<article>Kako se navodi, brojni izveštaji Saveta imali su za cilj da se, Vlada koja je osnovala Savet za borbu protiv korupcije, kao svoje savetodavno telo, upozna sa potencijalnom korupcijom u oblastima koje su visoko rizične, odnosno gde se raspolaže i upravlja javnom imovinom velike vrednosti.Pored toga predmet istraživanja Saveta je bila i oblast vladavine prava, privatizacije društvenog kapitala, mediji i dr."U svom radu Savet je nailazio na brojne prepreke i probleme, počevši od toga da mnoge državne institucije nisu dostavljale traženu dokumentaciju, pa čak ni po rešenjima i nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja. Za takvo nepoštovanje Saveta i Poverenika za informacije od javnog značaja očito su institucije nalazile uporište u stavu Vlade prema Savetu", piše u objavljenom dokumentu.Ističu i da umesto podrške u radu Saveta, kako bi izveštaji o potencijalnoj korupciji bili što kompletniji, često zbog nedostatka dokumentacije, mnoge štetne i koruptivne pojave su ostale prikrivene, što ne ide u prilog Vladi, ako je izabrana da radi u najboljem interesu svojih građana. "Savet se brojnim preporukama obraćao Vladi, da subjektima koji su uskratili dostavljanje dokumentacije Savetu kao što su: Republički geodetski zavod, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Grad Beograd, Ministarstvo odbrane, Telekom Srbije, Srbijagas i dr. naloži dostavljanje dokumentacije i poštovanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja. Ne samo što nisu ispoštovane preporuke Saveta već se Vlada 'potrudila' da novim zakonskim rešenjima učini još više nedostupnim određene informacije", objavio je Savet.Prema njihovim rečima, 2016. godine Savet je uradio Izveštaj o tajnosti podataka i tim povodom podneo Inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Uredbi kojima se u zakonom određeni stepen tajnosti unosi još jedan novi stepen tajnosti, za čije određivanje ne postoje jasni kriterijumi. Na taj način se omogućava državnim organima da ne dostavljaju određene informacije proglašavajući ih kao tajne, iako su one možda od javnog interesa. Ustavni sud nije dao nikakav odgovor na podnetu Inicijativu Saveta.Ističu i da je pored toga, Savet je uradio i Izveštaj o poslovanju Republičkog geodetskog zavoda, ukazujući Vladi i Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture da RGZ ne izvršava rešenja Poverenika i da Ministarstvo izvrši nadzor nad njegovim radom. Nažalost, kako kažu, osim pretnji Savetu od strane rukovodstva RGZ-a i prekida potpune saradnje sa Savetom drugih efekata nema."Savet nije tokom svog dugogodišnjeg rada uskraćen samo za dokumentaciju koja je predmet analize, već je sve vreme radio u nepotpunom sastavu. Nekoliko istaknutih članova Saveta je preminulo, neki su napustili Savet, a izbor novih članova godinama ostaje nerešen i pored upornog predlaganja od strane Saveta. Takav odnos Vlade prema svom savetodavnom telu ima za posledicu da i nadležne institucije, MUP i tužilaštvo, olako pristupaju izveštajima Saveta koji im se dostavljaju na dalje postupanje", piše u dokumentu.Sve to, ističu, nije obeshrabrilo Savet, koji je i pored navedenih okolnosti u kojima radi, dao na stotine preporuka Vladi Republike Srbije kako bi se unapredila zakonska rešenja, kojim bi se sačuvala javna imovina i dobra u opštoj upotrebi, uredio medijski prostor i jednom rečju smanjio prostor za sistemsku korupciju.Poručuju da će Savet nastaviti da radi u skladu sa Odlukom o osnivanju, u nadi da će njegov rad biti prepoznat kao doprinos borbi protiv korupcije ne samo u javnosti, već i od institucije koja ga je osnovala. U tom uverenju Savet preporučuje Vladi: da se u prioritetu izaberu novi članovi Saveta, a na osnovu predloga Saveta, imajući u vidu da je to u skladu sa Poslovnikom o radu Saveta, na koji ni jedna Vlada nije imala primedbe, da se izveštaji Saveta razmatraju na sednici Vlade po preporuci Evropske komisije i da se o stavu Vlade po svakom izveštaju obaveštava Savet, da Vlada zaduži nadležna ministarstva i druge državne institucije, na koje se odnosi izveštaj Saveta, da zajednički rade na rešavanju uočenih problema i potencijalne korupcije, da se poštuje institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i da svako neizvršavanje njegovih rešenja ima za posledicu sankcionisanje odgovornog lica u subjektu koji ne izvršava rešenje. Izveštaj je dostavljen i Generalnom sekretarijatu Vlade kao i Vrhovnom javnom tužilaštvu.Izvor: Savet za borbu protiv korupcije</article>

Kako se navodi, brojni izveštaji Saveta imali su za cilj da se, Vlada koja je osnovala Savet za borbu protiv korupcije, kao svoje savetodavno telo, upozna sa potencijalnom korupcijom u oblastima koje su visoko rizične, odnosno gde se raspolaže i upravlja javnom imovinom velike vrednosti.
Pored toga predmet istraživanja Saveta je bila i oblast vladavine prava, privatizacije društvenog kapitala, mediji i dr.
"U svom radu Savet je nailazio na brojne prepreke i probleme, počevši od toga da mnoge državne institucije nisu dostavljale traženu dokumentaciju, pa čak ni po rešenjima i nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja. Za takvo nepoštovanje Saveta i Poverenika za informacije od javnog značaja očito su institucije nalazile uporište u stavu Vlade prema Savetu", piše u objavljenom dokumentu.
Ističu i da umesto podrške u radu Saveta, kako bi izveštaji o potencijalnoj korupciji bili što kompletniji, često zbog nedostatka dokumentacije, mnoge štetne i koruptivne pojave su ostale prikrivene, što ne ide u prilog Vladi, ako je izabrana da radi u najboljem interesu svojih građana. 
"Savet se brojnim preporukama obraćao Vladi, da subjektima koji su uskratili dostavljanje dokumentacije Savetu kao što su: Republički geodetski zavod, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Grad Beograd, Ministarstvo odbrane, Telekom Srbije, Srbijagas i dr. naloži dostavljanje dokumentacije i poštovanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja. Ne samo što nisu ispoštovane preporuke Saveta već se Vlada 'potrudila' da novim zakonskim rešenjima učini još više nedostupnim određene informacije", objavio je Savet.
Prema njihovim rečima, 2016. godine Savet je uradio Izveštaj o tajnosti podataka i tim povodom podneo Inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Uredbi kojima se u zakonom određeni stepen tajnosti unosi još jedan novi stepen tajnosti, za čije određivanje ne postoje jasni kriterijumi. Na taj način se omogućava državnim organima da ne dostavljaju određene informacije proglašavajući ih kao tajne, iako su one možda od javnog interesa. Ustavni sud nije dao nikakav odgovor na podnetu Inicijativu Saveta.
Ističu i da je pored toga, Savet je uradio i Izveštaj o poslovanju Republičkog geodetskog zavoda, ukazujući Vladi i Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture da RGZ ne izvršava rešenja Poverenika i da Ministarstvo izvrši nadzor nad njegovim radom. Nažalost, kako kažu, osim pretnji Savetu od strane rukovodstva RGZ-a i prekida potpune saradnje sa Savetom drugih efekata nema.
"Savet nije tokom svog dugogodišnjeg rada uskraćen samo za dokumentaciju koja je predmet analize, već je sve vreme radio u nepotpunom sastavu. Nekoliko istaknutih članova Saveta je preminulo, neki su napustili Savet, a izbor novih članova godinama ostaje nerešen i pored upornog predlaganja od strane Saveta. Takav odnos Vlade prema svom savetodavnom telu ima za posledicu da i nadležne institucije, MUP i tužilaštvo, olako pristupaju izveštajima Saveta koji im se dostavljaju na dalje postupanje", piše u dokumentu.
Sve to, ističu, nije obeshrabrilo Savet, koji je i pored navedenih okolnosti u kojima radi, dao na stotine preporuka Vladi Republike Srbije kako bi se unapredila zakonska rešenja, kojim bi se sačuvala javna imovina i dobra u opštoj upotrebi, uredio medijski prostor i jednom rečju smanjio prostor za sistemsku korupciju.
Poručuju da će Savet nastaviti da radi u skladu sa Odlukom o osnivanju, u nadi da će njegov rad biti prepoznat kao doprinos borbi protiv korupcije ne samo u javnosti, već i od institucije koja ga je osnovala. 
U tom uverenju Savet preporučuje Vladi: da se u prioritetu izaberu novi članovi Saveta, a na osnovu predloga Saveta, imajući u vidu da je to u skladu sa Poslovnikom o radu Saveta, na koji ni jedna Vlada nije imala primedbe, da se izveštaji Saveta razmatraju na sednici Vlade po preporuci Evropske komisije i da se o stavu Vlade po svakom izveštaju obaveštava Savet, da Vlada zaduži nadležna ministarstva i druge državne institucije, na koje se odnosi izveštaj Saveta, da zajednički rade na rešavanju uočenih problema i potencijalne korupcije, da se poštuje institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i da svako neizvršavanje njegovih rešenja ima za posledicu sankcionisanje odgovornog lica u subjektu koji ne izvršava rešenje.
 Izveštaj je dostavljen i Generalnom sekretarijatu Vlade kao i Vrhovnom javnom tužilaštvu.
Izvor: Savet za borbu protiv korupcije

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Korupcija

Vlada Srbije

Izveštaj

Savet za borbu protiv korupcije: Vlada svaki kritički osvrt smatra suprotstavljanjem

Savet za borbu protiv korupcije: Vlada svaki kritički osvrt smatra suprotstavljanjem

Tagovi: