Premijer Riši Sunak osudio je akciju aktivista grupe Džast stop oil i nazvao je "sramotnim činom vandalizma".
Kod tog kamenog kruga starog 4.500 godina sutra će se okupiti hiljade ljudi na dan letnjeg solsticija, najduži dan u godini na severnoj hemisferi.
Spomenik na jugu Engleske deo je UNESCO-ove svetske baštine i jedno od najposećenijih turističkih mesta u Velikoj Britaniji.
Ustanova Englesko nasleđe, koja upravlja ovom lokacijom, saopštila je da je događaj "izuzetno uznemirujuć" i da kustosi ispituju štetu.
Aktivistička grupa napisala je na platformi Iks da je boja napravljena od kukuruznog škroba i da će se istopiti na kiši.
Džast stop oil jedna je od mnogih grupa u Engleskoj koje prekidaju važne događaje i hranom i bojom prskaju umetnička i kulturna dela i zaustavljaju saobraćaj kako bi skrenuli pažnju na pitanje globalnog zagrevanja.
Današnji čin, saopštili su, reakcija je na nedavni izborni manifest Laburističke partije.&nbsp;
Laburisti su rekli da ako pobede na izborima 4. jula, neće izdavati dalje dozvole za istraživanje nafte i gasa. Grupa podržava moratorijum, ali kaže da to nije dovoljno.
U saopštenju grupa je navela da laburisti, koji će prema anketama na narednim izborima osvojiti većinu, moraju da odu korak dalje i potpišu sporazum o postepenom ukidanju fosilnih goriva do 2030. godine.
Izvor: Beta/ AP

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Klimatski aktivisti uhapšeni zbog bacanja boje na Stounhendž

Meteorolozi su prognozirali da bi temperature u SAD mogle da pređu 38 stepeni Celzijusovih u sredu ili četvrtak, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).&nbsp;
Vatrogasci gase šumski požar severno od Los Anđelesa zbog kojeg su stotine ljudi bile primorane da napuste svoje domove.
Meteorolozi su prognozirali danas da će Velika jezera, dolina Ohaja i severoistok SAD biti najteže pogođeni toplotnim talasom tokom većeg dela ove sedmice, uz moguće rekordne temperature.
U Čikagu je u ponedeljak izmerena rekordna temperatura u tom gradu za 17. jun kada je izmereno oko 36 stepeni Celzijusovih.
Visoke temperature zabeležene su u ponedeljak i u Njujorku, Filadelfiji i Vašingtonu.
Upozorenje na visoke temperature na snazi je i u Kanadi, u provincijama Nju Brunsvik, Nova Škotska, Ontario i Kvebek.
U najvećem požaru u Kaliforniji od početka ove godine, koji je izbio tokom vikenda, do sada je izgoreo više od 15.000 hektara zemlje.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Više od 70 miliona stanovnika SAD i Kanade pod upozorenjem zbog visokih temperatura

Svetska meteorološka organizacija saopštila je danas da se očekuje da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/klimatska-sluzba-eu-prosli-mesec-najtopliji-maj-ikada-zabelezen">globalna srednja temperatura</a> blizu površine za svaku godinu od 2024. do 2028. biti između 1,1 i 1,9 stepeni Celzijusa viša nego na početku industrijske ere, prenosi AP. 	
Takođe je procenjeno da je 47 odsto sigurno da bi prosečna globalna temperatura tokom čitavog petogodišnjeg perioda mogla da pređe 1,5 C, što je povećanje u odnosu na nešto manje od šanse jedan prema tri predviđene za period između 2023. i 2027. 	
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je u današnjem govoru povodom Svetskog dana zaštite životne sredine citirao saopštenje organizacije, kako bi istakao zabrinutost zbog <a href="https://insajder.net/teme/borba-protiv-klimatskih-promena-srbija-kasni-sa-dokumentima-koji-predvidaju-smanjenje-emitovanja-stetnih-gasova-video">klimatskih promena</a>.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DfIkAMhDRBsM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Tanjug

UN: Globalna temperatura će porasti za više od 1,5 stepeni Celzijusa

Evropska služba za klimatske promene Kopernikus, globalno telo za praćenje svetskih temperatura, navela je prosečnu temperaturu vazduha na površini od 15,9 stepeni Celzijusa prošlog meseca, što je 1,52 stepeni više od procenjenog majskog proseka pre industrijskih vremena, prenosi AP.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš se u današnjem govoru povodom Svetskog dana zaštite životne sredne fokusitao da novi Kopernikov izveštaj, kako bi istakao zabrinutost zbog klimatskih promena.
''Naša planeta nam nešto govori, ali izgleda da ne slušamo. Vreme je da se pokrenemo i delujemo'', rekao je on na platformi X.
Izvor: Tanjug

Klimatska služba EU: Prošli mesec najtopliji maj ikada zabeležen

Članica "Riposte Alimentaire" (Food Response), grupe aktivista za zaštitu životne sredine i zaštitnika održive proizvodnje hrane, objavila je video snimak skrnavljenja Moneove slike na platformi Iks.&nbsp;
U videu je poručila da poster koji prekriva Moneovo delo pkazuje da nas "ova sumorna slika čeka, ako se ne pronađe alternativa", prenosi Gardijan.&nbsp;
Moneova slika iz 1873. godine, koja prikazuje ljude sa kišobranima kako šetaju poljem rascvetalih makova, nije bila zaštićena staklom.&nbsp;
Organizacija "Riposte Alimentaire" je preuzela odgovornost za nekoliko napada na umetnička dela u pokušaju da skrene pažnju na klimatsku krizu, uključujući polivanje supom Da Vinčijeve Mona Lize u Luvru i Moneove slike "Proleće" u Lionskom muzeju lepih umetnosti.
Prošlog meseca, aktivisti ove grupe izlepili su letke oko slike "Sloboda vodi narod" Ežena Delakroa u Luvru.
U aprilu su u muzeju Orse uhapšena dva pripadnika "Riposte Alimentaire" za koje se sumnja da su tamo pripremali akciju.
Izvor: Tanjug

Klimatska aktivistkinja oštetila Moneovu sliku u pariskom muzeju

U izveštaju WMO i EU Službe za <a href="https://insajder.net/prenosimo/strucnjaci-upozoravaju-klimatske-promene-preopteretice-zdravstvo-sirom-sveta">klimatske promene</a> Kopernikus navodi se da ekstremne vrućine predstavljaju pretnju za zdravlje radnika na otvorenom, starijih ljudi i ljudi sa već postojećim oboljenjima, kao što su kardiovaskularna oboljenja ili dijabetes.&nbsp;
Broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom povećao se za 30 odsto u poslednjih 20 godina, navedeno je u izveštaju, a prenosi Rojters.&nbsp;
Dodaje se da je u Italiji u julu prošle godine, tokom toplotnog talasa koji je pogodio jug Evrope, zabeleženo sedam odsto više smrtnih slučajeva nego u tom mesecu kada nije bilo toplotnih talasa.&nbsp;
U izveštaju se navodi da je glavni uzrok prošlogodišnjeg toplotnog talasa emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.&nbsp;
Tada je Španiju, Francusku, Italiju i Grčku zahvatio desetodnevni toplotni talas, a subjektivni osećaj temperature bio je i 46 stepeni Celzijusa.
<h2>Crveni krst: Ekstremna vrućina sve veća pretnja u Srbiji</h2>
Ekstremna vrućina je sve veća pretnja u Srbiji i širom sveta, a projekcije klimatskih promena sugerišu da se Srbija i Zapadni Balkan suočavaju sa velikom verovatnoćom daljeg porasta temperature, zajedno sa češćim i dužim periodima suše i požara, saopštio je Crveni krst Srbije povodom Dana planete Zemlje koji se obeležava danas.
Prošla, 2023. godina bila je najtoplija godina od kad se obavljaju merenja, što se poklopilo i sa tropskim talasima na skoro svakom kontinentu.&nbsp;
U prethodnoj deceniji (2014-2023) bilo je 10 najtoplijih godina, a naučnici očekuju da će temperature nastaviti da rastu.&nbsp;
Periodi ekstremne vrućine sve su češći i intenzivniji, što dovodi do većeg broja smrtnih ishoda i češćih nesreća izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše i požari.&nbsp;
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2000. godine materijalna šteta nastala usled ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjena je na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto te procenjene štete.&nbsp;
Iz Crvenog krsta upozoravaju da izlaganje visokim temperaturama može da izazove zdravstvene probleme.&nbsp;
U cilju zaštite najranjivijih grupa, a to su deca do pet godina i starije osobe, Crveni krst Srbije preporučuje mere, među kojima su, ne izlagati se prekomernom suncu, posebno od 10 do 17 časova, rashlađivati prostorije u kojima se boravi, unositi dosta tečnosti, ne preskakti obroke, decu nikako ne ostavljate u kolima tokom toplotnog talasa.&nbsp;
Osim osnovne zdravstvene i infrastrukturne zaštite od klimatskih promena, neophodno je raditi na edukativnim i informativnim aspektima zaštite i prilagođavanju klimatskim promenama.&nbsp;
To se, pre svega, odnosi na primenu mera energetske efikasnosti u različitim sektorima i na različite načine, kao i promenu ukorenjenih loših navika koje direktno doprinose pogoršanju klimatskih promena.&nbsp;
Izvor: Tanjug, FoNet

Svetska meteorološka organizacija : Evropa se zbog klimatskih promena suočava sa ekstremnim vrućinama nepodnošljivim za ljudsko telo

Stručnjaci upozoravaju da bi ovo mogao da postane najgori period izbeljivanja ikad zabeležen, prenosi <a href="https://edition.cnn.com/2024/04/15/climate/global-coral-reef-mass-bleaching-climate-hnk-intl/index.html">CNN</a>.
Izbeljivanje se dešava kada je koral "pod stresom" i pobeli jer je voda u kojoj živi prevruća, piše <a href="https://www.bbc.com/news/science-environment-68814016">BBC</a>.
Koral održava život u okeanu. Toplotni rekordi beleže se mesecima unazad, ali ovo je prvi globalni dokaz o tome kako ova epizoda utiče na život u moru.
Više od 54 odsto svetskih područja koralnih grebena doživelo je izbeljivanje u protekloj godini, što je zahvatilo najmanje 53 zemlje i teritorije uključujući velike delove Atlantskog okeana, Pacifika i Indijskog okeana, saopštile su NOAA i Međunarodna inicijativa za koralni greben (ICRI).
"Verovatnoća je da će ovaj događaj uskoro nadmašiti prethodni rekord od 56,1 odsto. Procenat područja grebena koja doživljavaju toplotni stres na nivou izbeljivanja povećava se za otprilike jedan odsto nedeljno", rekao je Derek Mancelo iz NOAA za CNN.
U protekloj godini, masovno izbeljivanje je potvrđeno u regionima koji uključuju Floridu i šire Karibe, Meksiko, Brazil, Australiju, južni Pacifik, Crveno more, Persijski zaliv, Indoneziju i Indijski okean, uključujući istočnu obalu Afrike i Sejšele.
Klimatske promene podižu temperaturu površine mora jer okeani apsorbuju gasove koji se zagrevaju kada sagorevamo naftu, ugalj i gas.
El Ninjo - prirodni klimatski događaj - takođe je doprineo toplijim temperaturama od prošlog juna, iako postoje znaci da sada slabi.
Izvor: CNN, BBC

Naučnici upozoravaju: Korali širom sveta postaju beli i umiru

Od juna 2023. godine, svakog meseca su beležene nove rekordne temperature za taj period godine. Istovremeno, površina svetskog mora najtoplija u istoriji, a antarktički morski led ponovo je dostigao ekstremno niske vrednosti.
"Temperature površine okeana u ekvatorijalnom Pacifiku jasno odražavaju fenomen El Ninjo. Ali temperature površine mora u drugim delovima planete bile su uporno i neobično visoke u poslednjih 10 meseci", objašnjava profesorka Ćeleste Saulo, generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije.
Zagrevanje okeana izazvalo je zabrinutost zbog masovnog izbeljivanja koralnih grebena, a zagrevanje takođe podiže globalni nivo mora i može dovesti do stvaranja uragana većeg intenziteta.
Temperature i dalje podiže pacifički vremenski događaj El Ninjo, ali klimatske promene uzrokovane ljudskim faktorom su i dalje najveći uzrok zagrevanja, navodi BBC.
"Gasovi staklene bašte koji zadržavaju toplotu su nedvosmisleno glavni krivac“, napomenula je Saulo.
Vrućine su naročito pogodile zapadnu Australiju, jugoistočnu Aziju, južnu Afriku i Južnu Ameriku.
Koncentracije ugljen-dioksida su na najvišem nivou u poslednjih najmanje dva miliona godina i ponovo su porasle na skoro rekordne nivoe tokom prošle godine.
El Ninjo će nastaviti da utiče na temperature i vremenske prilike u narednih nekoliko meseci, a temperature će opasti između aprila i juna, dok naučnici očekuje da hladnija faza La Ninja nastupi između juna i avgusta.
Izvor: Tanjug

Kopernikus: Prošli mesec najtopliji februar u modernim vremenima

"Ovo je najtopliji februar, tu nema dileme. Dosadašnji rekord srednje temperature za februar mesec bio je 9,1 stepen i zabeležen je 1966. godine. Ove godine će biti za neki stepen više. Ovo su temperature primerene kraju marta i početku aprila. Ali zato se desilo pre nekoliko godina da je april bio hladniji od marta", rekao je Todorović za Tanjug.&nbsp;
Todorović je rekao i da očekuje natprosečne temperature i u prvoj polovini marta koje će se kretati od 15 do 20 stepeni, a da će se temperature u uslovno rečeno hladnijim danima kretati od 10-12 stepeni što je, kako je istakao, iznad proseka za ovaj period godine.&nbsp;
Gledajući dosadašnji ritam vremenskih prilika tokom čitave zime, kako je naveo, nisu uočeni pokazatelji koji bi ukazali da će u narednom periodu nastupiti ozbiljno zahlađenja koje bi donelo snežne padavine u nižim predelima, pa čak i u planinskim predelima.&nbsp;
"Tek na visinama iznad 1.300-1.400 metara možemo očekivati sneg. U Beogradu je palo svega 10 odsto prosečnih mesečnih količina", rekao je Todorović.&nbsp;
Todorović je naveo da <a href="https://insajder.net/prenosimo/klimatske-promene-ugrozavaju-i-skijanje-kako-cemo-i-gde-skijati-u-narednim-decenijama">ne veruje u globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom</a>, jer kako je rekao, gledajući merne podatke 300 godina unazad postoje stalne varijacije, ali se suštinski ništa ne menja.&nbsp;
"Postoje stalne varijacije. Prosečna temperatura ide naviše za stepen do dva, pa posle 50 godina ide malo naniže", rekao je Todorović.&nbsp;
On je istakao da kada je Srbija u pitanju postoje podaci koji datiraju 170 godina unazad i da oni ne pokazuje suštinske promene.&nbsp;
"Pokazuje promene, porasta pa pad, ali kada uzmemo čitav niz, beleži se <a href="https://insajder.net/prenosimo/prvi-put-premasena-granica-zagrevanja-od-1-5-stepeni-za-godinu-dana">trend porasta temperature za 0,3 stepena na 100 godina</a>. Kada bismo uzeli poslednjih 30 godina taj trend bi iznosio nekih četiri ili pet stepeni na 100 godina, ali to nije merilo i nije dobar uzeti tako kratki niz", ocenio je Todorović.&nbsp;
Todorović navodi da je krajem 19. veka nastupio jedan uslovno rečeno hladni period, gledajući te srednje temperature.&nbsp;
"Do početka 20. veka bio je jedan topli period, sličan kao i ovih poslednjih 30-35 godina, sa sličnim ovim epizodama i ekstremima temperatura, a onda je krajem 50-tih pa do sredine 80-tih bio neki mali pad temperature", rekao je Todorović.&nbsp;
Todorović je pojasnio da se temperaturne promene u trajanju od nekoliko decenija u klimatologiji nazivaju "severno-atlanska višedecenijska oscilacija" i da one podrazumevau smene toplijeg i hladnijeg vremena u rasponu od nekoliko decenija.
Izvor: Tanjug

Meteorolog Nedeljko Todorović: Najtopliji februar od kada merimo temperature, u martu takođe iznad proseka

<a href="https://www.hidmet.gov.rs/data/klimatologija/ciril/2023.pdf">Kako navodi RHMZ u godišnjem biltenu</a>, tropske temperature bile su zabeležene u celoj Srbiji, čak i u onim sezonama kada su obično potpuno neočekivane. Leskovac i Beograd imali su najveći broj dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom koja je viša od 30 stepeni Celzijusa - čak 64, odnosno 57 takozvanih tropskih dana.
Poređenja radi, prosečni broj tropskih dana u Beogradu u toku godine je 45, ali i ta brojka se odnosi na "novi" referentni period od 1991. do 2020. godine, u kojem su već vidljive posledice klimatskih promena. Referentni prosek bi bio još manji ako bismo poredili sa ranijim decenijama.
<a href="https://insajder.net/teme/leto-2023-najtoplije-od-kako-postoje-merenja-klimatske-promene-i-vremenski-ekstremi-koji-postaju-nasa-stvarnost">Registrovan je i rekordan broj tropskih noći tokom godine</a> (kada minimalna dnevna temperatura ne pada ispod 20 °C), a najviše u Beogradu - čak 34 tropske noći u 2023. godini, osam više od tridesetogodišnjeg proseka. Za razliku od toplih ekstrema, broj mraznih i ledenih dana bio je na većini meteoroloških stanica u Srbiji rekordno mali. U pojedinim delovima Srbije dana sa jakim mrazom uopšte nije ni bilo.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/svetska-meteoroloska-organizacija-2023-godina-najtoplija-godina-od-kako-se-vrse-merenja">Godinu 2023</a>, koja je po meteorološkim merenjima bila najtoplija u Srbiji od 1951. godine, treba videti i kao prozor u našu potencijalnu klimatsku budućnost. Ali podaci o ekstremima koje nam daju naučna merenja nisu tu samo kako bismo se mi brinuli o posledicama klimatskih promena. Njih upravo sada koristimo kako bismo unapredili naše baze i razvili nove modele i predviđanja - kakva nas klima čeka, i kako se na nju možemo pripremiti.
<h2>Klimatske promene menjaju pojavu i intenzitet ekstremnih prilika</h2>
Iako su po definiciji retki, <a href="https://insajder.net/teme/ekstremno-vreme-klimatske-promene-i-teorije-zavere-strucnjaci-kazu-da-treba-vratiti-poverenje-u-institucije">ekstremni događaji</a> poput suša, toplotnih talasa, poplava i oluja, šumskih požara, uragana se zbog svog uticaja na društvo i ekosistem izučavaju sa posebnom pažnjom.&nbsp;
Prvi i osnovni uvid glasi: verovatnoća ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, kao i rizici koje oni sa sobom nose, menjaju se usled klimatskih promena.
Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, jasno je da se već sada ekstremni događaji pojavljuju u različitim kombinacijama pojačanog intenziteta, povećane učestalosti, na potpuno novim lokacijama gde ih ranije nije bilo, ali i sa drugačijim tajmingom tokom godine (u odnosu na to kada su bili beleženi u prošlosti).
Dosadašnje analize istorijskih podataka potvrđuju trend porasta toplih i smanjenje hladnih ekstremnih događaja, a klimatske predikcije pokazuju da će se ovakav trend nastaviti i u budućnosti. Više temperature dovode i do smanjenja snežnog pokrivača, ranijeg topljenja snega i isparavanja vode. Ekstremne vrućine mogu dovesti do češćih, ozbiljnijih i produženih toplotnih talasa i suša, i mogu pogoršati šumske požare.&nbsp;
Kako prosečna temperatura na Zemlji raste, dolazi do pojačanog isparavanja, pa naša atmosfera onda sadrži više vodene pare, i zauzvrat povećava ukupne količine padavina.&nbsp;
Međutim, u klimatskom sistemu nije sve tako jednostavno. Klimatske projekcije nam ukazuju da će sušnije oblasti verovatno postati još sušnije, a one oblasti u svetu koje su u prošlosti imale tendenciju ka obilnim padavinama samo će postati vlažnije; u njima će se oluje i intenzitet padavina pojačati, dok se u pojedinim oblastima očekuju nagle promene intenzivno sušnih i intenzivno kišnih perioda.
<h2>Projekat EXTREMES ponudiće jedinstvenu bazu podataka ekstremnih događaja u Srbiji</h2>
Primera radi, pored velikog broja temperaturnih rekorda, prošle godine smo takođe svedočili i obilnim padavinama u junu u velikom broju opština u Srbiji. U Beogradu je samo u jednom danu bilo palo 40 odsto prosečne mesečne kiše.&nbsp;
Pošto je najčešći slučaj da su ovakvi intenzivni ekstremni događaji izazvani procesima različitih razmera u atmosferi, oni su lokalizovani i nemaju jednostavan šablon prema kojem se pojavljuju i odvijaju. Kako onda uopšte možemo da predvidimo tako konkretne, lokalne fenomene?
Odgovor na ovo i slična pitanja daće nam profesori i istraživači sa Instituta za meteorologiju (koji je deo Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu), u okviru projekta EXTREMES koji podržava i finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa Prizma.&nbsp;
U toku naredne tri godine, tim projekta će se baviti identifikacijom, analizom i prognozom ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, što je i izvor akronima projekta (EXTREME Weather Events in Serbia - Analysis, Modelling and Impacts).&nbsp;
Glavni problemi kojima ćemo se baviti na projektu uključuju suše, poplave, toplotne talase, oluje, pa i magle. Kako je raspon vremenskih i prostornih razmera ekstremnih događaja širok, za istraživanje ćemo koristiti rezultate numeričkih simulacija mikrofizičkih procesa (za mikro-procese koji se dešavaju u oblacima), preko prognoza ekstremnih magli pomoću modela za prognozu vremena, pa sve do rezultata numeričkih simulacija klime.&nbsp;
Pored toga, koristićemo i metode mašinskog učenja i veštačke inteligencije za ispitivanje ekstrema na području Srbije.&nbsp;
Cilj je da uspostavimo jedinstvenu i kompletnu bazu podataka i našim rezultatima podržimo različite sektorske studije uticaja, kao i da edukujemo mlade naučnike i profesionalce iz drugih oblasti o analizi, interpretaciji i korišćenju meteoroloških podataka. Fokus nam je da uspostavimo lak i otvoren pristup ovim podacima i informacijama koji bi služili korisnicima u različitim sektorima (kao što su poljoprivreda ili šumarstvo) za procene rizika i uticaja ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja na različite aspekte života u našoj zemlji.&nbsp;
Na kraju, ove aktivnosti će doprineti da ostvarimo i određene strateške ciljeve u proceni rizika od katastrofa, u prilagođavanju na klimatske promene i povećanju otpornosti na klimatske ekstreme u Srbiji.&nbsp;
Nije u pitanju "samo" dugoročna otpornost: sa dobrim informacijama možemo se pripremiti za ekstremne vremenske prilike i tako što ćemo biti bolje opremljeni da upozorimo ljude koji žive u područjima visokog rizika, kao i da na vreme šaljemo pomoć u slučaju katastrofe.&nbsp;
Izvor: <a href="https://klima101.rs/ekstremni-dogadjaji-srbija-prognoze/">Klima 101</a>

Klimatske promene