i-tramp-izjednaceni-u-micigenu-i-viskonsinu">predsednika ne biraju građani direktno</a>, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.&nbsp; Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove. Ukupno ima 538 elektora i on je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma - Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.&nbsp; Kritičari Elektorskog koledža ukazuju da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika. <h2>Rezultati izbora u realnom vremenu</h2> SAD nemaju centralnu izbornu komisiju - svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241104131156_6d3eeef8d05c6f96a7ddaec45c072b3ca323c7638be0fc7d9b3445793ef4fece.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20241104131156_6d3eeef8d05c6f96a7ddaec45c072b3ca323c7638be0fc7d9b3445793ef4fece" data-rendition-name="original" width="8640" height="5760" loading="lazy" alt="SAD izbori glasanje "> <figcaption>Prevremeno glasanje na izbornom mestu okruga Hamilton u Sinsinatiju, foto: Tanjug/AP Photo/Carolyn Kaster</figcaption> </figure>  Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore. Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou. Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi. Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.&nbsp; Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika. <h2>Trinaest država ima više vremenskih zona</h2> Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju. Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6.00 do 8.00 sati ujutru po lokalnom vremenu zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat. Birališta će, na primer, biti otvorena od 6.00 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džersiju, Misuriju i Njujorku.&nbsp; U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21.00 sat po lokalnom vremenu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024110414110_ad910066de2e5db3e08a015a57fe3d998fa64c9821fbcf30195e18e0d9674a6b.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024110414110_ad910066de2e5db3e08a015a57fe3d998fa64c9821fbcf30195e18e0d9674a6b" data-rendition-name="original" width="5184" height="3456" loading="lazy" alt="Glasački listić, izbori, SAD"> <figcaption>Glasački listić, foto: Tanjug/AP Photo/Gillian Flaccus, File</figcaption> </figure>  U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena.&nbsp; Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska. Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao neodlučne ili "sving" države. "Sving" države su Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada. <h2>Do sada glasalo 75 miliona glasača</h2> Više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD. To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal Aksios, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja. U američkoj državi Džordžiji već je glasalo više od četiri miliona birača, što je gotovo 80 odsto od ukupnog broja glasača u toj državi na predsedničkim izborima 2020. godine, prema podacima laboratorije za izbore Univerziteta Florida. Na ranim izborima u američkoj državi Severnoj Karolini do nedelje je glasalo više od 4,4 miliona birača, što je 80 odsto ukupnog broja glasača u toj državi na izborima 2020. godine. Oko 100 miliona ljudi glasalo je na ranim izborima u SAD, bilo lično ili putem pošte, 2020. godine. <h2>Biraju se novi članovi Kongresa</h2> Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa - doma u kojem se usvajaju zakoni. Bira se svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241031201048_f250e57294be774bb28ded1daa8676d63d2beac83088baf55695539fc79fab4b.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20241031201048_f250e57294be774bb28ded1daa8676d63d2beac83088baf55695539fc79fab4b" data-rendition-name="original" width="8499" height="4781" loading="lazy" alt="Izbori, SAD"> <figcaption>Izbori u SAD, foto: Tanjug/AP Photo/Jason Allen</figcaption> </figure>  Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. &nbsp;Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi. Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom. Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi. Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DtmE5c82fuZE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat. Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu. <h2>Tramp i Haris</h2> Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima. Bivši predsednik SAD <a href="https://insajder.net/prenosimo/tramp-se-nece-kandidovati-2028-ukoliko-izgubi-na-predsednickim-izborima-5-novembra">Donald Tramp</a> dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa. Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.&nbsp; <h2>Dve potpuno različite vizije SAD</h2> Tramp i Haris <a href="https://insajder.net/prenosimo/haris-obecava-kraj-rata-u-gazi-tramp-novo-zlatno-doba-amerike">nude dve potpuno različite vizije SAD</a>, počev od ekonomskih pitanja i i reproduktivnih prava do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete, piše Gardijan. Pristup Haris spoljnoj politici sličan je Bajdenovom, sa naglaskom na održavanju globalnih saveza SAD, posebno u NATO-u, kao i podršci Ukrajini i Izraelu. &nbsp;Tramp nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, a čak je nagovestio da bi se mogao povući iz drugih saveza. Takođe je više puta isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik SAD.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240920170924_decbd539473cc717bbc67ff860228ee788fac2ccbbdb38ffed99dcfe13209244.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20240920170924_decbd539473cc717bbc67ff860228ee788fac2ccbbdb38ffed99dcfe13209244" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Glasanje u SAD, Izbori"> <figcaption>Rano glasanje na predsedničkim izborima u Americi u Mineapolisu, foto: Tanjug/ AP Photo/Adam Bettcher</figcaption> </figure>  Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini prvog dana kada preuzme drugi mandat u Beloj kući, ali nije izneo detalje kako bi to mogao da postigne.&nbsp; Haris je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje inflacije, a uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću. Ona se takođe obavezala da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Haris takođe podržava Trampov predlog da se ukinu porezi na napojnice.&nbsp; Veći deo Trampovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove. &nbsp;Tramp je takođe bio veoma kritičan prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije. <h2>Jedna od ključnih tema - pravo na abortus</h2> Haris je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trampa za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama. Tramp je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na nivou SAD.&nbsp; Haris je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, Tramp i republikanci okrivljuju Bajdenovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike. &nbsp;Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD. Preliminarni rezultati izbora mogli bi da budu poznati već u sredu, 6. novembra, u zavisnosti od brzine brojanja glasova. Izvor: Tanjug/Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Građani SAD sutra biraju predsednika, članove Kongresa i Senata: Dve različite vizije države

U saopštenju se precizira da novi paket dodatne vojne pomoći obuhvata municiju za američko-norveške napredne raketne sisteme zemlja-vazduh (NASAMS), protivvazdušne rakete RIM-7 i "stinger", municiju za raketne sisteme HIMARS.
Navodi se da pomoć obuhvata i artiljerijsku municiju kalibra 155 i 105 milimetara, kao i kasetnu municiju, zatim protivtenkovsko oružje AT-4 i druge protivoklopne sisteme.
"SAD su posvećene podršci Ukrajini sa opremom koja joj je potrebna da ojača svoju poziciju na bojnom polju, odbrani svoju teritoriju i narod od brutalne agresije Kremlja i obezbedi pravedan i trajan mir. Kao što je (američki) predsednik (Džozef) Bajden jasno rekao: Sjedinjene Države i međunarodna koalicija koju smo okupili nastaviće da stoje uz Ukrajinu", poručuje se u saopštenju.
Izvor: Tanjug

Stejt department: SAD obezbedile hitnu vojnu pomoć Ukrajini od 425 miliona dolara

Ambasador Milan Trojanović rekao je za Radio slobodna Evropa (RSE) da među poginulima i povređenima u Libanu nema državljana Srbije. 
 
Trojanović je naveo da je u Ambasadi u Bejrutu registrovano oko 115 državljana Srbije i 50-60 članova njihovih užih porodica i da se ta lista ažurira svakog dana.
Prema njegovim rečima, Srbija prati reakciju i akcije zemalja sa većim brojem državljana u Libanu, poput Brazila, Turske, SAD i Francuske koje su savetovale svojim državljanima da dok je otvoren internacionalni aerodrom otputuju iz zemlje.
"To isto i mi savetujemo državljanima Srbije", rekao je Trojanović.
Dodao je da Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Ambasada Srbije u Bejrutu razmatraju mogućnost evakuacije.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je apelovalo na državljane Srbije u Libanu da se u slučaju potrebe jave Ambasadi u Bejrutu (+961 922 12 56, +9619221257 mail: <a href="https://beirut.dkp@gmail.com/">beirut.dkp@gmail.com</a>) i dostave svoje podatke, lokaciju, kontakt telefon, imena članova porodice, kako bi mogli da budu kontaktirani u slučaju daljeg pogoršanja bezbednosne situacije. 
 
Ministarstvo je 30. septembra preporučilo državljanima Srbije koji su u Libanu da napuste teritoriju te države zbog pogoršanja bezbednosne situacije.
Izvor: Beta&nbsp;

Ambasada: U Libanu nema poginulih ni povređenih građana Srbije, ponovljen poziv da napuste zemlju

"Naše institucije su u kontaktima sa tim zemljama, naša konzularna predstavništva i naši građani su bezbedni", rekao je Đurić za RTS.
On je kazao da za <a href="https://insajder.net/prenosimo/dve-ambasade-srbije-u-evropi-dobile-pretnje">pretnje upućene srpskim ambasadama</a>, osim osobe "koju su odabrali da vrši te pretnje", moraju da odgovaraju "i oni čija politika dovodi do toga" da se ekstremizam uvodi kao metod političkog pritiska.
"Terorizam je oduvek odraz nemoći i odraz svesti da se gubi tlo pod nogama. Nas ovo neće ni zaplašiti ni sprečiti u našem delovanju. Nećemo se povući pred terorom, naprotiv, ujedinićemo se", rekao je šef diplomatije Marko Đurić.
Izvor: Beta

Đurić: Pretnje dobila i Ambasada u Bernu, građani i konzularna predstavništva bezbedni

"U saradnji sa drugim evropskim bezbednosnim organima se radi na tome da se ove pretnje preduprede i otklone, ali ovo napominjem zbog toga što neko iz Prištine već godinama sistematski radi na stvaranju klime u kojoj je napad na sve što je srpsko prihvatljivo", rekao je ministar Đurić za TV Pink.&nbsp;
Ne želi da iznosi detalje bez konsultacije sa bezbednosnim organima jer, kako je rekao, ne želi da pogoršava poziciju, ali da može da kaže da su jutros <a href="https://insajder.net/teme/hapsenje-vehabija-i-crveni-nivo-pretnje-koliko-smo-bezbedni-posle-subotnjeg-teroristickog-napada-ispred-izraelske-ambasade-video">povišene mere bezbednosti</a> u delu naših diplomatsko - konzularnih predstavništava u Evropi.&nbsp;
"Identifikovan je najmanje jedan počinilac ovih pretnji. Samo, znate kako oni to rade, to je rukopis koji je već viđen osamdesetih i devedesetih godina. Oni izaberu lice koje, na primer, ima istoriju mentalnih problema, onda njega isture da bi to lice izbeglo pravnu odgovornost i ruku zakona, a u pozadini toga se često kriju organizovane grupe koje deluju sa političkom motivacijom", istakao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/duric-pratimo-situaciju-na-bliskom-istoku-gradani-da-izbegavaju-ratna-podrucja">ministar Marko Đurić</a>.
Izvor: Tanjug

Dve ambasade Srbije u Evropi dobile terorističke pretnje

"Kako je to pomoćnik državnog sekretara O'Brajen naveo u svom govoru u februaru 2024. godine: Postoji način da se razgovara o imovini tako što će se o tome govoriti u relevantnim institucijama, ali je polazna tačka i dalje jasna - imovina pripada državi", navodi se u saopštenju. 
U obraćanju Džejmsa O'Brajena iz februara ove godine, na koje se poziva ambasada, ističe se da je BiH Dejtonom zadržala ulogu u međunarodnim organizacijama i sporazumima.
"Godine 2001. BiH je potpisala Sporazum o pitanjima sukcesije bivše Socijalističke Federalne Republike Jugoslavije, kojeg je ratifikovala Parlamentarna skupština BiH i državnu imovinu pripisala Bosni i Hercegovini, a ne entitetima", rekao je tada O'Brajen. 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-gde-pise-da-imovina-pripada-centralnim-vlastima-bih-a-ne-entitetima">Vučić je danas naveo </a>da bi bilo "mnogo glupo" da se američka ambasada u odogovoru pozove na sporazum o sukcesiji, objasnivši da se sukcesijom regulišu prava i obaveze država članica nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, a ne kako će javna svojina ili javna imovina biti raspoređena unutar jedne od država članica nastale raspadom SFRJ.
Izvor: FoNet

Odgovor ambasade SAD u Sarajevu Vučiću: Imovina pripada državi

"Moramo se zajedno i kolektivno angažovati u ovim političkim izazovima. Posebno za Kosovo, pošto ja radim i živim ovde, imamo izazov za repozicioniranje odnosa sa Srbijom. I Kosovo mora da radi zajedno sa Srbijom da pogura agendu napred", kazao je Hovenijer tokom obračanja na Samitu Zapadnog Balkana 2024.
Dodao je da veliki broj američkih zvaničnika, uključujući njega, dosta vremena troše na potrebu da Kosovo i Srbija u potpunosti sprovedu obaveze koje su dobili kroz proces koji je omogućila EU.
"Zaključak ovog procesa mora biti uzajamno priznanje između dve zemlje, jer ništa manje od ovoga ne ispunjava viziju koju imamo za kompletnu, slobodnu, prosperitetnu i mirnu Evropu, posebno imajući u vidu moguću nestabilnost koja može da usledi", kazao je on.
Izvor: Tanjug