<article><p>Srpski pravosudni sistem prolazi kroz značajne reforme kako bi se ojačala nezavisnost sudstva. U toku je sprovođenje ustavne reforme, koja uključuje izmene zakona o sudijama i tužiocima, kao i uvođenje novog žalbenog postupka pred Ustavnim sudom za imenovanja sudija, navodi se u Izveštaju. Uprkos ovim koracima, dodaje se, politički pritisak na sudstvo i dalje je visok, a veliki broj slobodnih mesta za sudije i tužioce ostaje nepopunjen. Efikasnost pravosudnog sistema pokazuje pozitivan trend u građanskim, privrednim i krivičnim predmetima, dok su ozbiljni izazovi prisutni u administrativnim slučajevima i ustavnim žalbama, ocenjuje EK u Izveštaju.</p><p><a href="https://commission.europa.eu/document/download/862952fa-6e79-44c4-b629-174a441e3d2e_en?filename=62_1_58091_coun_chap_serbia_sb.pdf">U izveštaju EK </a>se podseća da srpski pravosudni sistem poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu. Implementacija ustavne reforme za jačanje nezavisnosti pravosuđa je, kako navodi Evropska komisija (EK), u toku, a trebao bi da uslede izmene zakoni za njeno sprovođenje.</p><p>U Srbiji još uvek ne postiji sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete preko sudova i tužilaštava.  </p><h2>Potrebno unaprediti vođenje istraga u slučajevima visoke korupcije</h2><p>Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2023-2028. godine i prateći akcioni plan još nisu usvojeni, konstatuje se. Pravni okvir za borbu protiv korupcije uglavnom je uspostavljen, ali nedostaci u praksi ostaju. </p><p>"Iako je većina oblika korupcije kriminalizovana, potrebno je unaprediti vođenje istraga, optužnica i konačnih presuda u slučajevima visoke korupcije. Tužilaštvo za organizovani kriminal je potkapacitirano, nema dovoljno osoblja, što stvara rizik od politički motivisanih mešanja u istrage i gonjenja visoke korupcije", stoji u Izveštaju.</p><p>Nedostaci, uočava se, postoje i kada je reč o imovinskim kartama funkcionera i finansiranju političkih partija. Uredba o lobiranju je ograničena po obimu, a u srpskom zakonodavstvu zaštita uzbunjivača još uvek nije usklađena sa pravnim tekovinama EU, dodaje EK.</p><p>U Izveštaju se navodi da su javne nabavke u Srbiji, oblast visokog rizika od korupcije, posebno u pogledu slučajeva koji su izuzeti iz Zakona o javnim nabavkama. </p><h2>Funkcioneri i institucije često odbijaju da daju informacije od javnog značaja </h2><p>Zakoni o medijima su izmenjeni 2023. godine, kako bi se uskladili sa standardima Evropske unije. Ipak, potrebne su dodatne izmene za punu usklađenost, dodaje se. </p><p>"Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat za očuvanje medijskog pluralizma i profesionalnih standarda, a zabrinutost postoji i zbog njegove nezavisnosti. Savet za štampu prati usklađenost štampanih medija sa etičkim kodeksom novinara Srbije. Mere za unapređenje transparentnosti vlasničkih struktura i oglašavanja iz državnih resursa još nisu u potpunosti implementirane. Imajući u vidu pritužbe o pristrasnosti javnih servisa, trebalo bi rešiti pitanja njihove uređivačke autnomije i pluralizma", poručuje se u izveštaju.</p><p>U Izveštaju se navodi da se novinari u Srbiji i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem institucija i funkcionera, da obelodane informacije od javnog značaja ili od njih uopšte ne dobijaju odgovore. Bezbednost novinara u Srbiji je i dalje izvor zabrinutosti - rastu pritisci na medije zloupotrebom podnošenja tužbi pred sudovima, smatra EK.  </p><h2>Ograničena efikasnost parlamenta</h2><p>Sposobnost parlamenta da osigura neophodne provere i ravnoteže ograničena je problemima efikasnosti, autonomije i transparentnosti, uključujući nadzor izvršne vlasti i zakonodavnog procesa, ocenjeno je. Kako se navodi u dokumentu, proces javnih konsultacija treba dodatno ojačati. </p><p>Konstatuje se i da su četiri mesta u Ustavnom sudu i dalje nepopunjena. Postoje tri nezavisna tela za zaštitu osnovnih prava (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti),, ali nije uvek jasno kako se postupa po njihovim preporukama, dodaje se u Izveštaju.</p><p>U dokumentu piše kako organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje, koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje.</p><p>Izveštaj Evropske komisije jasno pokazuje da su reforme u Srbiji u toku, ali da je potrebno dodatno raditi na jačanju pravosuđa, borbi protiv korupcije, medijskoj slobodi i parlamentarnom nadzoru. </p><p><i>Izvor: Insajder </i></p></article>

<p>Srpski pravosudni sistem prolazi kroz značajne reforme kako bi se ojačala nezavisnost sudstva. U toku je sprovođenje ustavne reforme, koja uključuje izmene zakona o sudijama i tužiocima, kao i uvođenje novog žalbenog postupka pred Ustavnim sudom za imenovanja sudija, navodi se u Izveštaju. Uprkos ovim koracima, dodaje se, politički pritisak na sudstvo i dalje je visok, a veliki broj slobodnih mesta za sudije i tužioce ostaje nepopunjen. Efikasnost pravosudnog sistema pokazuje pozitivan trend u građanskim, privrednim i krivičnim predmetima, dok su ozbiljni izazovi prisutni u administrativnim slučajevima i ustavnim žalbama, ocenjuje EK u Izveštaju.</p>
<p><a href="https://commission.europa.eu/document/download/862952fa-6e79-44c4-b629-174a441e3d2e_en?filename=62_1_58091_coun_chap_serbia_sb.pdf">U izveštaju EK </a>se podseća da srpski pravosudni sistem poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu. Implementacija ustavne reforme za jačanje nezavisnosti pravosuđa je, kako navodi Evropska komisija (EK), u toku, a trebao bi da uslede izmene zakoni za njeno sprovođenje.</p>
<p>U Srbiji još uvek ne postiji sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete preko sudova i tužilaštava. &nbsp;</p>
<h2>Potrebno unaprediti vođenje istraga u slučajevima visoke korupcije</h2>
<p>Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2023-2028. godine i prateći akcioni plan još nisu usvojeni, konstatuje se. Pravni okvir za borbu protiv korupcije uglavnom je uspostavljen, ali nedostaci u praksi ostaju.&nbsp;</p>
<p>"Iako je većina oblika korupcije kriminalizovana, potrebno je unaprediti vođenje istraga, optužnica i konačnih presuda u slučajevima visoke korupcije. Tužilaštvo za organizovani kriminal je potkapacitirano, nema dovoljno osoblja, što stvara rizik od politički motivisanih mešanja u istrage i gonjenja visoke korupcije", stoji u Izveštaju.</p>
<p>Nedostaci, uočava se, postoje i kada je reč o imovinskim kartama funkcionera i finansiranju političkih partija. Uredba o lobiranju je ograničena po obimu, a u srpskom zakonodavstvu zaštita uzbunjivača još uvek nije usklađena sa pravnim tekovinama EU, dodaje EK.</p>
<p>U Izveštaju se navodi da su javne nabavke u Srbiji, oblast visokog rizika od korupcije, posebno u pogledu slučajeva koji su izuzeti iz Zakona o javnim nabavkama.&nbsp;</p>
<h2>Funkcioneri i institucije često odbijaju da daju informacije od javnog značaja&nbsp;</h2>
<p>Zakoni o medijima su izmenjeni 2023. godine, kako bi se uskladili sa standardima Evropske unije. Ipak, potrebne su dodatne izmene za punu usklađenost, dodaje se.&nbsp;</p>
<p>"Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat za očuvanje medijskog pluralizma i profesionalnih standarda, a zabrinutost postoji i zbog njegove nezavisnosti. Savet za štampu prati usklađenost štampanih medija sa etičkim kodeksom novinara Srbije. Mere za unapređenje transparentnosti vlasničkih struktura i oglašavanja iz državnih resursa još nisu u potpunosti implementirane. Imajući u vidu pritužbe o pristrasnosti javnih servisa, trebalo bi rešiti pitanja njihove uređivačke autnomije i pluralizma", poručuje se u izveštaju.</p>
<p>U Izveštaju se navodi da se novinari u Srbiji i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem institucija i funkcionera, da obelodane informacije od javnog značaja ili od njih uopšte ne dobijaju odgovore. Bezbednost novinara u Srbiji je i dalje izvor zabrinutosti - rastu pritisci na medije zloupotrebom podnošenja tužbi pred sudovima, smatra EK. &nbsp;</p>
<h2>Ograničena efikasnost parlamenta</h2>
<p>Sposobnost parlamenta da osigura neophodne provere i ravnoteže ograničena je problemima efikasnosti, autonomije i transparentnosti, uključujući nadzor izvršne vlasti i zakonodavnog procesa, ocenjeno je. Kako se navodi u dokumentu, proces javnih konsultacija treba dodatno ojačati.&nbsp;</p>
<p>Konstatuje se i da su četiri mesta u Ustavnom sudu i dalje nepopunjena. Postoje tri nezavisna tela za zaštitu osnovnih prava (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti),, ali nije uvek jasno kako se postupa po njihovim preporukama, dodaje se u Izveštaju.</p>
<p>U dokumentu piše kako organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje, koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje.</p>
<p>Izveštaj Evropske komisije jasno pokazuje da su reforme u Srbiji u toku, ali da je potrebno dodatno raditi na jačanju pravosuđa, borbi protiv korupcije, medijskoj slobodi i parlamentarnom nadzoru.&nbsp;</p>
<p><i>Izvor: Insajder&nbsp;</i></p>

Prenosimo

Evropska komisija. Foto: Guillaume Périgois/Unsplash

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Srbija

Evropska komisija

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Politički pritisak na sudstvo i dalje visok, pritisci na medije zloupotrebom tužbi

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Politički pritisak na sudstvo i dalje visok, pritisci na medije zloupotrebom tužbi

Tagovi: