<article>U izveštaju WMO i EU Službe za <a href="https://insajder.net/prenosimo/strucnjaci-upozoravaju-klimatske-promene-preopteretice-zdravstvo-sirom-sveta">klimatske promene</a> Kopernikus navodi se da ekstremne vrućine predstavljaju pretnju za zdravlje radnika na otvorenom, starijih ljudi i ljudi sa već postojećim oboljenjima, kao što su kardiovaskularna oboljenja ili dijabetes. Broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom povećao se za 30 odsto u poslednjih 20 godina, navedeno je u izveštaju, a prenosi Rojters. Dodaje se da je u Italiji u julu prošle godine, tokom toplotnog talasa koji je pogodio jug Evrope, zabeleženo sedam odsto više smrtnih slučajeva nego u tom mesecu kada nije bilo toplotnih talasa. U izveštaju se navodi da je glavni uzrok prošlogodišnjeg toplotnog talasa emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Tada je Španiju, Francusku, Italiju i Grčku zahvatio desetodnevni toplotni talas, a subjektivni osećaj temperature bio je i 46 stepeni Celzijusa.<h2>Crveni krst: Ekstremna vrućina sve veća pretnja u Srbiji</h2>Ekstremna vrućina je sve veća pretnja u Srbiji i širom sveta, a projekcije klimatskih promena sugerišu da se Srbija i Zapadni Balkan suočavaju sa velikom verovatnoćom daljeg porasta temperature, zajedno sa češćim i dužim periodima suše i požara, saopštio je Crveni krst Srbije povodom Dana planete Zemlje koji se obeležava danas.Prošla, 2023. godina bila je najtoplija godina od kad se obavljaju merenja, što se poklopilo i sa tropskim talasima na skoro svakom kontinentu. U prethodnoj deceniji (2014-2023) bilo je 10 najtoplijih godina, a naučnici očekuju da će temperature nastaviti da rastu. Periodi ekstremne vrućine sve su češći i intenzivniji, što dovodi do većeg broja smrtnih ishoda i češćih nesreća izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše i požari. Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2000. godine materijalna šteta nastala usled ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjena je na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto te procenjene štete. Iz Crvenog krsta upozoravaju da izlaganje visokim temperaturama može da izazove zdravstvene probleme. U cilju zaštite najranjivijih grupa, a to su deca do pet godina i starije osobe, Crveni krst Srbije preporučuje mere, među kojima su, ne izlagati se prekomernom suncu, posebno od 10 do 17 časova, rashlađivati prostorije u kojima se boravi, unositi dosta tečnosti, ne preskakti obroke, decu nikako ne ostavljate u kolima tokom toplotnog talasa. Osim osnovne zdravstvene i infrastrukturne zaštite od klimatskih promena, neophodno je raditi na edukativnim i informativnim aspektima zaštite i prilagođavanju klimatskim promenama. To se, pre svega, odnosi na primenu mera energetske efikasnosti u različitim sektorima i na različite načine, kao i promenu ukorenjenih loših navika koje direktno doprinose pogoršanju klimatskih promena. Izvor: Tanjug, FoNet</article>

U izveštaju WMO i EU Službe za <a href="https://insajder.net/prenosimo/strucnjaci-upozoravaju-klimatske-promene-preopteretice-zdravstvo-sirom-sveta">klimatske promene</a> Kopernikus navodi se da ekstremne vrućine predstavljaju pretnju za zdravlje radnika na otvorenom, starijih ljudi i ljudi sa već postojećim oboljenjima, kao što su kardiovaskularna oboljenja ili dijabetes.&nbsp;
Broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom povećao se za 30 odsto u poslednjih 20 godina, navedeno je u izveštaju, a prenosi Rojters.&nbsp;
Dodaje se da je u Italiji u julu prošle godine, tokom toplotnog talasa koji je pogodio jug Evrope, zabeleženo sedam odsto više smrtnih slučajeva nego u tom mesecu kada nije bilo toplotnih talasa.&nbsp;
U izveštaju se navodi da je glavni uzrok prošlogodišnjeg toplotnog talasa emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.&nbsp;
Tada je Španiju, Francusku, Italiju i Grčku zahvatio desetodnevni toplotni talas, a subjektivni osećaj temperature bio je i 46 stepeni Celzijusa.
<h2>Crveni krst: Ekstremna vrućina sve veća pretnja u Srbiji</h2>
Ekstremna vrućina je sve veća pretnja u Srbiji i širom sveta, a projekcije klimatskih promena sugerišu da se Srbija i Zapadni Balkan suočavaju sa velikom verovatnoćom daljeg porasta temperature, zajedno sa češćim i dužim periodima suše i požara, saopštio je Crveni krst Srbije povodom Dana planete Zemlje koji se obeležava danas.
Prošla, 2023. godina bila je najtoplija godina od kad se obavljaju merenja, što se poklopilo i sa tropskim talasima na skoro svakom kontinentu.&nbsp;
U prethodnoj deceniji (2014-2023) bilo je 10 najtoplijih godina, a naučnici očekuju da će temperature nastaviti da rastu.&nbsp;
Periodi ekstremne vrućine sve su češći i intenzivniji, što dovodi do većeg broja smrtnih ishoda i češćih nesreća izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše i požari.&nbsp;
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2000. godine materijalna šteta nastala usled ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjena je na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto te procenjene štete.&nbsp;
Iz Crvenog krsta upozoravaju da izlaganje visokim temperaturama može da izazove zdravstvene probleme.&nbsp;
U cilju zaštite najranjivijih grupa, a to su deca do pet godina i starije osobe, Crveni krst Srbije preporučuje mere, među kojima su, ne izlagati se prekomernom suncu, posebno od 10 do 17 časova, rashlađivati prostorije u kojima se boravi, unositi dosta tečnosti, ne preskakti obroke, decu nikako ne ostavljate u kolima tokom toplotnog talasa.&nbsp;
Osim osnovne zdravstvene i infrastrukturne zaštite od klimatskih promena, neophodno je raditi na edukativnim i informativnim aspektima zaštite i prilagođavanju klimatskim promenama.&nbsp;
To se, pre svega, odnosi na primenu mera energetske efikasnosti u različitim sektorima i na različite načine, kao i promenu ukorenjenih loših navika koje direktno doprinose pogoršanju klimatskih promena.&nbsp;
Izvor: Tanjug, FoNet

Prenosimo

Transparent sa protesta protiv klimatskih promena, foto: Markus Spiske/Unsplash

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Klimatske promene

Svetska meteorološka organizacija : Evropa se zbog klimatskih promena suočava sa ekstremnim vrućinama nepodnošljivim za ljudsko telo

Svetska meteorološka organizacija : Evropa se zbog klimatskih promena suočava sa ekstremnim vrućinama nepodnošljivim za ljudsko telo

Tagovi: