Đurđević kaže da poplave koje su pre nekoliko nedelja pogodile deo Evrope, a sada i region, jesu neobične, jer se nalazimo u periodu godine kada se izlazi iz hidrološkog minumuma, pa bi rečna korita trebalo da budu na znatno nižim vodostajima.
"Podsetiću da je iza nas najtoplije leto, ali i da smo prošle godine u periodu od mesec dana, od 15. maja do 15. juna, imali plavljenja u 82 opštine u Srbiji, a u 56 je bila proglašena vanredna situacija, isto smo imali srušene mostove, a na sreću tada nismo imali stradalih. Jednostavno, klima je promenjena, postala je ekstremnija i ovakve događaje treba gledati u svetlu toga da moramo nešto da uradimo da bi smanjili rizike, da bi smanjili štete od ovakvih događaja i posebno da bismo ljudske žrtve smanjili na najmanji mogući broj“, rekao je on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FpM9tSpSNnac&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>Moramo se prilagođavati klimatskim promenama</h2>
Prema njegovim rečima, svet mora da se prilagodi klimatskim promenama, jer će se klima tek menjati narednih decenija.
"Glavna komponenta je da postojeća infrastruktura jednostavno nije adekvatna za ekstremne padavine. Znači, bedemi, sistemi odbrana od poplava, mostovi, sve što je napravljeno - nije adekvatno za ovo u čemu mi danas živimo. Mi treba da se prilagodimo klimatskim promenama, treba da izvršimo odgovarajuće promene u infrastrukturi da bi ona bila otporna na ovakve stvari. A što je najgore - klimatske promene neće stati na ovom nivou na kome su sada, imaćemo promene i narednih 30 godina, tako da svoju infrastrukturu treba da prilagodimo tim budućim kišama. To je vrlo teško raditi u svakodnevnom životu - potrebno je donositi nove uredbe, nove pravilnike, nove procene uticaja na životnu sredinu kad se radi neki veliki infrastrukturni projekat“, objasnio je Đurđević. &nbsp;&nbsp;
Kako kaže, stvari se po ovom pitanju sporo menjaju, jer to nije ni jednostavan posao, ali moramo da budemo svesni da je vreme u kome živimo rizičnije, pa je zato potrebno da se što pre krene sa prilagođavanjem klimatskim promenama, sa izgradnjom nekih novih sistema koji su sigurniji, a kada je reč o poplavama vrlo je važno i postojanje sistema za rane najave i upozorenje.
"Taj sistem komunicira direktnije sa građanjima. Znači, ne preko medija i preko crvenog meteoarma, nego preko nekih poruka koji stižu na mobilne telefone, tako da ljudi čak i u toku noći mogu da budu upozoreni da dolazi poplava ili da vreme postoje opasno i da se u tom trenutku na neki način aktiviraju, da probaju da se sklone na neko sigurnije mesto... U našem regionu takvi sistemi nisu uobičajeni, naša zemlja je tek sad u septembru uvela sistem, ali trebaće neko vreme dok ljudi se nauče ili priviknu na tu vrstu upozorenja. Zbog toga što će se klima tek menjati, ta upozorenja će postajati nekako deo našeg života i moraćemo da naučimo da živimo sa tim, da o tome vodimo račune i da takva upozorenja shvatamo ozbiljno“, kazao je sagovornik "Markera“.
<h2>Posledice trpe i bogate zemlje</h2>
Objašnjava da se planovi preoblikovanja društva za ovako ekstremne vremenske uslove implementiraju minumum desetak godina. Tako vidimo da velike posledice trpe, kaže on, čak i evropske zemlje koje su dosta ekonomski moćnije od nas ili su na nekom višem tehnološkom nivou.
"Pored ovih poplava koje su nedavno bile u centralnoj Evropi, imali smo pre nekoliko godina isto ogromne poplave u Nemačkoj, gde su u delu zemlje imali veliki broj stradalih... A ako za nekog možemo da kažemo da je organizovan, to je Nemačka, koja ima i te sisteme koji se grade godinama, imaju upozorenja i sve, ali su i oni stradali“, naveo je on.
Ocenjuje da je komplikovana situacija i da su klimatske promene veliki izazov za ceo svet.
"Što pre prihvatimo da je to i naš problem i da prema tom problemu treba da se odnosimo odgovorno - biće bolje po nas. Jednostavno, treba ovakve stvari da shvatamo daleko ozbiljnije. Ljudi često i vremensku prognozu i ovakve procene doživljavaju možda i kao neku vrstu razbibrige - da li će da pada kiša, da li će biti sunčano, da li smo pogodili prognozu i tako dalje. Ali, vremenska prognoza postaje važna komponenta naših života, baš zbog toga što se klima promenila. I treba prema tome da imamo neki ozbiljniji odnos“, naglašava Đurđević.
<h2>Predstojeća zima će biti blaga</h2>
On je posavetovao građane da uzimaju s rezervom to kada im se, recimo, s početkom jeseni da dugoročna prognoza za zimu.
"Obično početkom jeseni kreću da se pojavljuju te sezonske prognoze za zimu koja nam dolazi. &nbsp;Nažalost, meteorolozi ne mogu da prognoziraju tako velike vremenske horizonte, tako da je moj savet kada početkom jeseni čujete tu detaljnu sezonsku prognozu - maltene iz dana u dan za zimu – da imate ogromne rezerve prema tome, jer to jednostavno nije moguće. I više, u stvari, služi tome da mediji možda malo prikupe neki lajk i klik, pošto je vremenska prognoza veoma čitana informacija na portalima i oni to znaju. Tako da svaki put kada postave bombastični naslov znaju da će da imaju dobar prolaz u smislu toga koliko se to čita“, rekao je on.
Kazao je da će predstojeća zima verovatno biti toplija od proseka.
"Prethodna zima je bila najtoplija zima ikada, tako da ćemo verovatno imati možda malo svežiju zimu od prethodne, ali daleko od toga da ćemo imati zime kakve smo imali, recimo, devedesetih ili osamdesetih godina. Kada bismo imali zimu iz tog vremena, mislili bismo da se nalazimo u ledenom dobu. Tako da i ova zima koja nas očekuje - iako je naslov u nekim medijima da nas očekuje izuzetno hladna zima - i dalje je blaga po nekim standardima iz prošlosti. A i to što se najavljuje kao hladno, verovatno neće biti hladno. Moguće je, naravno, imati 10-15 dana nižih temperatura i snega, ali zime postaju blaže, imamo manje snežnog pokrivača generalno u našoj zemlji, manje dana se zadržava na površini i to je opet neki trend koji će postati sve jasniji i jasniji u budućnosti“, rekao je Vladimir Đurđević.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Klimatolog Đurđević za Marker: Tek nam slede klimatske promene, nema perioda godine kada smo sigurni, infrastruktura mora da se menja (VIDEO)

Među izabranim vrstama su javor klen, kelreuterija – lampion drvo ili koprivić-drvo, koje se u Beču intenzivnije koristi proteklih 10 godina. 
Tokom perioda vrućina, zalivanje gradskih stabala se intenzivira. Mlada stabla koja se ne zalivaju pomoću automatskog sistema, dobijajiu vodu jednom nedeljno, a u periodima velikih vrućina i po dva puta nedeljno. 
Dodatno, mlada stabla se premazuju belim premazom kao zaštita od ekstremnih vremenskih uslova. 
U Beču se primenjuje i relativno nov sistem - princip sunđeraste strukture uličnih podloga, koje ispunjavaju kako tehničke zahteve izgradnje puteva, tako i biološke potrebe drveća. 
Zemljište ispod pešačkih staza, parkinga ili ulica je porozno, drveće dobija više prostora za širenje korenja i može da upije više vode, a dodatni efekat je stvaranje prostora za zadržavanje kišnice, što rasterećuje kanalizacioni sistem i obezbeđuje drveću vodu tokom sušnih perioda.
 U glavnom gradu Austrije je tokom letnjih meseci angažovano oko 150 radnika gradskog zelenila na zalivanju, prvenstveno mladih stabala, sa oko 400.000 litara vode dnevno. 
Pored ručnog zalivanja koristi se i više od 1.000 automatskih sistema za zalivanje kao i cviše od 24.000 vreća za zalivanje koje otpuštaju vodu u predelu korena stabla.
Izvor: FoNet

Prenosimo

1800x750

Beč se prilagođava klimatskim promenama sadnjom 19 vrsta stabala otpornih na toplotu

"Mole se putnici da za sada ne dolaze na aerodrom i provere status svog leta", &nbsp;saopštili su iz aerodromske službe na platformi X.
Zbog akcije klimatskih aktivista, vazdušni saobraćaj na aerodromu u Frankfurtu je privremeno obustavljen, saopštio je portparol nemačke policije.&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Due to an ongoing Demonstration at the airport flights are currently suspended. Passengers are asked not to go to the airport for the time being. Instead, it is recommended tocheck the status of your flight before traveling to the airport and allow extra time for your journey. <a href="https://t.co/lkxAxDrIf5">pic.twitter.com/lkxAxDrIf5</a>&mdash; Frankfurt Airport (@Airport_FRA) <a href="https://twitter.com/Airport_FRA/status/1816329478630469912?ref_src=twsrc%5Etfw">July 25, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Prema informacijama iz policije nekoliko demonstranata je rano jutros ušlo u aerodromske prostorije i započeli su prostest, prenose nemački mediji.
Nemački aerodrom Keln-Bon suspendovao je letove na nekoliko sati u sredu nakon što su se klimatski aktivisti zalepili za pistu, dok su vlasti sprečile slične akcije na drugim evropskim aerodromima.
Aktivistička grupa, &nbsp;"Poslednja generacija" (Last Generation) saopštila je da se pet osoba zalepilo za asfalt i objavila slike svojih članova sa rukama zalepljenim za pistu.
Oni su naveli da žele da nemačka vlada napusti sporazume oko nafte, gasa i uglja do 2030. godine.
Grupa je saopštila da su "slični mirni, građanski protesti na aerodromima" danas planirani širom Evrope i Severne Amerike.
Izvor: Tanjug

Aerodrom u Frankfurtu zbog protesta klimatskih aktivista obustavio sve letove

Prosečna globalna temperatura vazduha u nedelju je dostigla 17,09 stepeni Celzijusa, što je nešto više od prethodnog rekorda iz prošle godine od 17,08 stepeni, preneo je Rojters.&nbsp;
Tokom protekle sedmice, veliki delovi SAD, Evrope i Rusije bili su pogođeni toplotnim talasom.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/teme/leto-2023-najtoplije-od-kako-postoje-merenja-klimatske-promene-i-vremenski-ekstremi-koji-postaju-nasa-stvarnost">Klimatske promene</a>, podstaknute sagorevanjem fosilnih goriva, izazvale su ekstremne vrućine širom Severne hemisfere.&nbsp;
Svaki od proteklih meseci počev od juna 2023., što znači 13 meseci za redom, bio je najtopliji na planeti otkako se vrše merenja, naveo je Kopernikus.&nbsp;
Pojedini naučnici ukazuju da bi 2024. mogla da nadmaši prošlu godinu po vrelini, usled toga što su klimatske promene i prirodni fenomen El Ninjo još više podigli temperature ove godine.
Izvor: Tanjug

Najtopliji dan otkako se vrše merenja u svetu registrovan 21. jula

"Usled navedenog bili smo prinuđeni da pređemo na alternativne sisteme hlađenja, primenom ventilatora, zatamnjivanjem prostorija, provetravanjem prostorija, stavljanjem vlažnih kompresa na prozore, čime je obezbeđeno dovoljno rashlađenje soba uz normalnu vlažnost", stoji u obaveštenju GAK "Narodni front"
Dodaju da su 10. jula 2024. godine, u prepodnevnim časovima, Pomoćnik direktora za medicinske poslove i Načelnik odeljenja održavanja objekata i opreme obišli sva odeljenja Klinike, a od 15. jula 2024. godine direktor sa načelnicima, svakodnevno obilazi odeljenja, odnosno sve sobe i sve pacijentkinje koje su stacionarno zbrinute u GAK "Narodni front“, pri čemu je konstatovano da su sve pacijentkinje i novorođena deca u dobrom stanju, zbrinuta i pod opservacijom osoblja, a da ni jedna pacijentkinja tokom vizite nije izrazila nezadovoljstvo, odnosno uputila prigovor zbog temperaturnih uslova, ni u delovima odeljenja u kojima je došlo do otkazivanja sistema za hlađenje, pa se prešlo na navedene alternativne mere.
"Ekipe servisera trenutno, kao i svih prethodnih dana, vrše popravku i kontrolu sistema za rashlađivanje i kontrolu električne mreže u GAK 'Narodni front', a u očekivanju neophodnih rezervnih delova, nadamo se da će problem biti rešen u najkraćem mogućem roku", navedeno je na sajtu ove klinike.
Napominju da u najvećem delu klinike sistemi za hlađenje funkcionišu punim kapacitetom i da se temperatura može nazvati kontrolisanom i podnošljivom, kao i da se proces rada obavlja neometano bez zastoja.
Roditeljski portal Bebac ističe da su vremenski uslovi doveli do toga da je trenutan boravak u porodilištima skoro pa nemoguć usled nepostojanja klima uređaja. 
 
Dalje dodaju da t<a href="https://insajder.net/prenosimo/u-srbiji-se-nastavlja-toplotni-talas-u-beogradu-danas-40-stepeni">renutne temperature u Srbiji </a>dostižu paklenih 40 stepeni, a da su se pojedina porodilišta u Srbiji pretvorila u “rerne” u kojima trenutno borave porodilje, novorođenčad i medicinsko osoblje.&nbsp;
Bebac smatra da ovakva situacija nije samo nehumana, već je i potencijalno opasna po zdravlje najosetljivijih članova našeg društva, navodi Bebac.
Izvor: Bebac, Gak "Narodni front"

Bebac apeluje na hitnu sanaciju rashladnih sistema u porodilištima, u GAK "Narodni front" preopterećenje svih sistema za hlađenje

Premijer Riši Sunak osudio je akciju aktivista grupe Džast stop oil i nazvao je "sramotnim činom vandalizma".
Kod tog kamenog kruga starog 4.500 godina sutra će se okupiti hiljade ljudi na dan letnjeg solsticija, najduži dan u godini na severnoj hemisferi.
Spomenik na jugu Engleske deo je UNESCO-ove svetske baštine i jedno od najposećenijih turističkih mesta u Velikoj Britaniji.
Ustanova Englesko nasleđe, koja upravlja ovom lokacijom, saopštila je da je događaj "izuzetno uznemirujuć" i da kustosi ispituju štetu.
Aktivistička grupa napisala je na platformi Iks da je boja napravljena od kukuruznog škroba i da će se istopiti na kiši.
Džast stop oil jedna je od mnogih grupa u Engleskoj koje prekidaju važne događaje i hranom i bojom prskaju umetnička i kulturna dela i zaustavljaju saobraćaj kako bi skrenuli pažnju na pitanje globalnog zagrevanja.
Današnji čin, saopštili su, reakcija je na nedavni izborni manifest Laburističke partije.&nbsp;
Laburisti su rekli da ako pobede na izborima 4. jula, neće izdavati dalje dozvole za istraživanje nafte i gasa. Grupa podržava moratorijum, ali kaže da to nije dovoljno.
U saopštenju grupa je navela da laburisti, koji će prema anketama na narednim izborima osvojiti većinu, moraju da odu korak dalje i potpišu sporazum o postepenom ukidanju fosilnih goriva do 2030. godine.
Izvor: Beta/ AP

Klimatski aktivisti uhapšeni zbog bacanja boje na Stounhendž

Meteorolozi su prognozirali da bi temperature u SAD mogle da pređu 38 stepeni Celzijusovih u sredu ili četvrtak, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).&nbsp;
Vatrogasci gase šumski požar severno od Los Anđelesa zbog kojeg su stotine ljudi bile primorane da napuste svoje domove.
Meteorolozi su prognozirali danas da će Velika jezera, dolina Ohaja i severoistok SAD biti najteže pogođeni toplotnim talasom tokom većeg dela ove sedmice, uz moguće rekordne temperature.
U Čikagu je u ponedeljak izmerena rekordna temperatura u tom gradu za 17. jun kada je izmereno oko 36 stepeni Celzijusovih.
Visoke temperature zabeležene su u ponedeljak i u Njujorku, Filadelfiji i Vašingtonu.
Upozorenje na visoke temperature na snazi je i u Kanadi, u provincijama Nju Brunsvik, Nova Škotska, Ontario i Kvebek.
U najvećem požaru u Kaliforniji od početka ove godine, koji je izbio tokom vikenda, do sada je izgoreo više od 15.000 hektara zemlje.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Više od 70 miliona stanovnika SAD i Kanade pod upozorenjem zbog visokih temperatura

Svetska meteorološka organizacija saopštila je danas da se očekuje da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/klimatska-sluzba-eu-prosli-mesec-najtopliji-maj-ikada-zabelezen">globalna srednja temperatura</a> blizu površine za svaku godinu od 2024. do 2028. biti između 1,1 i 1,9 stepeni Celzijusa viša nego na početku industrijske ere, prenosi AP. 	
Takođe je procenjeno da je 47 odsto sigurno da bi prosečna globalna temperatura tokom čitavog petogodišnjeg perioda mogla da pređe 1,5 C, što je povećanje u odnosu na nešto manje od šanse jedan prema tri predviđene za period između 2023. i 2027. 	
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je u današnjem govoru povodom Svetskog dana zaštite životne sredine citirao saopštenje organizacije, kako bi istakao zabrinutost zbog <a href="https://insajder.net/teme/borba-protiv-klimatskih-promena-srbija-kasni-sa-dokumentima-koji-predvidaju-smanjenje-emitovanja-stetnih-gasova-video">klimatskih promena</a>.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DfIkAMhDRBsM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Tanjug

UN: Globalna temperatura će porasti za više od 1,5 stepeni Celzijusa

Evropska služba za klimatske promene Kopernikus, globalno telo za praćenje svetskih temperatura, navela je prosečnu temperaturu vazduha na površini od 15,9 stepeni Celzijusa prošlog meseca, što je 1,52 stepeni više od procenjenog majskog proseka pre industrijskih vremena, prenosi AP.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš se u današnjem govoru povodom Svetskog dana zaštite životne sredne fokusitao da novi Kopernikov izveštaj, kako bi istakao zabrinutost zbog klimatskih promena.
''Naša planeta nam nešto govori, ali izgleda da ne slušamo. Vreme je da se pokrenemo i delujemo'', rekao je on na platformi X.
Izvor: Tanjug

Klimatska služba EU: Prošli mesec najtopliji maj ikada zabeležen

Članica "Riposte Alimentaire" (Food Response), grupe aktivista za zaštitu životne sredine i zaštitnika održive proizvodnje hrane, objavila je video snimak skrnavljenja Moneove slike na platformi Iks.&nbsp;
U videu je poručila da poster koji prekriva Moneovo delo pkazuje da nas "ova sumorna slika čeka, ako se ne pronađe alternativa", prenosi Gardijan.&nbsp;
Moneova slika iz 1873. godine, koja prikazuje ljude sa kišobranima kako šetaju poljem rascvetalih makova, nije bila zaštićena staklom.&nbsp;
Organizacija "Riposte Alimentaire" je preuzela odgovornost za nekoliko napada na umetnička dela u pokušaju da skrene pažnju na klimatsku krizu, uključujući polivanje supom Da Vinčijeve Mona Lize u Luvru i Moneove slike "Proleće" u Lionskom muzeju lepih umetnosti.
Prošlog meseca, aktivisti ove grupe izlepili su letke oko slike "Sloboda vodi narod" Ežena Delakroa u Luvru.
U aprilu su u muzeju Orse uhapšena dva pripadnika "Riposte Alimentaire" za koje se sumnja da su tamo pripremali akciju.
Izvor: Tanjug

Klimatske promene