Vlada RS: Legitimisanje pratnje Viškovića pokušaj da se kriza prenese u sferu bezbednosti

Sud BiH je 17. maja raspisao centralnu poternicu za predsednikom RS Miloradom Dodikom, premijerom Radovanom Viškovićem i predsednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem jer se nisu odazvali pozivu na saslušanje Tužilaštva BiH "zbog napada na ustavni predak BiH".

Specijalne jedinice policije Distrikta Brčko je sinoć nameravala da uhapsi Viškovića, očekujući njegov prolazak sa službenom pratnjom, objavio je banjalučki portal Srpskainfo.

Kako je Insajder pisao, u predvorju 30. godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, političke tenzije u Bosni i Hercegovini su na najvišem nivou otkako je u američkoj bazi u Ohaju usaglašen mirovni sporazum. Gotovo da ne prođe dan, a da neko od ključnih političkih aktera u BiH ne da svoj doprinos produbljivanju krize, zbog čega je sve teže odgovoriti na pitanje – kuda sve to vodi?

Da stvari budu komplikovanije, politička kriza u Bosni i Hercegovini je srasla sa pitanjem krivične odgovornosti predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. U takvim okolnostima, gde bi eventualni gubitak vlasti najmoćnijeg čoveka u RS sasvim izvesno značio i zatvorsku kaznu, ulozi u političkoj krizi su značajno viši.  

Milorad Dodik je u febuaru ove godine pred Sudom BiH osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita. A osim zatvorske kazne, određena mu je i šestogodišnja zabrana vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske.  

U odgovoru na ovu presudu, skupština Republike Srpske je usvojila zakon kojim je predviđeno da pravosudni organi Bosne i Hercegovine neće imati nadležnost na teritoriji Republike Srpske. Po sistemu spojenih sudova, ova odluka je u Sarajevu inicirala novu istragu protiv Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsednika skupštine RS Nenada Stevandića zbog sumnje da su počinili krivično delo napad na ustavni poredak BiH. Paralelno, sud je trojici političara odredio pritvor, ali do sada nije imao mogućnost da tu odluku sprovede u delo.  

Do hapšenja, koje bi sasvim izvesno imalo dublje političke implikacije, najbliže je došlo 23. aprila kada je Dodik bio u Administrativnom centru RS u Istočnom Sarajevu. Tada su operativci Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) prišli zgradi u kojoj se nalazio Dodik, ali su nakon kratkog razgovora sa pripadnicima MUP-a RS koji su obezbeđivali Dodika od hapšenja odustali.  

Sud u BiH je imao nameru da poternicu za Dodikom internacionalizuje, ali je Interpol odbio da raspiše crvenu poternicu za njim. To ne znači da Dodik može slobodno da putuje gde god poželi, zato što su naknadno Nemačka i Austrija odlučile da mu zabrane ulazak u zemlju. Isti korak je pokušan i u Holandiji, ali je Vlada ove zemlje odbila da preduzme tu meru. Dodik i njemu bliske osobe se već duže vreme nalaze na listi sankcionisanih lica u SAD i Velikoj Britaniji.  

Za to vreme iz Sarajeva nastavljaju da stižu krivične prijave protiv Dodika. Poslednju je pre dva dana podneo potpredsednik Federacije BiH Igor Stojanović, a odnosi se na sumnju da je Dodik u govoru počinio krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje.  

Izvor: Beta, Insajder